02 - JAVASCRIPT - promenljive, funkcije, dogadjaji.pptx

JavaScript function

1. JAVASCRIPT Goran Petrović Sintaksa, tipovi podataka, izrazi , funkcije, doga đaji

2. Sintaksa JavaScript-a Sintaksa, odnosno skup pravila za pisanje koda, prilično je jednostavna u JavaScriptu. Osnovni koncepti: JavaScript je osetljiv na velika i mala slova. Tako na primer, kvadrat i Kvadrat predstavljaju različite promenljive. Semikolon: Iako nije uvek striktno obavezno, preporučuje se da se svaka naredba završava tačkom sa zarezom (;). Ovo poboljšava čitljivost koda i izbegava potencijalne greške. Komentari u kodu mogu biti jednolinijski i višelinijski (blok) komentar /* Ovo je blok komentar koji se proteže preko više linija */ // Ovo je jednolinijski komentar

3. Promenljive Na ziv promenljive mora ispuniti sledeće uslove: prvi znak mora biti slovo, specijalni znak _ (donja crta) ili znak $ velika i mala slova se razlikuju (Case Sensitive) ali je običajeno je da se pišu malim slovima . Ukoliko promenljiva sadrži više reči obično se koristi camelCase notifikacija. ključne r eči ( for, if, else, class, byte, int... ) ne mogu se koristiti u imenu Deklarišu se pomoću ključnih reči var, let ili const .

4. Oblast definisanosti promenljive, domen (scope) određuje gde u kodu je neka promenljiva dostupna i može biti korišćena. Domen promenljive zavisi od toga koju ključnu reč smo koristili prilikom deklaracije. Global Scope (globalni domen) Promenljiva deklarisana van bilo koje funkcije ili bloka ima globalni domen. To znači da je dostupna bilo gde u programu. var x = 10; // globalna promenljiva function myFunction() { console.log(x); // pristupa globalnoj promenljivoj x } console.log(x); // Izlaz 10 myFunction(); // Izlaz 10 Ključna reč za deklarisanje globalnih promenljivih je var

5. Functon scope (funkcijski domen) Promenljiva deklarisanja unutar funkcije ima funkcijski domen. Dostupna je samo unutar te funkcije i ne može joj se pristupiti van nje. function myFunction() { var y = 20; // funkcijska promenljiva console.log(y); // 20 } myFunction(); console.log(y); // Gre ška : y nije definisana

6. const se koristi za deklaraciju konstanti. Konstante su promenljive čije vrednosti ne možete kasnije promeniti. Kao i let , const ima takođe ograničen domet i važi u okviru blokova. Preporučuje se korišćenje let i const umesto var u modernom JavaScript razvoju zbog bolje kontrole nad dometom promenljivih i smanjenja potencijalnih problema.

7. Prilikom deklarisanja promenljive nije potrebno navesti tip podatka, dovoljno je samo dodeliti vrednost toj promenljivoj i time ste odredili tip podatka. let proizvodjac = "Audi" ; let cena = 25000; Promenljiva proizvodjac je postala string , dok je promenljiva cena definisana kao number .

8. TIP PRIMER OPIS String „Pozdrav“ Niz znakova unutar navodnika Number 4.5 Bilo koji broj koji nije pod navodnicima Boolen true Logičko istinito (true) ili neistinito (false) Null null Ne postoji vrednost Tipovi podataka JavaScript ima tri prosta tipa podataka: broj, string i logički tip U JavaScriptu su svi brojevi istog tipa. Nema dalje podele kao u drugim jezicima na cele, decimalne....

9. Promenljiva kojoj nije dodeljena vrednost ima vrednost undefined i nema tip. let a; let b = "Zdravo" ;   alert(a) // Izlaz: undefined alert(b) // Izlaz: Zdravo Jedan poseban tip podatka je null. let a = null ; Ovaj tip podatka ima samo jednu vrednost null. To znači da nema vrednost. Nije ekvivalentan "" kod Stringa ili 0 kod Number promenljive, to je jednostavno ništa. Koristimo kada želimo da promenljivu ispraznimo u datom trenutku.   let b = "primer" ; ... b = null ;

10. JavaScript promenljive su dinamičkog tipa, odnosno u toku izvršavanja programa promenljiva može menjati tip. let  x;   // x je samo kreirana i nije joj određen tip podatka x =  5 ;       // promenljiva x je Number x =  "boja" ;  // novim dodeljivanjem vrednosti promenljiva x postaje String P rilikom sabiranja dve promenljive, u zavisnosti od toga da li su promenljive broj ili string, JavaScript će na osnovu tipova odlučiti da li će izvršiti matematičko sabiranje ili spajanje stringova. U kombinaciji broja i stringa – rezultat je string. Broj se konvertuje u string. let broj = 42; let tekst = "Upisali ste broj" ; x = tekst + broj; Rezultat je string: Upisali ste broj 42

11. Operator Opis Primer == jednak x==8 false === je tačno jednak (vrednost i tip) x===5 true x==="5" false Operatori aritmetički operatori operatori dodeljivanja operatori poređenja. Operatori poređenja: Na primer, ukoliko je x=5 U JavaScriptu postoji operator koji sadrži 3 puta znak jednakosti. U tom slučaju on vrši poređenje i po tipu i po vrednosti (u ovom slučaju 5 može biti i broj i string)

12. Type operator Pomoću operatora typeof možete ispitati kog tipa je promenljiva. let b = "primer" ; alert( typeof b); // kao izlaz pojavljuje se STRING Ovaj operator koristimo jer smo videli da se u JavaScriptu dinamički mogu menjati tipovi promenljivih.

13. Kontrolne strukture   Naredbe koje donose odluke i ponavljaju se u petlji, zovu se kontrolne strukture . Kontrolna struktura upravlja tokom izvršavanja niza skript nared bi na osnovu jednostavnih odluka i drugih činilaca. Važan deo komandne strukture je uslov. Svaki uslov je jedan izraz koji dobija vrednost true (istinito) ili false (neistinito). Vrste izraza koji se obično koriste za uslove jesu izrazi koji sadrže operator poređenja . N ajčešće kontrolne strukture su: if konstrukcije if... else petlje for while do... while  

14. Funkcije   Funkcije su delovi koda pomoću kojih se obavlja niz operacija koje čine neku logičku celinu. Obično vraćaju neki rezultat obrade. Mogu se pozivati iz različitih delova koda, sa parametrima ili bez parametara, mogu imati lokalno definisane promenljive (koje se ne vide izvan njih) i mogu da vrate neku vrednost. Primer jednostavne funkcije: function nazivFunkcije() { alert( "Pozdrav" ); } Ovako definisana funkcija se nala zi ili u head delu stranice u okviru <script> tagova ili jo š bolje u eksternom JavaScriptu koji je povezan sa stranicom. Funkcija se kasnije mora pozvati nekim događajem (JavaScript events).  

15. JavaScript događaji (events)   JavaScript događaji su u suštini, akcije koje preduzima korisnik tj. posetilac naše veb stranice. Primeri događaja: klik miša na određeni element web strane prelazak miša preko neke tačke ili dela strane prilikom učitavanje strane ili slike potvrda neke HTML forme   Događaji se obično kombinuju sa funkcijama, pri čemu se funkcije ne izvršavaju dok se neki događaj ne desi.

16. Suština pisanja programa u JavaScriptu je pisanje funkcija koje će se aktivirati kada se desi neki događaj i to uz pomoć event handler upravljača događaja. Upravljači događaja su jednostavno atributi koji se dodeljuju određenim HTML tagovima. < h1 onclick ="prikazPoruke()"> Naslov </ h1 > U ovom primeru to je onclick upravljač događaja koji se aktivira klikom na naslov. Kao vrednost atributa se navodi ime funkcije koja se aktivira.

17. Event (događaj) Nastaje kada korisnik... Event Handler blur izađe iz fokusa elementa forme onblur click klikne na element onclick change podesi/promeni vrednost izabranog elementa onchange focus uđe u fokus nekog elementa forme onfocus load učita stranicu u browser onload mouseover pomera pokazivač miša preko nekog elementa onmouseover select izabere "input" polje elementa forme onselect submit izvrši "submit" (slanje) forme onsubmit unload "napusti" stranicu onunload

18. Ve žb a : Kreirati HTML stranu, ubaciti jedno dugme (button) kreirati JavaScript funkciju koja se aktivira događajem click i ispisuje u alert prozoru poruku „Hello“ Izmeniti prethodni kod tako da se poruka ne ispisuje u alert prozoru već u na HTML strani . Kreirati još jednu HTML stranu sa nazivom novastrana.html i upisati neki tekst na toj strani. Ubaciti novi button tako da se klikom na button pokrene nova funkcija otvori () koja otvara stranicu novastrana.html window.open (“ novastrana.html ”); Izmeniti prethodni primer tako da se otvaranje strane ne pokre će klikom na button već nakon učitavanja stranice koristiti događaj on l oad koji se ubacuje u body tag