Digestivni trakt

.

1. DIGESTIVNI SISTEM

5. •Ingestija obuhvata unošenje hrane u usnu
duplju, žvakanje i gutanje.
•Digestija podrazumeva dalje usitnjavanje
hrane i degradaciju makromolekula uz pomoć
enzima do jedinjenja male molekulske mase
koja mogu da se transportuju u krv. Ugljeni
hidrati se razlažu do monosaharida, proteini
do aminokiselina, a masti do monoglicerida i
slobodnih masnih kiselina.
•Apsorpcija uključuje transport svarenih
hranljivih materija iz lumena GIT u krv ili limfu.

9. ŽVAKANJE
•Žvakanjem se hrana u usnoj duplji sitni i melje. Žvakanje
se sastoji u kombinovanom delovanju poprečno prugastih
mišića vilica, obraza i jezika. Ono je najvećim delom
refleksna radnja koordinisana signalima iz centra u
produženoj moždini. Pokreti žvakanja traju sve dok se ne
formira kompaktan zalogaj hrane (bolus) koji može da se
proguta.
•Žvakanje ima nekoliko uloga:
•Usitnjavanje hrane i olakšavanje gutanja
•Mešanje hrane sa pljuvačkom, čime započinje varenje
skroba, a pljuvačka deluje i lubrikantno
•Dovođenje hrane u kontakt sa receptorima za ukus i miris.

23. •Zubi
•organskamaterija
dentin
•spolja su pokriveni
slojem tvrde gleđi.
•Unutrašnjost zuba je
ispunjena zubnom
pulpom(vezivno tkivo) u
kojoj se nalaze krvni
sudovi (ishranjuju zub) i
nervi.
•Koren zuba je pokriven
slojem cementa
(koštano tkivo)
gleđ
dentin
pulpa
cement

25. Jezik
•.
Jezik

27. Pljuvačne žlezde
•Razvijene su
•podjezične, podvilične i zaušne.
•Njihov sekret sadrži enzim ptijalin koji vari
ugljene hidrate.
zaušne.
podvilične
podjezične

28. Pljuvačne žlezde ( glandulae salivarie )
Pljuvačne žlezde luče pljuvačku ( saliva )
Mogu biti male ( gl. salivarie minores ) I velike ( gl. salivarie
majores )
Velike pljuvačne žlezde su :
Podjezična ( gl. sublinqualis )
Podvilična ( gl. submandibularis )
Doušna ( gl. parotis )

29. PLJUVAČKA
•Pljuvačku luče tri para glavnih pljuvačnih
žlezda i veći broj malih pljuvačnih žlezda
rasutih po usnoj duplji. Dnevno se izluči 0.5-
1 litar pljuvačke.
•Pljuvačka je hipotoničan vodeni rastvor, sa
manje natrijumovih i hloridnih, a više
kalijumovih i bikarbonatnih jona u odnosu na
plazmu. Glavni organski sastojci su enzim
alfa-amilaza (ptijalin) i mucini.

30. Uloge pljuvačke:
•Zaštitna uloga
•Uloga u varenju skroba
•Lubrikantna uloga
1.Zaštitna uloga pljuvačkeogleda se u tome
što ona hladi toplu hranu, ispira usnu duplju,
čisti zube i deluje baktericidno zbog prisustva
enzima lizozima.
2.Zahvaljujući ptijalinu, u usnoj duplji započinje
varenje skrobai ono je ograničeno zbog
kratkog zadržavanje hrane u ustima i
inaktivacije ptijalina u kiseloj sredini želuca.
3.Lubrikantna ulogapljuvačke sastoji se u
podmazivanju zalogaja i olakšavanju gutanja,
vlaženju usana i olakšavanju funkcije govora.

31. GUTANJE
•Gutanjem se sažvakan i pljuvačkom natopljen zalogaj
hrane brzo sprovodi iz usne duplje kroz ždrelo u jednjak
i želudac.
•Gutanje može da se izazove voljno,međutim kad se
hrana nađe u blizini ždrela, nastaje refleksni odgovor
koji ne može da se kontroliše.
•Tokom gutanja, disanje je nakratko inhibirano, a ulaz u
grkljan zatvoren, da bi se sprečio prelazak hrane u
dušnik. Hrana se kroz jednjak potiskuje peristaltičkim
pokretima čija je snaga srazmerna veličini zalogaja.
Hrana kroz jednjak putuje oko 10 sekundi, a tečnost
znatno brže.
•Refleks gutanjaje složeni refleks koji započinje
stimulacijom mehanoreceptora usne duplje i ždrela
prisutnom hranom. Centar se nalazi u produženoj
moždini.

32. Ždrelo
•Usna duplja se nastavlja na ždrelo koje
prelazi u jednjak.
•preko pukotinastog otvora u vezi sa
dušnikom,
•preko Eustahijevetubesa srednjim
uhom
•i preko unutrašnjih nosnih otvora (hoana)
sa nosnom dupljom.

36. Jednjak
Jednjak je dugačak 22-25 cm, počinje nastvaljanjem
na ždrelo i završava se u želudačnom otvoru za jednjak
(lat: cardia).Prečnik jednjaka je oko 2 cm
na mestu kontakta sa drugim organima gradi
odgovarajuća suženja (lat: angustitiae esophagi).
1.Gornje suženje se zove još i krikoidno (lat: angustitia
cricoidea)prečnik je ovde oko 14 mm.
U srednjem delu jednjaka nalazi se drugo suženje,
aortikobronijalno suženje (lat: angustitia
aorticobronchialis), kalibar jednjaka oko 16-17 mm.
U donjem delu jednjaka prilikom prolaska kroz
dijafragmu (prečagu), nastaje i treće suženje jednjaka,
dijafragmatično suženje (lat: angustitia diaphragmatica).
Jednjak je ovde širok oko 15-17 mm.

42. Želudac
•Predstavlja prošireni deo creva u kome se
hrana nagomilava i započinje varenje da bi se
zatim postepeno propuštala u crevo.
•Na želucu se razlikuju dva dela:
•kardijalni (deo gde jednjak prelazi u želudac) i
•pilorični(graniči se sa crevom).
•Želudačne žlezde produkuju HCl i enzim
pepsin koji započinje varenje belančevina.

44. Row 1 Row 2 Row 3 Row 4
0
2
4
6
8
10
12
Column 1
Column 2
Column 3

46. MOTILITET ŽELUCA
•Mišićni sloj zida želuca izgradjen je od tri sloja
longitudinalno, cirkularno i koso postavljenih
glatkih mišićnih ćelija .
•Zahvaljujući motilitetu:
•Želudac služi kao rezervoar hrane
•Omogućeno je sitnjenje hrane i mešanje sa
želudačnin sokom
•Pražnjenje želuca kontrolisanom brzinom.
•Hrana uobičajenog sastava zadržava se u
želucu 2-6h. Za to vreme mehaničkim
usitnjavanjem i delovanjem enzima pretvara se
u masu konzistencije paste koja se zove himus.
•Pražnjenje želucase vrši potiskivanjem male
količine himusa (2-7 ml) kroz pilorusni sfinkter.

47. SEKRETNA AKTIVNOST ŽELUCA
•Želudačni sok je produkt sekrecije nekoliko
tipova egzokrinih žlezda sluzokože želuca. G
ćelije sluzokože luče i jedan hormon-gastrin.
•Sastav:
•Glavni sastojci želudačnog soka, pored vode,
su:
•Hloridna kiselina (HCl)
•Pepsinogeni
•Unutrašnji faktor
•pH čistog sekreta je 1-2

48. •HClluče parijetalne ćelije žlezda sluzokože.
•HClželudačnog soka ima višestruke uloge:
•Pomaže varenje proteinana više načina:
denaturiše proteine hrane i olakšava delovanje
pepsina, vrši aktivaciju pepsinogena u pepsin i
obezbeđuje optimalan pH za delovanje pepsina
•Visoka koncentracija HCl deluje baktericidno
•HCl rastvara soli kalcijuma i gvožđa iz hrane i
omogućava apsorpciju ovih elemenata.

49. •Pepsinisu proteaze želudačnog soka. Sintetišu se u
glavnim (peptičnim) ćelijama želudačnih žlezda kao
neaktivni prekursori pepsinogeni. Aktivaciju u pepsine
vrši vodonikov jon u lumenu želuca. Pepsini započinju
varenje proteina u digestivnom traktu i hidrolizuju ih do
polipeptida različite dužine.
•Unutrašnji faktorsintetišu parijetalne ćelije.To je
glikoprotein neophodan za apsorpciju vitamina B 12.
Unutrašnji faktor je jedini produkt sekrecije želuca
neophodan za život.
•Mukus debljine oko 1 mm, pokriva sluzokožu želuca i
štiti je od mehaničkih oštećenja grubljom hranom ili
hemijskog oštećenja sa HCl ili enzimima. Mukus luče
mukozne (peharaste) ćelije žlezda i epitelne ćelije
slobodne površine sluzokože. Epitelne ćelije luče i
vodenastu tečnost bogatu i bikarbonatom koji daje
alkalitet mukusu.

50. Crevosesastojioddvadela:
1.tankogcreva;
2.debelogcreva.
•Granicaizmeđunjihjeobeleženajednimslepim
izraštajem–slepimcrevom.

51. TANKO CREVO
Može da bude dugačko oko 6 m.
Početni deo tankog creva je dvanaestopalačno crevo (duodenum) koje je u obliku "C",a u
koji se ulivaju odvodi jetre i pankreasa, pričvrćcen je za abdomen pomoću trbušne
maramice.
U zidu tankog creva nalaze se žlezde koje luče velike količine sluzi i enzime. Sluz kao
omotač štiti crevnu sluzokožu od dejstva enzima.

58. COLON

59. Gross Anatomy of Large Intestine
Figure 22.22a

63. Defecation Reflex
Figure 22.23

64. SEKRETNA AKTIVNOST TANKOG CREVA
•Produkt čiste egzokrine sekrecije tankog creva
teško je izolovati jer se u duodenumu izlivaju i
žuč i pankreasni sok.
•Sekret tankog creva je vodeni rastvor elektrolita
koji sadrži brojne enzime, ali oni najverovatnije
potiču iz deskvamiranih enterocita.
•Tanko crevo ima važnu endokrinu ulogu.
Peptidni hormoni koji produkuju endokrine ćelije
njegove sluzokože imaju uloge u regulaciji
motiliteta, sekrecije i rasta GIT.

65. Pankreas
•Leži u krivini dvanaestopalačnog creva.
•Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu
mnogobrojnih žlezdanih čvorova u crevnoj
mezenteri.
•Pankreas luči pankreasni sok u kome su
enzimi u neaktivnom stanju (npr.
tripsinogen, himotipsinogen) da bi se
aktivirali dospevanjem u duodenum (postaju
aktivni tripsin i himotripsin).

69. Sastav pankreasnog soka
•Pankreasni sok jetečnost alkalne reakcije
koja je posledica velikog sadržaja bikarbonata.
Dnevno se izluči 1-1.5 l pankreasnog soka.
•Vodenastu komponentubogatu bikarbonatom
produkuju epitelne ćelije zidova pankreasnih
kanala.
•Enzimsku komponentusintetišu acinusne
ćelije. Enzimska komponenta sadrži enzime
za varenje svih važnih sastojaka hrane.

71. •Proteaze pankreasnog soka
su:
•Tripsin
•Himotripsin
•Karboksipeptidaza A i B
•Elastaze

72. •Proteaze pankreasnog soka
su:
•Tripsin
•Himotripsin
•Karboksipeptidaza A i B
•Elastaze

73. •One se u soku nalaze u neaktivnom obliku, kao
tripsinogen, himotripsinogen,
prokarboksipeptidaze i proelastaze.
•Aktivacija se vrši u tankom crevu.
•Tripsinogen se specifično aktivira u tankom crevu
pod uticajem enzima enterokinaze koji potiče iz
enterocita.
•Nastali tripsin autokatalitički aktivira tripsinogen, a
vrši i aktivaciju himotripsinogena i
karboksipeptidaze.
•Tripsin i himotripsinsu endopeptidaze koje
skraćuju polipeptidne lance do manjih peptida, a
•karboksipeptidazesu egzopeptidaze koje
odvajaju aminokiseline sa C-terminalnog kraja
peptida.

74. •Pankreasni sok sadrži i alfa-amilazukoja je
identična ptijalinu pljuvačke. Ona cepa skrob
do maltoze.
•U pankreasnom soku su prisutne lipaze,
enzimi koji razgrađuju masti hrane i njihove
degradacione produkte.
• To su:
•Pankreasna lipaza
•Pankreasna esteraza
•Fosfolipaza A

75. Jetra
•To je najveća žlezda u organizmu
•Jetrin sekret je žuč koja se sakuplja u žučnoj
kesi, a odatle kroz žučni kanal izliva u
duodenum.
•Žuč ne sadrži enzime, ali omogućava varenje
masti tako što vrši njihovu emulgaciju (razbija ih
na sitne kapljice).
•Pored toga jetra obavlja još niz značajnih
funkcija: u njoj se glikoza pretvara u glikogen,
predstavlja skladište vitamina i gvožđa,
transformiše otrovne materije u neotrovne (sva
krv iz creva prvo prolazi kroz jetru pa zatim ulazi
u opšti krvotok) i dr

79. •Glavna uloga jetre u varenju
ostvaruje se putem sekrecije žuči.
•Žuč stvaraju hepatociti i epitelne
ćelije sluzokože zidova žučnih
kanala.
•Žuč se iz jetre izlučuje kontinuirano,
ali se između obroka deponuje u
žučnoj kesi. U tanko crevo žuč se
izliva samo tokom obroka.

81. SASTAV ŽUČI
•Hepatociti produkuju žučne soli, holesterol,
lecitin, žučne boje i izotonični rastvor elektrolita.
•Žučne kiselinesu najzastupljeniji sastojak suve
materije žuči. One nastaju oksidacijom
holesterola. Molekul žučne kiseline je izrazito
polaran i zato žučne kiseline već u žuči stvaraju
agregate sa holesterolom i lecitinom koji se zovu
micele.
•Osnovne uloge žučnih kiselina u varenju i
apsorpciji masti su:
•Emulgovanje mastiunetih hranom u sitne
kapljice, čime se olakšava delovanje lipaza
•Formiranje mešovitih micelarastvorljivih u vodi
sa produktima varenja masti, čime se olakšava
apsorpcija produkta varenja masti.

84. Debelo crevo
•Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i
soli.
•U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju
sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje.
U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i
prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog
izbacivanja.

85. Debelo crevo
•Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i
soli.
•U njemu se nalazi mnoštvo bakterija koje imaju
sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje.
U debelom crevu se vrši apsorpcija vode i soli i
prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog
izbacivanja.

86. PROCESI U DEBELOM CREVU
•Glavna ulogamu je da apsorbuje vodu i
elektrolite i formira, transportuje i evakuiše
feces. Sluzokoža debelog creva ima i sekretnu
ulogu; u lumen se sekretiraju mukus,
bikarbonatni i kalijumov jon.
•Fekalna masa se formira apsorpcijom vode.
Mukus, koga luče mnoge peharaste ćelije
sluzokože debelog creva, pomaže vezivanje
fekalne mase i ima lubrikantno delovanje.

87. •Čvrste materije u fecesu uključuju celulozu i
druge nesvarljive sastojke hrane,
deskvamirane ćelije crevne sluzokože, mucine,
nešto masti i neorganske sastojke. Feces
sadrži i ogromnu količinu živih i mrtvih
bakterija, kao i vitamine u čijoj sintezi učestvuju
bakterije kolona.
•Pražnjenje debelog creva se vrši refleksnim
putem (refleks defekacije).

88. VARENJE I APSORPCIJA

89. •Varenje glavnih sastojaka hrane se
sastoji u čitavom nizu hemijskih
procesa koji se odigravaju određenim
redosledom i uključuju veliki broj
enzima poreklom iz sekreta
pljuvačnih žlezda, želuca i egzokrinog
pankreasa.
•Delovanje enzima potpomažu HCl iz
želudačnog soka i žuč iz jetre.
•Varenje je najintezivnije u tankom
crevu.

90. UGLJENI HIDRATI
•Ugljeni hidrati prisutni u ljudskoj ishrani
su polisaharidi, disaharidi i
monosaharidi. Od polisaharida se vare
samo amilopektin (biljni skrob) i
glikogen (životinjski skrob).
•Varenje skroba počinje u usnoj duplji
pod uticajem alfa-amilaze pljuvačke,
ptijalina, ali se prekida u želucu zbog
inaktivacije enzima u kiseloj sredini.

91. •Varenje ugljenih hidrata se nastavlja u tankom crevu
pod uticajem pankreasne alfa amilaze.
•Ona, kao i ptijalin, razlaže skrob od maltoze, maltotrioze
i alfa-graničnih dekstrina.
•Nastali monosaharidi, pre svega glukoza, apsorbuju se
u početnim delovima tankog creva.

92. PROTEINI
•Za razliku od ugljenih hidrata,
proteini moraju da se unose hranom.
Normalno se celokupna količina
hranom unetih proteina svari i
apsorbuje.
•Varenje započinje u želucu pod
uticajem pepsina koji cepa molekule
proteina do peptida različite dužine.

93. •Glavnu ulogu u varenju proteina imaju
proteaze pankreasnog soka: tripsin,
himotripsin, karboksipeptidaze i
elastaze.
•One razgrađuju proteine i peptide do
malih peptida.
•Postoje i peptidaze koje dalje
razgrađuju male peptide do
aminokiselina, dipeptida, tripeptida i
tetrapeptida.

94. •Završna digestija proteina odigrava se
u:
•lumenu tankog creva,
•četkastom pokrovu enterocita i
•citoplazmi enterocita.
•Za aminokiseline postoji nekoliko
transportnih mehanizama, ali za sve je
zajedničko da se kotransportuju sa
natrijumovim jonom.

95. MASTI
•Glavne masti u prosečnoj ishrani su trigliceridi.
•Masti se vare u duodenumupod uticajem
lipolitičkih enzima pankreasnog soka.
•Da bi ovi enzimi mogli da deluju, masti moraju
da se emulguju pomoću žučnih kiselina.
•Najvažniji lipolitički enzim je pankreasna lipaza
koja hidrolizuje trigliceride do dve slobodne
masne kiseline i monoglicerida.

96. •Iz produkata digestije masti i micela žučnih kiselina
formiraju se mešovite micele.
•Micele su hidrosolubilne i ulaze u nepokretni vodeni sloj
između crevnih resica. Sastojci micela difunduju u vodeni
sloj, a onda, kao liposolubilni, lako difunduju kroz
membranu četkastog pokrova.

97. •U enterocitu produkti varenja masti odlaze na
glatki endoplazmin retikulum gde se vrši
reesterifikacija monoglicerida do triglicerida. Iz
novosintetisanih lipida se obrazuju
hilomikroni.
•To su sferne lipidne kapljice različite veličine
•Hilomikroni se procesom egzocitoze izbacuju
iz enterocita u intersticijelni prostor i ulaze u
limfne kapilare čiji endotel ima dovoljno velike
međućelijske prostore.

98. VODA I ELEKTROLITI
•U normalnim uslovima 99% vode i jona se
apsorbuje iz lumena digestivnog trakta.
•Dnevno se u creva unese oko 2 l vode u
obliku tečnosti i hrane, a još 7 l se izluči u
obliku sekreta egzokrinih žlezda digestivnog
trakta i iz jetre.
•Ako se fecesom eliminiše oko 200 ml, oko
8800 ml se reapsorbuje pasivno na osnovu
osmotskog gradijenta.

99. •Natrijumov jonse apsorbuje celom dužinom
creva, ali najintenzivnije u tankom crevu.
Apsorpciju u tankom crevu stimuliše hormon
aldosteron.
•Kalijumov jonse apsorbuje u tankom crevu,
dok se u debelom crevu i apsorbuje i sekretira,
pri čemu je sekrecija intenzivnija. Sekreciju
stimuliše aldosteron.
•Bikarbonatni jonkoji potiče iz pankreasnog
soka i žuči do kraja jejunuma se uglavnom
reapsorbuje. U ileumu i kolonu bikarbonatni jon
se sekretira u zamenu za hloridni jon koji se
apsorbuje.
•Kalcijumov jon se apsorbuje u proksimalnom
delu tankog creva. Transport kroz luminalnu
membranu se vrši olakšanom difuzijom preko
nosača čiju sintezu stimuliše vitamin D hormon.

100. VITAMINI

101. •Vitamini suorganska jedinjenja koje
sintetišu biljke i mikroorganizmi.
•U organizmu čoveka nastaju samo
vitamini D3 i PP.
•Izvor vitamina su namirnice biljnog i
životinjskog porekla.
•Hrana sadrži ili vitamine ili njihove
prekursorne oblike provitamine koji se
u organizmu pretvaraju u vitamine.

102. •Podela vitamina je izvršena
na osnovu njihove
rastvorljivosti na:
•liposolubilne vitamine:
•A, D, E i K i
•hidrosolubilne:
•vitamin C i vitamine B grupe.

103. •Liposolubilni vitamini mogu da se
deponuju u većoj količini, naročito u
jetri.
•Hidrosolubilni vitamini su prisutni u ECT
i brzo se izlučuju preko bubrega.
•Od hidrosolubilnih vitamina deponuje
se uglavnom vitamin B12.
•U cirkulaciji se liposolubilni vitamini
nalaze kompleksovani sa proteinima
plazme, što im povećava rastvorljivost i
stabilnost.

104. •Količina vitamina u
organizmu određena je
intenzitetom:
•apsorpcije u digestivnom
traktu,
•konverzije provitamina,
•aktivacije i
•ekskrecije.

105. LIPOSOLUBILNI VITAMINI
VITAMIN A
•VitaminAseuorganizmunalaziuobliku
alkohola(retinol),aldehida(retinal)ikiseline
(retinoinskakiselina).
•Svioblicisuaktivni.
•UdigestivnomtraktuvitaminAseapsorbuje
olakšanomdifuzijom,auenterocitimase
ugrađujeuhilomikrone,paprekolimfeprelazi
ucirkulaciju.Ukrvisevezujezaretinoil-
vezujućiprotein.

106. •Vitamin A je neophodan za:
Normalan rast organizma
Formiranje kostiju
Obnovu epitelnih tkiva
Normalno funkcionisanje retine
Normalnu reproduktivnu sposobnost oba pola
Sintezu kortikosteroida
Sintezu mukopolisaharida mukoznih sekreta
epitela.

107. •Mehanizam delovanja vitamina
A:
•modulacijagenske aktivnosti,
slično steroidnim hormonima
•Ekstranuklearnadelovanja,
odnosno deluje kao red-oks
sistem.

108. •Prirodni izvori vitamina A:
•šargarepa
•spanać
•džigerica
•riblje ulje
•mlečni proizvodi
•voće

109. •Avitaminoza
•Kokošije slepilo
•kseroftalmija

110. VITAMIN D
•Vitamin D obuhvata grupu srodnih
steroidnih jedinjenjaod kojih najveći
značaj imaju vitamini D2 i D3.
•Oni nastaju iz provitamina pod uticajem
UV zraka. Konverzija provitamina D3 u
vitamin D3 vrši se u koži.
•Deponuje se u masnom tkivu i mišićima.
U plazmi se nalazi vezan za globuline
plazme.

111. •Vitamin D se u organizmu konvertuje u vitamin D
hormon.
•Njegova glavna uloga da pomaže transport
kalcijuma u organizmu.
•Vitamin D hormon deluje na brojna tkiva, ali glavna
delovanja su mu u
•tankom crevu, gde pomaže apsorpciju kalcijuma i
•u kostima, gde deluje na osteoblaste i osteocite i
stimuliše sintezu transportera za kalcijumov jon.
•Ako se vitamin D, što je slučaj i sa vitaminom A,
unosi u velikim dozama ima toksične efekte.

112. •Prirodni izvori vitamina D:
•Džigerica
•Žumance
•Riblje ulje
•Mlečni proizvodi

113. •Avitaminoza
•rahitis

114. VITAMIN K
•Vitamin K je neophodan za
koagulaciju krvi jer učestvuje u
sintezi protrombina, VII, IX i X
faktora koagulacije.

115. •Prirodni izvori vitamina K:
•Zeleno povrće

116. VITAMIN E
•Vitamin E je zajedničko ime za grupu jedinjenja
tokoferola, od kojih je najvažnije alfa-tokoferol.
•Delovanje vitamina E:
•Kao antioksidans sprečava oksidaciju masnih
kiselina, vitamina A i C i tiolske grupe određenih
enzima
•Ima dokaza o njegovoj ulozi u metabolizmu
nukleinskih kiselina, eritropoezi i sintezi koenzima
Q.

117. HIDROSOLUBILNI VITAMINI
VITAMIN C
•Vitamin C je najčešće redukciono sredstvo u
organizmu i na toj osobini mu se zasniva
uloga.
•Nalazi se u svim tkivima i telesnim tečnostima,
ali ga najviše ima u nadbubrežnoj žlezdi,
hipofizi, žutom telu jajnika i timusu.
•Ovako široka rasprostranjenost ukazuje na
njegov izuzetan fiziološki značaj.
•

118. •Vitamin C deluje kao kofaktor u brojnim
biološkim procesima:
•značajan za očuvanje strukturnog integriteta
vezivnih tkiva, kostiju i bazalnih membrana.
•Potreban je za nastajanje noradrenalina.
•Potreban je za sinteze steroida kore nadbubrega.
•Potreban je za sintezu purina i timina, odnosno
DNK.
•Neophodan je za inkorporaciju gvožđa u feritin.
•Redukuje gvožđe i prevodi ga u oblik koji se lakše
apsorbuje iz digestivnog trakta.
•Potreban je za integritet celularnog trakta.

119. VITAMIN B1
•Vitamin B1 sadrži sumpor u svom molekulu.Lako se
resorbuje u tankom crevu. U crevnoj sluzokoži se
pretvara u aktivan oblik tiamin pirofosfat ( TPP).
•Uloge vitamina B1:
•TPP učestvuje u velikom broju metaboličkih procesa
kao koenzim najmanje 24 enzima. Kofaktor je u
reakcijama dekarboksilacije alfa-keto kiselina
(pirogrožđana, alfa–ketoglutarna kiselina), prenošenja
fragmenata od 2 ugljenikova atoma sa jednog ugljenog
hidrata na drugi, u reakcijama pentozofosfatnog puta i
dr. Iz ovoga proizilazi da je TPP neophodan za
normalan metabolizam ugljenih hidrata i ishranu svih
tkiva.
•TPP ima važnu ulogu u mehanizmima uključenim u
sprovođenje akcionih potencijala u perifernim nervima i
u nervno-mišićnoj transmisiji.

120. VITAMIN B2
•Vitamin B2 ulazi u sastav koenzima FMNi FAD,aktivnih
grupa flavoproteina koji su važni enzimi tipa
dehidrogeneza.
•Vitamin B2 je uključen u procese oksidativne fosforilacije
koji su od vitalnog značaja.

121. VITAMIN PP
•Vitamin PP se nalazi u obliku
nikotinske kiseline(niacin) i njenog
amida, nikotinamida(niacinamid).
•Aktivni oblici su NAD i NADP koji su
koenzimi ili kosupstrati brojnih
dehidrogeneza.
•Kao sastavni delovi ovih koenzima
učestvuju u biološkim oksidacijama.

122. VITAMIN B6
•Vitamin B6 se javlja u tri oblika: piridoksin,
piridoksamin i piridoksal.
•Vitamin B6 je koenzim u velikom broju
metaboličkih procesa:
•U obliku piridoksal fosfata koenzim je enzima koji
katalizuju oko 40 tipova enzimskih reakcija u koje
spadaju: dezaminacije, transaminacije,
dekarboksilacije, desulfhidracije i dr.
•Piridoksal fosfat je koenzim nekoliko enzima
uključenih u metabolizam triptofana.
•Neophodan je za sintezu GABA u CNS.

123. FOLNA KISELINA
•Folna kiselina ima ključnu ulogu u
metabolizmu jer je kofaktor enzima
uključenih u biosintezu prekursora
nukleinskih kiselina.
•Potrebna za sintezu timina; baze
koja ulazi u sastav DNK, za sintezu
purinskih baza i za redukciju
ribonukleotida u
deoksiribonukleotide.

124. VITAMIN B12
•Ovaj vitamin se resorbuje u terminalnom delu ileuma.
•U digestivnom kanalu se vezuje za unutrašnji faktor koji ga
štiti od degradacije. Pri resorpciji se vitamin odvaja od
unutrašnjeg faktora.
•U cirkulaciji se vitamin B12 nalazi vezan za proteine
transkobalamine.
•Deponuje se u jetri. Kao i većina vitamina B grupe i B12 se
aktivira u tkivima
•Vitamin B12 je neophodan za:
•Normalnu eritropezu
•Održavanje integriteta mijelinskog omotača nervnih
vlakana
•Obnavljanje epitela u digestivnom kanalu
•Direktno ili indirektno je uključen u metabolizam
nukleinskih kiselina, proteina i ugljenih hidrata.

125. VITAMIN H
•Funkcioniše kao koenzim u reakcijama
karboksilacije.

126. PANTOTENSKA KISELINA
•Pantotenska kiselina je zastupljena u svim
biljnim i životinjskim tkivima.
•Ulazi u sastav koenzima A (CoA).
•Ovaj koenzim ima ključnu ulogu u
metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina.
•U obliku acetil-CoA uključen je u sintezu
masnih kiselina, holesterola, steroida, Ach i dr.
jedinjenja.