Prokletije

Prokletije, planina u Srbiji

1. Проклетије

2. Проклетије су планински венац у источној Црној Гори, јужној Србији и северној Албанији. Проклетије су висок планински венац на југоисточном рубу Динарског планинског система. Највиши врх Проклетија је Језерски врх висок 2.694 m. Он је истовремено и највиши врх Динарских планина. Други по реду је Ђеравица на Косову и Метохији са 2.656 m. Ђеравица је уједно и највиши врх Србије. Највећи део планина са северне стране чини национални парк који заузима око 1.000 km². Проклетије

3. Ђеравица Је зерски врх

4. Рељеф Ова планина је јединствено природно богатство разноликих облика рељефа попут вулканских, глацијалних, флувијалних и крашких предела, али и валова, циркова, који сем невероватних пејзажа изазивају и осећај страхопоштовања. Проклетије су такође и дом крашких врела, кањона са бројним водопадима и понорима.

5. Клима У складу са надморском висином клима је субпланинска (јавља се на надморској висини од 1000 до 1400 m) и планинска (на надморској висини вeћој од 1400 m) са умерено топлим краћим летом и хладном зимом, али и великим колебањима температуре ваздуха између котлина и виших делова што често изазива појаву локалних ветрова .

6. Ј езера Ђеравичко јез еро се налази на Проклетијама, испод истоименог врха, који је највиши врх Србије и други по висини врх у Проклетијском масиву. Скадарско језеро је највеће језеро у Црној Гори и на Балканском полуострву, површинe 369,7km². Плавско језеро је највећи лимнолошки објекат ледничког порекла.

7. Биљни и животињски свет Вегетација се смењује у виду шумских и травнатих спратова. Доминирају шуме цера и сладуна , а планинске ободе краси и храст китњак, црни граб и црни јасен. Од четинара, у најнижим деловима расту јела и смрча, а у вишим претежно молика и муника. Ове две врсте бора битне су аутохтоне врсте Србије јер молика представља ендемит а муника субендемит Балкана. Бројне су и животињске врсте које уживају у нетакнутим деловима стрмих Проклетија међу којима су дивокоза , зец, лисица, видра, куна, јазавац, твор, веверица, али и мрки медвед и дивља свиња. Од перјаних посматрача са висине ову планину облећу велики тетреб, јаребица камењарка, љуштерка и сиви орао.

8. Културно- историјски споменици и становништво Овде су се досељавале и смењивале разне цивилизације ( грчка, римска, илирска и словенска ), које су оставиле трагове свога постојања. Уз то, овај простор је у прошлости био поприште бурних и динамичних историјских догађаја, који су се одразили на карактер овдашњег културно-историјског наслеђа. Најзначајнији остаци из римског периода откривени су у селу Лушцу код Берана, на обали Плавског језера и у Пећкој бањи . На присуство Римљана у овом крају указују и нека гробља, за која се сматра да су „латинска“. Доба средњовековне српске државе оставило је најзначајније трагове материјалне и духовне културе. Међу њима највећу вредност имају манастири Високи Дечани и Пећка патријаршија .

9. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!