1.E-obrazovanje_maj_2011 prezentacija.ppt

sasa649460 1 views 225 slides Oct 09, 2025
Slide 1
Slide 1 of 225
Slide 1
1
Slide 2
2
Slide 3
3
Slide 4
4
Slide 5
5
Slide 6
6
Slide 7
7
Slide 8
8
Slide 9
9
Slide 10
10
Slide 11
11
Slide 12
12
Slide 13
13
Slide 14
14
Slide 15
15
Slide 16
16
Slide 17
17
Slide 18
18
Slide 19
19
Slide 20
20
Slide 21
21
Slide 22
22
Slide 23
23
Slide 24
24
Slide 25
25
Slide 26
26
Slide 27
27
Slide 28
28
Slide 29
29
Slide 30
30
Slide 31
31
Slide 32
32
Slide 33
33
Slide 34
34
Slide 35
35
Slide 36
36
Slide 37
37
Slide 38
38
Slide 39
39
Slide 40
40
Slide 41
41
Slide 42
42
Slide 43
43
Slide 44
44
Slide 45
45
Slide 46
46
Slide 47
47
Slide 48
48
Slide 49
49
Slide 50
50
Slide 51
51
Slide 52
52
Slide 53
53
Slide 54
54
Slide 55
55
Slide 56
56
Slide 57
57
Slide 58
58
Slide 59
59
Slide 60
60
Slide 61
61
Slide 62
62
Slide 63
63
Slide 64
64
Slide 65
65
Slide 66
66
Slide 67
67
Slide 68
68
Slide 69
69
Slide 70
70
Slide 71
71
Slide 72
72
Slide 73
73
Slide 74
74
Slide 75
75
Slide 76
76
Slide 77
77
Slide 78
78
Slide 79
79
Slide 80
80
Slide 81
81
Slide 82
82
Slide 83
83
Slide 84
84
Slide 85
85
Slide 86
86
Slide 87
87
Slide 88
88
Slide 89
89
Slide 90
90
Slide 91
91
Slide 92
92
Slide 93
93
Slide 94
94
Slide 95
95
Slide 96
96
Slide 97
97
Slide 98
98
Slide 99
99
Slide 100
100
Slide 101
101
Slide 102
102
Slide 103
103
Slide 104
104
Slide 105
105
Slide 106
106
Slide 107
107
Slide 108
108
Slide 109
109
Slide 110
110
Slide 111
111
Slide 112
112
Slide 113
113
Slide 114
114
Slide 115
115
Slide 116
116
Slide 117
117
Slide 118
118
Slide 119
119
Slide 120
120
Slide 121
121
Slide 122
122
Slide 123
123
Slide 124
124
Slide 125
125
Slide 126
126
Slide 127
127
Slide 128
128
Slide 129
129
Slide 130
130
Slide 131
131
Slide 132
132
Slide 133
133
Slide 134
134
Slide 135
135
Slide 136
136
Slide 137
137
Slide 138
138
Slide 139
139
Slide 140
140
Slide 141
141
Slide 142
142
Slide 143
143
Slide 144
144
Slide 145
145
Slide 146
146
Slide 147
147
Slide 148
148
Slide 149
149
Slide 150
150
Slide 151
151
Slide 152
152
Slide 153
153
Slide 154
154
Slide 155
155
Slide 156
156
Slide 157
157
Slide 158
158
Slide 159
159
Slide 160
160
Slide 161
161
Slide 162
162
Slide 163
163
Slide 164
164
Slide 165
165
Slide 166
166
Slide 167
167
Slide 168
168
Slide 169
169
Slide 170
170
Slide 171
171
Slide 172
172
Slide 173
173
Slide 174
174
Slide 175
175
Slide 176
176
Slide 177
177
Slide 178
178
Slide 179
179
Slide 180
180
Slide 181
181
Slide 182
182
Slide 183
183
Slide 184
184
Slide 185
185
Slide 186
186
Slide 187
187
Slide 188
188
Slide 189
189
Slide 190
190
Slide 191
191
Slide 192
192
Slide 193
193
Slide 194
194
Slide 195
195
Slide 196
196
Slide 197
197
Slide 198
198
Slide 199
199
Slide 200
200
Slide 201
201
Slide 202
202
Slide 203
203
Slide 204
204
Slide 205
205
Slide 206
206
Slide 207
207
Slide 208
208
Slide 209
209
Slide 210
210
Slide 211
211
Slide 212
212
Slide 213
213
Slide 214
214
Slide 215
215
Slide 216
216
Slide 217
217
Slide 218
218
Slide 219
219
Slide 220
220
Slide 221
221
Slide 222
222
Slide 223
223
Slide 224
224
Slide 225
225

About This Presentation

Elektronsko obrazovanje prezentacija

Size: 9.29 MB
Language: none
Added: Oct 09, 2025
Slides: 225 pages

Slide Content

E-obrazovanje
Prof. dr Božidar Radenković, [email protected]
Doc. dr Marijana Despotović-Zrakić, [email protected]
Mr Zorica Bogdanović, [email protected]
Dušan Barać, [email protected]
Aleksandar Milić, [email protected]
Fakultet organizacionih nauka
Univerziteta u Beogradu
Katedra za elektronsko poslovanje i upravljanje sistemima
Laboratorija za elektronsko poslovanje

Sadržaj
Pojam i definicija e-obrazovanja
Tehnologije e-obrazovanja
•Tehnologije za razvoj nastavnih materijala
•Tehnologije za komunikaciju i kolaboraciju
•Tehnologije za realizaciju infrastrukture e-obrazovanja
Trendovi obrazovanja na daljinu
•Mešovito učenje (Blended learning)
•Adaptivno obrazovanje na daljinu
•E-obrazovanje 2.0
•Mobilno obrazovanje
•Učenje kroz igru
•Simulacija i virtuelna realnost u e-obrazovanju
•Problem Based Learning

POJAM I DEFINICIJA
E-OBRAZOVANJA

Uvod u e-obrazovanje
Obrazovanje na daljinu postoji više od sto godina i za sve vreme
svog razvoja zavisi od dostupnog komunikacionog medija.
Prve forme obrazovanja na daljinu su bile zasnovane na pismima i
pošti.
Razvoj Internet-a omogućilo je vremensku i prostornu
odvojenost učenja i predavanja
Razvoj multimedijalnih tehnologija je omogućio realizaciju
nastavnih materijala sa interaktivnim elementima.

5
Škole učenja
Ekstrospektivne
•opisuju učenje kroz razne vidove socijalnih interakcija
spoznaje okruženje u kom se nalazi
Introspektivne
•opisuju učenje kao intrapersonalne procese, na koje
dominantan uticaj ima psihofizička struktura ličnosti, lični
motivi, sposobnosti i sklonosti
Ostale

6
Škole učenja
– Ekstrospektivne -
Konstruktivizam – učenje bazirano na “pravilima” i “mentalnim
modelima”
Bihejviorizam – učenje bazirano na objektivnom posmatranju
pojave koja se izučava
Piaget-ova teorija razvoja – učenje slično principu učenja deteta
koje tokom svog razvoja gradi kognitivne strukture: mentalne
mape, šeme ili umrežene koncepte za razumevanje i odgovor na
fizička iskustva iz sveta koji ga okružuje
Vygotsky-eva teorija i socijalno znanje –kultura je osnovna
determinanta individualnog razvoja (kulturno i porodično
okruženje)

7
Škole učenja
– Introspektivne –
Teorija višestruke inteligencije – postoji sedam načina na koje
ljudsko biće spoznaje svet i označeni su kao različite
inteligencije
Neurološka teorija – povezuje posmatranja kognitivnog ponašanja
sa aktuelnim fizičkim procesima koji podržavaju ta ponašanja
Teorija o funkcionalnosti i strukturi mozga – učenje na realnim
problemima pri čemu studenti moraju da budu motivisani za
učenje i van učionice
Teorija bazirana na aktivnostima leve i desne hemisfere mozga –
stimulicija obe hemisfere mozga kombinacijom analitičkih vežbi i
kreativnih aktivnosti sa višekanalnim porukama

8
Škole učenja
– Introspektivne –
Teorija bazirana na praksi zajednice – učenje bazirano na
razumevanju pripadnosti studenta nekoj socijalnoj grupi kao i
sticanje i primenu praktičnih znanja u raznim uslovima
Teorija stilova učenja – posmatra stil učenja kao osnovu za
načine usvajanja i prikupljanja informacija
Teorija kontrole – zasnovana je na motivaciji studenta. Ponašanje
je određeno motivima (željama) kao što su: opstanak, ljubav, moć,
snaga, sloboda i druge osnovne ljudske potrebe.
Teorija opservacionog učenja – ponašanje posmatrača se menja
nakon posmatranja ponašanja nekog modela

9
Škole učenja
– dodatne teorije –
Lewin-ovi principi učenja – zahteva aktivnu ulogu studenata u
procesu učenja i koherentan pristup procesu nastave kojim se
ostvaruje snažan uticaj na društveno okruženje studenta
Neobihejvioristička teorija – smatra da je ljudski um selektivan
u svojim procesima i da se svodi samo na jednostavnu vezu
stimulus reakcija
→
Geštalistička teorija učenja – učenje je bazirano na procesu
uviđanja, gde student spontono dolazi do saznanja i može ga
primeniti i na slične probleme

Istorija e-obrazovanja
Učenje na daljinu, iako se vezuje za nastanak i razvoj ICT-a,
prethodilo je pojavi elektronskog obrazovanja
Nastalo je čak daleke 1840. godine u Velikoj Britaniji, kada je
Isak Pitman organizovao prvi dopisni kurs, u kome su učenici
primali zadatke i vraćali rešenja profesoru putem pošte
Pojavom radija, 1920-ih, i televizije, 1940-ih razvijaju se sasvim
nove mogućnosti za obrazovanje
Početkom 20. veka pojavljuju se i prve mašine koje su služile kao
neka vrsta pomoći u obrazovanju

Razvoj sistema za podršku e-obrazovanju
1.
Generacija
1984
1997
2002
2004
2007
2.
Generacija
3.
Generacija
4.
Generacija
5.
Generacija

Definicija - e-obrazovanja
komunikacioni i tehnološki aspekt
Predavanje i učenje gde su nastavnik i student geografski
razdvojeni i koriste elektronske uređaje za komunikaciju i
štampane materijale kao dopunska nastavna sredstva
Obrazovanje na daljinu uključuje:
•predavanje na daljinu
•učenje na daljinu

13
Definicija - e-obrazovanja
vremenski aspekt
Priprema
•organizacione pripreme
•priprema sadržaja
•materijala
•preduslovi koje student mora da zadovolji
Aktivnosti studenta u toku samog obrazovnog procesa
Interakcija studenata sa nastavnim sadržajima, evaluacija stečenog
znanja
Transfer znanja

Proces učenja u
e-obrazovanju
Vremenski aspekt
14
Proizvod učenja


Sadržaji
Sadržaji
PRIPREMA
STUDENTA
Organizacija
Preduslovi
Preduslovi
Novinarstvo
(Journalize)
Istraživanje
Čitanje, slušanje,
posmatranje
AKTIVNOST
I STUDENTA
Primena
Vežbe
Elaboracija
Student - sadržaj
INTERAKCIJA
STUDENTA
Student - interfejs
Student - sadržaj
Student - podrška
Primena u
stvarnom životu
TRANSFER
ZNANJA
STUDENTA
Lično mišljenje

Definicija e-obrazovanja
Kompleksan sistem koji podrazumeva i uključuje sledeće
elemente:
•Učenje na daljinu (distance learning) i predavanja na daljinu
(distance teaching), koji su odvojeni vremenski i prostorno
•Nastavne materijale koji mogu da budu u raznim formama
(štampani materijali, audio vizuelni, ...)
•Proces učenja koji može da bude individualan i grupni
•Tutorski rad kombinacijom raznovrsnih formi “face-to-face“
komunikacija korišćenjem medija
•Interaktivni rad kako bi promovisalo viši nivo učenja i
postizanje sinergijskog efekta cele grupe studenata

Model online
učenja
sa tipovima
interakcije
16
STUDENT
NASTAVNIK
ZNANJE/
INTERFEJS
SADRŽAJ
Student
sadržaj
Sadržaj
sadržaj
Sinhrona ili
asinhrona
K
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
a
poziciono,
kolaborativno učenje
propitivanje
samostalno učenje
pretraga
obnavljanje
Tutoriali
Simulacije
i igre
Virtuelne
laboratorije
e-knjige
struktuirani materijali za učenje
v
e
z
e
,

p
o
r
o
d
i
c
a

i

p
r
o
f
e
s
i
o
n
a
l
n
a

p
o
d
r
š
k
a

NASTAVNIK
Nastavnik nastavnik

Oblici e-obrazovanja u zavisnosti od
načina korišćenja ICT-a
Klasična nastava, (face-to-face) predstavlja predavanje u učionici
Nastava uz pomoć ICT-a jeste klasična nastava upotpunjena i poboljšana
korišćenjem tehnologije: multimedijalni CD-ovi, prezentacija u
elektronskom obliku, itd.
Mešovita ili hibridna nastava (blended learning) predstavlja kombinaciju
nastave u učionici i nastave uz pomoć tehnologija. Deo nastave izvodi se
online (LMS, CBT, WBT), a deo licem u lice, sa ciljem da se na najbolji
način iskoriste prednosti oba tipa nastave
Online nastava je oblik učenja u kome nema face-to-face komunikacije,
već se učenje odvija isključivo korišćenjem tehnologije (CMS)

Klasifikacija e-obrazovanja
obrazovanje je predstavljeno kroz vremensku dimenziju i
postepeno uvođenje tehnologije u nastavni proces
Tradicionalna
nastava
Face to Face
Nastava
korišćenjem
ICT-a
Blended
Learning
Online nastava
E-obrazovanje

Online learning vs. Distance education
Iako naizgled isti pojmovi, učenje se ipak mora posmatrati kao
širi proces, a obrazovanje kao njegov deo
Učenje ne mora biti samo formalno sticanje znanja u nekim
obrazovnim institucijama, već je to proces koji traje ceo život
Obrazovanje je, sa druge strane, dugotrajan i planski proces
razvijanja znanja pojedinca, dok učenje je normativno ciljno
opredeljeno

Oblici učenja na daljinu
Učenje zasnovano na tehnologiji (Technology-based learning) sticanje
znanja potpomognuto bilo kakvim oblikom tehnologije, uključujući
prvenstveno računare i Internet, ali i TV, mobilne uređaje itd.
Učenje zasnovano na Web-u (Web-based learning) zapravo predstavlja
deo učenja zasnovanog na tehnologiji, koje se oslanja samo na
korišćenje veb tehnologija
Online učenje (online learning) učenje se odvija isključivo putem
Interneta
Učenje zasnovano na računaru (Computer-based learning) deo je e-
učenja koji se odnosi samo na upotrebu računara u edukativne svrhe
(multimedijalni CD-ovi, DVD-ovi,...)

Oblici učenja na daljinu
Učenje potpomognuto računarom (Computer-aided learning) nije u
potpunosti bazirano na računaru, već se odvija na klasičan način, a
samo delom uključuje se korišćenje računarske tehnologije
Fleksibilno učenje (flexibile learning) označava izbor šta, kada, gde i
kako ljudi uče. Fleksibilnost podrazumeva predviđanje i prilagođavanje
nastavnih sadržaja potrebama i očekivanjama učenika.
Otvoreno učenje (open learning) sinonim fleksibilnog učenja ali cilj mu
je uklanjanje barijera koje mogu postojati u učenju, bilo da su one
vezane za godine, vreme, mesto, prostor itd.
Mobilno učenje (Mobile learning) je tip obrazovanja gde se učenje
distribuira mobilnim uređajima, kao što su mobilni telefoni, prenosivi i
džepni računari itd.

Odnos različitih oblika učenja
Blended Learning
Face to
Face
E-Learning
Distance
learning
Mobile
learning

Tehnologije e-obrazovanja
•Tehnologije za izradu nastavnih sadržaja
•Tehnologije za komunikaciju i kolaboraciju
•Tehnologije za realizaciju infrastrukture e-obrazovanja

24
Tehnologije za izradu nastavnih sadržaja
Vizuelni – tekst, crteži, slike, grafičkih prikaza, modela
Auditivni – usmeno izlaganje ili govor, različiti zvukovi
Audiovizuelni – kombinuju vizuelne i auditivne sadržaje, i to
najčešće u obliku televizijske emisije, filma ili video zapisa
Multimedijalni – kombinuju tekst, sliku, zvuk, animaciju i
videozapise

25
Preporuke za izradu obrazovnih sadržaja
Tekst treba da je zanimljiv, da sadrži što veći broj primera,
vežbi i kvizova
Stručni i tehnički sadržaji treba da budu razumljivi uz dodatna
objašnjenja manje poznatih i novih pojmova
Složeni sadržaji treba da budu dopunjeni: grafikonima, šemama,
modelima, dijagramima i sl.
Podela sadržaja u "delove“ koji bolje odgovaraju računarskom
mediju
Obezbediti interaktivnost u radu sa obrazovnim sadržajima
Korišćenje animacija, simulacija, zvuka i videa, kao i video zapisa
predavanja

26
Kategorije tehnologija za isporuku
sadržaja e-obrazovanja
Tehnologije štampanih materijala
Audio tehnologije
•Glasovna pošta
•Audio trake
•Audio konferencija
Računarske tehnologije
•Elektronska pošta
•Internet
Video tehnologije
•Video trake
•Satelitska videokonferencija
•Videokonferencije korišćenjem mikrotalasanih linkova
•Kablovska i obična televizija
•Desktop videokonferencije

27
Izrada nastavnih materijala
Nastavni materijali su najvažniji element obrazovanja na daljinu
Kod klasičnog obrazovanja, oni predstavljaju samo podršku
nastavnom procesu u kome je nastavnik u glavnoj ulozi
Kod obrazovanja na daljinu, nastavni materijali predstavljaju
glavni izvor novih znanja i veština
Oni su istovremeno i kontrolori toka nastavnog procesa jer
svakog polaznika vode kroz proces obuke i usmeravaju ga ka
željenom cilju

Izrada
nastavnih
materijala
28
ANALIZA
DIZAJNIRANJE
RAZVOJ
EVALUACIJA
IDENTIFIKOVANJE POTREBA UČENJA
q Studenta
q Postojećeg nivo znanja
q Performansi
q Opštih ciljeva učenja
KAKO DOSTIĆI CILJEVE
q Definisati precizno smernice
q Kao i potrebno iskustvo (znanje,
veštine) za dostizanje cilja
KREIRATI ZNANJE
q Izabrati odgovarajuće tehnologije i
medije
VREDNOVANJE EFEKTIVNOSTI KURSA
q Pratiti rezultate naspram postavljenih
ciljeva (testovi, kvizovi)

Tehnologije e-obrazovanja
•Tehnologije za izradu nastavnih sadržaja
•Tehnologije za komunikaciju i kolaboraciju
•Tehnologije za realizaciju infrastrukture e-obrazovanja

Kolaboracija i komunikacija u
procesu e-obrazovanja
Razmena poruka obuhvata različite vrste komunikacije, kao što
su pošta, glasovna pošta, e-mail, faks, itd
Efikasan sistem za razmenu poruka neophodan je za dobru
komunikaciju i kolaboraciju učesnika u procesu obrazovanja na
daljinu. 
Saradnja u procesu e-obrazovanja podrazumeva interakciju ne
samo između nastavnika i studenata, već i između studenata
međusobno
Iako studenti mogu da budu geografski dislocirani, učenje u
grupama i kroz međusobnu interakciju najčešće dovodi do boljih
rezultata

31
Kolaboracija i komunikacija u
procesu e-obrazovanja
Tokom procesa obrazovanja na daljinu, neophodno je ostvariti
odgovarajuću komunikaciju i saradnju između učesnika
obrazovnog procesa ali i saradnju sa odgovarajućim elementima
okruženja (organizacije, ministarstva, itd.).
KOMUNIKACIJA RAZMENA PORUKA SARADNJA
q E-pošta
q Kalendar
q Razmena poruka
q Deljenje aplikacija
q Timski radni prostor
q Iniciranje konferencije
q Upravljanje prisustvom
q Integracija IM i telefona
q Postavljenje web/audio konferencija
q Telefoniranje
q Glasovna pošta
q Prosleđivanje poziva
q Audio konferencija
q Video konferencija
q Faks
q Slanje poruka

Tipovi komunikacije u e-obrazovanju
Sinhrona – dvosmerna komunikacija u kojoj su učesnici u
komunikaciji u isto vreme prisutni
Asinhrona – dvosmerna komunikacija u kojoj učesnici u
komunikaciji nisu u isto vreme prisutni

Sinhrona komunikacija
Sinhrona komunikacija omogućava studentima direktno praćenje
predavanja
U klasičnom načinu predavanja koristi uvek se sinhrona
komunikacija
U –e obrazovanju alati sinhrone komunikacije su:
•Telekonferecija - studenti mogu videti predavača, a u nekim slučajevima i
predavač može videti studenta
•Čet - Tekstualna konferencija

Telekonferencija

Čet

Asinhrona komunikacija
Asinhrona komunikacija omogućava praćenje predavanja sa
odlaganjem
Student sam bira kada će usvajati koje gradivo, kojom brzinom i
kojim tempom
U –e obrazovanju alati sinhrone komunikacije su:
•E-pošta - omogućava studentima privatnu komunikaciju s predavačem
•Forumi (diskusione grupe) - omogućavaju postavljanje pitanja i davanje
odgovora na sva javna pitanja i razmenu mišljenja o određenoj temi

Elektronska pošta

Forumi

Tehnologije e-obrazovanja
•Tehnologije za izradu nastavnih sadržaja
•Tehnologije za komunikaciju i kolaboraciju
•Tehnologije za realizaciju infrastrukture e-obrazovanja
•Internet tehnologije
•Sistemi za upravljanje sadržajem i LMS sistemi
•Portali za e-obrazovanje
•Cloud computing infrastruktura za e-obrazovanje

Internet tehnologije
Internet je globalna računarska mreža
Računarska mreža je grupa međusobno povezanih računara
Infrastruktura mreže se sastoji iz:
•linkova (telefonski kablovi, optički kablovi, wireless signal...) i
•čvorova (switch-evi, ruteri...)
40

Internet tehnologije
Svi savremeni sistemi e-obrazovanja zasnovani su na Internet
tehnologijama
Obezbeđeni su:
•Pouzdanost sistema e-obrazovanja
•Skalabilnost sistema e-obrazovanja
•Realizacija distribuiranih sistema

Tehnologije e-obrazovanja
•Tehnologije za izradu nastavnih sadržaja
•Tehnologije za komunikaciju i kolaboraciju
•Tehnologije za realizaciju infrastrukture e-obrazovanja
•Internet tehnologije
•Sistemi za upravljanje sadržajem i LMS sistemi
•Portali za e-obrazovanje
•Cloud computing infrastruktura za e-obrazovanje

Sistemi za upravljanje sadržajem (CMS)
Predstavljaju alate koji omogućavaju različitom tehničkom i
netehničkom osoblju da kreiraju, menjaju i na kraju publikuju
različite sadržaje poput teksta, grafike, video zapisa i sličnom
Manipulacija tim sadržajima je ograničena centralizovanim setom
pravila, procesa i tokova rada koji obezbeđuju koherentan i
validan izgled krajnjeg produkta
Sistem za upravljanje sadržajem odgovoran je za upravljanje
kolekcijama, upravljanje i publikaciju delova informacija
(komponentama sadržaja)

Šematski prikaz CMS sistema
Delovi CMS sistema
•Sistem kolekcije
•Sistem za upravljanje
•Sistem publikacije

Sistem kolekcije Sistem za upravljanje Sistem publikacije
BP
WEBCD
BP
WEBCD
Skladište
XML XML

Komponente CMS sistema
Delovi sistema mogu imati nekoliko preklapanja, kao što su:
Sistem za upravljanje služi kao deo sistema kolekcije
•Sadržaj se čuva u skladištu pre nego što se procesira i pre nego što
postane deo sistema kolekcija
Sistem za upravljanje može služiti kao deo sistema publikacije
•Skladište se ne može jasno izdvojiti od samoga sistema publikacije
Sistem publikacije može služiti kao deo sistema kolekcije
•U sistemima kolekcije koji su bazirani na web formama, autor unosi
sadržaj na samoj formi. Sadržaj se čuva se u skladištu. Sistem
publikacije kreira web formu koju koristi sistem kolekcije

46
Sistem kolekcije
Zadužen je za sve procese koji se dešavaju pre nego što je deo
sadržaja spreman za objavljivanje
Pretvara sirovu informaciju u dobro organizovan set komponenti
sadržaja

BP
WEBCD
Konverzija
Autor
sadržaja
XML agragacija
WEB
Kolekcija
servisa
Sadržaj

Sistem kolekcije
Sistem kolekcije obuhvata sledeće procese:
Kreiranje: autor kreira sadržaj
Prikupljanje: prikupljanje sadržaja sa različitih lokacija
Konverzija: izbacivanje nepotrebnog sadržaja i menjanje markup
language-a
Agregacija: sklapanja više različitih informacija u jednu celinu
Servisi kolekcije: prikupljanje i ubacivanje sadržaja u skladište

Sistem publikacije
Sistem publikacije odgovoran je za izvlačenje komponenti
sadržaja i drugih resursa iz skladišta i automatsko kreiranje
publikacija
Objavljeni
servisi
BP
WEB
CD
Sadržaji
Web server
i aplikativni
server
Internet
Web
sajt
Objavljivanje na web-u
Statičke
strane
Ostale publikacije:
Elektronske publikacije
Štampane publikacije
BP
Fajlovi

Sistem za upravljanje
Upravljački sistem se sastoji od sledećih delova:
Skladište: sav sadržaj i datoteke čuvaju se u njemu u formi baze
podataka ili kao nezavisne samostalne datoteke
Skladišne interfejs: omogućava kolekciji, publikaciji i
administrativnom sistemu pristup i rad sa skladištem
Veza sa ostalim sistemima: omogućava slanje i primanje
informacije iz skladišta
Administrativni modula: omogućava konfigurisanje CMS-a

Uloge korisnika
CMS sistema
Editovanje i potvrđivanje
Spajanje i prilagođavanje sadržaja
CMS
Komponente
sadržaja
Autor
Potvrde
Objavljivanje
Dizajner (animacije,
grafika, dijagrami i dr.)
Reporter (Članci,
reportaže i dr.)
Ostali
Kompletni članci personalizovani za krajnjeg korisnika

Obrazovne platforme
Sve aplikacije koje se koriste kao podrška u obrazovanju možemo
nazvati:
VLE (Virtual Learning Environment), ukoliko je akcenat na podršci
onlajn obrazovnoj zajednici
LMS (Learning Management System) ukoliko je akcenat na
samom sistemu

Sistemi za upravljanje učenjem
Sistemi za upravljanje učenjem (Learning Management Systems
– LMS) omogućavaju konstrukciju pogodnih okruženja za učenje
komponovanjem resursa za učenje
Koriste se za kreiranje, menjanje sadržaja ali i za upravljanje
sadržajem
Podržavaju kreiranje uloga u sistemu, dodeljivanje uloga
korisnicima u sistemu i definisanje posla kojeg svaka uloga
obavlja

Najčešće korišćena LMS rešenja
aTutor
Blackboard Learning System
Claroline
JoomlaLMS
Moodle
SAKAI

aTutor

Blackboard Learning System

Claroline

JoomlaLMS

Moodle

SAKAI

Poređenje LMS
www.edutools.net

Tehnologije e-obrazovanja
•Tehnologije za izradu nastavnih sadržaja
•Tehnologije za komunikaciju i kolaboraciju
•Tehnologije za realizaciju infrastrukture e-obrazovanja
•Internet tehnologije
•Sistemi za upravljanje sadržajem i LMS sistemi
•Portali za e-obrazovanje
•Cloud computing infrastruktura za e-obrazovanje

62
Portal za e-obrazovanje
Portal predstavlja početnu tačku, prolaz ili glavni ulaz, ka drugim
resursima na Internetu ili intranetu
Portal omogućava efikasan pristup informacijama i aplikacijama,
bolju saradnju sa klijentima, manje troškove obuke zaposlenih,
jednostavnu komunikaciju
Portal se projektuje da koristi distribuirane aplikacije, različita
okruženja srednjeg sloja i hardvera kako bi omogućili servise iz
različitih izvora

63
Korisnički pogled na informacije u portalu
Informacije:
·Portal
·Interfejsi aplikacija
·Office
·Saradnja u realnom
vremenu
·Multimedija
Praksa
Dokumenti
Eksterni podaci
Vesti Virtualne zajednice
Baza podataka
Računovodstveni
podaci

64
Korisnički pogled na informacije u portalu
Veb portal kao najviša instanca integracije informacionih sistema
odlikuje se visokim stepenom fleksibilnosti u pogledu povezivanja
sa drugima aplikacijama i izvorima podataka različitih sistema
Najvažniji izvori podataka portala su:
•LMS
•Poslovni informacioni sistem
•Informacioni sistem za podršku naučno istraživačkom radu
•Digitalne biblioteke
•Studentski forumi
•I drugi.

65
Osobine portala za e-obrazovanje
Glavni cilj veb portala je da obezbedi odgovarajući sadržaj
Sadržaj informacija koji je dostupan korisnicima sistema unutar
portala je neograničen i predstavlja rezultat njegovog dizajna
kao standardne veb aplikacije i naprednih mogućnosti pristupa
informacijama putem standardizovanih veb servisa
Portal se projektuje sa ciljem opštosti, mogućnosti proširenja i
nadogradnje kao i centralizovane administracije
Pojedine delove portala je moguće kreirati po želji čime je
omogućena lakoća integracije sa drugim poslovnim aplikacijama,
izveštajima i resursima.

66

67
Integracija komponenti
e-obrazovanja
Povezati softver za upravljanje procesom učenja sa poslovnim
informacionim sistemom obrazovne ustanove
Obezbediti jedinstveni proces integracije zasnovan na
autentifikaciji i autorizaciji koji se bazira na LDAP protokolu i
komunikaciji i razmeni podataka pomoću XML veb servisa
Objediniti komunikacionu infrastrukturu, internet servise, servise
za interaktivnu komunikaciju, poslovni informacioni sistem i sistem
za upravljanje obrazovnim sadržajima Moodle

Integracija komponenti
e-obrazovanja
korišćenjem portala
68
K
o
m
p
o
z
it
n
i
a
p
lik
a
c
io
n
i
o
k
v
ir
U
p
r
a
v
lja
n
je

ž
iv
o
t
n
im

c
ik
lu
s
o
m
Portal za e-obrazovanje
Integracija ljudskih resursa
Integracija informacija
Integracija procesa
Aplikaciona platforma
Portal
Višekanalni pristup
Saradnja
Izveštavanje
Upravljanje
znanjem
Upravljanje podacima
Upravljanje
integracijom
Upravljanje
poslovnim
procesima
.NET
framework
PHP,Moodle
Linux,Windows 2003,SQL Server, LDAP

69
Integracija ljudskih resursa
Authentication and authorization
Maintenance
application for LDAP
server database
MOODLE LMS
IS PDS
Share Point
Portal Server
Live
Communication
Server
LDAP
Radius server
Qmail server
Squid server
Apache server

70
Integracija ljudskih resursa
Po instalaciji veb portala za e-obrazovanje, potrebno je
konfigurisati pristup korisnika portalu
Podaci o korisnicima se nalaze u heterogenim izvorima (LDAP,
Active Directory, SQL Server, PostgreSQL) pa je neophodno
izvršiti odgovarajuću integraciju
Jedinstvena autentifikacija korisnika može se realizovati
korišćenjem softvera za upravljanje identitetima, npr.
Microsoft Identity Integration Server.
Softver od veb poratala dobija informacije o korisniku koji želi
da se loguje (korisničko ime i lozinku), a zatim proverava
dobijene podatke o klijentu u različitim izvorima podataka

71
Integracija informacija
Korisnici pristupaju veb portalu za e-obrazovanje korišćenjem
veb pretraživača, a zatim biraju neki od ponuđenih sadržaja
Web
portal
Moodle
Web mail
MS Share Point
Portal
Korisnik
PostgreSQL
SQL Server
MySQL
Digitalne biblioteke - Kobson

72
Integracija aplikacija
Softverska integracija komponenti sistema za e-obrazovanje
podrazumeva potpuno objedinjenje rada svih raspoloživih
aplikacija i njihovo povezivanje sa veb portalom
Softverske aplikacije koje je potrebno objediniti su:
•Moodle – aplikacija za obrazovanje na daljinu;
•IS PDS – informacioni sistema poslediplomskih studija;
•MS SharePoint Portal Server – aplikacija koja omogućava kreiranje i
održavanje ličnih i timskih web prezentacija;
•Content Management Server – server za upravljanje sadržajem;
•Live Communications Server - server za instant messaging sa
integrisanom mogućnošću za proveru prisustva na mreži;
•Exchange Server - servis za razmenu podataka, za slanje i primanje
elektronske pošte i druge vidove interaktivne komunikacije putem
računarske mreže;
•Speech Server - integrisani sistem koji omogućuje integraciju veb i
telefonske infrastrukture

Integracija
aplikacija
73

Tehnologije e-obrazovanja
•Tehnologije za izradu nastavnih sadržaja
•Tehnologije za komunikaciju i kolaboraciju
•Tehnologije za realizaciju infrastrukture e-obrazovanja
•Internet tehnologije
•Sistemi za upravljanje sadržajem i LMS sistemi
•Portali za e-obrazovanje
•Cloud computing infrastruktura za e-obrazovanje

Pojam cloud computing
Cloud Computing je u osnovi razvijanje i korišćenje računarske
tehnologije na Internetu
Omogućava korisnicima pristup tehnologiji u vidu servisa i na taj
način apstrahuje tehnologiju i infrastrukturu koje su neophodne
kao podrška
75
Cloud computing je oblast računarstva
u kojoj se skalabilni informatički kapaciteti
obezbeđuju u vidu pružanja usluga putem Interneta

Definicija cloud computing-a
Kolekcija umreženog hardvera, softvera i infrastrukture koja
pomoću Interneta obezbeđuje
•hardver
•softver
•mrežne servise krajnjim korisnicima (najčešće softverskim
aplikacijama)
Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana računarska
infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim
korisnicima
76
WEB 2.0
Web servisi
DBaaS
SaaS
HostingPaaS
AlaaS
Haas
IaaS
DaaS

Arhitektura oblaka
Najveći deo infrastrukture koja predstavlja oblak se sastoji od
pouzdanih web servisa koji se ponuđeni kroz centre podataka,
postavljeni na serverima sa različitim nivoima tehnologije
virtuelizacije
 Resursi oblaka se mogu grupisati u osnovne celine:
Cloud
Infrastructure
Cloud
Platform
Cloud
service
Cloud
Storage

Tehnologije oblaka
Servisno orijetnisana arhitektura - kolekcija servisa koji
međusobno komuniciraju i može biti kao prosta razmena
podataka, ali i koordinacija dva, ili više, servisa u izvršavanju neke
operacije u formi orkestracije i koreografije
Web servisi - softverski sistemi dizajnirani da podrže
interoperabilnost računara preko interneta
Virtuelizacija - apstrakcija računarskih resursa
78

79
Virtuelizacija
Pod virtuelizacijom se smatra kreiranje fiktivne verzije nekog
uređaja ili resursa, gde radno okruženje vrši podelu tih resursa
na više okruženja za njihovo izvršavanje
Tipovi virtuelizacije:
•Application Virtualization
•Desktop Virtualization
•Management Virtualization
•Network Virtualization
•Storage Virtualization
•Server Virtualization

Uloge u oblaku
Provajder oblaka - poseduje i upravlja online dostupnim
sistemima, kako bi krajnjim korisnicima obezbedio neophodne
usluge
Prodavac oblaka - kompanija koja ne pruža direktno usluge cloud
computing-a, već učestvuje posredno u transportu,
implementaciji i generalnom korišćenju od strane krajnjih
korisnika
Korisnik oblaka – pojedinci, kompanije, univerziteti...

Tipovi oblaka
Privatni
Javni
Hibridni
Zajednički

Privatni oblak
Interni ili korporativni oblak je izraz za računarsku arhitekturu
koja je zaštićena firewall-om
Upravlja infrastrukturom sa jedinstvene i udaljene tačke
VPC
VPN
Gateway
Gateway
klijenta
VPN
konekcija Lokalna mreža
klijenta
Subnet
Subnet
Amazon S3
pristupna tačka
Amazon EC2
pristupna tačka
Internet
Internet
saobraćaj
izvan VPN

Javni oblak
Zahtevani i potrebni resursi dinamički se dodeljuju u vidu veb
servisa putem Interneta
VPN
Privatni oblak
Internet
Javni oblak B
Javni oblak A
Provajder oblaka B
Provajder oblaka A
Hibridni oblak A
Hibridni oblak B
Korisnik oblaka

Hibridni oblak
Kombinacija javnog i privatnog oblaka
Određeni podaci se drže pod “ključem”, (npr. obrada osetljivih
podataka), dok se za proračune nad manje osetljivim podacima
koji zahtevaju large-scale operacije, iznajmljuju resursi van
kompanije

Zajednički oblak
Infrastruktura oblaka je podeljena između više organizacija koje
dele zajedničke interese (misiju, resurse, poslovnu politiku, itd.)
VPC
Subnet
Subnet
Amazon S3
pristupna tačka
Amazon EC2
pristupna tačka
Lokalna mreža klijenta Lokalna mreža klijenta

Slojevi oblaka
86
Klijent
Aplikacija
Platforma
Infrastruktura
Server
Korisnički interfejs Mašinski interfejs
Komponente Servisi
Računari
Skladište
podataka
Mreža

87
Tipovi klijenata u „oblaku“
po načinu pristupa
Mobilni klijenti
(Android, iPhone, Windows Mobile)
Thin “tanki” klijenti
(CherryPal, Zonbu, gOS-based sistemi)
Thick “debeli“ klijenti / Web browser
(Google Chrome, Mozilla Firefox)

Aplikacija u „oblaku“
Postavlja oblak na nivo aplikacije eliminišući potrebu za
instalacijom i pokretanjem aplikacije na računaru korisnika
Peer-to-peer
•(BOINC, Skype)
Web aplikacije
•(Facebook, Twitter, YouTube)
Security as a service
•(MessageLabs, Purewire, ScanSafe, Zscaler)
Software as a service
•(Google Apps, Salesforce, Learn.com, CRM On Cloud)
Software plus services
•(Microsoft Online Services)
...
88

Platforma u „oblaku“
Pruža korisniku platformu za rad i/ili set servisa koji
omogućavaju korisniku razvoj, održavanje i hostovanje aplikacije
Provajderi oblaka za različite platforme:
89
Softversko okruženjePlatforma
Java Google App Engine, Adobe Systems ColdFusion
PHP Rackspace Cloud Sites
Ruby on Rails Engine Yard, Heroku
.NET
Azure Services Platform, Rackspace Cloud Sites,
Adobe Systems ColdFusion
Python Django Google App Engine

Infrastruktura u „oblaku“
Osnovni element koncepta cloud computing-a
Kompanije koje obezbeđuju infrastrukturu kao servis:
•Google
•International Business Machines
•SAVVIS
•Terremark Worldwide
•Amazon.com
90

Server u „oblaku“
Sloj servera sadrži računarski hardver i/ili softver koji je
obezbeđen za dopremanje servisa u oblaku
Primer:
•Fabric computing (Cisco UCS)
91

Tipovi cloud servisa
Servisi koje obezbeđuje cloud
computing se mogu podeliti na:
•Infrastruktura kao servis (IaaS)
•Platforma kao servis (PaaS)
•Softver kao servis (SaaS)
92

IaaS
IaaS obezbeđuje instancirane virtuelne servere sa jedinstvenim IP
adresama i određenu količinu memorije koja je na zahtev
raspoloživa za skladištenje podataka
Korisnici koriste provajderov API za pokretanje, zaustavljanje,
pristup i konfigurisanje virtuelnih servera i skladišta podataka
Primeri:
•Amazon Web Services (http://aws.amazon.com/)
•Rackspace (http://www.rackspace.com/cloud/)
•GoGrid (http://www.gogrid.com/)
•MediaTemple (http://mediatemple.net/webhosting/dv/)
•Layerdtech GridLayer (http://www.layeredtech.com/cloud-computing/virtual-
private-data-centers/)
•Flexiscale (http://www.flexiant.com/products/flexiscale/)
•Joyen Accelator (http://www.joyentcloud.com/)
93

PaaS
PaaS je skup softverskih i razvojnih alata koji su hostovani na
infrastrukturi provajdera
To je računarska platforma koja uključuje skup razvojnih i
middleware mogućnosti i obezbeđuje njihovu dostupnost
Primeri:
•Google App Engine (http://code.google.com/appengine/)
•Windows Azzure (http://www.microsoft.com/windowsazure/windowsazure/)
•Force.com (http://www.salesforce.com/platform/)
•Intuit (https://ipp.developer.intuit.com/)
•LongJump (http://www.longjump.com/)
94

SaaS
U SaaS provajder usluga obezbeđuje hardversku infrastrukturu,
softverske proizvode i interakciju sa korisnikom putem front-end
dela portala
Servisi mogu biti:
•Elektronska pošta
•ERP servisi
•CRM servisi
•LMS
•...
Korisnik može koristiti servis i pristupati aplikaciji i podacima sa
bilo koje lokacije
95

96
Primer primene cloud computing-a
u e-obrazovanju
Na narednim slajdovima opisan je primer primene cloud
computing infrastrukture u okviru Laboratorije za elektronsko
poslovanje FON-a
www.elab.rs
Sistem za e-obrazovanje zasnovan je na Moodle LMS-u
Godišnje, u okviru Laboratorije realizuje se nastava:
•Na oko 30 kurseva, iz oblati
•Za oko 1500 studenata

Opis problema
Osnovni problem u razvoju modela infrastrukture i servisa
informacionog sistema visokoškolske ustanove je kako obezbediti
skalabilnost i pouzdanost aplikacija i softverskih alata koji su
osnova za izgradnju ovakvog sistema
Najbolje rešenje koje IKT mogu da pruže korisnicima je
razvijanje modela infrastrukture i servisa zasnovano na konceptu
cloud computing-a
97

Opis problema
Servisi visokoškolske ustanove obuhvataju:
•sisteme za upravljanje učenjem (LMS)
•servise za realizaciju naučno-istraživačke delatnosti:
digitalne biblioteke
akademski info servis
document management system
•sisteme za podršku menadžmentu
•servise za komunikaciju i kolaboraciju
•i druge
98

Postojeća infrastruktura
99
147.91.130.3
147.91.130.201
147.91.130.202
147.91.130.212

Postojeća infrastruktura
Postojeća infrastruktura obuhvata niz umreženih računara u
laboratorijama visokoškolske ustanove
Nedostaci:
•Neiskorišćenost fizičkih resursa
•Izbor aplikativnog softvera zavisi od operativnog sistema
•Potreban je veliki broj licenci softvera
•Sistem nije distribuiran

Arhitektura sistema zasnovana
na cloud computing-u
Server za upravljanje infrastrukturom
•Upravlja fizičkim resursima infrastrukture
•Upravlja podacima
•Upravlja korisničkim ulogama
Čvor (node):
•Pokreće virtuelne mašine
•Na jednom čvoru moguće je pokrenuti više virtuelnih mašina
po potrebi

Arhitektura sistema zasnovana
na cloud computing-u
102
Cloud Controler Storage Controller
Cluster Controler
Node Controller
Front-end računar
WebGPSS
Nod 1
Image 1 Image 2
Node Controller
WebGPSS
Nod 1
Image 1 Image 2

Infrastruktura oblaka
103
192.168.1.254
192.168.1.1 192.168.1.2
147.91.130.217Cloud Controller
Cluster Controller Storage Controller
Walrus
Node ControllerNode Controller
147.91.130.209 147.91.130.210

Primer realizacije laboratorijskih vežbi
Studenti na vežbama izvode eksperiment i mere rezultate
Merni uređaji su povezani sa računarom koji upravlja
eksperimentom
Podaci se čuvaju radi dalje obrade
Softver za obradu podataka instaliran je na virtuelnim mašinama
na čvorovima oblaka
Studenti preko veb interfejsa koriste funkcionalnosti softvera
za obradu podataka

Model za realizaciju nastave
105
Amazon S3
pristupna
tačka
Merni uređaj
Računar koji
upravlja
eksperimentomCSMP
GPSS
Matlab
Moodle
Оrange
SPSS
...
Skladište
podataka
Amazon EC2
Amazon S3
Amazon CloudWatch
Amazon EBS

106
Prednosti i nedostaci cloud computinga
u e-obrazovanju
Prednosti
•Omogućen pristup svim servisima fakulteta
•Pristup skladištima podataka sa bilo koje lokacije
•Kreiranje personalizovanog okruženja
 Nedostaci
•Nedostatak jasnoće u pogledu licenci za softver
•Upravljanje resursima
•Dostupnost nije 100% zagarantovana
•Privatnost

TRENDOVI
OBRAZOVANJA NA DALJINU
•Mešovito učenje (Blended learning)
•Adaptivno e-obrazovanje
•E-obrazovanje 2.0
•Mobilno obrazovanje
•Učenje kroz igru
•Simulacija i virtuelna realnost u e-obrazovanju
•Problem Based Learning

Mešovito učenje
Definicija
Mešovito učenje (Blended learning, hybrid learning, mixed mode
learning) najčešće se definiše kao izvođenje obrazovnih programa
delimično online (uz pomoć Interneta) a delimično na
tradicionalan način u Face to Face okruženju
Vreme koje se tradicionalno provodi u učionici je znatno
smanjeno, ali ne sasvim eliminisano
Cilj ovog pristupa jeste da se objedine najbolje osobine učenja u
učionici sa najboljim elementima online učenja, te da se na taj
način optimizuju rezultati

Proučavanjem načina na koji ljudi uče, ustanovljeno je da
različite osobe imaju različite stilove učenja
Načini i stilovi usvajanja znanja:
•Aktivno učenje i eksperimentisanje
•Razgovor sa nastavnicima i razmenu iskustava sa kolegama
•Samostalno učenje proučavajući literaturu
•Učenje slušajući predavanja nastavnika, itd.
Načini usvajanja znanja u mešovitom učenju

Sadržaj online dela mora biti kvalitetno i zanimljivo prezentovan da
bi probudio motivaciju i interesovanje studenta
Materijali ne smeju biti pretrpani i zamorni za oči već pregledni da
se učenici ne bi brzo zamarali
Omogućiti razne vidovi sinhrone i asinhrone komunikacije
Definisati program časova koji se održavaju u učionici i poželjno je
da se on ne koristi za standardne aktivnosti i predavanja, već za
eventualne nejasnoće online materijala, praktične aktivnosti,
diskusije ili posebno važne sadržaje
Mešovito učenje
Preporuke za izgradnju kursa

Mešovito učenje
Komponente
Mešovito
učenje
Offline komponente
Učenje samostalno
(u kući, na radnom mestu)
Učenje uz nastavnika
Učenje u učionici
(predavanja, vežbe, laboratorija)
Štampani mediji
(udžbenici, praktikumi, seminari)
Elektronski mediji
(CD-ROM, DVD)
Radio/TV mediji
Online komponente
Online sadržaji za učenje
(prosti i interaktivni resursi)
Elektronski nastavnik
Online kolaborativno učenje
(email, chat, Konfer.)
Online menadžement znanja
(pretraživanje baze podataka)
Veb
(pretraživačke mašine, vebsajtovi,
korisničke grupe)
Mobilno učenje

Postoje dva osnovna modela mešovitog učenja:
Sekvencijalni model - predstavlja učenje u kome se korak po korak
integrišu različiti mediji i metode u hronološki određen obrazovni
program
Modularni model - (Core-and-spoke) je model mešovitog učenja u
kome dizajner kreira jedan osnovni pristup učenju, a zatim dodaje
ostale sadržaje, interaktivne elemente, resurse, provere znanja
kao dodatne module ili dodatne materijale
Modeli mešovitog učenja

Sastoji se od koraka koji se izvode tačno određenim redosledom i
kroz koji studenti prolaze linearno
Završni korak obično uključuje proveru znanja kojom se meri uspeh
učenja.
Prikladan je kod prelaza sa Face to Face modela na mešovito
učenje
•Primer: razvoj započinje zamenom nekih događaja (predavanja)
koji se odvijaju uživo sa e-learning aktivnostima.
Sekvencijalni model

Studenti i nastavnici su unapred upoznati sa celokupnim tokom
kursa
Sa stanovišta studenata:
•Mogu planirati svoje obrazovne aktivnosti, mogu ih uklopiti u
svoje postojeće obaveze, a ipak postoji raspored koji ih
podstiče da rade redovno i ne kasne u učenju
Sa stanovišta nastavnika:
•Model omogućava kontinuirano praćenje i napredak studenta,
gde se svaki korak može beležiti i nadgledati, i intervenisati
ukoliko je neophodno
Sekvencijalni model

Modularni model
Sastoji se iz više modula gde je jedan primarni.
Svaki modul može biti obavezan ili opcioni
Osnovni model se može razviti i odmah koristiti a dodatni
materijali se mogu razvijati naknadno i ponuditi studentima u
toku kursa
Tačan redosled modula u formi nastavnih materijala nije tačno
definisan
Student odlučuje koje će dodatne materijale koristiti, kada i
kako
Omogućena je brza promena sadržaja kursa ili prioriteta resursa

Modularni model
Mane modela:
•Nedostatak obaveze studenta da kontinuirano radi i uči
•Nedovoljna kontrola od strane nastavnika koji su tu samo da
usmere učenike

Karakteristike sekvencijalnog i
modularnog modela
Sekvencijalni model Modularni model
Raspored
Linearan tok događaja, definisan je
početak i kraj svakog događaja
Osnova programa je linearna s opcionim
dodatnim materijalima
Fleksibilnost
Strogo se kontroliše da li se studenti
drže rasporeda kako bi svi završili
program na vreme
Svi resursi i događaji oko glavnog dela
programa su opcioni i studenti ih mogu
koristiti kada i ako žele
Prednosti za
obrazovnu
ustanovu
Čvrsto struktuiran program, napredak
studenata se lako može utvrditi
Lako se kreira i menja
Izazovi
Zahteva striktno držanje rasporeda,
stalnu podršku tutora i polaznike koji
će se pridržavati rasporeda
S obzirom da je dosta materijala za
učenje opciono, moguće je da se neće
koristiti različiti stilovi učenja, već
samo jedan kao primarni
Odgovornost
studenata
Studenti moraju učestvovati u svim
aktivnostima koje su u rasporedu
Studenti sami moraju preuzeti
odgovornost za svoje učenje

Načini pristupa sistemu baziranog na
mešovitom učenju
Blended learning sistem
NastavniciStudenti AdministratoriKreatori kurseva
Komunikacioni uređaji
Tradicionalni
obrazovni sistem
Sistem
elektronskog
učenja
Sistem mobilnog
učenja
K
o
m
u
n
ik
a
c
ija

lic
e
m
-
u
-
lic
e
Desktop i laptop
uređaji
Mobilni uređaji

Prednosti mešovitog učenja
Kombinovanje različitih metoda i medija u tradicionalnom ili
online okruženju nudi studentima različite opcije i tako doprinosi
da izaberu upravo ono što je za njih najbolje, a istovremeno se
izbegava jednoličnost pri učenju
Neke prednosti koje mešovito učenje ima u odnosu na klasično
Face to Face učenje su:
•skraćuje se vreme provedeno u učionici, a potencijalno i vreme
provedeno u procesu učenja
•moguća je komunikacija sa nastavnicima i van vremena održavanja
časova, elektronskim putem
•materijali za učenje i dodatna literatura su uvek dostupni

Nedostatak socijalne komponente, koji se ogleda u druženju i
kontaktu sa ostalim učenicima
Nedostatak lične komunikacije sa nastavnicima, koji na časovima ili
konsultacijama mogu pružiti kvalitetniju pomoć i podršku učenju
nego putem online razgovora
Nedostaci mešovitog učenja

Primena mešovitog učenja
u prirodnim naukama
Mešovito učenje objedinjuje sve prednosti tradicionalnog i
elektronskog učenja, pa predstavlja odličan izbor za izučavanje
svih nauka podjednako
Sa stanovišta prirodnih nauka, eksperimenti koje je moguće
izvesti uživo treba i pokazati na taj način, jer prisustvo i
objašnjenje u toku samog rada pozitivno utiču na pamćenje
gradiva.
Podršku računara treba uvesti za simulacije procesa koje nije
moguće demonstrirati uživo, za neke dodatne materijale i
istraživanja

Primena mešovitog učenja
u društvenim naukama
Potrebno je precizno definisati koji će materijali biti
prezentovani na koji način.
Online putem se isporučuju materijali za učenje, činjenice koje
treba savladati
Vreme koje se provedi u učionici se koristi za eventualna pitanja,
nedoumice, ali i rešavanje konkretnih, praktičnih problema,
diskusije i produbljivanje i primenu naučenog gradiva

Primena mešovitog učenja
u tehničkim naukama
Samostalno, online učenje tehničkih nauka koristi se za učenje
teorijskih osnova predmeta, izučavanje osnove materije i za
izradu domaćih zadataka uz pomoć literature ili u saradnji sa
drugim studentima
Komunikacija licem u lice značajna je za rešavanje konkretnih
problema i zadataka, za opširnija objašnjenja rešenja, iznalaženja
mogućih alternativa u rešavanju, i uopšte konsultacije o gradivu

TRENDOVI
OBRAZOVANJA NA DALJINU
•Mešovito učenje (Blended learning)
•Adaptivno e-obrazovanje
•E-obrazovanje 2.0
•Mobilno obrazovanje
•Učenje kroz igru
•Simulacija i virtuelna realnost u e-obrazovanju
•Problem Based Learning

Adaptivni sistemi e-učenja
Adaptivni sistem elektronskog učenja se može opisati kao
personalizovan sistem, koji je pored kreiranja personalizovanih
sadržaja, sposoban da obezbedi adaptivno “dostavljanje“ kursa,
interakciju, saradnju i podršku
Adaptivni sistemi elektronskog učenja zasnovani na vebu
(AWES) su razvijani na teorijskim konceptima AHES
Ključni problemi u adaptivnim sistemima zasnovanim na vebu se
odnose na arhitekturu i realizaciju sistema, a ne na adaptivnost

Personalizovani sistemi e-učenja
Sistemi za e-učenje koji svakom pojedincu prilagođavaju proces
učenja nazivaju se personalizovani sistemi za elektronsko učenje
Personalizacija koja se realizuje se na nivou grupe pogodna je iz
sledećih razloga:
•Kada kurseve pohađa veći broj studenata personalizacija za svakog
studenta pojedinačno nije opravdana
•Može se realizovati pre početka kursa, tako da student od samog
početka kursa uči kroz adaptiran sistem
•Grupna personalizacija je efikasnija i isplativija

Tipovi adaptacije
Adaptivna interakcija
Adaptivno dostavljanje kursa
Pronalaženje i kreiranje sadržaja
Adaptivna kolaborativna podrška

Felder-Silverman model
Felder-Silverman model opisuje svakog studenta u skladu sa četiri
dimenzije:
1.Aktivni i refleksivni stil učenja
2.Senzitivni i intuitivni stil učenja
3.Vizuelni i verbalni stil učenja
4.Sekvencijalni i globalni stil učenja
Model opisuje stilove učenja korišćenjem neparnih vrednosti na skali
od +11 do -11 za svaku od četiri dimenzije
Stil učenja svakog učenika se karakteriše pomoću četiri vrednosti u
intervalu od +11 do -11
U zavisnosti od stila učenja vrši se prilagođavanje sistema

Felder-Silverman model
- dimenzije -
Prva dimenzija razlikuje aktivni od refleksivnog načina obrada
informacija
•Aktivni učenici najbolje uče kroz aktivan rad sa nastavnim
materijalima, primenu i eksperimentisanje
•Refleksivni učenici radije uče samostalno ili u malim grupama
Druga dimenzija razlikuje senzitivan i intuitivan stil učenja
•Učenici koji su senzitivnog stila učenja vole da uče činjenice i
konkretne primere, realistični su, praktični i vole da povezuju
materiju koju uče sa realnim svetom
•Intuitivni učenici radije uče apstraktne koncepte, teorije i njihovo
značenje, i inovativniji su od senzitivnih učenika

Felder-Silverman model
- dimenzije -
Treća dimenzija razlikuje učenike na osnovu načina na koji
najbolje pamte materiju
•Vizuelni učenici bolje uče na osnovu slika, dijagrama, video materijala i
sl
•Verbalni učenici najbolje uče na osnovu tekstulanih materijala
Četvrta dimenzija razlikuje učenike prema načinu razumevanja
•Sekvencijalni učenici uobičajeno uče u malim inkrementima i napreduju
linearno, zainteresovani su za manji broj tema ali sa više detalja
•Globalni učenici koriste holistički pristup i uče u velikim koracima i
zainteresovani su za nastavne materijale u okviru koje se daje pregled
oblasti

Primena adaptivnog obrazovanja na daljinu
u prirodnim naukama
Adaptivnost koja se može primeniti u prirodnim naukama
uglavnom se odnosi na obim ili nivo naprednosti i opširnosti
materijala, dok sadržaj, kao i reference, ostaju isti
Način prezentovanja informacija može se personalizovati u
zavisnosti od preferencija i afiniteta učenika
Nekim učenicima će sadržaj biti direktno prezentovan, tekstom i
slikom, neki učenici će učiti pomoću simulacije, dok će se neki
baviti samostalnim istraživanjem i donošenjem zaključaka

Primena adaptivnog obrazovanja na daljinu
u društvenim naukama
U društvenim naukama komunikacija i kolaboracija igraju
značajnu ulogu
•Za rešavanje nekih problemskih situacija potreban je timski
rad
Neophodna je adaptivna podrška saradnji
•Moguće je okupiti grupu studenata istih ili sličnih
interesovanja i razmišljanja, i formirati timove i diskusione
grupe među njima, radi boljeg shvatanja i usvajanja nastavnog
materijala kroz rasprave

Primena adaptivnog obrazovanja na daljinu
u tehničkim naukama
Rešavanja problema u tehničkim naukama zavise od nivoa znanja,
mentalnog sklopa i načina razmišljanja.
•Na primer: mogućnost pisanja nekog programskog koda na
više načina sa identičnim krajnjim rezultatom,
•Isti program moguće je realizovati korišćenjem i različitih
programskih jezika.
Stoga su adaptivni hipermedijski sistemi odlično rešenje za
implementaciju kursa tehničkih nauka.
Obim i raznovrsnost materije ostavlja mogućnost za uključivanja
svih vidova adaptivnosti u obrazovni proces, čime se podiže
motivacija učenika

TRENDOVI
OBRAZOVANJA NA DALJINU
•Mešovito učenje (Blended learning)
•Adaptivno obrazovanje na daljinu
•E-obrazovanje 2.0
•Mobilno obrazovanje
•Učenje kroz igru
•Simulacija i virtuelna realnost u e-obrazovanju
•Problem Based Learning

Uvod
E-learning 1.0 E-learning 1.3 E-learning 2.0
Glavne komponente
Interaktivni sadržaj
kursa
LMS
Autorski alati
Sadržaj
LCMC
Brzi autorski alati
Wiki
Socijalni alati
Blogovi
Dodaci
Vlasništvo/
Raspolaganje
Odozgo, jedan smer Odozgo, kolaborativno
Odozdo, učenikom
pokrenuto, učenje
vršnjaka
Vreme izrade Dugo Brzo Nema
Veličina sadržaja 60 minuta 15 minuta 1 minut
Vreme pristupa Pre rada U pauzi rada U toku rada
Virtuelni sastanci Razred U radnom vremenu Vršnjaci, eksperti
Isporučivanje Odjednom U mnogo delova Kada je potrebno
Pristup sadržaju LMS E-mail, Intranet Search, RSS feed
Pokretanje Preko ID karte Učenik Korisnik
Kreator sadržaja Institucija Organizacija Korisnik

E-obrazovanje 1.0
Prva generacija, e-learning 1.0, vezana je za online
trening/kurseve u trajanju od 60 i više minuta
Sinhroni kursevi isporučivani upotrebom odgovarajućeg softvera
Asinhroni kursevi izrađeni upotrebom autorskih alata i
sadržajima kursa po tradicionalnom modelu obrazovanja
Kursevi su tipično vođeni LMS sistemom

E-obrazovanje 1.3
Predstavlja generaciju kada se učenje razvijalo brže i
isporučivalo u manjim segmentima
Umesto LMS-a materijali su često dostavljani učeniku putem
elektronske pošte, ili im se pristupalo preko linkova na intranetu
Sadržaje su kreirali eksperti određenog naučnog područja
koristeći podloge izrađene brzim e-learning alatkama ili
sistemom LCMS
Ponekad su organizovani i virtuelni sastanci

E-obrazovanje 2.0
Učenje e-learning 2.0 je bazirano na alatkama koje kombinuju
lakoću izrade sadržaja, isporuke na veb i integrisane kolaboracije
Učenik upravlja učenjem, kreiranjem sadražaja i stalnom
komunikacijom korišćenjem socijalnih mreža kao medijuma
Sadržaj kursa više služi za upotrebu, a manje za čitanje, i
sadržaj za učenje se proizvedi od samih studenata

Sadržaji e-obrazovanja
baziranih na Veb 2.0
RSS feed
Blog
Wiki
Podkasting
Društvene mreže

Sadržaji e-obrazovanja
baziranih na Veb 2.0
RSS feed - (Really Simple Syndication) je tehnologija
udruživanja sadržaja u XML formatu.
•Na jednostavan način obaveštenje o dostupnosti novih
sadržaja
•Potrebno je upisati u RSS feed, i agregator će periodično
umesto njih posećivati sajt i obaveštavati korisnike o novim
sadržajima

Sadržaji e-obrazovanja
baziranih na Veb 2.0
Blog (website log, weblog) je sajt koji prikazuje u hronološkom
redu članke ili priloge jednog ili više pojedinaca
•Teme mogu biti opšteg karaktera, vezane za trenutno
raspoloženje ili interesovanja kreatora, ali su najčešće
fokusirane na neku određenu oblast
•Blog se može koristiti kao pomoćno sredstvo pri učenju, jer
je zbog manjeg stepena formalnosti i mogućnosti izražavanja
ličnih stavova primamljiviji učenicima, a teme koje se
obrađuju mogu spojiti interesovanja studenata sa gradivom
koje se obrađuje

Sadržaji e-obrazovanja
baziranih na Veb 2.0 - Wiki
Wiki je naziv za sajt koji dozvoljava svim korisnicima koji ga
posete da slobodno, brzo i lako, u realnom vremenu, kreiraju i
objave veb stranicu
Uprošćen proces kreiranja HTML stranica kombinovan sa jednim
sistemom koji snima svaku individualnu promenu koja se izvrši u
toku vremena, tako da stranica može biti vraćena u prethodno
stanje
Posetioci mogu da menjaju i kreiraju sadržaj i aktivno učestvuju
u istraživanju

Sadržaji e-obrazovanja
baziranih na Veb 2.0 - Wiki

Prilagođavanje wiki aktivnosti
Zbog jednostavnosti i niskih troškova korišćenja i održavanja, wiki je
idealan za obrazovno okruženje
Neki od primera upotrebe wikija u nastavi su:
•izrada veb stanica
•izrada školskog projekta
•izrada rada grupe autora
•praćenje grupnog projekta
•prikupljanje podataka
•prostor za brainstorming
•prostor za raspravu
•izrada zbirke linkova i popisa koje je potrebno ažurirati u
beskonačnost
•online izdanje celog kolegijuma, itd.

Prednosti wikija u nastavi
Jednostavnost korišćenja
Brzina promene sadržaja
Jednostavna navigacijska struktura
Odličan za sve oblike saradničkih aktivnosti
Globalna vidljivost Wiki stranice i njenog autora
Motiviše autore na sastavljanje tekstova kao i pravopis i
gramatiku

Nedostaci wikija u nastavi
Pitanje validnosti objavljenih podataka (ako je wiki otvoren,
podatke može upisivati bilo ko)
Nemogućnost jasne evaluacije saradničkog rada.
Problem evaluacije je opšti problem ocenjivanja grupnih radova –
oceniti pojedince ili dati ocenu grupi

Sadržaji e-obrazovanja
baziranih na Veb 2.0 - Podcasting
Podcasting je kovanica sastavljena od reči iPod i broadcasting
Dok iPod označava prenosni medija plejer koji ima mogućnost
konekcije na Internet, termin broadcasting označava
distribuciju audio ili video signala i programa velikim grupama
slušalaca ili gledalaca
U upotrebi je i termin webcasting, kada se ova distribucija vrši
preko Interneta
Distribucija audio ili video programa preko interneta korišćenjem
tehnologije RSS feed, za slušanje na mobilnim uređajima i
računarima

Društvene mreže u e-obrazovanju
Servisi zasnovani na veb tehnologijama
Omogućavaju pojedincima da:
•stvore javni, delom javni ili privatni profil u okviru
ograničenog sistema
•definišu listu korisnika sa kojima dele informacije
•imaju uvid u profil informacije korisnika sa liste, kao i uvid u
liste njihovih konekcija unutar sistema

Društvene mreže u e-obrazovanju
Sa pojavom društvenih mreža javlja se potreba za primenom istih
u obrazovanju
Za uspešnu primenu društvenih mreža u učenju, potrebni su:
•dostupnost svim generacijama
•mogućnost provere znanja u odnosu na grupu svojih vršnjaka
•polu-anonimno okruženje radi osećaja idenditeta zaštite
korisnika
•motivacija za učešće korisnika
•određeni novo autonomije korisnika

Društvene mreže u e-obrazovanju
Postaju značajne zbog primene u vidu virtuelnih učionica
Koriste se kao podrška onlajn zajednicama za učenje, pre svega
kao priprema za testove provere znanja
Škole ne koriste u dovoljnoj meri mogućnosti društvenih mreža

Društvene mreže u e-obrazovanju
Primer:
http://www.schoox.com/

Prednosti i nedostaci
društvenih mreža
Prednosti
Održavanja postojećih i
sticanje novih kontakata
Brza razmena multimedijalnog
sadržaja
Komunikacija sa osobama na
udaljenim lokacijama
Mogućnost reklamiranja i
promocije preduzeća
Nedostaci
Zavisnost od društvenih
mreža
Zloupotrebe:
•profila korisnika
•multimedijalnih sadržaja
korisnika
Lažno kreiranje profila

Primer primene drušvenih
mreža u e-obrazovanju
Primeri obrazovnih društvenih mreža:
•Livemocha – društvena mreža za učenje stranih jezika
http://www.livemocha.com/
•ESL Time - društvena mreža za učenje engleskog jezika
http://www.esltime.org/
•VoxSwap - društvena mreža za učenje stranih jezika
http://www.voxswap.com/
•I dr.

Primena E-obrazovanja 2.0
u prirodnim naukama
Alati za međusobnu komunikaciju, kolaboraciju i razne diskusije
poželjni su i potrebni u svakom učenju i potpomažu proces
učenja.
Prirodne nauke, mahom egzaktne, su zasnovane na čvrstim
naučnim činjenicama.
Primena e-learning 2.0 ograničena je na preuzimanje materijala, i
korišćenje wikija, blogova ili foruma radi pomoći u učenju

Primena E-obrazovanja 2.0
u društvenim naukama
Za društvene nauke različiti stavovi, shvatanja i mišljenja su od
velikog značaja.
Zasnovane su na teorijama i često su promenljive, tako da podležu
raspravama i diskusijama u grupama.
Društvene nauke zahtevaju i visok stepen socijalnih veština, koje se
primenom nekih koncepata e-learning 2.0 mogu razvijati (forumi,
diskusione grupe, blogovi)
Podložne su promenama, česte su inovacije u njima, a neke se i
direktno tiču aktuelnosti u svetu.
•Zbog toga je, na primer, RSS feed koristan, jer učenik uvek može
biti upućen u sve novosti ili promene koje se eventualno dešavaju u
predmetu izučavanja.

Primena E-obrazovanja 2.0
u tehničkim naukama
Problemi sa kojima se studenti tehničkih nauka susreću u učenju
su ne samo kompleksni, već i postoji više od jednog načina za
njihovo rešavanje.
Rešenja zadataka zahtevaju razmišljanje i logiku, i ne mogu se
naći u udžbenicima niti drugim materijalima za učenje, jer oni
samo daju pravila i smernice za rešavanje, a zadaci su isuviše
raznovrsni da bi se svaki pojedinačno mogao analizirati.
Forumi i diskusione grupe su od velikog značaja za učenike, jer
oni na ovaj način mogu naći konkretna rešenja, ali se i upoznati sa
nekim novim metodama i tehnikama rešavanja.
Moguće je dobiti i savete iskusnijih učenika, ili eksperata, i na
taj način se steći praktičnije i primenljivije znanje o materiji od
klasičnog znanja stečenog u učionici

TRENDOVI
OBRAZOVANJA NA DALJINU
•Mešovito učenje (Blended learning)
•Adaptivno e-obrazovanje
•E-obrazovanje 2.0
•Mobilno obrazovanje
•Učenje kroz igru
•Simulacija i virtuelna realnost u e-obrazovanju
•Problem Based Learning

Definicije mobilnog obrazovanja
MOBIlearn projekat - „Bilo kakav vid učenja koji se dešava kada
učenik nije na fiksnoj, unapred definisanoj lokaciji, ili, učenje koje
se dešava kada učenik koristi prilike za učenje stvorene prisustvom
mobilnih tehnologija“
Kaleidoscope - „Mobilno učenje je učenje kroz niz konteksta, pri
čemu je fokus na mobilnosti učenika u interakciji sa prenosivim
tehnologijama“
WELCOME projekat - „Bilo koji servis ili sredstvo koji
omogućavaju učeniku opšte elektronske informacije i obrazovni
sadržaj koji pomaže u sticanju znanja bez obzira na lokaciju i
vreme“

Perspektive mobilnog obrazovanja
Tehnocentrične - mobilno učenje se sagledava kao učenje putem
mobilnih uređaja
U relaciji sa e-obrazovanjem -

mobilno obrazovanje se sagledava
kao proširenje e-obrazovanja
Proširivanje formalnog obrazovanja - formalno obrazovanje se
često karakteriše kao nastava licem-u-lice, ili stereotipno kao
predavanja.
Fokusirane na učenika - Šarples, Tejlor, O'Mali i drugi predlažu
fokus na mobilnost učenika i razvoj teorije učenja u mobilnoj eri
zasnovanoj na teoriji aktivnosti

Odrednice mobilnog učenja
Učenje posredstvom mobilnih tehnologija
Dešava se na različitim lokacijama i koristi pogodnosti prenosivih
uređaja i tehnologija
U središtu mobilnog učenja je učenik u pokretu i u interakciji sa
prenosnim uređajima
Mobilno učenje je dostupno svima u bilo kom trenutku

Kontekst mobilnog obrazovanja

Kriterijumi uvođenja mobilnog učenja u
formalne sisteme obrazovanja
Pedagoška potreba kako sa strane učenika tako i sa strane
predavača
Pedagoška strategija
Dostupnost tehnologije
Niski troškovi
Brzo i lako rukovanje
Dokazani pedagoški efekat

Kriterijumi uvođenja sistema mobilnog
obrazovanja - MOBIlearn projekat
Troškovi
Upotrebljivost
Izbor tehnologije
Uloge
Upravljanje opremom
Podrška nastavnicima
Administracija
Saradnja
Servisi i aplikacije
Sigurnost i privatnost

Pedagoške teorije mobilnog učenja
Konstruktivizam
Teorija učenja čiji je bazični stav da čovek aktivno gradi
predstavu o svetu koji ga okružuje na osnovu sopstvenog iskustva
Svaki čovek formira sopstvena “pravila” i “mentalne modele” koje
kasnije koristi kao sopstvena iskustva
Učenje se definiše kao jednostavan proces prilagođavanja našeg
mentalnog modela nekim novim iskustvima, a znanje kao interna
konstrukcija svake individue
Znanje se ne usvaja samo na osnovu čitanja ili slušanja, već na
osnovu interpretiranja pročitanog/čutog

Pedagoške teorije mobilnog učenja
Konstrukcionizam
Učenje posebno efektivno kada se kreira nešto što drugi treba
da dožive
To može biti bilo šta – od izgovorene rečenice ili Internet posta,
do složenih stvari poput slike, kuće ili softverskog paketa
Može se pročitati strana teksta nekoliko puta i opet zaboraviti,
ali ako pokušamo da objasnimo sadržane ideje sopstvenim rečima
ili da napravimo prezentaciju koja objašnjava koncepte,
verovatno ćemo bolje razumeti
Društveni konstrukcionizam proširuje konstruktivizam u
društveno okruženje, gde osobe u grupama zajedno kreiraju
znanje, stvarajući tako kulturu deljenih činjenica i značenja

Pedagoške teorije mobilnog učenja
Povezano i odvojeno ponašanje
Odvojeno ponašanje je pokušaj da se ostane „objektivan“ i na
činjenicama i branjenje sopstvenih ideja korišćenjem logike radi
traženja nedostataka u idejama druge osobe
Povezano ponašanje je pristup sa više empatije koji prihvata
subjektivnost, uz slušanje i postavljanje pitanja kako bi se
razumela gledišta drugih
Konstruisano ponašanje je kada je osoba senzitivna za oba
pristupa i može da bira ono koje je adekvatno trenutnoj situaciji

Faktori za motivaciju
u učenju pomoću mobilnih uređaja
Faktori za motivaciju (Džouns):
•kontrola (nad ciljevima)
•posedovanje
•zabavnost
•komunikacija
•učenje u kontekstu
•kontinuitet između konteksta
Dodatni faktori - Kaleidoskop:
•identitet odnosno koliko je ono “kul”
•privatnost
•brzi pristup
•deljenje
•mobilnost

Modeli učenja u odnosu na
nivo mobilnosti i ugrađenosti u okruženje

Mobilno učenje
kao deo mešovitog učenja
Koncept: BLENDED LEARNING
različite obrazovne metode
načini isporuke sadržaja i
načini komuniciranja učesnika u procesu obrazovanja
Mobilno učenje najbolje funkcioniše kao deo blenda.

Mobilno učenje kao
deo “prožimajućeg” učenja
Koncept: PERVASIVE LEARNING
Učenje u kome računari, uz pomoć različitih uređaja, kao što su
senzori, međusobno povezanih i ugrađenih u okruženje,
dobavljaju informacije o kontekstima učenja
Sistem je uvek „svestan“ položaja i aktivnosti svojih polaznika, i
reaguje u skladu sa tim.
Ovi uređaji čine ovakav tip učenja ograničenim i krajnje
lokalizovanim

Mobilno učenje kao
deo opšteprisutnog učenja
Koncept: UBIQUITOUS LEARNING
Učenje prisutno svugde oko učenika, proces učenja postaje
nevidljiv i studenti često nisu ni svesni da stiču znanje
Prava informacija u pravo vreme na pravom mestu i na pravi način

Osnove opšteprisutnog učenja
Opšteprisutno učenje zasniva se na pedagoškoj teoriji
autentičnog učenja, koje se posmatra kao niz koherentnih,
smislenih i svrsishodnih aktivnosti
Prisutna su četiri tipa učenja, koja bi trebalo da obezbede
autentično učenje:
•Aktivno učenje
•Situaciono učenje
•Slučajno učenje
•Iskustveno učenje

Karakteristike opšteprisutnog učenja
Trajnost (Permanency) – Studenti ne mogu izgubiti svoj
dosadašnji rad, osim ukoliko on nije namerno izbrisan, već se
progres svakodnevno prati i snima
Dostupnost (Accessibility) – Studenti imaju pristup podacima i
dokumentima na zahtev sa bilo koje lokacije
Trenutnost (Immediacy) – Gde god da se nalaze, studenti imaju
trenutan pristup svim informacijama

Karakteristike opšteprisutnog učenja
Interaktivnost – Studenti mogu komunicirati međusobno, sa
profesorima ili sa ekspertima
Raspoređenost aktivnosti (Situating of instructional activities) –
Učenje je ugrađeno u svakodnevni život. Problemi sa kojima se
student susreće, odgovori koje traži i potrebno znanje su
predstavljeni u svom prirodnom obliku
Prilagodljivost (Adaptability) – Sistem koristi sve prednosti
adaptivnog učenja. Učenje je potpuno personalizovano i
prilagođeno potrebama studenata

Podela sistema za mobilno učenje
Sistemi za
mobilno učenje
Sinhrona
Asinhrona
Materijali za učenje
Administrativne
informacije
Online
Off-line
Unutar učionica
Unutar kampusa
Izvan kapusa
Podržani Nisu podržani
Mobilni i Smart telefoni
PDA
Tablet PC
Laptop računari
Subnotebook
Multimedijalni plejeri
GPRS
GSM
WiFi
RFID
Bluetooth
UMTS
Komunikacija studenata
i nastavnika
Način pristupa
Standardi e-obrazovanja
Informacija
K
o
m
u
n
ik
a
c
io
n
a

t
e
h
n
o
lo
g
ija
Lokacija
M
o
b
iln
i
u
r
e
đ
a
j

Dimenzije sistema za mobilno učenje –
lokacija, vrsta podrške, način pristupa
Sistemi za
online
mobilno učenje
Sistemi za
offline mobino
učenje
Sistemi za mobilno
učenje koji pružaju
obrazovnu podršku
studentima
Sistemi za mobilno učenje koji
pružaju administrativnu
podršku studentima
Sistemi za mobilno
učenje u malim zonama
(unutar učionica i
kampusa)
Sistemi za
mobilno učenje u
širokim zonama
Sistemi elektronskog
učenja (Moodle,
Blackboard, WebCT...)
Sistemi koji
podržavaju i online i
offline Mobilno
učenje u kampusima

Tehnologije mobilnog obrazovanja
Tehnologije
NFC
QR
Servisi
Video pozivi
Mobilni veb (WAP, HTTP)
Telefonski pozivi+
Lokacijski servisi
Servisi slanja poruka (E-mail, SMS, MMS, IM)
Platforme
Windows Mobile OS
Symbian
J2ME
Android
iPhone OS
RIM OS
Web OS
Načini prikaza na
mobilnim uređajima
Web page adapation
Media adaptation
Proxi transformacija
Small screen rendering
Zumirajući interfejsi
Multimedija
TV broadcasts
Video fajlovi
Audio fajlovi
Telefonski poyivi
Telekonferencije
Prepoynavanje glasa
Uređaji
Tablet PC
Smart telefoni
PDA
subnotebook
Elektronski rečnici i knjige
Mobilni telefoni
Igračke konzole
Namenski uređaji za mobilno učenje
Laptop
Prenosivi DVD plejeri
Mp3, mp4 plejeri
Tehnologije bežičnog
prenosa
WiFi
WiMAX
2.5G
3G
4G
Bluetooth
2G
RFID
GPS
Markap jezici WML
Voice XML
HTML
XHTML MP
CHTML
Flash lite

Ključni faktori uticaja na efektivnost
korišćenja aplikacije
Mogućnosti komunikacionog protokola koji se koristi
Implementacija arhitekture
Mogućnosti uređaja studenata
Softverski alati i tehnologije korišćeni za razvoj

Prednosti korišćenja
mobilnih uređaja u e-obrazovanju
Omogućava učenje bilo kada i bilo gde
Uređaj je uvek sa vlasnikom i personalizovan je
Just-in-time učenje - pristup podacima na terenu
Multimedijalni sadržaji
SMS informisanje - brže od elektronske pošte
Može se koristiti u kombinaciji sa lokacijski baziranim servisima
Čuvanje podataka: beleške, slike, zvučni zapisi...

Ograničenja mobilnog obrazovanja
Prilagođenost postojećih nastavnih materijala i aplikacija
desktop računarima
Veliki broj različitih uređaja
Sigurnosni problemi
Tržište mobilnih usluga
Veličina ekrana
Sporiji CPU i manja memorija
Limitirano vreme korišćenja pre dopune baterije

Primena mobilnog obrazovanja
u prirodnim naukama
Osnova mobilnog obrazovanja jeste koncept prenosivosti, tj.
učenja na daljinu.
Prenosivi uređaji i mogućnost bežičnog povezivanja omogućuju,
na primer, biolozima da obogate učenje u prirodi sa online
informacijama
Prenosni uređaji mogu se koristiti za prikupljanje podataka na
lokacijama realne pojave
Nedostatak je što brojne prirodne procese je nemoguće
sagledati u realnom vremenu, a mali ekrani mobilnih telefona nisu
najprikladniji za slike, video zapise ili simulacije.

Primena mobilnog obrazovanja
u društvenim naukama
Mobilni uređaji mogu pomoći studentima društvenih nauka, na
primer za olakšanu komunikaciju na stranom jeziku i za pristup
rečnicima za studente jezika
Nedostatak je što su materijali koji se koriste u proučavanju
mahom opširni tekstovi, a njihovo čitanje na malim ekranima
mobilnih telefona veoma je otežano

Primena mobilnog obrazovanja
u tehničkim naukama
Tehničke nauke zahtevaju računarsku pismenost i rad na
računaru u nekom stepenu.
Zbog boljih performansi i konfiguracije stonih računara njima se
daje prednost u odnosu na prenosive uređaje
Mobilni telefoni mogu poslužiti kao podrška učenju, u smislu
preuzimanja materijala, novosti, komunikacije.
Ovakav vid učenja se koristi samo kao podrška klasičnom učenju

TRENDOVI
OBRAZOVANJA NA DALJINU
•Mešovito učenje (Blended learning)
•Adaptivno obrazovanje na daljinu
•E-obrazovanje 2.0
•Mobilno obrazovanje
•Učenje kroz igru
•Simulacija i virtuelna realnost u e-obrazovanju
•Problem Based Learning

Teorija igara
Teorija igara - strategija igranja poteza između igrača zasnovanih
na matematičkim pravilima.
Zabava povezuje sve oblike igara i glavni razlog za uspešnost igara.
Cilj igre je da nas isključi iz stvarnosti i uvede u drugu realnost
koja se rukovodi drugim pravilima, i drugim obrascima ponašanja.
Igra - jedinstven oblik simulacije realnog sveta koji se dobija
apstrakcijom važnih elemenata za funkcionisanje igračke logike.
Razvoj Interneta i e-obrazovanja omogućavaju i uključivanja više
fizički udaljenih korisnika u edukativnu igru.

Pojam i definicija
Igra (Game)
Igra (Game) je formalni sistem zasnovan na pravilima, sa različitim
i merljivim ishodima, gde različiti ishodi dobijaju različite
vrednosti, igrač ulaže napor, kako bi uticao na ishod, igrač
prepoznaje vezu svojih akcija sa ishodom i posledice aktivnosti su
opcione i promenljive.
Zajedničke osobine za sve igre su:
1)takmičarska aktivnost sa izazovom radi postizanja cilja,
2)skup pravila i ograničenja i
3)određeni specifični kontekst

Vrste igara
Elektronske igre predstavljaju novi masovni medij. Igre poseduju
mogućnost interakcije, što omogućuje korisniku aktivno
učestvovanje, a ne samo pasivni prijem informacija
Edukativne igre su društvene, kartaške, ili računarske igre koje su
specijalno dizajnirane da nauče ljude o određenoj temi, prošire
koncepte, ojačaju razvoj, razumeju istorijski događaj ili kulturu, ili
asistiraju u razvoju određenih sposobnosti.
Učenje bazirano na igrama (Game-based learning) predstavlja novi
pristup u oblasti univerzitetskog obrazovanja i obrazovanja tokom
života

Cilj učenja kroz igru
Obezbediti takvo obrazovno okruženje koje je zabavno i motiviše
studente za postizanje postavljenih ciljeva učenja
Motivacioni faktori u procesu učenja kroz igru su:
•Izazov: struktura igre ne sme biti ni suviše jednostavna, a ni suviše
komplikovana
•Kontrola: igrač mora imati osećaj upravljivosti, odnosno da može
uticati na ishod igre
•Radoznalost: na primer, mogućnosti istraživanja sveta u igri mogu
dovesti do nepredviđenih ishoda
•Fantazija: percepcija učestvovanja u svetu mašte

Klasifikacija igara
po tipu igre - Chris Crawford
Igre veštine i akcija:
Borbene igre
Lavirint
Sportske igre
Igre sa udarcem
Trkačke igre
Različite druge igre
Strateške igre:
Avanture
D&D (Dungen & Dragons) igre
Ratne igre
Igre na sreću
Edukativne i dečje igre
Međuljudske igre
Chris Crawford, „Umetnost izrade računarskih igara“

Klasifikacija igara
prema nameni
Ozbiljna igra (Serious game) je igra u kojoj je obrazovanje
primarni cilj, a zabava sekundarni.
Klasifikacija ozbiljnih igara prema oblasti primene igara:
•Za vojsku
•Za vladu i državne službe
•Za edukaciju
•Za korporacije
•Za zdravstvo
•Za politiku, religiju i umetnost.

Testiranje
pomoću računara ili e-ispiti
Computer-based testing (CBT), predstavljaju metod u ocenjivanju
pri kome se pitanja i odgovori elektronski administriraju i čuvaju
CBT omogućava nastavnicima da definišu, planiraju, distribuiraju,
različite vidove testova, ispita ili kratkih provera znanja
Sistem testiranje može biti samostalan ili deo šireg LMS sistema

Igra kao komponenta e-obrazovanja
Edutainment (educational entertainment) ili obrazovanje kroz
igru je vid zabave kreiran da istovremeno edukuje i animira.
Edukativni sadržaj se predstavlja kroz neki poznati vid zabave:
•korišćenjem televizijskih programa,
•računara i video igara,
•filmova,
•muzike,
•veb sajtova,
•multimedijalnih softvera itd
Edutainment je pojam vezan za multimedije, koristi se da označi
softver koji ujedno ima i edukativni i zabavni karakter.

Razvoj edukativnih igara
Studenti kreira/programira edukativnu igru
•Nisu profesionalno obučeni i vreme za razvoj igara im je ograničen
•Pozitivan efekat se ogleda u tome da uče dok prave edukativnu igru
•Trebalo bi realizovati jednostavnije tipove igara, koji pokrivaju manje delove
gradiva
Edukatori i/ili dizajneri igara prave edukativne igre
•Bez dizajnera igara, edukatori nemaju dovoljno profesionalnog znanja a ni
resursa da razviju igru koja po kvaliteta ne može da se meri sa komercijalnim
igrama
Integracija komercijalnih igara u učionicu
•Zahteva pažljivu analizu prednosti i slabosti tog medija, kao i saglasnost sa
strategijom edukacije, metodama i očekivanim ishodima

Softver za kreiranje
zabavnih edukativnih aktivnosti
SCORM je skraćenica od “Sharable Content Object Reference
Model”, što se može prevesti kao objektni referentni model
deljenog sadržaja
Alati koji podržavaju SCORM standard su:
•eXe (Open Source)
•Hot Potatoes (Open Sorce)
•Articulate Quizmaker (Trial)

Hot Potatoes

Hot Potatoes
Hot Potatoes uključuje šest aplikacija, na osnovu kojih se mogu
kreirati različite vrste testova :
•višestruki izbor
•kratki odgovori
• rečenice koje se uparuju
•ukrštenice
•testovi u kojim se povezuju pojmovi
•rečenice u kojima se upisuju delovi koji nedostaju

Articulate Studio 09
Articulate Presenter
Articulate Quizmaker
Articulate Engage
Articulate Encoder

Metod za uvođenje
edutainment-a
u Moodle LMS
Metod uvođenja
Edutainment aktivnosti
u Moodle LMS
Metodološko
prilagođavanja
postojećih Moodle
aktivnosti konceptu
Edutainmenta
Realizacija Edutainment
aktivnosti primenom
dodatnih Moodle
modula
Realizacija
Edutainment aktivnosti
primenom softverskih
paketa koji podržavaju
SCORM standard
Realizacija kreiranih
aktivnosti i analiza
rezultata

Metod za uvođenje edutainment-a
u Moodle LMS
Metodološko prilagođavanja postojećih Moodle aktivnosti konceptu
edutainmenta. Aktivnosti koje mogu biti iskorišćene su:
•aktivnost lekcije
•aktivnost radionice
•aktivnost wiki
•aktivnost testovi
•aktivnost zadaci i sl.
Realizaciju edutainment aktivnosti primenom dodatnih Moodle
modula - Games modul
Realizaciju edutainment aktivnosti primenom softverskih paketa
koji podržavaju SCORM standard - Hot Potatoes

Primena učenja kroz igru
u prirodnim naukama
Učenje kroz igru je zanimljivo učenicima u bilo kojoj formi
Primena ne mora biti samo u formi kvizova
Koriste se igrice zasnovane na nekim zakonima fizike ili hemije,
prvenstevno zabavnog karaktera u kojima učenici uče tokom igre
Sve je više igara koje su kreirane upravo sa svrhom podučavanja
dece o raznovrsnim pojavama u prirodi

Primena učenja kroz igru
u društvenim naukama
Interaktivne igre u kojima su učesnici okrenuti na međusobnu
komunikaciju i kolaboraciju izuzetno su korisne za učenje
društvenih nauka.
Postoji veliki broj jednostavnih, mini igara za testiranje znanja
igrača iz određene oblasti (istorije, geografije)
Komplikovane i kompleksne igre za više igrača uključuju ih u neki
svet (na primer, neku istorijsku epohu), daju im određenu ulogu i
oni kroz igru, istraživanje i razgovor sa drugim igračima, saznaju
detalje o datoj oblasti

Primena učenja kroz igru
u tehničkim naukama
Koncept obrazovnih igara primenljiv je i na tehničke nauke, ne
samo na provere znanja, već i na njegovo sticanje.
•Na primer, integrisana ploča koju treba popuniti
komponentama na ispravan način, i koja je iz nivoa u nivo
kompleksnija jedan je primer igre iz koje učenici mogu na
zabavan način naučiti osnovne pojmove i pravila elektronike.
Kreiranje igara može znatno olakšati proces učenja i učiniti ga
zabavnijim

TRENDOVI
OBRAZOVANJA NA DALJINU
•Mešovito učenje (Blended learning)
•Adaptivno obrazovanje na daljinu
•E-obrazovanje 2.0
•Mobilno obrazovanje
•Učenje kroz igru
•Simulacija i virtuelna realnost u e-obrazovanju
•Problem Based Learning

Virtuelna realnost
Virtualna realnost (VR) je skup tehnologija kojima se korisnikova
slika stvarnosti nastoji što potpunije zameniti slikom virtualnog
okruženja
Tehnologija u kojoj se primenjuje 3D računarska grafika za
realno simuliranje sveta
Uključuje najrazličitije ulazno/izlazne uređaje koji korisnika
direktno spajaju na računar, i omogućavaju neposrednu
interakciju korisnika i računara

Virtuelna realnosti u e-obrazovanju
Najčešća primena VR je u:
•medicini
•vizualizacijama u biohemiji
•inženjerstvu
•strojarstvu za projekatovanje složenih sistema
•održavanju i servisu složenih sistema
•vojnim primenama za simulacije
• umetnosti
•industrijskom dizajnu
•učenju kroz igru
•itd.

Primer primene
virtuelne realnosti u medicini
Najčešća primena VR je u medicini
U anatomiji na primer, vežba se može izvoditi bezbroj puta sve
dok student ne nauči gradivo
Isto tako svaki deo čovečijeg tela može biti detaljno prikazan sa
dodatnim objašnjenjima i uveličanim slikama svakog delića
ponaosob

Simulacija
Simulacija je savremena naučna disciplina, koja razvojem
informacionih tehnologija, a naročito multimedija,
multiprocesorskih sistema, veštačke inteligencije i računarskih
mreža, dobija pravi značaj i primenu.
Simulacija je imitacija stvarnosti, stanja stvari ili nekog procesa
Podrazumeva prezentovanje ključnih karakteristika ponašanja
fizičkog ili apstraktnog sistema.
Koristi se za:
•Simulaciju tehnologije (optimizacija karakteristika)
•Testiranje
•Trening
•I dr.

Simulacija u e-obrazovanju
Simulacija se često koristi za trening pre svega kada je
korišćenje opreme rizično ili preskupo
U eksperimentalim uslovima se uče teoretske osnove putem
istraživanja
Greške su dozvoljene i poželjne u cilju učenja gradiva
Primer:
•http://www.simschool.org/ - učionica u kojoj predavači uče
tehnike prenošenja znanja učenicima. Predavači se
postavljaju u realne situacije i uče kako da ih reše. Na taj
način nema “učenja u hodu” na samim učenicima

Simulacija i virtuelna
realnost u e-obrazovanju
Brojni softverski paketi nude mogućnost kreiranja sopstvene
simulacije i postavljanja iste na LMS u formatu SCORM paketa.
Moguće je snimiti aktivnost ekrana računara i postaviti ovakav
fajl na online kurs kao materijal za učenje.
Projekat Sloodle (Simulation Linked Object Oriented Dynamic
learning Environment), kombinuje LMS Moodle sa igrom Second
life.
•Materijali i zadaci za učenje postavljeni su kao u
standardnom Moodle paketu, s tim što je za njihovo
proučavanje i rešavanje potrebno ući u virtuelni svet Second
Life, gde je okruženje specijalno tematski kreirano i vezano
za datu oblast učenja

Simulacija i virtuelna
realnost u e-obrazovanju
Registracijom na sajt http://www.sloodle.org/moodle/ moguće je
upisati se na neki probni kurs i testirati funkcionalnosti ovog
sistema za učenje

Primena simulacije i virtuelne realnosti
u prirodnim naukama
Prirodni procesi, bilo da su biološki, fizički ili hemijski, najlakše
se opisuju na konkretnim praktičnim primerima
S obzirom da brojne eksperimente ili procese nije moguće pratiti
golim okom, simulacija je dobro rešenje.

Primena simulacije i virtuelne realnosti
u društvenim naukama
Primena simulacija uglavnom je ograničena na prognoze nekih
očekivanih događaja na osnovu detalja iz prethodnog iskustva.
Pomoću simulacije moguće je izvršiti razna ekonomska i
demografska predviđanja.

Primena simulacije i virtuelne realnosti
u tehničkim naukama
Simulacije su u tehničkim naukama veoma rasprostranjene
Na dinamičkim primerima studenti mogu naučiti sve o, npr. radu
nekog motora ili o strujnim kolima, na jednostavan, efikasan i
upečatljiv način
Pokazivanjem konkretnih primera studentima umesto isključivo
verbalnim opisivanjem pojave, podiže se nivo razumevanja i
motivacije
Simulacija može biti opisna, kada samo objašnjava neku pojavu, ili
participativna i eksperimentalna, gde studenti unose različite
ulaze i sami istražuju ishode

TRENDOVI
OBRAZOVANJA NA DALJINU
•Mešovito učenje (Blended learning)
•Adaptivno obrazovanje na daljinu
•E-obrazovanje 2.0
•Mobilno obrazovanje
•Učenje kroz igru
•Simulacija i virtuelna realnost u e-obrazovanju
•Problem Based Learning

Problem Based Learning
Učenje bazirano na problemu predviđeno je prvenstveno za
razvijanje društvenih veština (soft skills – ponašanje,
komunikaciju i odnos sa drugim ljudima) kod učenika.
Implementacija u Moodle je moguća na više načina, primenom
različitih opcija i modula.
•Studenti rade u grupama, pa je komunikacija od presudnog
značaja.
•Kroz korake rešavanja problema potrebno je postavljati
komunikacione alate, chat i forum, i to po mogućstvu interne,
za rad i diskusiju u konkretnoj grupi
Jedan primer alata koje je moguće koristiti u Moodle kroz
implementaciju različitih koraka PBL-a dat je na slici.

Moduli Moodle-a koji se mogu koristiti
kroz korake Problem Based Learning-a
Korak 1.
Predstavljanje problema
Postavljanje zadataka
Forum
Čet
Korak 2.
Brainstorming
Korak 3.
Identifikacija i dodela zadataka
Korak 4.
Istraživanje
Korak 5.
Iznošenje rezultata i diskusija
Forum
Čet
Rečnik
Wiki
Forum
Čet
Postavljanje materijala
Forum
Čet
Rečnik
Wiki
Postavljanje zadataka
Forum
Čet
Koraci PBL Korišćeni moduli Moodle-a

Korak 1
Predstavljanje problema
U ovom koraku problem se predstavlja grupi koja prepoznaje i
beleži činjenice
Ovaj korak se u Moodle-u realizuje pomoću sledećih aktivnosti:
•Zadaci
•Forum
•Čet

Korak 2
Brainstorming
Studenti se ohrabruju da iskažu svoje mišljenje o prirodi
problema
Sve ideje se razmatraju kao podkednako dobre
Pristupa se diskusiji čiji rezultat jeste postupak koji je
najadekvatniji za rešenje tog problema
Ovaj korak se u Moodle-u realizuje pomoću sledećih aktivnosti:
•Forum
•Čet
•Rečnik
•Wiki

Korak 3
Identifikacija i dodela zadataka
Grupa prepoznaje osnovne ciljeve najčešće u vidu pitanja na koje je
potrebno dati odgovor
Prepoznaju se zadaci koje je potrebno uraditi kako bi se došlo do
ciljeva
Studenti između sebe vrše podelu zadataka
Svaki student je odgovoran svoj zadatak i priprema potreban
materijal
Ovaj korak se u Moodle-u realizuje pomoću sledećih aktivnosti:
•Forum
•Čet

Korak 4
Istraživanje
Studenti individualno traže dostupne resurse koji će doprineti
rešavanju problema
Za rešavanje nekih problema od studenta (ili grupe) zahteva se da
sprovedu eksperimentalna istraživanja
Potrebno je obezbediti studentima uslove za rešavanje ovih
problema kao i odgovarajuće vremenske rokove.
Ovaj korak se u Moodle-u realizuje pomoću sledećih aktivnosti:
•Postavljanje materijala
•Forum
•Čet
•Wiki

Korak 5
Iznošenje rezultata i diskusija
Svaki student predstavlja grupi rezultate svoga rada, zaključaka
do kojih je došao kao i resurse koje je pronašao
Na ovaj način izdvajaju se delovi problema za čije rešavanje je
potrebna dublja analiza
Ovaj korak se u Moodle-u realizuje pomoću sledećih aktivnosti:
•Postavljanje zadataka
•Forum
•Čet

Primena Problem Based Learning-a
u prirodnim naukama
Izučavanje prirodnih nauka podrazumeva i rešavanje određenih
problema i zadataka
Problem se postavlja u centar učenja i na taj način se pomaže
učenicima da ih reše.

Primena Problem Based Learning-a
u društvenim naukama
Društvene nauke uključuju rešavanje problemskih situacija
Kreiranjem radionica, u kojima studenti u grupama rešavaju
određeni socijalni problem, u komunikaciji među sobom ali i sa
ekspertima iz date oblasti, moguće je na kreativan način podučiti
učenike o datim temama

Primena Problem Based Learning-a
u tehničkim naukama
Problemi u okviru izučavanja tehničkih nauka, najčešće se tiču
rešavanja nekih konkretnih zadataka, tj. nalaženja različitih
načina rešavanja određenih programskih zahteva
Primer:
Ukoliko se zadaci postave u centar učenja, a materijali i
literatura potrebna da se gradivo savlada prezentuju u toku
samog rešavanja problema i ukoliko se postupno programski
problem proširuje novim stavkama i zahtevima tada se može
govoriti o primeni problem-based learninga

E-obrazovanje
Prof. dr Božidar Radenković, [email protected]
Doc. dr Marijana Despotović-Zrakić, [email protected]
Mr Zorica Bogdanović, [email protected]
Dušan Barać, [email protected]
Aleksandar Milić, [email protected]
Fakultet organizacionih nauka
Univerziteta u Beogradu
Katedra za elektronsko poslovanje i upravljanje sistemima
Laboratorija za elektronsko poslovanje
Tags
Categories
General
Download
Download Slideshow Get the original presentation file
Quick Actions
Statistics
  • Views 1
  • Slides 225
  • Age 73 days
Related Slideshows
Pray For The Peace Of Jerusalem and You Will Prosper 22
Pray For The Peace Of Jerusalem and You Will Prosper
RodolfoMoralesMarcuc
45 views
Don_t_Waste_Your_Life_God.....powerpoint 26
Don_t_Waste_Your_Life_God.....powerpoint
chalobrido8
47 views
VILLASUR_FACTORS_TO_CONSIDER_IN_PLATING_SALAD_10-13.pdf 31
VILLASUR_FACTORS_TO_CONSIDER_IN_PLATING_SALAD_10-13.pdf
JaiJai148317
42 views
Fertility awareness methods for women in the society 14
Fertility awareness methods for women in the society
Isaiah47
41 views
Chapter 5 Arithmetic Functions Computer Organisation and Architecture 35
Chapter 5 Arithmetic Functions Computer Organisation and Architecture
RitikSharma297999
39 views
syakira bhasa inggris (1) (1).pptx....... 5
syakira bhasa inggris (1) (1).pptx.......
ourcommunity56
41 views
View More in This Category