Обука Кризне ситуације-октобар 2025.pptx

saculatac 1 views 83 slides Oct 15, 2025
Slide 1
Slide 1 of 83
Slide 1
1
Slide 2
2
Slide 3
3
Slide 4
4
Slide 5
5
Slide 6
6
Slide 7
7
Slide 8
8
Slide 9
9
Slide 10
10
Slide 11
11
Slide 12
12
Slide 13
13
Slide 14
14
Slide 15
15
Slide 16
16
Slide 17
17
Slide 18
18
Slide 19
19
Slide 20
20
Slide 21
21
Slide 22
22
Slide 23
23
Slide 24
24
Slide 25
25
Slide 26
26
Slide 27
27
Slide 28
28
Slide 29
29
Slide 30
30
Slide 31
31
Slide 32
32
Slide 33
33
Slide 34
34
Slide 35
35
Slide 36
36
Slide 37
37
Slide 38
38
Slide 39
39
Slide 40
40
Slide 41
41
Slide 42
42
Slide 43
43
Slide 44
44
Slide 45
45
Slide 46
46
Slide 47
47
Slide 48
48
Slide 49
49
Slide 50
50
Slide 51
51
Slide 52
52
Slide 53
53
Slide 54
54
Slide 55
55
Slide 56
56
Slide 57
57
Slide 58
58
Slide 59
59
Slide 60
60
Slide 61
61
Slide 62
62
Slide 63
63
Slide 64
64
Slide 65
65
Slide 66
66
Slide 67
67
Slide 68
68
Slide 69
69
Slide 70
70
Slide 71
71
Slide 72
72
Slide 73
73
Slide 74
74
Slide 75
75
Slide 76
76
Slide 77
77
Slide 78
78
Slide 79
79
Slide 80
80
Slide 81
81
Slide 82
82
Slide 83
83

About This Presentation

Obuka Priručnik za krizne situacije po školama


Slide Content

ОБУКА ЗА ПРЕДСТАВНИКЕ ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА „ Оснаживање капацитета основних и средњих школа за унапређивање политика и пракси у одговору на кризне ситуације “ Октобар 2025. године

Циљ: - Јачање отпорности установе кроз унапређивање квалитета Програма поступања установе у кризним догађајима и Плана рада Тима за кризне догађаје - Јачање капацитета чланова Тима за кризне догађаје за интервенције у кризним догађајима I састанак – октобар (школски тимови, директор) Теме: - Полазне основе за поступање система образовања у кризним догађајима Задаци Тима за кризне догађаје Програм поступања установе у кризним догађајима – превентивне и интервенте активности Активности након кризног догађаја Психолошка прва помоћ Комуникација у кризним догађајима Расположиви ресурси II састанак – новембар (по један представник школе) - Анализа корекције програма и планова и реализације активности- размена искустава

Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање, занемаривање (2024.) 5. Поступање установе у одговору на кризни догађај:

Структура приручника „ Поступање установа образовања и васпитања у кризним догађајима “

Приручник садржи конкретне смернице и препоруке за : јачање спремности школе за реаговање када се деси одређени кризни догађај, израду програма поступања установе у кризним догађајима (као део програма заштите од насиља), формирање тима за кризне догађаје (ко су чланови тима), организовање наставног процеса након кризног догађаја, припрему и организовање првог часа, одржавање родитељског састанка, организовање активности које могу да помогну у процесу туговања и допринесу бржем превладавању кризне ситуације, пружање подршке ученицима (психолошка прва помоћ), комуникацију са ученицима, родитељима, запосленима и медијима.

ОТПОРНОСТ Способност система који је изложен опасностима да се одупре, апсорбује, прилагоди, трансформише и опорави од ефеката опасности на благовремен и ефикасан начин, укључујући очување и обнављање основних структура и функција кроз управљање ризиком .

Отклањања или свођења на минимум последица које је кризни догађај изазвао, како по организацију и функционисање система , тако и по физичко и ментално здравље појединца . услед преплављујућих емоција и смањених способности за доношење рационалних одлука , може доћи до немогућности адекватног поступања установе; - може бити видљива појава, код наставника и код ученика, различитих психолошких и психосоцијалних реакција , као и одређених потешкоћа у реализацији наставних и ваннаставних активности; - уколико ове реакције трају дуже време, могу утицати на ментално здравље погођених.

Након кризног догађаја промене се могу уочити на 1. емотивном пољу – преплављујућа осећања (шок, неверица, јак страх, туга, беспомоћност, љутња, осећање кривице и сл) 2. мисаоном (когнитивном)  - немогућност концентрације и одлучивања, тешкоће у доношењу одлука и решавању проблема  идр. 3. психосоматском – поремећај сна, апетита главобоље, тешкоће са дисањем, проблеми са срцем и крвним притиском, „чвор“ у желуцу и сл. 4 . понашајном - дезорганизовано понашање, узнемиреност, реакције су често импулсивне, одлуке се мењају или се јавља неспособност да се оне доносе, општа конфузија и сл).

Стресори могу бити дуготрајни (нпр. рат, болест, избеглиштво) и краткотрајни (нпр. аутомобилска несрећа) У зависности од дужине трајања стреса зависе и његови ефекти. Неке студије указују да очекиваност или изненадност догађаја могу да умање или увећају стрес. Различити интервентни програми, посебно они намењени деци, уводе фактор антиципације и припрему за стресни догађај како би се умањили негативни ефекти.

Стрес и психолошка резилијентност

Јачање отпорности установа за ефикасно реаговање на кризне догађаје - 4 принципа јачања отпорности : континуитет , сарадња , доступност и ефикасност - Установа формира тим за кризне догађаје ( као део тима за заштиту ) . - Израђује се програм поступања установе у кризним догађајима ( део годишњег програма заштите од насиља )

Тим за кризне догађаје установа формира Тим за кризне догађаје (као део тима за заштиту) у циљу обезбеђивања ефикасног поступања установе у случају кризних догађаја. ч ланови тима за кризне догађаје о бавезни су : ко о рдинатор тима за заштиту , стручни с арадник , наставници , и други запослени из установе могу бити и чланови тима за заштиту , представник родитеља Директор руководи тимом за кризне догађаје . Активности Тима: планирање, координација активности, организовање психосоцијалне подршке, информисање Тим израђује ПЛАН РАДА НА ГОДИШЊЕМ НИВОУ - ПОСЕБАН ДЕО У ОКВИРУ ПЛАНА РАДА Тима за спречавање дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања у ГОДИШЊЕМ ПЛАНУ РАДА ШКОЛЕ

Директор доноси решење којим се дефинише улога чланова тима за кризне догађаје , односно одређује чланове тима који ће обављати послове и активности које се односе на:

ПРИМЕР ИЗ ШКОЛЕ Р ЕД . БР САДРЖАЈ РАДА ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ НОСИОЦИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ НАЧИН РАДА 1 Израда Програма поступања установе у кризним догађајима јун 2025. Чланови Тима за заштиту ученика од насиља /кризне догађаје Израда Анекса Програму заштите ученика од насиља 2 Упознавање Наставничког већа, Савета родитеља и Ученичког парламента са Програмом поступања установе у кризним догађајима До краја шк. 2024/25. Чланови Тима за кризне догађаје Седнице- Представљање Програма –предавање... електронско упознавање 3 Стручно усавршавање чланова тима за кризне догађаје Током године Чланови Тима за кризне догађаје Обуке, семинари 4 Припрема за вежбе реаговања у кризним ситуацијама Прво полугодиште Чланови Тима за кризне догађаје   5 Утврђивање спремности установе за суочавање са кризним догађајем и извођење вежбе реаговања у кризној ситуацијама До краја шк. 2025/26 Чланови Тима за кризне догађаје Израда плана о начинима реаговања установе на различите кризне догађаје 6 Упознавање Наставничког већа, Савета родитеља са Актом о начинима реаговања установе на различите кризне догађаје До краја шк. 2025/26 Директор Чланови Тима за кризне догађаје Седнице- Представљање Програма –предавање... електронско упознавање 7 Израда Програма поступања установе у кризним догађајима и Плана рада тима за шк. 2025/26 До краја шк. 2025/26 Чланови Тима за кризне догађаје Састанак

СПРЕМНОСТ УСТАНОВЕ ЗА СУОЧАВАЊЕ СА КРИЗНИМ ДОГАЂАЈЕМ ИЗРАДА ПРОГРАМА ПОСТУПАЊА УСТАНОВЕ У КРИЗНОМ ДОГАЂАЈУ С ПРЕМНОСТ УСТАНОВЕ У КРИЗНОМ ДОГАЂАЈУ

Програм поступања установе у кризним догађајима САСТАВНИ ДЕО ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ (У ШКОЛСКОМ ПРОГРАМУ ) Циљ – јачање отпорности установе и појединаца кроз превентивне активности Израђује на основу специфичности рада установе и садржи: - П роцену специфичности, снага и капацитета установе да се суочи са различитим потенцијалним кризним догађајима; - предвиђена безбедна места унутар и изван , дефинисан начин алармирања , односно оглашавања и информисања у установи у зависности од врсте кризног догађаја (нпр. претња оружаним нападом, терористичким напад, дојава о експлозивној направи, талачка криза, пожар и сл .) у складу са евакуационим планом установе; - план распореда просторија , као и начина означавања свих просторија у установама (ходника, учионица, кабинета и других просторија, са унутрашње и спољашње стране); - стручно усавршавање запослених ради јачања компетенција за пружање психосоцијалне подршке , за реализацију плана евакуације и друге обуке које могу допринети ефикасном реаговању установе у различитим кризним ситуацијама; - активности на унапређивање безбедносне културе – за ученике и запослене; - начине реаговања – одређивање корака поступања установе када се догоди кризни догађај ; - начине укључивања и сарадње са породицом ради заједничког деловања на јачању отпорности установе ; - начине праћења, евалуацију и извештавања о реализацији програма.

- ЗАКОНСКИ ОКВИР - Закон о безбедности и здрављу на раду Закон о заштити од пожара Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама Уредба о разврставању објекта , делатности и земљишта у категорије угрожености од пожара Правилник о техничким нормативима за заштиту од пожара стамбених и пословних објеката и објеката јавне намене

Одредити план информисања и комуникације – за ефикасније реаговање аларм – школа бира начин у складу са могућностима (специфичан аларм, смс поруке, разглас...) Знак узбуњивања садржи информацију о врсти кризног догађаја и безбедном месту. Одредити ко и у којим ситуацијама активира систем узбуњивања/аларм. Припремити план информисања/комуникације (дефинисати ко кога информише и на који начин унутар и ван установе, планирати замене у случају одсутности одговорне особе ) Информисати све ( ученике , запослене, родитеље) о начинима упозорења на опасност

Направити просторни план установе са ознакама - осигурава ефикасну комуникацију и лоцирање угрожених С ве просторије у установи буду јасно означене бројевима (са обе стране врата)- олакшава комуникацију и лоцирање оних који су угрожени и сналажење спасилачких екипа и полиције; Било би добро обезбедити могућност закључавања просторија у уст a нови . Када су деца/ученици у просторији, кључ треба да је са унутрашње стране како би наставник могао да закључа уколико буде потребе за тим. Препорука је да на једном одређеном месту у установи буду сви дупликати кључева.

Израдити план евакуације Одредити евакуациони пут и безбедна места Безбедно место може бити место ван установе или посебно место унутар установе на коме се не могу очекивати штетне последице, одредити места поновног окупљања ако је дошло до напуштања зграде Евакуациони пут из установе је пут који води од било које тачке у објекту до спољног простора или сигурног и безбедног простора у установи . Ако установа има више излаза, потребно је тачно утврдити која одељења се усмеравају на који излаз. Предвиђено безбедно место може бити место ван установе или посебно место у установи у складу са кризним догађајем ; На видним местима у установи треба поставити план евакуације, упутства и постере са објашњењима о начину поступања у кризним ситуацијама Обавезно једном годишње, а по по треби и чешће, спровести вежбе евакуације из установе

- ПЛАН ЕВАКУАЦИЈЕ - План за реаговање у кризном догађају – обавезно треба да садржи и план евакуације План евакуације садржи : Пре почетка евакуације , визуелним прегледом проверити да ли је пут за евакуацију безбедан . Ако установа има више излаза , потребно је тачно утврдити који разред излази на који излаз Проверити да ли сви знају инструкције за евакуацију ( не носе се торбе , књиге , сви иду у колони по двоје са својим наставником ) Након доласка полиције , проверити да ли су деца и запослени у установи безбедни на месту које је планом дефинисано као безбедно место или место поновног окупљања . Даље се поступа по инструкцијама полиције , хитне помоћи и ватрогасаца-спасилаца Обавезно једном годишње , а по потреби и чешће спровести вежбе евакуације из установе или закључавања просторија , као и проверу исправности апарата за гашење пожара …

Јачање компетенција запослених за реаговање у кризним догађајима – за реализацију плана евакуације за препознавање психолошких реакција ученика и запослених на кризне догађаје препознавање знакова стреса и управљање стресом за пружање психосоцијалне подршке и др. - планирати обуке у оквиру Годишњег плана стручног усавршавања, укључујући и вежбе евакуације

Превентивне активности са ученицима И нформисање о начинима обавештавања о опасности , начинима евакуације, безбедним местима (уз вежбе једном годишње ); Планирање и реализација активности у циљу јачају њихове социо-емоционалне компетенције (конструктивно решавање, сукоба, емпатија, толеранција, алтруизам...) – јачању психолошке отпорности појединаца и колектива У чење деце да препознају, именују и управљају својим осећањима Развијање стратегије за суочавање са тешким емоцијама, као што је бес. Моделирање емпатије Учење мирним начинима решавања сукоба (нпр. кроз играње улога) Учење поштовању (личним границама, важност опхођења према другима онако како би желели да се према њима поступа) Подстицати позитивне односе са вршњацима Учење вештина решавања проблема (нпр. разматрање последица својих поступака) Упућивање деце на друге ресурсе (спортске активности и сл. што може помоћи деци да науче друштвене вештине и управљају стресом ) Учење вештинама саморегулације (пуна свесност, дубоко дисање и сл.) Отворити комуникацију са децом (створите окружење поверења у коме се деца и адолесценти осећају пријатно да деле своја осећања и бриге)

Истицање процедуре , поступака , корака у интервенцији и улоге и одговорности учесника у заштити Дефинисање начина поступања у кризним ситуацијама Јасно дефинисане улоге чланова тима Директор, Тим за кризне догађаје, Тим за заштиту Септембар Упознавање свих запослених са Програмом и Планом рада Тима за кризне ситуације и начинима поступања у кризним ситуацијама Упознавање на Наставничком већу Директор, педагог и психолог, Чланови Тима Август/Септембар Стручно усавршавања запослених ради ефикасног деловања у различитим кризним ситуацијама Обуке , семинари , предавања   Директор Тим за професионални развој наставника Током школске године Реализација активности са ученицма ради јачања социоемоционалне компетенције ученика ( конструктивно решавање сукоба , емпатија , толеранција , алтруизам ...) На часовима одељењског старешине Радионице , предавања Одељењске старешине Стурчни сарадници Тим за кризне ситуације   Током године Упознавање родитеља са програмом и планом поступања школе у кризним ситуацијама на почетку сваке школске године и планирање начина укључивања родитеља ради заједничког деловања На Савету родитеља На родитељским састанцима Директор Одељењске старешине Тим за кризне догађаје На почетку школске године Сарадња са спољашњом мрежом-социјална и здравствена заштита , полиција , јединице локалне самоуправе , мобилни тим ... Према процени школе Директор Надлежни органи Тим за кризне ситуације Током школске године Израда Плана информисања ( ученика , запослених , родитеља )- начин упозерења на опасност јасно дефинисати ко кога информише и на који начин (аларм, специфично звоно, преко разгласа, СМС-а...) Тим за кризне догађаје Септембар / октобар Спровођење вежби евакуације из установе Вежбе евакуације Сектор за заштиту од пожара Једном годишње Праћење реализације плана и евалуација Записници и Извештаји Тима Тим за кризне догађаје Два пута годишње Вођење документације и извештавање о реализацији плана рада Тима Записници и Извештаји Тима Саставни део Извештаја о годишњем раду школе Тим за кризне догађаје Континуирано и два пута годишње ( извештавање )

ПРИМЕР ИЗ ШКОЛЕ – ОДГОВОРНОСТИ ЗАПОСЛЕНИХ Улога директора Ангажовање око подршке и оснаживања запослених у њиховим задацима који се односе на активности у кризи ; Проверавање тачности информација везаних за догађај ; Доношење одлука о изменама плана и програма редовних школских активности као што су : одлагање писмене и усмене провере знања , планираних екскурзија , спортских и културних догађаја , за целу школу , поједина одељења или разреде . Сарадња са надлежном школском управом ; Контакт са институцијама система кључним за помоћ школи у кризи као и са локалном заједницом ; Комуникација са медијима ; Активности у оквиру Тима за кризне догађаје ; Доношење одлуке о нормализацији рада школе . Улога Тима за кризне догађаје   Иницира почетак интервенције у случају настанка кризног догађаја у школи ; Процењује потребе школе као целине или њених сегмената ( одељење , разред ); Деци , запосленима и родитељима обезбеђује тачне и благовремене информације ( писмене и усмене ); Иницира састанке унутар школе ( са наставницима и свим запосленима ) у циљу информисања ученика и родитеља о догађају ; Одређује замену одсутном одељењском старешини у случају потребе информисања ученика и родитеља ; Остварује везу са службом за ментално здравље ; Процењује услове за измену уобичајених школских активности ; Процењује да ли су услови за нормализацију наставе остварени ; Комуницира са службама на терену које се брину о уклањању последица природне катастрофе ; Подржава наставнике / васпитаче у њиховим напорима да разговарају са ученицима .  

  Улога педагога и психолога   Прекидају своје редовне активности , посебно у случају кризних догађаја великих размера ; Све њихове активностти у функцији су помоћи деци и одраслима у савладавању кризног догађаја ; Психолог и педагог започињу рад саветовалишта , одређујући место и време рада у договору са Тимом за кризне догађаје ; Раде на индивидуалној подршци ; Раде са групама ученика , према потреби ; Родитељима ученика пружају саветодавну помоћ ; На располагању су наставницима за различите консултације у вези са децом и родитељима ; Воде евиденцију о ученицима којима је потребна додатна помоћ која се може остварити у оквиру услуга других система , пре свега здравственог и система социјалне заштите ; Контактирају родитеље ученика и пружају им потребна обавештења . Улога наставника - Преношење тачних информација ученицима ; Спречавање гласине у вези са догађајем служећи се чињеницама ; Давање одговара на питања деце без пружања непотребних детаља ; Препознавање различитих културних ( обичајних ) и верских потреба ученика ; Омогућавање деци да изражавају своја осећања ; Идентификација ученика којима је потребна саветодавна подршка ; Планирање активности у учионици чији је циљ смањење трауматског доживљаја ( кроз различите технике рада , а на основу програма за који је едукован ); Улоге свих запослених : - Осетљиво реаговање на било који проблем који може бити подстакнут кризним догађајем ; - Доследно држање договора и одлука Тима за кризне догађаје ; - Реаговање изношењем чињеница на сваку појаву гласина ; - Подржавање јасне и кооперативне међусобне комуникације

Закон о безбедности и здрављу на раду („ Службени гласник РС“ бр . 35/2023) Озбиљна , неизбежна и непосредна опасност ( Члан 19) Послодавац је дужан да што је могуће пре обавести све запослене , који јесу или који би могли да буду изложени озбиљној , неизбежној и непосредној опасности , о присутним ризицима и мерама које су предузете или ће бити предузете у циљу заштите Послодавац је дужан да предузме мере и изда упутства како би омогућио запосленима да у случају озбиљне , неизбежне и непосредне опасности престану да раде и/ или одмах напусте радно место и оду на безбедно место Послодавац не сме захтевати од запослених да се врате на радно место у радној средини у којој и даље постоји озбиљна , неизбежна и непосредна опасност

Закон о заштити од пожара („ Службени гласник РС“, бр . 111/2009, 20/2015, 87/2018 и 87/2018 -  др . закони ) „ Евакуациони пут из објекта је пут који води од било које тачке у објекту до спољног простора или сигурног и безбедног простора у објекту “ ( члан 4. став 1. тачка 7) Објекат јавне намене јесте објекат који има више од 80% корисне површине намењене за окупљање људи … образовни објекти ( члан 4. став 1. тачка 12) „ Одговорна лица у државним органима , органима аутономне покрајине и органима јединице локалне самоуправе , привредна друштва и друга правна и физичка лица одговорна су за спровођење мера заштите од пожара “ ( члан 14 - начело одговрности )

Закон о заштити од пожара Према категоризацији угрожености образовно-васпитне установе су у другој ( са повећаним ризиком од избијања пожара ) и трећој категорији ( са извесним ризиком од избијања пожара ) - ( члан 23) План заштите од пожара обавезан за субјекте у првој и другој категорији - висок и повећан ризик ( члан 27) План евакуације и упутства за поступање у случају пожара , морају бити истакнути на видљивом месту – обавезан за све субјекте без обзира на ризик ( члан 27а) Основна обука из области заштите од пожара организује се за све запослене одмах по ступању на рад , а најкасније у року од 30 дана од дана ступања на рад . Провера знања врши се једном у три године ( члан 53)

Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама („ Службени гласник РС“ бр . 87/2018) Процену ризика од катастрофа израђују и доносе .... предшколске и школске установе и факултети за све објекте у којима бораве деца , односно објекте у којима се одвија настава ( члан 15)

Уредба о о разврставању објекта , делатности и земљишта у категорије угрожености од пожара („ Службени гласник РС“ бр . 76/2010) Објекти се разврставају у следеће категорије угрожености од пожара : II . Објекти са повећаним ризиком од избијања пожара : јавни и пословни објекти у којима се окупља више од 1000 лица и пословни објекти који спадају у категорију високих објеката (II.1. категорија - члан 4. тачка 9.) јавни и пословни објекти у којима се окупља од 500 до 1000 лица (II.2. категорија - члан 4. тачка 6.)   јавни и пословни објекти у којима се окупља од 200 до 500 лица (II.3. категорија - члан 4. тачка 4.) III. Објекти са извесним ризиком од избијања пожара : У III. категорију разврставају се : јавни и пословни објекти у којима се окупља до 200 лица ( члан 4. тачка 6.)

Правилник о техничким нормативима за заштиту од пожара стамбених и пословних објеката и објеката јавне намене („ Службени гласник РС“ бр . 22/2019) „ безбедно место је место ван објекта удаљено од излаза из објекта , на коме се не могу оче­кивати штетни ефекти пожара ( пламен , дим , пад оштећених делова објекта и сл .) или посебно место у објекту изграђено у складу са прописом којим је уређена област безбедне евакуације лица ( члан 4. тачка 15)

- Интерсекторска повезаност и заједничко деловање - (5.1. Јачање отпорности установа за ефикасно реаговање на кризне догађаје ) Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље , злостављање и занемаривање Чланови тима за кризне догађаје могу бити … и представници спољашње мреже заштите ( центар за социјални рад , здравствена установа , полиција , тужилаштво …) У свим догађајима са елементима било ког облика насиља и претњи , у коме су непосредно угрожени живот , здравље и телесни интегритет детета / било које особе или када услед не предузимања хитних мера може доћи до непосредно озбиљне угрожености , одмах се обавештава полиција која интервенише по хитном поступку - 192 У случају пожара , поплаве , земљотреса , техничко-технолошких опасности ( експлозија , изливања , испаравања отровних материја …), саобраћајних незгода са тешким последицама , одмах се позива ватрогасно-спасилачка служба која интервенише по хитном поступку - 193

Поступање тима установе када се деси кризни догађај – кључни кораци:

  Кључне активности директора и тима за кризне догађаје:

ИЗРАДА ПЛАНА РЕАГОВАЊА НАКОН КРИЗНОГ

КАКО ОРГАНИЗОВАТИ ЖИВОТ И РАД У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИМ УСТАНОВАМА НАКОН КРИЗНОГ ДОГАЂАЈА: Задаци Кризног тима: прикупљање информација и континуирано обавештавање свих запослених о кризном догађају, организовање редовних састанака са запосленима (размена проверених и поузданих информација о кризном догађају, упознавање свих запослених са тешкоћама које ће можда имати наредних дана, од кога могу да потраже помоћ), координисање активности у школи у сарадњи са другим тимовима школе (тим за заштиту, педагошки колегијум, одељењска већа…) и спољашњом мрежом заштите, припрема саопштења о кризном догађају – за наставнике, родитеље, ученике и медије. Неопходно је сачинити: упутство за наставнике , како организовати и реализовати први час након кризног догађаја, саопштење које ће се прочитати ученицима, обавештење које ће се упутити родитељима ученика, правила за контакт са медијима. Једина особа која може да контактира са медијима је директор. Школа доноси план активности за даљи рад у складу са проценом

КАКО ОРГАНИЗОВАТИ ЖИВОТ И РАД У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИМ УСТАНОВАМА НАКОН КРИЗНОГ ДОГАЂАЈА: Подршка запосленима у вези са организовањем и реализацијом наставних активности за даљу реализацију образовно-васпитног процеса): распоред активности се планира,  ради заједнички , незванично од формалног школског распореда (прати се ситуација и ревидира план); конструктивне активности- секција и ваннаставне активности могу бити од помоћи деци да се растерете (активности, задаци који помажу да се изразе емоције и да се деца телесно и моторички ангажују, заједничке игре које јачају осећај заједништва и сарадње); деци је потребна структура, јасноћа, конструктиван фокус на активности- различите школске садржаје можете прилагодити тако да деца истражују, са њима пролазите одређене теме на занимљив, очигледан и практичан начин – пројектна наставна, огледни часови (нпр. садржаје из биологије везане за животиње, природу, екологију и сл ); ибегавати замене наставника- деци су потребне познате особе са којима већ имају остварен однос.

КАКО ОРГАНИЗОВАТИ ЖИВОТ И РАД У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИМ УСТАНОВАМА НАКОН КРИЗНОГ ДОГАЂАЈА: У наредним данима важно : одржавање редовних састанака и информисање запослених о новим информацијама (о догађају, о датуму сахране, протокола у вези са сахраном и др), као и предузетим корацима од стране школе (пре свега Кризног тима), идентификовање особа које су најугроженије- брата или сестру, најбоље дугове, особа са којом је постојала емотивна веза, особе које су били сведоци/посматрачи догађаја, запослени идр, утврђивање потребе за заменом, охрабри запослене да, уколико за то постоји потреба, потраже помоћ од одговарајућих стручних лица, одредити просторију у којој ће стручни сарадник обављати саветодавни рад са запосленима и ученицима којима је подршка/помоћ потребна. одлучи да ли неке школске догађаје (екскурзије, тестирање, писмени задаци, спортска и културна догађања) треба отказати или померити датум одржавања . Школа доноси план активности за даљи рад у складу са проценом целокупног стања и капацитета, уз континуирано праћење.

Поступање установа након кризног догађаја

ПИТАЊА ЗА ДИСКУСИЈУ Која врста подршке вам је била најпотребнија у кризним догађајима? Ш та је био највећи изазов? Ш та су била добра решења ? Шта вам је било најкорисније? Д а ли сте сачинил и план реаговања или је поступа ње било спонтано ?

ПСИХОЛОШКА ПРВА ПОМОЋ

Стрес и трауматски догађај

Знаци трауматске реакције и стреса:

Знаци посттрауматске реакције :  

П сихолошка прва помоћ (ППП) Кризне интеренције настале као последица ратова Није психотерапија (усмереност на садашњост и отпорност, траје много краће, бесплатно је) Ко то може да пружи? Обично психолози, али и парапрофесионалци Када се пружа? Што пре након кризног догађаја Колико то траје? Кратко, понекад једна или пар сусрета Где се помаже? Било где, нпр. у самој школи Шта желимо да корисници добију од тога? Да се стабилизују и стекну преносиве вештине да се боље носе и са будућим кризама

Основни циљеви ППП промовисање сигурности корисника постизање смирености повезаност са другима повећање самоефикасности ( ангажовање корисника , укључивање у активности заједнице , групе самопомоћи ) давање наде ( нормализација , сузбијање гласина , практична помоћ ) превенција конфликата нпр . између особља школе и родитеља

Основни циљеви ППП Стабилизација ситуације и менталног стања корисника ( смиривање , и заштита од даљих стресора ) и његово прилагођавање новонасталим околностима ( нпр . освешћивање стварности губитка ) и захтевима такве ситуације ( нпр . решавање практичних проблема ) Враћање функционисања корисника бар на ниво функционисања пре кризе ако је тај ниво био оптималан Превенција погоршања менталног здравља и трајне штете , као и смањивање броја оних који ће се обратити за помоћ психијатру или психотерапеуту ( финансијска уштеда ) Осигуравање безбедности , нпр . спречавање суицида , заштита од даљег насиља , итд .

Три акциона принципа ППП посматрај ( коме је потребна помоћ - уз асистенцију ) слушај ( сазнај шта је ученицима , запосленима и родитељима потребно ) повезу ј ( са социјалном подршком и другим видовима помоћи )

Кључне компоненте ППП ’’- успостављање односа - осигуравање безбедности и удобности ( физичке средине , активности , избегавање даље трауматизације ) - стабилизација ученика , родитеља и запослених - прикупљање информација (о кризном догађају и потребама ) - практична помоћ ( решавање најхитнијих потреба ) - повезивање са системима социјалне подршке - давање информација (о блиским људима , услугама , реакцијама ) - повезивање са другим службама и видовима помоћи

Рад на трауми - прва психолошка помоћ (ППП)

Организација ППП Спремни и обучени кризни тимови ? Процена ситуације ( ко је погођен кризом и какве су им потребе , да ли има рањивих подгрупа или појединаца , као и који људи су на располагању за спровођење саме интервенције ) Руководилац и радна група Кризни план ( ко ће бити помагачи , где и како ће се спроводити интервенција , распоред рада , превоз за помагаче , идентификационе ознаке , супервизија , групе за дебрифинг , формулари за информисану сагласност , протоколи …) Прикупљање информација о догађају ( ко је страдао , да ли опасност и даље траје …) Сарадња и повезивање са другим видовима помоћи Разговор са медијима и обавештавање корисника

12 задатака кризних интервенција Тријажа Иницијално успостављање контакта и односа са корисником Базична психолошка процена Дефинисање проблема и постављање циљева интервенције Рад на емоцијама и промени начина размишљања код корисника Едуковање корисника о вештинама адаптивног превладавања Истраживање опција за решавање кризе заједно са корисником Формулисање конкретног плана акције Охрабривање корисника да се обавеже на спровођење договореног плана Праћење корисника Евентуално упућивање корисника на друге облике помоћи Вођење документације о спроведеној интервенцији

Шта образовне установе треба да знају ? едукација особља ( да препознају знаке стреса ) обезбедити просторије где се помоћ пружа обележити просторије где се помоћ пружа дебрифинг за запослене евалуација процеса

Значај праве и благовремене комуникације у кризним догађајима

ШТА ЈЕ ЗАПРАВО КРИЗА? Криза је сваки догађај , проблем или ситуација која прети да угрози однос између школе и циљних група или било који догађај који може негативно утицати на репутацију школе, односно o бразовног система.

O ДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ ЈЕ ДЕО ПОСЛА O дноси са јавношћу неодвојиви су део вашег посла Све што кажете, напишете (чак и када пошаљете смс) изван круга колега – јавно је и део је ПРа Односи са јавношћу се дуго граде и одржавају, а брзо нарушавају Ви сте део целокупног образовног система и важно је да разумемо да наша појединачна комуникација одражава се на цео систем! Школе су место где ученици и родитељи треба да се осете безбедни и сигурни, у којима деца долазе да буду образована и вођена правим путем. Дакле , наше поруке треба да буду управо у том правцу: О сигурности – Школа чини све да ученици буду максимално безбедни, а родитељи спокојни. О сарадњи – Школа је отворена за ученике и родитеље. И наравно о образовању – Школа ће учинити све да обезбеди континуитет у образовању наше деце.

КАКО РЕАГУЈЕМО У ПЕРИОДУ КРИЗЕ Кад се криза деси, свима нам се смање капацитети за здраво расуђивање Реаговаћемо онако како смо организовани и истренирани Знати шта треба рећи и урадити прави разлику између хаоса и реда Најбоље процедуре су најефикасније само ако људи знају да их имплементирају!

НИЗ КОРАКА

Кризни догађај који је погодио једну или више установа не представља само кризни догађај за ту установу , то место, већ у неким случајевима и за цео систем Координација комуникације преко Министарства просвете ! Ма колико изазовно било (познаник тражи информацију, притисак...) не комуницира се ништа у вези са случајем, док се не добије инструкција Министарства да ли установа треба или не да изађе пред медије. Тако смањујемо могућност погрешног комуницирања услед недовољног искуства са медијима и целокупном јавношћу , као и услед природно јаких емоција које запослени у установи могу имати , а које могу надвладати контролу комуникације .

АКО КОМУНИКАЦИЈУ ПРЕУЗИМА РЕПУБЛИЧКИ ВРХ Установа може преузимати обавештења са веб презентација и постављати на своје комуникационе канале. Сматра се прикладним да установе изразе жаљење због кризног догађаја и евентуалних последица , као и у случају смрти , да обавесте о истом ученике и родитеље , а потом и прикладним текстом сачувају сећање на жртву . Исте поруке може поновити и сама установа пред медијима , по договору са Министарством .

АКО О КРИЗИ КОМУНИЦИРА УСТАНОВА Комуникација мора да буде без изношења нетачних, непроверених информација . Важно је да особа која је задужена за комуникацију са медијима, а то је најчешће директор установе , пружи проверене и поуздане информације , водећи рачуна о заштити података о личности и да том приликом пренесе и професионално и одговорно понашање образовног система , али и потребну емпатију . Комуницирамо само оно за шта смо 100% сигурни , без нагађања ! Наглашавамо да ћемо изаћи са више информација када их будемо имали . Комуникација мора да буде ЈАСНА ПРЕЦИЗНА ТАЧНА БЛАГОВРЕМЕНА БЕЗ ДИЗАЊА ПАНИКЕ – УМИРУЈУЋА !

ФАЗЕ У КОМУНИЦИРАЊУ ПРВА ФАЗА КАДА СЕ КРИЗА ДЕСИ ДРУГА ФАЗА КАДА ИМАТЕ ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА ТРЕЋА КАДА ЈЕ КРИЗА ПРИ КРАЈУ ПОСТ КРИЗА Постепено давање информација, када смо потпуно сигурни да су тачне!

Кораци за добру припрему 1. Сазнајмо што више информација о случају 2. Напишите кључне поруке 3. Предвидите питања и саставите одговоре 4. Вежбајте

Структура изјаве Свака изјава треба да садржи три основна елемента : основне информације (ко, где, кад ) детаљнију информацију ( са податком , са неким показатељем ) позив на акцију , молбу или изражавање емоције Пример: Данас се у школи десило … Надлежни су преузели предвиђене активности и … Молимо вас да се суздржите од сензационалистичких написа … или Изражавамо најдубље саучешће .. Са овом структуром увек нудимо све потребне информације и не остављамо простор за потпитања

КАКАВ СТАВ ТРЕБА ДА ИМАМО? КОНТРОЛА – Ми контролишемо ситуацију. КОМПЕТЕНЦИЈА – Компетентни професионалци раде на решавању кризе. БРИГА – Стало нам је.

КАКВУ ЕМОЦИЈУ ТРЕБА ДА ПОШАЉЕМО Жал, одговорност, промена ! Изражавамо велико жаљење што се ово десило. Нећемо одустати док у потпуности не истражимо случај (узрок, последице) Саосећамо са породицама и школа ће помоћи. Учинићемо све да се овако нешто више никада не догоди.

Друштвене мреже Кризу не комуницирамо прво на друштвеним мрежама, осим ако тамо није настала. Изјава (написана по структури) може да се пренесе на друштвеним мрежама. Још један пар очију нек погледа! Не морате одговарати на питања на друштвеним мрежама, мада питања (не и коментара) неће бити, ако је изјава добро написана!

Савети за комуникацију са медијима Више од 80% наступа је слика! Зато – ускладите слику и звук! Незгодна питања- технике премошћавања „ Ево, узмимо пример... “ „ Слажем се са вама у том делу“ „ Не бих се сложио са вама... “ „ Није то прави проблем. Прави проблем је... “ „ Не слажем се са Вашом константацијом, ситуација је сасвим супротна. .“

ПРИМЕРИ ОДГОВОРА Ако немате информацију Волео/ла бих да могу да Вам одговорим на то питање и дам потпуну информацију, али нажалост ја тај податак / ту информацију немам. Чим је будем имао/ла, исту ћу Вам и проследити . Ако инсистирају да сазнају ко је крив? Разумемо заинтересованост за случај и потребу да на неки начин омогућимо логично објашњење за трагедију или окривимо некога и дамо крај овом случају, али ми нисмо ти који ћемо процењивати ко је крив. Сигурни смо да ће надлежне службе дати потпуне информације. Улога образовног система је да обезбеди подршку деци, ученицима и родитељима и да се у догледно време побринемо за наставни процес.

РЕСУРСИ

https://www.youtube.com/watch?v=Q5S4b5a_0VE www. www. prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2024/02/Vodic-Vaspitanje-u-funkciji-dobrobiti-i-celovitog-rayvoja-dece-01.02.2024..pdf

Значајни ресурси Министарства просвете : Видео материјал за родитеље - „ Родитељи са децом у кризним ситуацијама ” - „ Родитељи са децом у кризним ситуацијама ” ( Титл : енглески језик ) – „ Родитељи са децом у кризним ситуацијама ” ( Титл : енглески језик ) – YouTube Видео материјал - „ Наставници са децом у кризним ситуацијама ” - Наставници са децом у кризним ситуацијама ” - Наставници са децом у кризним ситуацијама ” - YouTube * видео материјал је израђен у сарадњи са УНИЦЕФ- ом након трагичних мајских догађаја 2023. године за запослене и родитеље у циљу пружања подршке деци након кризног догађаја .

Значајни ресурси Министарства просвете : Линк ка приручницима - Публикације - Министарство просвете , науке и технолошког развоја (prosveta.gov.rs)

Наредни кораци Потребно је да Т им за кризне догађаје: - анализира постојећу школску документацију; - унапреди квалитет школске документације ( П рограм поступања установе у кризним догађајима у Школском програму, операционализација Програма у Годишњем плану рада и План рада Тима за кризне догађаје); - по потреби, уради анекс ШП и ГПР;  

ЗАПАЖАЊА И ПРЕПОРУКЕ Постоји разлика у планирању у оквиру ШП и ГПР - у оквиру ШП Програм садржи све елементе – процена специфичности и капацитета, описани начини информисања за различите кризне ситуације, улоге и одговорности запослених, процедуре, подизање компетенција наставника (садржаји, начини), јачање отпорности ученика (начини, садржаји, циљне групе), сарадња са породицом (садржаји, начини...), начини праћења, евалуацију и извештавања о реализацији програма; У ГПР конкретизовати активности које се реализују у току школске године кроз план рада тима, програм стручно усавршавање запослених, ЧОС, реализацију превентивних и васпитних програма, програм сарадње са родитељима ... Може се планирати и као посебан програм у коме се конкртизују све ове активности Добра решења - Анализа специфичности установе; - Одређене процердуре за све кризне догађаје; - Одређене одговорности свих запослених ; - Одређене улоге чланова Тима - Планиране су конкретни садржаји за стручно усавршавање запослених (ГПР) - Активности у ГПР су конкретизоване и дате у форми акциног плана (шта, ко, када, како ...); - Предвиђене процедуре за евалуацију и извештавање о реалиизацији програма Уочене слабости ГПР оптерећен садржајима који би требало да буду у ШП; Активности у ГПР нису у довољној мери конкретизовани; Програм не одражава конкретна решења у установи (процедуре, начини информисања...)

За следећи састанак Присутан један члан Тима – припремити информације : - у којим сегментима унапређена школска документација - које су активности реализоване од почетка школске године (искуства) - у којим сегментима је потребно јачати Тим за кризне догађаје Друга половина новембра – онлајн или уживо

Евалуација обуке

Скенирање QR кода - подсетник Iphone/Android: отворити камеру, сачекати пар секунди и кликнути на жуто поље у доњем, централном делу екрана (обележено црвено на слици испод). Viber: отворити апликацију, кликнути на поље ЈОШ/MORE у доњем десном углу а затим на икону за скенирање у горњем десном углу (обележено црвено на слици испод) На неким мобилним телефонима можете потражити икону QR скенера када превучете командни центар на доле (обележено на слици испод).
Tags