6. Векторска представа боја.pptx - preyentacija

Predstava vektorskih boja

1. Векторска представа боја

2. Шта је векторска представа боја ? Линеарна природа мешања боја, изражена је Грасмановим законом, и омогућава да се боје математички представлјају помоћу вектора и да це комбинације боја одређују применом векторске алгебре. Свака боја се може представити помоћу орјентисане дужи и угла који та дуж захвата у односу на неку референтну осу.

3. Како се дефинишу кординате R,G,B? A ко се за једначину вектора светлосних примара усвоје ознаке ( R ), ( G ), ( B ), колометриска једначина добија векторски облик. Боја је тада одређена просторним ветором. А добија се векторским збиром његових компонети дуж осе неког кординатног система. Ако је кординатни систем правоугли и ако се на осама означе јединичним векторима, онда се може нацртати једначина коцка боја .

4. Јединична коцка боја За релативну величину колометриских података, једначина коцка представља простор у коме се налазе све боје које се могу добити мешањем позитивних количина примара. Кординатн почетак означава црну боју, а врхови дијагонала белу боју, док се нијансе сиве налазе дуж дијагонале. Дужина вектора пропорцинално је једнака сјајности посматране светлосне тачке.

5. Правац и положај вектора посматране светлоносне тачке у односу на референтно бело одређени су њеном доминатном таласном дужином и засићењм. Вектори који представљају физички остварљиве боје, али за чије су остваривање потребне негативне вредности неких примарних боја, налази се изван октана у којем је смештена јединична коцка. Раван на којој се налазе врхови јединичних вектора назива се једначина равни. Јединична коцка боја

6. Ова раван има посебан значај, зато што пресек вектора боја са овом равни одређује доминатну таласну дужину и засићеност боја, јер је сјајност нормализована на 1. Ако се одређивањем дистрибуционих коефицијената у кординатном систему прикажу вектори монохроматских радијација једначине снаге, пресеци ових вектора с једначином равни образују геометриско место тачка у облику криве карактеристичног потковичастог облика, на којем се налазе све спектралне боје засићене 100%.

7. Стандарди CIE система

8. Шта је стандардни CIE систем и шта представља ? Да би се избегле компликације са негативним вредностима кривих за мешање боја, CIE је одредила нове кординате боја које су означене са X, Y, Z, које имају само позитивне вредности. Оне не могу бити реална светла, већ представљају математичка апроксимација, с којом може бити описано било које реално светло. Пошто су X, Y и Z фиктивне величине, договорено је једно значајно упрошћавање. Два примара су изабрана изабрана су да њихова сјајност једнака нули, па они одређују само боју без сјајности, док трећа компонета одређује само вредност без сјајности боје. Тако је добијен стандардни CIE систем за спецификацију боја.

9. Потковичаста спектрална крива боја Доминатна је таласна дужина и засићење које се приказује на јединичној равни, а пројекција потковичасте спектралне равни X, Y представља стандардни дијаграм боја. Ова потковичаста спектрална крива боја обухвата цео спектар боја, с центром који представља белу боју. На овај начин се с просторног приказа дијаграма боја прешло на површински приказ. У овом случају користе се нормализоване вредности сјајности и количине примара, па је: x + y + z = 1 Нормализоване вредности примара јесу : x = X/X+Y+Z, y = Y/X+Y+Z, z= Z/X+Y+Z.

10. Како би се дефинисао телевиски примарни R, G, B? A ко би се у телевизији применили CIE колометриски монохроматски примари Rk , Gk i Bk , с таласним дужинама 700, 546,1 и 435,8, постојао би један велики практични проблем. Сјајност плаве и црвене светлости које фосфори у пријенику могу дати била би врло мала. Уколико је боја мање засићена, она садржи више беле боје светлости, па је њена сјајност већа. Било је потребно направити компромис између опсега боја који се може остварити са фосфорним изворима примарних светлостима у екранима и задовољавајуће сјајности слике на екрану.

11. Због тога је 1953. год. по Америчким нормама FCC ( Federal Communitacions Commission), уместо монохроматске црвене боје, усвојена нараџаста боја, уместо монохроматске палве, усвојена је мање засћена плава боја и уместо монохромске зелене, усвојена је мање засићена жутозелена боја. Ове боје прихваћене као телевизиски примари R, G, B. O д велике је практичне вредности да површина унутар троугла боја R , G,B обухвата боје које се најчешће срећу у природи. Све ове боје се могу успешно репродуковати помоћу фосфора у колор – цевима ТВ пријемника. Референтна бела светлост C такође је усвојена за примену у телевизији према FCC стандардима и слична је белој боји америчких црно – белих пријемника. Стандардни извор беле светлости D6500 јесу x=0,3127, y=0,3290, према EBU препорука 709.