9.Рад са системом датотека.pptx

informatika

1. Рад са системом датотека

2. Фасцикле и документи у систему Windows 10 У канцеларијама се подаци чувају као папирни документи и, да би се боље организовали, смештају се у фасцикле, које се групишу у регистраторе и смештају у фиоке и ормане. Организација података на трајним меморијама рачунара прати овај модел . Подаци у рачунарима (слике, песме, видео-записи, текстови) чувају се у електронским документима тј . датотекама. Ф асциклама и регистраторима одговарају директоријуми , орманима одговарају  дискови , а фиокама партиције неког диска.

3. Поред корисничких фасцикли , у сваком систему постоје и  системске фасцикле . Оне садрже програме и податке који су заједнички за све кориснике и током уобичајеног рада не препоручује се да се они мењају. У правим вишекорисничким системима обични корисници ни не могу да мењају системске податке ( приступ је дозвољен само администраторима система).

4. Подаци садржани у документима могу се тумачити на различите начине . Зато је значајно да корисници (а и програми) на неки начин могу да одреде која је врста података представљена у документу и како те податке треба тумачити. Ово се обично врши на основу  екстензије , тј.  наставка   .  

5. Имена и екстензије Имена докумената и фасцикли су текстуална и стога се кодирају коришћењем уобичајених кодних страница. Неки специјални знаци (нпр. *, ?, <, >) не могу бити део имена. Неки системи (нпр. Windows) не праве разлику између малих и великих слова у имену датотеке, док неки системи праве (нпр. Linux). Ово може представљати проблем приликом пребацивања података између различитих система. Имена докумената се обично наводе у облику ime.ext, где је .ext екстензија која указује на врсту података које документ садржи. Старији оперативни системи ограничавали су дужину имена и екстензије. Наредна табела приказује неке од најчешће коришћених екстензија .

6. Текст .txt Слика .jpg, .jpeg, .png, .gif Звук .wav, .mp3, .flac, .ogg Видео-запис .avi, .mov, .mpeg Титл .sub, .srt Веб-страница .htm, .html, .css, .php, .asp Извршна датотека .exe, .dll, .com, .so Изворни програмски к ô д .ru, .c, .cpp, .pas, .cs, .java, .class Архива .zip, .rar, .bz, .tar, .gz Документ ODF формата . ods , . odt , . odp , . odg

7. Поред наведених екстензија, које нису везане за специфичне програме, често се користе екстензије тесно везане за одређене комерцијалне програме (на пример, .docx, .xlsx и .pptx означавају датотеке програма MS Office, а .dwg програма AutoCad).

8. Програми за организовање докумената Документи и фасцикле организују се (премештају, копирају, бришу, преименују, пребацују)   програмима за организовање докумената  (енгл.  file managers ). Ови програми приказују садржај фасцикли (а и уређаја), а заслужни су и за приказ радне површине – не у обичном прозору, већ преко целог екрана. Поред тога, они су обично заслужни и за дијалоге којима корисници у оквиру апликативних програма бирају где желе да њихови подаци буду сачувани и одакле желе да ти подаци буду учитани.

9. У системима Windows, документи се организују програмом Windows File Explorer.

10. У средишњем делу прозора програма за организовање докумената и фасцикли приказује се  главни пано , који приказује ставке (документе и фасцикле) које се налазе на некој локацији (фасцикли или уређају). Појединачне ставке представљене су  иконама . Иконе докумената одређене су врстом документа (тј. његовим садржајем), а понекад се уместо икона приказу је скица садржаја документа (на пример, ово важи за слике или PDF документе). Фасцикле су приказане посебним иконама, које подсећају на стварне фасцикле, а на њима могу бити нацртани и додатни илустративни мотиви који указују на садржај фацикле (на пример, ноте преко фасцикле која садржи музику). 

11. Активирање иконе документа покреће програм (повезан са одређеним типом садржаја) који учитава и приказује садржај документа. Активирање иконе фасцикле приказује садржај фасцикле (обично у истом прозору, чиме се претходни приказ уклања). У левом делу екрана приказује се пано за навигацију, који помаже у одабиру текуће локације. Пано обично садржи издвојена места на којима се најчешће налазе подаци интересантни просечном кориснику ( нпр, фасцикла Desktop представља радну површину, фасцикла Downloads чува датотеке преузете са интернета, фасцикле Pictures, Music и Videos чувају слике, музику и видео-записе, и слично.).

12. Некада се корисницима не приказују екстензије, већ се тип садржаја може наслутити на основу иконе којом је документ представљен. На пример, рачуна се да је кориснику једино битно да види да је неки документ слика, а да му није важно да ли има екстензију .jpg или .jpeg. Главни разлог сакривања екстензија је тај да она не би била случајно промењена када корисник документу мења име. И неки документи и фасцикле (најчешће системски) сакривају се од корисника да грешком не би били измењени или обрисани. Да би се они видели, потребно је подесити програм за организовање датотека.

13. Повезивање програма са екстензијама Корисник документ најчешће приказује активирањем иконе која га представља (обично дуплим кликом мишем). Извршни документи садрже машински кôд програма и, када се икона активира, тај програм се покреће. Међутим, остали документи садрже податке и, када се њихове иконе активирају, покреће се неки програм који ће податке да тумачи и представља кориснику. На пример,активирањем иконе која представља текстуални документ са екстензијом . docx покреће се Word . Који ће се програм покренути одређује се на основу екстензије и оперативни систем одржава списак екстензија и њима придружених програма.

14. Некада се жели покретање програма који није предодређен за дату екстензију . Ово се обично ради тако што се из контекстног менија изабере команда Open With, након чега се одабере програм чије се активирање жели. Некада се у контекстном менију нуди неколико програма за које се претпоставља да могу да тумаче податке докумената са датом екстензијом.

15. Архиве и компресија података Архивирање, односно паковање података, користи се да би се смањио простор који одређени подаци заузимају и да би се више докумената објединило у један. Архиве су документи који садрже друге документе (могуће је да садрже и целе хијерархије докумената организованих у фасцикле). Подаци у архивама се компримују , тј. трансформишу се тако да иста информација буде изражена са што мање података. Неки документи (обично слике, музика, видео-исечци, а у новије време и документи текст процесора) већ су компримовани и њиховим архивирањем не може се постићи даља компресија.

16. Да би документи из архиве могли да се користе (учитају, прикажу), неопходно је извршити њихово декомпримовање (потребно је да на диску постоји довољно места да се смести некомпримована верзија документа). Иконе којима се најчешће означавају архиве

17. Као и сви други документи, архиве се приказују као иконе. Активирање иконе архиве приказује документе који се налазе у архиви. Приказ некада врши сам програм за организовање докумената, а некада се укључује посебан програм за рад са архивама. Документи из архиве такође се приказују као иконе и њиховим се активирањем обично аутоматски врши декомпримовање докумената из архиве. Међутим, документи се обично само привремено декомпримују (и то на неку привремену локацију којој корисник обично не приступа). Овај приступ може да доведе до одређених проблема .

18. Бољи приступ је да се затражи трајно декомпримовање, и то на неку локацију која је кориснику блиска. Ово се обично ради или тако што се селектују релевантни документи из архиве и ископирају на жељену локацију), или тако што се након њиховог селектовања одабере посебна команда  Extract . Отпакивање целе архиве може се извршити и без приказивања њеног садржаја – обично се у контекстном менију архиве нуде команде  Extract here  или  Extract All  . Архиве се најчешће креирају тако што се селектује жељени садржај, а затим се из контекстног менија одабере опција  Send to Compressed (zipped) Folder  или  Compress.

19. Рад из командне линије Операције са системом датотека могуће је вршити и из командне линије. Скоро сви оперативни системи који имају ГКИ подржавају и рад из командне линије, тј. КЛИ јер се сматра да искуснији корисници неке операције могу ефикасније извршити на тај начин.