Istorija-jezika-i-dijalektiiiiiiiii.pptx

istorija

1. Аутор презентације : мср Наташа Распоповић проф . српског језика и књижевности Гимназија Краљево Угоститељско-туристичка школа В. Бања ПОЧЕЦИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ, РАЗВОЈ ЈЕЗИКА КОД СРБА, ВУКОВ РАД, ДИЈАЛЕКТИ

2. историја географија ликовна култура м едијска писменост рачунарство и информатика КОРЕЛАЦИЈА СА ПРЕДМЕТИМА

3. ПОДЕЛА СЛОВЕНСКИХ ЈЕЗИКА ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ ПОЉСКИ ЧЕШКИ СЛОВАЧКИ ЛУЖИЧКОСРПСКИ ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ СРПСКИ ХРВАТСКИ БУГАРСКИ СЛОВЕНАЧКИ МАКЕДОНСКИ * СТАРОСЛОВЕНСКИ ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ РУСКИ БЕЛОРУСКИ УКРАЈИНСКИ

4. Фреска Захарија Зографа , 1868, манастир Тројан Свети Кирило и М етодије

5. МОРАВСКА МИСИЈА: СОЛУНСКА БРАЋА, НА ПОЗИВ КНЕЗА РАСТИСЛАВА (КНЕЗА МОРАВСКЕ) ДОЛАЗЕ МЕЂУ СЛОВЕНЕ 863. ГОДИНЕ (9. ВЕК)

6. ЊИХОВА МИСИЈА ИМАЛА ЈЕ ТРОСТРУКИ КАРАКТЕР: ДА ПРОПОВЕДАЈУ ХРИШЋАНСКУ ВЕРУ ДА СЛОВЕНИМА СТВОРЕ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ДА СЛОВЕНИМА СТВОРЕ ПИСМО

7. ПРВИ СЛОВЕНСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ЗВАО СЕ: СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК ПРВО СЛОВЕНСКО ПИСМО: ГЛАГОЉИЦА

8. ДРУГО СЛОВЕНСКО ПИСМО: ЋИРИЛИЦА СТВОРИЛИ СУ ГА ЋИРИЛОВИ УЧЕНИЦИ (Климент, Наум, Сава) И НАЗВАЛИ ГА ПО СВОМ УЧИТЕЉУ

9. ПЕРГАМЕНТ

10. НАЈСТАРИЈИ СПОМЕНИЦИ ПИСАНИ ГЛАГОЉИЦОМ

11. МАРИЈИНО ЈЕВАНЂЕЉЕ

12. ГРШКОВИЋЕВ ОДЛОМАК АПОСТОЛА

13. МИХАНОВИЋЕВ ОДЛОМАК АПОСТОЛА

14. СЛОВО О ПИСМЕНИМА Црноризац Храбар

15. НАЈСТАРИЈИ СРПСКИ СПОМЕНИЦИ ПИСАНИ ЋИРИЛИЦОМ

16. ТЕМНИЋКИ НАТПИС

17. ПОВЕЉА КУЛИНА БАНА

18. МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

19. Лого Народног музеја у Београду и иницијал „П” из Мирослављевог јеванђеља

20. Цар Душан Силни

21. ДУШАНОВ ЗАКОНИК

22. У чему се огледа значај ових споменика? Сви ови споменици, али и многи други, имају вишеструк значај, с обзиром на то из које старине потичу и с обзиром на то колико су жанровски богати. Сви они нису могли настати ни из чега. МОРАЛА ИМ ЈЕ ПРЕТХОДИТИ БОГАТА ПИСАНА ТРАДИЦИЈА. Чигоја, 2007: 32

23. ПРОЈЕКТНА НАСТАВА

24. ЈЕЗИЦИ КОЈИ СУ СЕ СМЕЊИВАЛИ КОД СРБА ДО ПОЈАВЕ ВУКА КАРАЏИЋА

25. СТАРОСЛОВЕНСКИ (9 – 12. ВЕКА ) СРПСКОСЛОВЕНСКИ (12 – 18. ВЕКА ) РУСКОСЛОВЕНСКИ (ПРВА ПОЛ. 18. ВЕКА) СЛАВЕНОСРПСКИ (ДРУГА ПОЛ. 18. ВЕКА)

26. ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ (ТРШИЋ, 1787 – БЕЧ, 1864)

27. ВУК СЕ БАВИО: -РЕФОРМОМ ЈЕЗИКА И ПИСМА -САКУПЉАЊЕМ НАРОДНИХ УМОТВОРИНА -САКУПЉАЊЕМ РЕЧИ И ИЗРАДОМ РЕЧНИКА -ПИСАЊЕМ -КЊИЖЕВНОМ КРИТИКОМ -ПРЕВОДИЛАШТВОМ…

28. 1813 – Вук одлази у Беч 1814 – објављује прву српску граматику и прву збирку песама 1818 – објављује прво издање Српског рјечника (око 26.000 речи, преведених на немачки и латински; главни помагач: Јернеј Копитар) 1836 – уводи глас Х 1839 – одустаје од ијекавског јотовања гласова Д и Т (уместо ђеца и ћерати , правилно је дјеца и тјерати )

29. 1847 – година Вукове победе: -П. П. Његош: Горски вијенац Б. Радичевић: Песме -Ђ. Даничић: Рат за српски језик и правопис -В. Караџић: Превод Новог завјета 1852 – објављује друго издање Српског рјечника (око 47.000 речи, преведених на немачки и латински; главни помагач: Ђура Даничић) 1864 – Вук умире у Бечу 1868 – званично се признаје Вукова реформа у Србији

30. СЛОВА КОЈА ЈЕ ВУК УНЕО У АЗБУКУ Ђ Ћ Љ Њ Ј Џ

31. РЕФОРМАТОРИ ЈЕЗИКА И ПИСМА ПРЕ ВУКА ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ САВА МРКАЉ

32. ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

33. ДИЈАЛЕКТИ ЕКАВСКИ ИЈЕКАВСКИ СТАРИЈИ КОСОВСКО-РЕСАВСКИ ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ЗЕТСКО-ЈУЖНОСАНЏАЧКИ (ЗЕТСКО-РАШКИ) МЛАЂИ ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ

34. ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ И ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ ЧИНЕ ОСНОВИЦУ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА (зато што имају свих 7 падежа и сва 4 акцента)

35. r [email protected] Хвала на паж њ и