Nineteen Eighty-Four (1984) by George Orwell Serbian

George Orwell1984 Serbian

1. 'çordç Orvel
1984.

2. 'çordç Orvel – 1984.
2/151
PRVI DEO
1.
Bio je vedar i hladan aprilski dan. Na asovnicima je izbijalo trinaest.
Vinston Smit, brade zabijene u nedra da izbegne ljuti vetar, hitro zamae u
staklenu kapiju stambene zgrade Pobede, no nedovoljno hitro da bi spreio jednu
spiralu oåtre praåine da ue zajedno s njim.
Hodnik je zaudarao na kuvani kupus i stare otirae. Na jednom kraju bio je
prikaen plakat u boji, preveliki za zatvoreni prostor. On je predstavljao samo
jedno ogromno lice, viåe od metra u åirini: lice oveka od svojih etrdeset pet
godina, sa gustim crnim brkovima i crtama lepim na neki surov nain. Vinston krete
ka stepenicama. Pokuåati liftom nije vredelo. On je i u najboljim prilikama radio
retko, a trenutno je struja bila ukinuta preko dana. To je bio deo akcije åtednje u
pripremama za Nedelju mrçnje. Stan je bio na sedmom spratu, i Vinston, koji je
imao trideset devet godina i proåirenu venu iznad desnog lanka, peo se sporo,
odmorivåi se usput u nekoliko navrata. Na svakom odmoriåtu, prekoputa vrata za
lift, sa zida je gledalo ogromno lice na plakatu. Slika je bila jedna od onih koje su
tako udeåene da oi na njoj prate posmatraa iz svakog ugla. Ispod lica stajao je
natpis VELIKI BRAT TE POSMATRA.
U stanu je uo milozvuan glas kako ita listu cifara koje su se odnosile na
proizvodnju sirovog gvoça. Glas je dolazio iz pravougaone metalne ploe nalik na
zamueno ogledalo koje je sainjavala deo povråine zida na desnoj strani. Vinston
okrete prekida i glas se malo utiåa, mada su se rei mogle i dalje razabrati.
Instrument (zvao se telekran) se mogao utiåati, ali nikada potpuno iskljuiti. On
prie prozoru: omalena, slabaka figura, iju je mråavost plavi kombinezon -
partijska uniforma - samo isticao. Kosa mu je bila veoma plava, lice po prirodi
crveno, a koça ogrubela od oåtrog sapuna, tupih brijaa i hladnoe zime koja se
upravo bila zavråila.
Svet je napolju ak i kroz zatvoren prozor izgledao hladno. Na ulici su
vrtloçLi vetra uvrtali praåinu i pocepanu hartiju u spirale; sunce je sijalo a nebo
bilo oåtro plavo, no i pored toga se sve inilo bezbojno sem plakata koji su bili
izlepljeni svuda. Sa svakog dominantnog ugla posmatralo je crnobrko lice. Jedno se
nalazilo na fasadi pravo prekoputa.
VELIKI BRAT TE POSMATRA, pisalo je na plakatu, dok su tamne oi gledale
pravo u Vinstonove. Niçe, u visini ulice, drugi plakat, otkinut na jednom uglu,
lepråao je sa svakim udarom vetra i naizmenino pokrivao i otkrivao jednu jedinu
re: ENGLSOC. U daljini se jedan helikopter obruåio meu krovove, zalebde za
trenutak kao muva zunzara, i ponovo odlete krivuljom. To je bila policijska patrola
koja je åpijunirala ljude kroz prozor. No patrole nisu bile straåne. Straåna je bila
samo Policija misli.
Iza Vinstonovih lea onaj glas sa telekrana je i dalje blebetao o sirovom
gvoçu i premaåivanju devetog trogodiånjeg plana. Telekran je istovremeno primao
i emitovao. Mogao je uhvatiti svaki zvuk - jai od vrlo tihog åapata - koji bi Vinston
proizveo; åtaviåe, Vinston se, sve dok je ostajao u vidnom polju kojim je dominirao
metalni pravougaonik, mogao ne smao uti nego i videti. Naravno, niko nije mogao
znati da li ga u ovom ili onom trenutku nadziru ili ne. Koliko se esto, ili po kom
sistemu, Policija misli ukljuivala na pojedinane kanale moglo se samo nagaati.
ak je bilo mogue i to da ona neprekidno nadzire svakoga. No u svakom sluaju,
mogla se ukljuivati na svaiji kanal kad god zaçeli. Moralo se çiveti - i çivelo se,
po navici koja je prerasla u instinkt - pretpostavljajui da se svaki zvuk uo i, sem
u mraku, svaki pokret video.

3. 'çordç Orvel – 1984.
3/151
Vinston je stajao okrenut telekranu leima. Tako je bilo bezbednije; iako i
lea, kao åto je dobro znao, mogu da otkriju dosta. Na kilometar odatle,
Ministarstvo istine, ustanova u kojoj je radio, uzdizalo se ogromno i belo nad
prljavim predelom. Ovo, pomisli on sa neodreenim gaenjem - ovo je London,
glavni grad Piste jedan, trei po stanovniåtvu provincije Okeanije. On pokuåa da
iscedi kakvu uspomenu iz detinjstva koja bi mu rekla da li je London uvek bio
takav. Da li su uvek postojale ove vedute troånih kua iz devetnaestog veka, ije su
fasade bile poduprte gredama, prozori zakrpljeni kartonom, krovovi talasastim
limom, a baåtenski zidovi ispucali i nagnuti na sve strane? I ruåevine od
bombardovanja gde se praåina od maltera kovitlala po vetru a vrbovica vukla preko
gomila åuta; i mesta gde su bombe raåistile malo viåe zemljiåta pa na njemu
iznikle prljave i ruçne kolonije drvenih baraka nalik na kokoåinjce? Ali niåta nije
vredelo, nije se mogao setiti; od detinjstva mu nije bilo ostalo niåta sem niza çivo
osvetljenih slika koje su se javljale bez ikakve pozadine i najHåe bile
nerazumljive.
Ministarstvo istine - u Novogovoru (Novogovor je bio zvanini jezik Okeanije.
Za objaånjenje njegove strukture i etimologije vidi prilog). Ministin - se oåtro
razlkovao od svih ostalih predmeta na vidiku. To je bila ogromna piramidalna
graevina od svetlucavo belog betona koja se uzdizala, terasa za terasom, tri
stotine metara u nebo. Sa mesta na kome je Vinston stajao mogle su se tek
razabrati, ispisane elegantnim slovima na belom zidu, tri parole Partije:
RAT JE MIR
SLOBODA JE ROPSTVO
NEZNANJE JE MO
Ministarstvo istine imalo je, kako se govorilo, tri hiljade prostorija nad
zemljom i odgovarajui broj ogranaka pod zemljom. U Londonu su se nalazile joå
samo tri zgrade slinog izgleda i veliine. One su toliko nadviåavale okolnu
arhitekturu da su se sa krova stambene zgrade Pobeda mogle u isto vreme videti
sve etiri. To su bile zgrade etiri ministarstva koja su sainjavala celokupni aparat
drçavne vlasti. Ministarstvo istine, koje se bavilo informacijama, zabavom,
prosvetom i kulturom: Ministarstvo mira, koje se bavilo ratom; Ministarstvo ljubavi,
koje je odrçavalo zakon i javni poredak; i Ministarstvo obilja, koje je bilo
odgovorno za privredne poslove. Imena su im bila, u Novogovoru: Ministin, Minimir,
Miniljub i Miniob.
Ministarstvo ljubavi je bilo jedino koje je zaista ulivalo strah. Na njemu
uopåte nije bilo prozora. Vinston nikad nije bio u njemu, niti mu priåao bliçe od
pola kilometra. Tamo se moglo ui samo poslom, pa i tada tek poåto se prodre kroz
lavirint bodljikave çice, elinih kapija i skrivenih mitraljeskih gnezda. ak su i
ulice kojima se iålo do njega vrvele od uvara sa licima kao u gorila, u crnim
uniformama i naoruçanim pendrecima na zglob.
Vinston se naglo okrete. Beåe navukao na lice izraz smirenog optimizma koji
je bilo poçeljno imati pred telekranom. Zatim pree preko sobe i ue u majuånu
kuhinju. Iziåavåi iz Ministarstva u to doba dana, çrtvovao je svoj ruak u kantini, a
znao je da u kuhinji nije bilo nikakve hrane sem komada crnog hleba koji je trebalo
sauvati za sutraånji doruak. On uze sa police bocu bezbojne tenosti sa obinom
belom etiketom na kojoj je pisalo Dçin 'Pobeda'. Dçin je åirio otuçan uljast miris,
kao kineski alkohol od pirina. Vinston nasu do vrha punu åolju za aj, pribra se da
izdrçi åok, i proguta je kao lek.

4. 'çordç Orvel – 1984.
4/151
Tog trenutka lice mu dobi skerletnu boju a iz oiju poRåe suze. Pie je bilo
nalik na azotnu kiselinu; osim toga, dok ga je ovek gutao, oseao se kao da je
udaren gumenom palicom u potiljak. U iduem trenutku, meutim, izgoreli çeludac
se smiri i svet dobi vedriji izgled. On izvadi jednu cigaretu iz zguçvane kutije na
kojoj je pisalo Cigarete 'Pobeda' i nepaçljivo je okrete uspravno, pri emu se duvan
istrese na pod. Sa sledeom je bio bolje sree. Zatim se vrati u dnevnu sobu i sede
za mali sto smeåten levo od telekrana. Iz fioke izvadi drçalju, boicu mastila i
debelu praznu svesku kvarto-formata sa crvenom poleinom i koricama u dezenu
koji je podseao na åare u mramoru.
Telekran u dnevnoj sobi je zbog neeg bio u neobinom poloçaju. Umesto
da bude smeåten, kako je bilo normalno, na zid u dnu, odakle je mogao dominirati
celom sobom, on se nalazio na duçem zidu, naspram prozora. S jedne strane
telekrana nalazio se plitak alkov u kome je Vinston tog trenutka sedeo i koji je, kad
su se stanovi zidali, verovatno bio namenjen za policu s knjigama. Sedei u alkovu,
dobro uvuen, Vinston je bio van dohvata telekrana utoliko åto se nije mogao
videti. Razume se, mogao se uti, ali dokle god bi ostao u istom poloçaju za
telekran je bio nevidljiv. Upravo ga je ova neobina geografija sobe delimino
podstakla na ono åto je tog trenutka smerao.
No na to ga je bila podstakla i sveska koju je upravo izvadio iz fioke. Bila je
neobino lepa. Njen gladak beli papir, neåto poçuteo od vremena, bio je od one
vrste koja se nije proizvodila najmanje etrdeset godina. Meutim, nije mu bilo
teåko pogoditi da je sveska joå starija. Bio ju je spazio u izlogu zapuåtene male
starinarnice u jednoj od siromaånih etvrti grada (nije se tano seao kojoj) i
smesta ga je zahvatila neodoljiva çelja da je poseduje. lanovi partije nisu smeli
da ulaze u obine radnje (to se zvalo 'pazarenje na slobodnom trçLåtu'), ali taj
propis se nije sprovodio strogo, poåto se do raznih stvari kao åto su pertle ili çileti
nije nikako drukije moglo doi. Tada se hitro osvrnu po ulici, uleteo u radnju i
kupio svesku za dva i po dolara. U tom trenutku nije bio svestan da je çeli za neku
odreenu svrhu. Kui ju je odneo u taåni, sa oseanjem krivice. ak i praznu,
svesku je bilo opasno imati uza se.
Sedei za stolom, on se spremao da pone pisati dnevnik. To nije bilo
protivzakonito (niåta nije bilo protivzakonito, jer zakona viåe nije bilo), ali ako bi
ga uhvatili, mogao je prilino sigurno da oekuje smrtnu kaznu, ili u najmanju ruku
dvadeset pet godina u logoru za prisilni rad. Vinston uglavi pero u drçalju i liznu ga
da skine masnou. Pero je bilo arhaian instrument, retko koriåen i za
potpisivanje; on ga je nabavio, kriåom i sa dosta teåkoa, samo zato åto je oseao
da lep gladak papir zasluçuje da se po njemu piåe pravim perom, a ne grebe
hemijskom olovkom. On u stvari nije bio ni navikao da piåe rukom. Obiaj je bio da
se sve, sem vrlo kratkih beleçaka, diktira u diktograf, åto je, razume se, za ovu
priliku bilo iskljueno. On umoi pero u mastilo i zastade samo trenutak. Utrobom
mu beåe proåao drhtaj. Obeleçiti papir predstavljalo je odluujui in. Sitnim,
nezgrapnim slovima, on ispisa:
4. april 1984.
Potom se zavali u stolicu. Beåe ga ubuhvatilo oseanje potpune
bespomonosti. Pre svega, nije ni bio siguran da je godina zaista 1984. Morala je
biti tu negde, poåto je bio prilino siguran da ima trideset devet godina, a verovao
je da se rodio 1944. ili 1945; ali precizirati datum u okviru jedne ili dveju godina
bilo je nemogue.
Za koga, odjednom mu doe pitanje, za koga on to piåe ovaj dnevnik? Za
budunost, za neroene. Misao mu se za trenutak zadrça nad sumnjivim datumom

5. 'çordç Orvel – 1984.
5/151
na stranici, a zatim nalete na novogovorsku re dvosmisao. Prvi put postade
svestan veliine onog åto je preduzeo. Kako se moçe saobraati sa budunoåu? To
je po prirodi nemogue. Budunost e ili liiti na sadaånjost, i u tom sluaju ga
nee ni sluåati, ili se razlikovati od nje, i tada bi njegova muka ostala neshvaena.
Neko vreme je sedeo i tupo gledao u papir. Sa telekrana se ula treåtava
vojna muzika. Bilo je udno åto je ne samo izgubio mo da se izrazi, nego ak i
zaboravio åta je prvobitno çeleo da kaçe. Za ovaj dogaaj se bio pripremao
nedeljama, i ni u jednom trenutku mu nije padalo na pamet da bi mu bilo potrebno
Låta sem hrabrosti. Pisati je bilo lako, kako mu se inilo. Trebalo je samo da
prenese na papir onaj neprekidni i nesmireni monolog koji mu se doslovno
godinama odvijao u glavi. Meutim, u tom trenutku je ak i monolog bio prestao.
Sem toga, proåirena vena ga poe nepodnoåljivo svrbeti. Nije se usuivao da se
poHåe, da se ne bi zapalila. Sekunde su prolazile. On nije primeivao niåta do
belinu stranice pred sobom, svrab u koçi iznad lanaka, treåtanje muzike i blagu
opijenost od dçina.
Odjednom poe pisati u paninom strahu, samo delimino shvatajui åta
piåe. Sitan ali deje nezgrapan rukopis mu je glavinjao po stranici, ispuåtajui prvo
velika slova, a najzad ak i take.
4. april 1984. Sino bioskop. Sve ratni filmovi. Jedan vrlo dobar o brodu
punom izbeglica bombardovanom negde u Sredozemnom moru. Publiku veoma
zabavljali kadrovi u kojima neki krupni debeljko pokuåava da otpliva od broda a
helikopter ga prati, prvo se videlo kako se valja u vodi kao morska kornjaa, onda
kroz niåan mitraljeza na helikopteru, onda sav izbuåen a more oko njega ruçLasto i
najzad, kako tone tako naglo kao da je kroz te rupe prodrla voda. Publika urlala od
smeha kada je potonuo. Onda se video amac za spasavanje pun dece i helikopter
kako lebdi nad njima. U amcu çena srednjih godina moçda jevrejka sedela na
pramcu sa muåkarLem oko tri godine u naruju, dete vriåtalo od straha i krilo
glavu meu njene dojke kao da hoe da se uvue u nju a ona ga grlila i umirivala
mada je i sama bila sva modra od straha, pokrivala ga åto je viåe mogla kao da je
mislila da e joj se meci odbiti od ruku. onda helikopter izbacio bombu od 20 kila
usred njih straåan bljesak i amac sav u komade. onda divan kadar jedne deje
ruke kako leti uvis uvis uvis sve viåe u vazduh mora da je u kljunu helikoptera bila
kamera i pratila tu se uo jak pljesak odakle su sedeli lanovi partije ali jedna çena
iz onog dela sale odreenog za prole odjednom digla dreku vikala nisu trebali to da
prikazuju pred decu to je pokvareno take stvari pred decu sve dok je policija nije
izbacila neverujem dasu joj neåto uradili niko se ne sekira åta proli govore tipina
prolska reakcija oni nikad...
Vinston prestade da piåe, delom zato åto ga beåe uhvatio gr. Nije znao åta
ga je to nagnalo da istrese ovaj niz besmislica. No udno je bilo to åto mu se, dok
je pisao, u glavi osvetlila jedna sasvim razliita uspomena, i to do te mere da se
osetio sposobnim da je prenese na papir. Upravo je zbog tog dogaaja, shvati on u
tom trenutku, i bio najednom reåio da ode kui i pone pisati dnevnik.
To se desilo tog jutra u Ministarstvu, ako se za neåto do te mere nebulozno
moçe rei da se zaista dogodilo.
Bilo je skoro jedanaest nula-nula, i sluçbenici arhive, gde je Vinston radio,
ve su dovlaili stolice iz svojih sobiaka i smeåtali ih u sredinu sale, naspram
velikog telekrana, pripremajui se za Dva minuta mrçnje. Vinston je upravo sedao
na stolicu u jednom od srednjih redova kad jedan ovek i jedna devojka, koje je
poznavao iz vienja ali s kojima nije nikad razgovarao, neoekivano uRåe u salu.

6. 'çordç Orvel – 1984.
6/151
Devojku je esto sretao po hodnicima. Nije joj znao ime, ali je znao da je radila u
odeljenju proze. Verovatno - poåto ju je ponekad viao s rukama prljavim od ulja i
francuskim kljuem u ruci - verovatno se bavila kakvim mehaniarskim poslom na
jednoj od maåina za pisanje romana. To je bila devojka crne kose, pegavog lica i
brzih sportskih pokreta. Struk joj je nekoliko puta obavijala tanka skerletna eåarpa,
amblem Omladinske Lige protiv seksa, pritegnuta taman toliko da istakne divan
oblik bokova. Vinston ju je zamrzeo od prvog vienja. Znao je zaåto. Mrzeo ju je
zbog atmosfere terena za hokej, hladnih tuåeva i opåte moralne istote koju je
uspevala da åiri oko sebe. Mrzeo je skoro sve çene, osobito mlade i lepe. Uvek su
upravo çene, i to najpre one mlade, bile najbigotnije pristalice Partije, gutaice
parola, åpijunke-amateri i razobliiteljke neortodoksnih shvatanja. No ova mu se
devojka inila opasnija od veine drugih. Jednom mu je, kad su se mimoiåli u
hodniku, dobacila kos pogled koji kao da je prodro u njega i za trenutak ispunio
crnim uçasom. ak mu je palo na pamet da je ona moçda agent Policije misli. To
je, doduåe, bilo malo verovatno. No on je i dalje uvek oseao udnu nelagodnost, u
kojoj je bilo i straha i neprijateljstva, kad god bi se ona naåla u njegovoj blizini.
ovek se zvao O'Brajen. Bio je lan Uçe partije i zauzimao neki poloçaj
toliko vaçan i udaljen da je Vinston imao samo bledu predstavu o njegovoj prirodi.
Gomila, se videvåi kako se pribliçava crni kombinezon lana Uçe partije, beåe
utiåala za trenutak. O'Brajen je bio visok i krupan, debelog vrata i grubog,
raspoloçenog, brutalnog lica. I pored zastraåujueg izgleda, imao je izvesnog åarma
u ponaåanju. Umeo je da podiçe naoare pokretom koji je na neki udan nain
obezoruçavao - na neki udan nain, neodreeno, odavao kulturu. To je bio pokret
kojim bi, da je iko mislio tim pravcem, podseao na plemia iz osamnaestog veka
kako nudi sagovornika svojom burmuticom. Vinston je O'Brajena bio video desetak
puta za skoro isto toliko godina. Oseao je da ga ovaj duboko privlai, i to ne samo
suprotnoåu izmeu svojih kulturnih manira i bokserske grae. Posredi je daleko
viåe bilo Vinstonovo potajno uverenje - ili ak ne ni uverenje no prosto nada - da
O'Brajanova politika ispravnost nije savråena. Neåto na njegovom licu neodoljivo
je navodilo na tu misao. S druge strane, moçda mu na licu nije bila ispisana
neispravnost, nego prosto inteligencija. Bilo kako bilo, odavao je oveka s kojim bi
se moglo lepo razgovarati ako bi se naålo naina da se telekranu podvali i s njim
ostane nasamo. Vinston nije nikad uinio ni najmanji napor, da proveri svoje
nagaanje; uostalom, nije imao ni naina da to uradi. Uto O'Brajen baci pogled na
svoj runi sat, vide da je skoro jedanaest nula-nula, i oigledno reåi da za Dva
minuta mrçnje ostane u arhivi. On se smesti u istom redu u kome je sedeo Vinston,
na dva-tri mesta od njega. Izmeu njih je sedela neka sitna çenica pepeljaste kose
koja je radila u kancelariji do Vinstonove. Crnokosa devojka je sedela odmah iza
nje.
Sledeeg trenutka sa velikog telekrana u dnu sale grunu odvratan åkripav
zvuk, kao od kakve ogromne nepodmazane maåine. Od tog zvuka su trnuli zubi i
kostreåile se dlake na potiljku. Mrçnja beåe poela.
Kao i obino, na ekranu se beåe pojavilo lice Narodnog neprijatelja,
Emanuela Goldåtajna. U publici se ovde-onde zaXåe zviçduci. æenica pepeljave
kose oglasi se cikom straha pomeåanog sa gaenjem. Goldåtajn je bio renegat i
izdajnik koji je nekad davno (niko se tano nije seao kada) bio jedan od najviåih
partijskih rukovodilaca, skoro jednak Velikom Bratu, a onda se poeo baviti
kontrarevolucionarnim aktivnostima, bio osuen na smrt i misteriozno pobegao i
nestao. Programi Dva minuta mrçnje menjali su se iz dana u dan, ali nije bilo ni
jednoga u kome glavna linost nije bio Goldåtajn. On je bio prvi izdajica, prvi koji
je ukaljao istotu Partije. Svi kasniji zloini protiv Partije, sve izdaje, sabotaçe,
jeresi, skretanja, poticala su neposredno iz njegovog uenja. On je joå bio çiv,
neznano gde, i joå uvek kovao svoje planove: negde s one strane mora, pod

7. 'çordç Orvel – 1984.
7/151
zaåtitom svojih stranih gospodara,a moçda ak - kako su se ponekad pronosile
glasine - skriven i u samoj Okeaniji.
Vinstonova dijafragma se beåe zgrila. Kad god bi video Goldåtajnovo lice
skolila bi ga meåavina bolnih oseanja. To je bilo usko jevrejsko lice, s ogromnim
upavim oreolom sede kose i bradicom ispod donje usne - lice bistro, a ipak nekako
samo po sebi odvratno, sa nekom senilnom nedotupavnoåu u dugom tankom nosu
pri ijem su vrhu Xale naoari. Bilo je nalik na ovju glavu; neeg ovjeg je bilo
ak i u glasu. Goldåtajn je na ekranu upravo vråio svoj otrovni napad na doktrinu
Partije - napad toliko preteran i pokvaren da bi ga i dete moglo prozreti, a ipak
taman toliko prihvatljiv da oveka ispuni bojazni da bi se neko manje pametan
mogao joå i prevariti njime. On je vreao Velikog Brata, napadao diktaturu Partije,
zahtevao da se sa Evroazijom smesta zakljui mir, zastupao slobodu govora,
slobodu åtampe, slobodu zbora i dogovora, slobodu misli, histerino uzvikivao da su
revoluciju izdali - i sve to u brzom govoru punom viåesloçnih rei koji je bio
svojevrsna parodija na uobiajeni stil partijskih govornika i ak sadrçao
novogovorske rei - ak i viåe novogovorskih rei no åto je bilo koji lan Partije
normalno upotrebljavao u stvarnosti. A celo vreme, da ne bi ko makar za trenutak
posumnjao u stvarnost koju su Goldåtajnove fraze sakrivale, iza njegove glave se na
ekranu videla beskrajna kolona evroazijske vojske u maråu - stroj za strojem
snaçnih ljudi sa bezizraznim azijatskim licima koji su se pribliçavali sve do same
povråine telekrana, a zatim nestajali da na njihovo mesto dou drugi, potpuno
slini njima. Tupi ritam vojnikih cokula sainjavao je pozadinu za Goldåtajnov
blejavi glas.
Nije proålo ni trideset sekundi Mrçnje, a od polovine gledalaca se poHåe
otimati nekontrolisani povici gneva. Samozadovoljno ovje lice na ekranu i
strahobna snaga evroazijske vojske iza njega bili su nepodnoåljivi; sem toga, prizor
Goldåtajnovog lica, pa ak i sama pomisao na njega, automatski su proizvodili strah
i bes. Kao predmet mrçnje, on je bio stalniji nego bilo Evroazija bilo Istazija, poåto
je Okeanija, kada je bila u ratu sa jednom od ovih sila, obino bila u miru sa
drugom. No udno je bilo to åto, iako su Goldåtajna svi mrzeli i prezirali, iako su
svakog dana i hiljadu puta dnevno na govornicama, na telekranima, u novinama, u
knjigama, njegove teorije bile pobijane, razbijane, ismevane, pokazivane oima
javnosti da se vidi kakva su bedna blebetanja bile - åto uprkos svemu tome njegov
uticaj kao da nije uopåte opadao. Uvek je bilo novih åupljoglavih çrtava koje su
samo ekale da ih on zavede na pogreåan put. Nije prolazio ni jedan dan a da
Policija misli ne raskrinka nekog od åpijuna i sabotera koji su radili po njegovim
uputstvima. On je bio komandant ogromne tajanstvene vojske, podzemne mreçe
zaverenika koji su se zarekli da obore drçavni poredak. Ona se navodno zvala
Bratstvo. Takoe su se åapatom pronosile glasine o nekoj straånoj knjizi, zborniku
svih jeresi, iji je autor bio Goldåtajn i koja je ilegalno kruçila ovde-onde. Nije
imala naslova. Kad se prialo - ukoliko se uopåte i prialo - o njoj, govorilo se
jednostavno ona knjiga. No za tako åta se saznavalo samo preko neodreenih
glasina. Ni Bratstvo ni ona knjiga nisu bili tema o kojoj bi bilo koji lan Partije rado
razgovarao.
U drugom minutu Mrçnja naraste do pomame. Svi su poskakivali na
stolicama i vikali iz sveg glasa ne bi li kako nadjaali odvratni blejavi glas koji se
uo sa ekrana. Ona çenica pepeljaste kose bila je sva porumenela, a usta su joj se
otvarala i zatvarala kao u ribe na suvu. ak i O'Brajenovo grubo lice bilo podliveno
krvlju. On je sedeo veoma uspravno dok su mu se snaçne grudi nadimale i
podrhtavale, kao da se odupire napadu talasa. Crnokosa devojka iza Vinstona beåe
poela da uzvikuje na sav glas: "Svinjo! Svinjo! Svinjo!"; ona najednom dohvati
teçak renik Novogovora i baci ga na ekran. Renik udari Goldåtajna po nosu i
odbaci se: glas je i dalje neumoljivo terao svoje. U jednom lucidnom trenutku

8. 'çordç Orvel – 1984.
8/151
Vinston se zatee kako i sam vie zajedno s ostalim i çestoko udara petom u
preagu svoje stolice. Kod Dva minuta mrçnje stravino je bilo to åto ovek nije bio
primoravan da se pretvara; naprotiv, bilo je nemogue ne uestvovati. U roku od
trideset sekundi viåe se nije bilo potrebno pretvarati. Odvratna ekstaza straha i
osvetoljublja, çelja za ubijanjem, za muenjem, za razbijanjem tuih lica
maljevima, poela bi da struji kroz celu grupu kao elektricitet, pretvarajui oveka
i protiv njegove volje u ludaka koji se kezi i vriåti. Pa ipak je taj bes bio
apstraktan, neusmerena emocija koja se mogla skrenuti s jednog predmeta na
drugi kao plamen acetilenske lampe. Tako je u jednom trenutku Vinstonova mrçnja
upravljana ne na Goldåtajna nego, naprotiv, na Velikog Brata, Partiju i Policiju
misli, u takvim trenucima on je bio svim srcem uz usamljenog, ismejavanog
jeretika na ekranu, jedinog zatoenika istine i logike u svetu laçi. No ipak bi odmah
sledeeg trenutka bio ujedinjen sa ljudima oko sebe i tada bi mu se inilo da je sve
åto se kaçe za Goldåtajna istina. U tim trenucima se njegova potajna mrçnja prema
Velikom Bratu pretvarala u oboçavanje, i Veliki Brat se uzdizao, nepobedivi,
neustraåivi zaåtitnik, koji se kao stena odupire azijskim hordama; Goldåtajn je
tada, i pored svoje usamljenosti, svoje bespomonosti, postajao mrani baja,
sposoban da golom snagom svoga glasa razori svu konstrukciju civilizacije.
Bilo je ak mogue, u nekim trenucima, svesno usmeravati svoju mrçnju.
Odjednom, sa çestokim naporom s kojim spava u koåmaru otrçe glavu od jastuka,
Vinston uspe da svoju mrçnju prenese sa lica na ekranu na crnokosu devojku koja
je sedela iza njega. æive, divne halucinacije prohujaåe mu kroz glavu. Prebie je
nasmrt gumenim pendrekom. Privezae je golu za stub i naLkati je strelama kao
svetog Sebastijana. Silovae je i presei joj grkljan u trenutku orgazma. Sad je
bolje nego ikad shvatao zaåto je mrzi. Mrzeo ju je jer je bila mlada, lepa i
bespolna, jer je çeleo da spava s njom a nee moi nikad, jer je oko slaanog
gipkog struka, koji kao da je zvao oveka da ga obgrli, bila samo ona odvratka
skerletna eåarpa, agresivni simbol kreposti.
Mrçnja poraste do vrhunca. Goldåtajnov glas se beåe pretvorio u istinsko
ovje blejanje; za trenutak mu se i lice pretvorilo u ovju glavu. Potom se ovja
glava pretopi u figuru evroazijskog vojnika koji se pribliçavao, ogroman i grozan, s
puåkomitraljezom koji je neprekidno åtektao, sve dok se nije uinilo kao da silazi
sa povråine ekrana u salu, tako da se neki iz prvog reda odista trgoåe i pribiåe uz
naslone svojih stolica. No upravo u tom trenutku, izmamivåi dubok uzdah olakåanja
od svih prisutnih, neprijateljska figura se pretopi u lice Velikog Brata, crne kose,
crnih brkova, puno snage i tajanstvenog mira, i tako veliko da je skoro ispunjavalo
ceo ekran. Niko ne u åta Veliki Brat govori. Bilo je to samo nekoliko rei
ohrabrenja onakvih kakve se izgovaraju u buci bitke, koje se pojedinano ne daju
razabrati, ali koje vraaju sigurnost samim tim åto su izgovorene. Zatim lice
Velikog Brata ponovo izblede, a na njegovo mesto doRåe tri patrole Partije
ispisane masnim velikim slovima.
RAT JE MIR
SLOBODA JE ROPSTVO
NEZNANJE JE MO
No lice Velikog Brata se joå nekoliko sekundi zadrça na ekranu, kao da je
dejstvo koje je proizveo na one jabuice svih prisutnih bilo previåe snaçno da bi
smesta proålo. æenica pepeljaste kose beåe se presamitila preko naslona stolice
pred sobom. Sa drhtavim mrmorom koji je zvuao kao 'Spasioe moj!', onda pruçi

9. 'çordç Orvel – 1984.
9/151
ruke ka ekranu. Zatim zagnjuri lice u åake. Bilo je oigledno da je izgovarala
nekakvu molitvu.
Tog trenutka cela grupa ljudi poe skandirati, duboko, lagano i ritmiki: "V-
B!... V-B!... V-B!" bez prestanka vrlo lagano, sa dugom pauzom izmeu V i B -
teçak, mrmorav zvuk, nekako udno divljaan, za koji se inilo da mu pozadinu
sainjavaju toptanje bosih nogu i pulsiranje tam-tam. To potraja skoro celih
trideset sekundi. Taj refren se esto mogao uti u trenucima nesavladljive
emocije. On je bio delom neka vrsta himne mudrosti i velianstvu Velikog Brata,
ali, pre svega, in samohipnoze, namerno guåenje svesti putem ritmikih zvukova.
Vinstonova utroba se sledi. U seansama Dva minuta mrçnje nije mogao a da ne
Xestvuje u opåtem delirijumu, ali ovo çivotinjsko "V-B!... V-B!" ga je uvek
ispunjavalo uçasom. Razume se, skandirao je zajedno s ostalima: drukije se nije
moglo. Kamuflirati oseanja, kontrolisati lice, initi åto i svi ostali, bila je
instinktivna reakcija. No za vreme od dve-tri sekunde izraz koji je imao u oima
mogao je lako da ga oda. I upravo se u tom trenutku ono znaajno desilo - ako se
uopåte i desilo.
Za trenutak je uhvatio O'Brajenov pogled. O'Brajen beåe ustao, skinuo
naoare i ponovo ih nameåtao svojim karakteristinim pokretom. No oi im se u
jednom deliu sekunde sretoåe, i dok se to deåavalo Vinston je znao - da, znao je! -
da O'Brajen misli isto åto i on. Beåe prenesena poruka o ijem sadrçaju nije bilo
sumnje. Bilo je kao da su se njihove svesti otvorile i misli toile iz jedne u drugu
kroz oi. 'Ja sam uz tebe', kao da mu je rekao O'Brajen. 'Znam tano åta oseDå. Ali
ne brini, na tvojoj sam strani!' A onda bljeska inteligencije nestade i O'Brajenovo
lice postade zatvoreno kao i u svih ostalih.
To je bilo sve; Vinston ve nije bio siguran da li se to uopåte i desilo. Takvi
dogaaji su uvek bili bez nastavka. inili su mu jedino to åto su ga podrçavali u
verovanju, ili nadi, da ima i drugih koji su neprijatelji Partije. Moçda su glasine o
ogromnoj podzemnoj zaveri ipak istinite - moçda Bratstvo zaista postoji! Nije se
moglo biti siguran, uprkos beskrajnim hapåenjima, priznanjima i pogubljenjima, da
Bratstvo nije prosto mit. Ponekad je verovao da ono postoji, a ponekad ne. Dokaza
nije bilo; jedino stvari viene u magnovanju, koje su mogle znaiti svaåta i niåta:
odlomci razgovora uhvaenih u prolazu, bledi natpisi na zidovima klozeta - jednom,
ak, kada su se dva neznanca srela, mali pokret dlanom koji je izgledao, moçda,
kao znak raspoznavanja. Sve su to bila nagaanja: lako je bilo mogue da mu se sve
ovo bilo samo priinilo. On se tada vratio u kancelariju ne pogledavåi viåe
O'Brajena. Jedva da mu je i palo na pamet da nastavi njihov trenutni kontakt. Tako
åta bi bilo nepojmljivo opasno ak i da je znao kako bi. Za sekund, dva sekunda,
njih dvojica behu razmenili dvosmislen pogled i tu je prii bio kraj. No ak je i to
bio vredan dogaaj u samoi i zatvorenosti u kojoj se moralo çiveti.
Vinston se trçe i uspravi u stolici. Zatim podrignu. Iz çeluca mu se dizao
popijeni dçin.
2i mu se ponovo usredsrediåe na papir. On otkri da je, dok je sedeo
zadubljen u bespomone misli, bio neåto napisao, kao automat. I to ne viåe onim
ranijim krutim i nespretnim rukopisom. Pero mu je bilo sa uçivanjem klizilo po
glatkom papiru i ostavljalo za sobom, krupnim i urednim velikim slovima:
DOLE VELIKI BRAT
DOLE VELIKI BRAT
DOLE VELIKI BRAT
DOLE VELIKI BRAT

10. 'çordç Orvel – 1984.
10/151
DOLE VELIKI BRAT
sve jedno za drugim, i tako ispunilo pola strane.
Nije mogao a da ne oseti ubod panike. To je bilo besmisleno, jer ispisati te
rei nije bilo niåta opasnije nego to åto je poeo da piåe dnevnik; no za trenutak
oseti iskuåenje da istrgne upropaåene strane i napusti ceo poduhvat.
Meutim, on to ne uradi; znao je da nije vredelo truda. Nikakve razlike nije
bilo u tome je li napisao DOLE VELIKI BRAT ili se uzdrçao od toga. Nikakve razlike
nema u tome vodi li on dnevnik i dalje ili ne. Policija misli e ga uhvatiti, bilo kako
bilo. Poinio je - poinio bi i da nije uopåte stavio pero na papir - onaj suåtinski
zloin koji je u sebi sadrçao sve ostale. To se zvalo zlomisao. Zlomisao se nije
mogla sakriti zauvek. ovek je neko vreme, ponekad ak i godinama mogao
uspeåno izmicati, ali pre ili posle su ga uvek hvatali.
I to uvek nou - hapåenja su se bez izuzetka vråila nou. Iznenadni trzaj koji
upa iz sna, gruba ruka koja oveka drma za rame, svetlo koje bije u oi, krug
tvrdih lica oko kreveta. U ogromnoj veini sluajeva nije bilo suenja, nije bilo
izveåtaja o hapåenju. Ljudi su prosto nestajali, i to uvek nou. Ime bi se brisalo iz
svake evidencije, svaki pisani trag bilo ega åto je ovek uinio bio je uklanjan, i
njegovo nekadaånje postojanje poreknuto a potom zaboravljeno. ovek bi bio
ukinut, uniåten; uobiajena re za to bila je isparen.
Za trenutak ga zahvati neka histerija. Poe pisati çurnim neurednim
rukopisom:
streljaeme baåme briga streljaeme u potiljak baåme briga doleveliki brat
uvek streljaju upotiljak baåme briga doleveliki brat
Zavali se u stolici, malo postien, i spusti pero. Trenutak zatim çestoko se
trçe. Neko je kucao na vrata.
Ve! Sedeo je mirno kao miå, u uzaludnoj nadi da e taj neko koji je kucao
otii posle prvog pokuåaja. Ali ne, kucanje se ponovi. Odlagati bi bilo najgore od
svega. Srce mu je lupalo kao doboå, ali mu je lice, po dugoj navici, verovatno bilo
bezizrazno. On ustade i teåkim korakom poe vratima.
2.
Stavljajui ruku na kvaku, Vinston vide da je ostavio dnevnik otvoren na
stolu. Po njemu je pisalo DOLE VELIKI BRAT, slovima koja su se skoro mogla
proitati sa drugog kraja sobe. Nezamisliva glupost! No on shvati da ak ni u onom
paninom strahu nije hteo da umrlja lepi glatki papir zatvorivåi svesku dok je
mastilo joå bilo mokro.
Udahnu duboko i otvori vrata. Smesta ga obli topao talas olakåanja. Pred
vratima je stajala bezbojna çena zgnjeenog izgleda, raåupane kose i naborana
lica.
"Ovaj, druçe", poe ona beçivotnim cviljavim glasom "ula sam vas kako
ulazite. Da l' biste poåli do nas da vidite åta nam je sa lavaboom u kuhinji. Neåto se
zapuåilo, pa..."
To je bila gospoa Parsons, çena Vinstonovog suseda sa istog sprata (Re
gospoa Partija nije sasvim odobravala - svakoga je trebalo zvati druçe ili drugarice
- ali za neke çene ovek ju je upotrebljavao instinktivno.) Imala je oko trideset

11. 'çordç Orvel – 1984.
11/151
godina, ali je izgledala mnogo starija. Dobijao se utisak da u borama na njenom
licu ima praåine. Vinston poe za njom kroz hodnik. Te amaterske opravke bile su
skoro svakodnevna glavobolja. Stambena zgrada Pobeda bila je stara, sagraena
negde oko 1930. godine, i sva se raspadala. Sa tavanica i zidova veito se krunio
malter, cevi su pucale po svakom jaem mrazu, krov je prokiånjavao kad god je
bilo snega, centralno grejanje je radilo samo sa pola snage kad nije bilo potpuno
iskljueno radi åtednje. Opravke, sem onoga åto je ovek mogao da uradi sam,
trebalo je da odobre neki daleki odbori koji su bili u stanju da jedno obino
nameåtanje stakla na prozor reåavaju po dve godine.
"Naravno, ja samo zato åto Tom nije kod kue", nevezano ree gospoa
Parsons.
Stan Parsonsovih bio je vei od Vinstonovog i zapuåten na drugi nain. Sve u
njemu se inilo stueno, izgaçeno, kao da je u stanu nedavno boravila kakva velika
i ratoborna çivotinja. Delovi opreme za razne igre - åtapovi za hokej, sportskih
gaica izvrnutih naopako - leçali su razbacani na podu, a na stolu su u neredu
stajali prljavi sudovi i sveske za domae zadatke sa magareim uåima. Na zidovima
su visile skerletne zastavice Omladine i äpijuna, i ogroman plakat sa likom Velikog
Brata. Oseao se uobiajeni miris kuvanog kupusa, zajedniki celoj zgradi, no kroz
njega se probijao oåtriji zadah znoja, i to - oseao se iz prve, mada bi teåko bilo
objasniti kako - znoja nekog ko je trenutno odsutan. U drugoj sobi neko je
pokuåavao da na Hålju i toalet-papiru prati vojnu muziku koja je i dalje izvirala iz
telekrana.
"Deca", ree gospoa Parsons bacivåi polubojaçljiv pogled na vrata. "Danas
su ceo dan bila unutra. I naravno..."
Imala je naviku da svoje reenice prekida na polovini. Kuhinjski lavabo je
bio skoro do vrha pun prljave zelenkaste vode koja je gore nego ikada smrdela na
kupus. Vinston klee i ispita koleno odvodne cevi. Nije voleo da radi rukama; nije
voleo ni da se saginje, poåto je time uvek reskirao napade kaålja. Gospoa Parsons
je stajala i bespomono posmatrala.
"Naravno, da je Tom kod kue, popravio bi ga zaas", ree ona. "On to voli.
Veåt je on u tim poslovima."
Parsons je bio Vinstonov kolega u Ministarstvu istine, debeljuåan ali
energian ovek, glup do te mere da je to paralisalo, gomila imbecilnih
oduåevljenja - jedan od onih potpuno predanih, odanih tegleih konja na kojima je,
daleko viåe nego na Policiji misli, poivala stabilnost Partije. ovek od trideset pet
godina, on je upravo bio napustio, preko volje, Omladinu, a pre nego åto je preåao
u Omladinu, bio je uspeo da u äpijunima ostane godinu dana preko gornje granice.
U Ministarstvu je radio na nekom podreenom poloçaju za koji se nije traçila
inteligencija, ali, s druge strane, bio je vodea linost u Sportskoj sekciji i svim
ostalim sekcijama koje su se bavile organizovanjem kolektivnih izleta, spontanih
demonstracija, kampanja åtednje, i dobrovoljnih aktivnosti uopåte. Imao je obiaj
da s tihim ponosom objavi, izmeu dva dima na luli, da se u Domu kulture i odmora
pojavljivao svako vee za poslednje etiri godine. Zaguåljiv zadah znoja, svojevrsno
nehotino svedoanstvo o çivotu ispunjenom fizikim naporima, pratio ga je svuda,
i zadrçavao se ak i poåto bi on otiåao.
"Imate li francuski klju?" ree Vinston, Dkajui oko zavrtnja na kolenu
cevi.
"Francuski klju", ree gospoa Parsons, smesta se pretvorivåi u
beskimenjaka. "Ne znam, pravo da vam kaçem. Moçda deca..."
Zau se topot dubokih cipela i joå jedan pisak na Hålju, i u sobu lupiåe
deca. Gospoa Parsons donese francuski klju. Vinston ispusti vodu i sa gaenjem

12. 'çordç Orvel – 1984.
12/151
izvue gomilu uvaljanih dlaka iz kose koja je bila zapuåila cev. Opra prste, koliko je
mogao, hladnom vodom iz slavine i vrati se u drugu sobu.
"Ruke uvis!" uzviknu divljaan glas.
Iza stola beåe iskrnuo lepuåkast devetogodiånji deDL, mrka lica i pretio
mu igrakom-automatskim piåtoljem, dok je njegova sestrica, oko dve godine
mlaa, ponavljala isti pokret drçHi u ruci komad drveta. Oboje su imali na sebi
kratke plave pantalone, sive koåulje i crvene marame: uniformu äpijuna. Vinston
diçe ruke iznad glave, ali sa nelagodnim oseanjem - toliko je deakovo drçanje
bilo zlo - da u pitanju nije samo deja igra.
"Ti si izdajnik!" dreknu deko. "Ti si zlomislitelj! Ti si evroazijski åpijun!
Ubiu te, ispariu te, baciu te u rudnik soli!"
Odjednom se oboje zaskakaåe oko njega, uzvikujui "Izdajnie!" i
"Zlomislitelju!" pri emu je devojica podraçavala svaki bratovljev pokret. To je
pomalo i zastraåivalo; bilo je nalik na igru tigria koji e uskoro porasti i postati
tigrovi ljudoçderi. U deakovim oima videla se neka proraunata krvoçednost,
neka sasvim oigledna çelja da udari ili åutne Vinstona, i svest da je maltene
dovoljno odrastao da to i uradi. Dobro je åto piåtolj nije pravi, pomisli Vinston.
2i gospoe Parsons su nervozno skakale od Vinstona na decu i natrag. U
jaoj svetlosti dnevne sobe, on s radoznaloåu vide da joj u borama lica zaista ima
praåine.
"Toliko su nemirni", ree ona. "Krivo im je åto nisu iåli da vide veåanje, eto
åta je. Ja nisam mogla da ih povedem, imala sam posla, a Tom se nee vratiti na
vreme iz kancelarije."
"A zaåto ne moçemo da gledamo veåanje?" gromoglasno zaurla deak.
"'Ou da vidim veåanje! 'Ou da vidim veåanje!" poe da ponavlja devojica,
skakuXi i dalje.
Vinston se seti da je te veeri u Hajd parku trebalo da bude veåanje nekih
evroazijskih zarobljenika proglaåenih krivim za ratne zloine. To se deåavalo
otprilike jednom meseno, i predstavljalo omiljeni spektakl. Deca su uvek traçila
od roditelja da ih tamo vode. On se oprosti od gospoe Parsons i poe vratima. No
nije preåao ni åest koraka niz hodnik kada ga sa zaslepljujuim bolom, neåto udari
u potiljak. Uini mu se da mu je neko zario u meso crveno usijanu çicu. On se
okrete, taman na vreme da vidi gospou Parsons kako vue sina u kuu, dok je
deak stavljao praku u dçep.
"Goldåtajne!" razdra se ovaj dok su se vrata zatvarala pred njim. No
Vinstona najdublje pogodi izraz bespomonog straha na sivkastom licu deakove
majke.
Vrativåi se u stan, on hitro proe pored telekrana i ponovo sede za sto, i
dalje trljajui vrat. Muzika iz telekrana beåe prestala. Umesto nje je odsean,
vojniki glas itao, sa nekim brutalnim uçivanjem, opis naoruçanja na novoj
Ploveoj tvravi koja je upravo bila usidrena izmeu Islanda i Farskih ostrva.
S ovakvom decom, pomisli on, ta jadna çena mora biti da çivi u veitom
strahu. Joå godinu-dve, i oni e je posmatrati dan i no ne bi li naiåli na kakav trag
ideoloåke neispravnosti. Skoro sva deca su bila isto tako nemogua. Najgore je od
svega bilo to åto su ih organizacije kao åto su äpijuni sistematski pretvarale u
nepokorne divljaLe, a ipak nisu u njima proizvodili nikakvu sklonost da se pobune
protiv partijske discipline. Naprotiv, ona su oboçavala Partiju i sve åto je bilo s
njom u vezi. Pesme, procesije, zastavice, izleti, veçbe sa drvenim puåkama,
izvikivanje parola, oboçavanje Velikog Brata - sve je to za njih bila velianstvena

13. 'çordç Orvel – 1984.
13/151
igra. Sva njihova mrçnja i çestina bili su okrenuti upolje, protiv neprijatelja drçave,
protiv stranaca, izdajnika, sabotera, zlomislitelja. Bilo je skoro normalno da se
ljudi iznad tridesete godine plaåe svoje sopstvene dece. I to s dobrim razlogom, jer
retko bi proåla nedelja dana a da Tajms ne donese noticu o tome kako je neko
podlo malo njuåkalo - obino se upotrebljavao izraz dete-heroj - prisluåkivalo i ulo
kakvu kompromitujuu primedbu i prijavilo roditelje Policiji misli.
Bol od zrna iz prake beåe proåao. On preko volje uze pero, pitajui se da li
moçe smisliti joå neåto åto bi mogao uneti u dnevnik. Odjednom se ponovo setio
O'Brajena.
Pre nekoliko godina - koliko? sigurno sedam - sanjao je da prolazi kroz sobu
u potpunom mraku. Tada mu je neko ko je sedeo postrani rekao dok je Vinston
prolazio pored njega: "Sreåemo se tamo gde nema mraka." To je bilo reeno vrlo
tiho, skoro uzgred - kao konstatacija, ne kao nareenje. On je produçio ne
zaustavljajui se. udno je bilo to åto u tom trenutku, u snu, te rei nisu na njega
ostavile neki osobit utisak. Poele su da dobijaju znaenje tek kasnije, i
postepeno. Sad se nije mogao setiti da li je pre ili posle tog sna prvi put video
O'Brajena; nije se mogao ni setiti kad je prvi put prepoznao glas kao O'Brajenov. No
bilo kako bilo, prepoznao ga jeste. O'Brajen je bio taj koji mu se obratio iz mraka.
Vinston nikad nije mogao da sa sigurnoåu zakljui - biti siguran bilo je
nemogue ak i posle jutroånjeg miga - da li mu je O'Brajen prijatelj ili neprijatelj.
Izmeu njih je postojala veza razumevanja, vaçnija nego simpatija ili oseanje
pripadnosti istoj stranci. 'Sreåemo se tamo gde nema mraka', beåe rekao O'Brajen.
Vinston nije znao åta to znai; znao je samo da e se to na ovaj ili onaj nain
ostvariti.
Glas sa telekrana zastade za trenutak. Trubni znak, lep i jasan, proplovi
ustajalim vazduhom. Hrapav glas, nastavi:
"Paçnja, paçnja! Ovog trenutka smo dobil fleå vest sa malbarskog fronta.
Naåe snage u Juçnoj Indiji postigle su velianstvenu pobedu. Ovlaåen sam da
objavim da e ova pobeda, o kojoj sledi izveåtaj, verovatno privesti rat kraju. Evo
izveåtaja..."
Loåe vesti, pomisli Vinston. I naravno, posle brutalnog opisa pobede nad
evroazijskom vojskom, sa stravino visokim brojem ubijenih i zarobljenih, naie
obaveåtenje da e od sledee nedelje sledovanje okolade biti smanjeno na
trideset grama na dvadeset.
Vinston ponovo podrignu. Dçin je isparavao, ostavljajui za sobom oseanje
praznine i bezvoljnosti. Sa telekrana - moçda da proslavi pobedu, moçda da
nadjaa pomisao na izgubljenu okoladu - grunu himna. Na to se moralo stati
mirno. Ali, on je u svom trenutnom poloçaju bio nevidljiv.
Himna se povue pred lakåom muzikom. Vinston ode do prozora, okrenut
leima telekranu. Dan je i dalje bio vedar i hladan. Negde u daljini eksplodira
raketna bomba s tupim treskom koji se odbijao od zidova. U to vreme ih je na
London padalo dvadeset do trideset nedeljno.
Dole, na ulici, vetar je mahao zacepljenim plakatom gore-dole, te se re
ENGLSOC na mahove pojavljivala i nestajala. Englsoc. Sveti princip Englsoca.
Novogovor, dvosmisao, menjanje proålosti. On se oseao kao da luta po åumama na
morskom dnu, izgubljen u udoviånom svetu u kome je on sam bio udoviåte. Bio je
sam. Proålost je bila mrtva, budunost nezamisliva. S kakvom je sigurnoåu mogao
rei da je i jedno trenutno çivo ljudsko bie na njegovoj strani? I na koji nain znati
da vladavina Partije nee potrajati zauvek? Kao odgovor, vratiåe mu se tri parole
na beloj fasadi Ministarstva istine:

14. 'çordç Orvel – 1984.
14/151
RAT JE MIR
SLOBODA JE ROPSTVO
NEZNANJE JE MO
On izvadi iz dçepa novL od dvadeset pet centi. Tu su, takoe, sitnim
slovima, bile ispisane te iste parole; s druge strane je bila glava Velikog Brata.
Njegove oi su, ak i sa novLa, pratile oveka. Na novcu, na markama, na
koricama knjiga, na zastavicama, na plakatima i na kutijama za cigarete - svuda.
Uvek te oi koje posmatraju i glas koji obavija. Bio ovek budan ili spavao, radio ili
jeo, u kui ili van kue, u kupatilu ili u krevetu - izbei se nije moglo. Niko nije
imao niåta svoje do onih nekoliko kubnih centimetara u lobanji.
Sunce beåe odmaklo svojim putem, i hiljade prozora na Ministarstvu istine,
sad kad svetlost nije bila u njih, izgledali su mrko i odbojno, kao puåkarnice na
tvravi. Pred ogromnim piramidalnim oblikom Vinstonu zadrhta srce. Zgrada je bila
previåe jaka, nije se mogla zauzeti na juriå. Ne bi je sruåilo ni hiljadu raketnih
bombi. On se ponovo upita za koga piåe dnevnik. Za budunost, za proålost - za
neko zamiåljeno doba. A pred njim nije stajala smrt nego uniåtenje. Dnevnik e biti
pretvoren u prah i pepeo, a on sam u paru. Jedino e Policija misli proitati åta je
napisao, pre nego åto zbriåu dnevnik iz postojanja i iz seanja. Kako se obratiti
budunosti kad ni trag oveka, ak ni bezimena re naçvrljana na komadu papira
nee moi da fiziki preçivi?
Sa telekrana izbi etrnaest. Morao je da ode za deset minuta. Morao se
vratiti na posao u etrnaest i trideset.
Izbijanje sata mu zaudo dade snage. Viåe nije bio samotna utvara åto
izgovara istinu koju niko nikad nee uti. No dokle god ju je izgovarao, trajnost je
na neki nejasan nain bila obezbeena. Naslee ovekovo se ne prenosi
saopåtavanjem svojih misli nego uvanjem duhovnog zdravlja. On se vrati do stola,
umoi pero u mastilo i napisa:
Budunosti ili proålosti, vremenu u kome je misao slobodna, u kome se ljudi
razlikuju meu sobom i ne çive usamljeni - vremenu u kome postoji istina i u kome
se ono åto je uinjeno ne moçe povui:
Iz doba jednoobraznosti, iz doba samoe, iz doba Velikog Brata, iz doba
dvomisli - pozdravi!
Ja sam ve mrtav, pomisli on. Uini mu se da je tek sada, sad kad je
poinjao bivati sposoban da uoblii svoje misli, tek sad preduzeo odluujui korak.
Posledice svakog ina sadrçane su u samom inu. On napisa:
Zlomisao ne povlai sobom smrt: zlomisao JESTE smrt.
Sad kad je shvatio sebe kao mrtvaca, postalo je vaçno odrçati se åto duçe u
çivotu. Dva prsta desne ruke bila su mu umrljana mastilom. Upravo takve sitnice
izdaju. Neko nadobudno njuåkalo u Ministarstvu (verovatno kakva çena: ona sa
pepeljastom kosom ili ona crnomanjasta iz odeljenja za prozu) moglo bi se uditi
zaåto je pisao za vreme prekida za ruak, zaåto je upotrebljavao staromodno pero,

15. 'çordç Orvel – 1984.
15/151
åta je to pisao - i onda kazati re-dve na odgovarajuem mestu. On ode u kupatilo i
paçljivo opra mastilo oåtrim mrkim sapunom koji je strugao koçu kao åmirglpapir te
tako bio pogodan za tu svrhu.
Zatim stavi dnevnik u fioku. Bilo je sasvim beskorisno pomiåljati da ga
sakrije, no mogao je bar da ustanovi da li je otkriven ili ne. Dlaica zataknuta
meu listovima bila bi previåe oigledna. Vrhom prsta, on podiçe jedno
prepoznatljivo beliasto zrnce praåine i stavi ga u kraj korica, odakle bi moralo
spasti ako bi ko pokrenuo knjigu.
3.
Vinston je sanjao svoju majku.
Moralo mu je biti, kako je mislio, deset ili jedanaest godina kad je ona
nestala. Bila je to visoka, dostojanstvena i prilino udljiva çena sporih pokreta i
velianstvene plave kose. Oca se seao nejasnije kao crnomanjastog i mråavog uvek
odevenog u uredno tamno odelo (Vinston se osobito seao vrlo tankih onova na
Revim cipelama) i sa naoarima. Njih dvoje je oigledno progutala jedna od prvih
istki.
U tom trenutku sna, majka je sedela negde daleko niçe od njega, sa
njegovom mlaom sestrom u naruju. Sestre se uopåte nije seao sem kao sitne,
slabaåne bebe, veito utljive, sa krupnim, paçljivim oima. Oboje su ga posmatrali
odozdo. Nalazile su se na nekom podzemnom mestu - na dnu bunara, na primer, ili
kakvog veoma dubokog groba - na to mesto, iako je ve bilo duboko ispod njega, i
samo je propadalo u dubinu. Bile su u salonu broda koji tone i posmatrale odozdo
kroz sve tamniju vodu. U salonu je joå bilo vazduha, joå uvek su one mogle videti
njega i on njih, ali sve vreme su tonule, tonule u zelenu dubinu koja e mu ih za
trenutak zauvek sakriti s oiju. On je bio gore, na svetlosti i vazduhu dok su one
tonule u dubinu i smrt, a tonule su u dubinu zato åto je on bio gore. On je to znao,
njih dve takoe; video im je to po licu. Nisu imale prekora ni u oima ni u srcu,
jedino saznanje da one moraju umreti da bi on ostao çiv, i da je to deo neizbeçnog
reda stvari u çivotu.
Nije se seao åta se zaista desilo, ali u snu je znao da su na neki nain
majin i sestrin çivot bili çrtvovani za njegov. To je bio jedan od onih snova koji su,
u stvari, iako zadrçavaju karakteristini ambijent sna, nastavak ovekovog
intelektualnog çivota, i u kome ovek shvata injenice i misli koje mu se ine nove
i vredne ak i kada se probudi. Vinstona beåe pogodilo to åto je majina smrt, pre
skoro trideset godina, bila tragina i tuçna na neki nain koji viåe nije bio mogu.
On shvati da tragedija pripada starim vremenima, vremenima kad je joå uvek bilo
privatnog çivota, ljubavi i prijateljstva, i kad su lanovi porodice priticali u pomo
jedno drugom ne pitajui se zaåto. Seanje na majku paralo mu je srce, jer ona je
umrla volei ga kad je bio previåe mali i sebian da tu ljubav uzvrati, i poåto se
nekako - nije mogao da se seti kako - çrtvovala pojmu odanosti koji je bio njen
lini i nezamenljiv. Tako åta se, shvati on, danas viåe ne moçe desiti. Danas postoji
strah, mrçnja i bol, ali ne i dostojanstvo oseanja, ne i duboka i sloçena çalost. Sve
to mu se sad inilo da vidi u majinim i sestrinim oima koje su ga gledale kroz
zelenu vodu, stotine metara duboko a joå uvek nepotonule.
Odjednom se vide kako stoji na mekoj utrini, u letnje vee kad sunevi zraci
pozlauju zemlju. Predeo koji je posmatrao toliko mu se puta vraao u snovima da
nikad nije bio sasvim siguran da li ga je video ili ne i na javi. U mislima, kad je bio
budan, nazivao ga je 'zlatni kraj.' To je bio stari paånjak koji su zeevi sav obrisali;
preko njega je vijugala putanja, a naokolo se ovde-onde videli krtinjaci. U
nazubljenoj çivici na suprotnoj strani poljane, brestove grane su se blago povijale
na povetarcu, a liåe je, gusto kao çenska kosa, jedva primetno treperilo. Negde u

16. 'çordç Orvel – 1984.
16/151
blizini, mada se nije video, bio je bistar, tih potoL u ijim su se virovima ispod
vrba igrale siXåne ribice.
Preko poljane mu je u susret iåla ona crnokosa devojka. Pokretima slivenim
u jedan, ona strçe svoju odeu i prezrivo je odbaci u stranu. Telo joj je bilo belo i
glatko, ali nije mu budilo nikakvu çelju; jedva ga je i pogledao. Bilo ga je sveg
obuzelo divljenje prema pokretu kojim je odeu odbacila u stranu. Graciozan i
bezbriçan, taj pokret kao da je sruåio celu jednu kulturu, ceo jedan sistem
miåljenja, kao da se Veliki Brat, Partija i Polcija misli mogu zbrisati jednim jedinim
velianstvenim pokretom ruke. Taj pokret je takoe pripadao davnim vremenima.
Vinston se probudi sa reju 'äekspir' na usnama.
Sa telekrana se zau prodoran pisak koji se na istoj noti odrça punih trideset
sekundi. Bilo je nula sedam-petnaest, vreme kad sluçbenici treba da ustaju.
Vinston se otrçe od kreveta - go, poåto su lanovi äire partije dobijali samo tri
hiljade kupona za tekstil godiånje, a pidçama je stajala åest stotina - i dohvati sa
stolice iznoåenu majicu i sportske gaice. Kroz tri minuta poinjala je jutarnja
fiskultura. Idueg trenutka, on se presamiti od çestokog napada kaålja koji ga je
skoro uvek hvatao ubrzo posle buenja. Kaåalj mu toliko isprazni plua da je do
daha mogao doi samo legavåi na pod i duboko i grevito udahnuvåi nekoliko puta.
Od napora mu se behu nadule vene, a ona proåirena na nozi poe da ga svrbi.
"Grupa od trideset do etrdeset godina!" zaåtekta prodoran çenski glas.
"Grupa od trideset do etrdeset godina! Na svoja mesta! Trideset do etrdeset!"
Vinston skoi pred telekran i ukruti se u stavu mirno. Na ekranu se ve beåe
pojavila çena mladalakog izgleda, suvonjava ali miåLava, odevena u trenerku i
patike.
"Savijamo i ispravljamo ruke!" kresnu ona. "Drçite se mog tempa. Je'n, dva,
tri, etiri! Je'n, dva, tri, etiri!..."
Bol od napada kaålja ne beåe sasvim izbacio iz Vinstonove svesti seanje na
san. Ono se sad joå i malo pojaa s ritmikim pokretima veçbe. Dok je mehaniki
savijao i ispruçao ruke, i odrçavao na licu izraz sumornog uçivanja koji se smatrao
pogodnim za jutarnju gimnastiku, on se borio da se u mislima vrati do maglovitog
doba svog ranog detinjstva. To je bilo izvanredno teåko. Svi dogaaji od pre
dvadeset pet godina i viåe bledeli su i ileli. Kad nije bilo nikakvih pisanih tragova
na koje se ovek mogao pozvati, rasplinjavale su se ak i konture sopstvenog
çivota. Pamtili su se veliki dogaaji koji se najverovatnije nisu ni odigrali, pamtili
su se detalji sitnih svakodnevnih dogaaja, ali se njihova atmosfera nije dala
uhvatiti; postojali su dugi prazni periodi u koje se nije moglo smestiti niåta. U
proålosti je sve bilo drugaije. ak su i imena zemalja, i njihovi oblici na mapi, bili
drugaiji. Pista jedan, na primer, imala je drugo ime: zvala se Engleska ili
Britanija, mada se, po njegovom prilino vrstom uverenju, London oduvek zvao
London.
Vinston se nije sa sigurnoåu seao nijednog razdoblja u kome njegao
zemlja nije bila u ratu, no bilo je oigledno da je tokom njegovog detinjstva
postojao poduçi interval mira: naime, jedna od njegovih najranijih uspomena bila
je vezana za neki napad iz vazduha koji je u to vreme svakoga iznenadio. To je
moglo biti u vreme kada je na Kolester pala atomska bomba. Samog napada se
nije seao, ali pamtio je oevu ruku koja ga je stezala dok su hitali naniçe, naniçe,
naniçe, nekuda duboko pod zemlju, niz neke spiralne stepenice koje su mu
odzvanjale pod nogama i od kojih su mu se na kraju toliko zamorile noge da je
poeo cvileti te su morali da stanu i odmore se. Majka, onako spora i sanjiva, bila
je daleko izostala. Nosila je u naruju njegovu sestricu - ili moçda samo ebad; nije

17. 'çordç Orvel – 1984.
17/151
bio siguran da li mu se u to vreme sestra ve bila rodila. Na kraju izbiåe na neko
mesto, buno i prepuno sveta, koje on prepoznade kao stanicu metroa.
Neki ljudi su sedeli svuda naokolo po kamenim ploama; drugi su, tesno
zbijeni, sedeli na metalnim krevetima na sprat. Vinston i njegovi roditelji naRåe
za sebe mesta na podu; pored njih, na krevetu, sedeli su jedno do drugog neki
starac i starica. Starac je imao na sebi pristojno tamno odelo i åtofanu kapu
zabaenu na potiljak, te mu se videla veoma seda kosa; lice mu je bilo
skerletnocrveno, a oi plave i pune suza. Zaudarao je na dçin. inilo se kao da mu
Gçin izbija na pore umesto znoja, a sa malo maåte moglo se zamisliti da su mu suze
u oima isti dçin. No iako je bio pri piu, videlo se da trpi neki istinski i
nepodnoåljivi jad. Onako mali, Vinston shvati da se starcu upravo desilo neåto
neoprostivo i nepopravljivo. Uini mu se joå i da zna åta je to. Bio je poginuo neko
koga je starac voleo, moçda njegova mala unuka. Starac je svakih nekoliko minuta
ponavljao:
"Nismo trebali da im verujemo. Rek'o sam ja da nismo trebali, je l' se seDå?
Eto sad åta se desilo. Ma govorio sam ja uvek, nismo trebali da verujemo tim
dripcima."
Ali kojim to dripcima nije trebalo da veruju Vinston se viåe nije seao.
Otprilike u to vreme, rat je doslovno trajao bez prekida, mada, strogo uzev,
nije uvek bio u pitanju isti rat. Nekoliko meseci tokom njegovog detinjstva, u
samom Londonu je bilo zapletenih ulinih perioda, rei ko se borio protiv koga u
ovom ili onom trenutku, bilo je potpuno nemogue, jer nijedan zapis, i nijedna
re, nisu pominjali bilo kakvo opredeljenje sem postojeeg. Trenutno je, 1984.
godine (ako je godina zaista bila 1984), Okeanija bila u ratu sa Evroazijom a u
savezu sa Istazijom. Nikad i nigde, ni privatno ni javno, nije se priznavalo da su ove
tri sile ikad bile drugaije svrstane. U stvari, kao åto je Vinston vrlo dobro znao,
bilo je proålo smao etiri godine otkako je Okeanija bila u ratu sa Istazijom a u
savezu sa Evroazijom. No to je samo bio mali, kriåom uvani podatak koji je
Vinston drçao u glavi jer joå nije umeo da dobro kontroliåe svoje pamenje.
Zvanino, do te promene partnera nikad nije doålo. Okeanija je momentalno bila u
ratu sa Evroazijom: dakle Okeanija je oduvek bila u ratu sa Evroazijom. Trenutni
neprijatelj je uvek predstavljao apsolutno zlo, a iz toga je proizilazilo da je bilo
kakva nagodba s njim, bilo u proålosti ili u budunosti, nemogua.
Stravino je to, pomisli on po desethiljaditi put dok je s mukom zabacivao
ramena (drçHi ruke na kukovima, sad su svi opisivali telom krugove, pokreXi se
samo od pojasa naviåe; ta je veçba navodno bila dobra za miåLe lea) - stravino
je to åto sve to moçe i biti istina. Ako Partija moçe da gurne ruku u proålost i kaçe
za ovaj ili onaj dogaaj: to i to se uopåte nije desilo, tako åta je svakako uçasnije
od muenja i smrti.
Partija je govorila da Okeanija nikad nije bila u savezu sa Evroazijom. On,
Vinston Smit, zna da je Okeanija bila u savezu sa Evroazijom pre svega etiri
godine. Ali gde to saznanje postoji? Samo u njegovoj svesti, koja e u svakom
sluaju za kratko vreme biti uniåtena. A ako svi prihvataju laç koju Partija namee
- ako svi zapisi priaju istu priu - onda laç prelazi u istoriju i postaje istina. Ko
kontroliåe proålost, glasila je parola Partije, kontroliåe budunost; ko kontroliåe
sadaånjost, kontroliåe proålost. A ipak se proålost, iako po prorodi izmenjiva, nije ni
izmenila. Sve åto je istina danas, istina je od prapoetka do venosti. Stvar je bila
vrlo prosta. Potreban je bio samo beskrajan niz pobeda nad svojim pamenjem. to
se zvalo kontrola nad stvarnoåu; na Novogovoru dvosmisao.
"Na mestu voljno!" kresnu instruktorka, neåto dobroduånije.

18. 'çordç Orvel – 1984.
18/151
Vinston opusti ruke niz slabine i polako napuni plua vazduhom. Misao mu se
izgubi u lavirintskom svetu dvomisli. Znati i ne znati, biti svestan potpune istinitosti
izgovarajui paçljivo konstruisane laçi, imati istovremeno dva miåljenja koja su se
meusobno iskljuivala, znajui da su protivrena a ipak verujui u oba; sluçiti se
logikom protiv logike, odbacivati moral zahtevajui ga, verovati da je demokratija
nemogua a da je Partija uvar demokratije; zaboravljati sve åto je trebalo
zaboraviti a onda to ponovo vratiti u pamenje u potrebnom trenutku pa ga zatim
smesta ponovo zaboraviti; i pre svega, istom postupku podvrgnuti i sam taj
postupak. To je bila vrhunska finesa: svesno se dovesti u stanje nesvesnosti, a
onda, postati nesvestan upravo izvråenog ina samohipnoze. ak i sama re
dvosmisao, da bi se shvatila, zahtevala je upotrebu dvomisli.
Instruktorka im beåe ponovo komandovala 'mirno'. "A sad da vidimo ko moçe
da dotakne prste na nogama!" izbaci ona s puno entuzijazma. "Prvo iz kukova,
drugovi. Je'n - dva! Je'n - dva!..."
Vinstonu je bila odvratna ova veçba, od koje su mu bolovi sevali od peta do
zadnjice i vrlo esto na kraju ponovo dolazio napad kaålja. Iz njegovih meditacija
nestade ono poluzadovoljstvo. Proålost je, razmiåljao je on, ne samo izmenjena
nego upravo uniåtena. Jer kako se moçe ustanoviti ma i najoiglednija injenica
ako van ovekovog pamenja nije bilo nikakve evidencije? On pokuåa da se seti kad
je prvi put uo za Velikog Brata. Uini mu se da je to moralo biti negde åezedsetih
godina, ali nije bio sasvim siguran. Po istorijskim spisima Partije Veliki Brat je,
razume se, bio voa i uvar Revolucije joå od najranijih njenih dana. Njegovi
poduhvati postepeno su bili gurani u proålost, tako da su se na kraju pruçali unatrag
sve do fantastinog sveta etrdesetih i tridesetih godina, kada su se kapitalisti u
svojim udnim cilindrinim åHåirima vozili londonskim ulicama u velikim blistavim
automobilima ili konjskim fijakerima sa staklenim vratima. Do koje je mere ta
legenda bila istinita a do koje izmiåljena, nije se moglo znati. Vinston se ak nije
seao ni samog datuma kad je Partija postala. Koliko je znao, za re "englsoc" nije
uo pre 1960. godine, no mogue je bilo da je ona u starogovorskom obliku -
'engleski socijalizam' - i ranije bila u upotrebi. Sve se topilo u maglu. Ponekad se
doduåe moglo tano utvrditi da je ovo ili ono laç. Na primer, tvrdnja partijskih
istorijskih spisa da je Partija izmislila avion bila je neistinita. On se seao aviona
joå iz najranijeg detinjstva. Ali dokazati se nije moglo niåta. Nikad i ni za åta nije
bilo dokaza. Jedan jedini put u çivotu, Vinston je u ruci drçao neporeciv
dokumentarni dokaz da je jedna istorijska injenica bila falsifikovana. A u toj
prilici...
"Smit!" izdra se goropadniki glas sa telekrana. "6079 Smit V.! Jeste, vi! Niçe
se sagnite! Umete vi i bolje. Samo åto se ne zalaçete. Tako, druçe, tako je ve
bolje. Sad stanite svi na mestu voljno i gledajte mene."
Vinstona beåe najednom oblio vreo znoj. Lice mu ostade potpuno
bezizrazno. Nikad ne pokazuj strah! Nikad ne pokazuj mrçnju! Jedan treptaj oko
moçe da izda. Stajao je i posmatrao instruktorku kako podiçe ruke iznad glave i -
ne bi se moglo rei elegantno, ali zato primetno uredno i efikasno - saginje i dotie
prvim zglobovima prstiju pod izmeu stopala.
"Eto tako, drugovi! To hou da vidim! Gledajte me joå jedanput. Meni je
trideset devet godina; imam etvoro dece. Sad gledajte." Ona se ponovo saçe.
"Vidite da ne savijam kolena. Svi vi moçete to isto ako hoete!" dodade ona
ispravljajui se. "Svako ko je mlai od etrdeset pet moçe da dotakne prste na
nogama. Nismo svi toliko povlaåeni da se moçemo boriti u prvim redovima, ali bar
moçemo da odrçavamo dobru kondiciju. Pomislite na naåe momke na malbarskom
frontu! I na mornare u ploveim tvravama! Samo pomislite kako je tek njima. A
sad pokuåajte ponovo. Sad je ve bolje, druçe, tako je mnogo bolje," dodade ona

19. 'çordç Orvel – 1984.
19/151
da obodri Vinstona kad ovaj, uz çestok napor, uspe da dotakne prste na nogama ne
savijajui kolena, prvi put posle nekoliko godina.
4.
S dubokim, nesvesnim uzdahom koji na poetku radnog dana ni blizina
telekrana nije spreavala, Vinston privue diktograf, oduva praåinu s mikrofona i
stavi naoari. Zatim odmota i sastavi spajalicom etiri dokumenta savijena u trubu
koja su ve bila ispala iz pneumatine cevi na desnoj strani stola.
Na zidovima kancelarije bila su tri otvora. Desno od diktografa, mala
pneumatina cev za pismene poruke; levo, neåto åiri otvor za novine; a na zidu sa
strane, sasvim nadohvat ruke, veliki etvrtast prorez zaåtien poklopcem od çice.
Taj je sluçio za bacanje upotrebljenih papira. Slinih proreza je u zgradi bilo na
hiljade, ako ne i na desetine hiljada, ne samo u svakoj kancelariji nego, u kratkim
razmacima, i u svakom hodniku. Zbog neega su se u çargonu zvali rupe za
pamenje. Ko god bi imao u ruci dokument koji je trebalo uniåtiti, ili video makar
komadi papira na zemlji, mahinalno bi podigao poklopac najbliçe rupe za
pamenje i ubacio ga unutra, naåta bi ga zahvatila struja toplog vazduha i odnela
do ogromnih pei, skrivenih negde u zabitim delovima zgrade.
Vinston pregleda etiri komada hartije koja je upravo odmotao. Svaki je
sadrçao poruku od svega jednog ili dva reda, u skraenom çargonu - ne sasvim
novogovorskom, ali uglavnom sastavljenom od novogovorskih rei - koji se
upotrebljavoa u Ministarstvu za interne svrhe. Poruke su glasile:
tajms 17. 3. 84 laçiran govor vb pogr odn afrika koriguj
Tajms 19. 12. 83 prognoza troletke 4. kvartal 83 greåke kompariraj kurentni
broj
tajms 14. 2. 84 miniob laçiran okolada koriguj
tajms 3. 12. 83 report dnevzap vb dvaputviåenedobar odn. nelica rirajtuj
celosno prearhiviraj postodobreno
S blagim oseanjem zadovoljstva, Vinston odloçi etvrtu poruku u stranu.
Bio je to komplikovan i odgovoran posao koji je najbolje bilo ostaviti za kraj.
Ostale tri stvari bile su rutinske, mada je druga znaila da e verovatno biti
zamornog gacanja kroz cifre.
Vinston pozva lokal 'stari brojevi' na telekranu i zatraçi odgovarajue
brojeve Tajmsa, koji ve kroz nekoliko minuta izleteåe iz pneumatine cevi. Poruke
koje je bio primio ticale su se lanaka ili vesti koje je iz ovog ili onog razloga
trebalo izmeniti, ili, kako je glasio zvanian izraz, korigovati. Na primer, u Tajmsu
od sedamnaestog marta pisalo je da je Veliki Brat u govoru odrçanom prethodnog
dana prorokovao da e juçnoindijski front ostati miran, ali da e u Severnoj Africi
uskoro doi do evroazijske ofanzive. Meutim, evroazijska vrhovna komanda je
upravila ofanzivu na Juçnu Indiju, a ostavila Severnu Afriku na miru. Stoga je bilo
potrebno preraditi odgovarajui pasus u govoru Velikog Brata tako da sadrçi
predskazanje onoga åto se zaista i dogodilo. Ili: Tajms od devetnaestog decembra
bio je doneo zvanina predvianja koja su se odnosila na proizvodnju raznih vrsta
robe åiroke potroånje tokom etvrtog tromeseja 1893. godine, koje je istovremeno
bilo i åesto tromeseje devete troletke. Danaånji broj je meutim bio doneo
podatke o stvarnoj proizvodnji, iz kojih se videlo da su predvianja za svaki artikal
bila uveliko pogreåna. Vinstonov posao je bio da popravi prvobitne cifre, tako da
odgovaraju stvarnima. äto se tie tree poruke, u njoj je bilo rei o vrlo

20. 'çordç Orvel – 1984.
20/151
jednostavnoj greåci koja se mogla popraviti za dva-tri minuta. U februaru, dakle
pre nepuna dva meseca, Ministarstvo obilja bilo je objavilo obeanje (zvanina
formula je bila kategorika obaveza) da se sledovanje okolade u 1984. godini nee
smanjivati. Vinston je, meutim, znao da e se u stvari, ve krajem tekue
nedelje, sledovanje smanjiti sa trideset grama na dvadeset. Bilo je potrebno samo
zameniti prvobitno obeanje upozorenjem da e u aprilu verovatno biti potrebno
smanjiti sledovanje.
Kako je s kojom porukom bio gotov, Vinston, je spajao diktografisane
ispravke sa odgovarajuim brojem Tajmsa i ubacivao u pneumatinu cev. Zatim je,
pokretom skoro potpuno nesvesnim, guçvao poruke i sve beleåke koje je usput
napravio, i ubacivao ih u rupe za pamenje da ih proguta vatra.
äta se deåavalo u nevienom lavirintu kuda su vodile pneumatine cevi, nije
znao podrobno; imao je samo opåtu predstavu. im bi se sve ispravke potrebne za
ovaj ili onaj broj Tajmsa skupile, taj broj bi se preåtampao, prvobitni primerak
uniåtio, a popravljeni primerak unosio na njegovo mesto u arhivi. Tom postupku
stalne izmene bile su podvrgnute ne samo novine, nego i knjige, asopisi, broåure,
plakati, leci, filmovi, magnetofonske trake, karikature, fotografije - sve vrste
knjiçevnosti i dokumentacije koja bi ma na koji nain mogla imati politikog ili
ideoloåkog znaaja. Proålost se açurirala iz dana u dan, skoro iz minuta u minut. Na
taj nain se za sva predvianja Partije moglo dokumentima dokazati da su bila
tana; a nije se dopuåtalo da ijedna vest, ijedna izraçena misao u suprotnosti sa
momentalnim potrebama ostane na ma koji nain zapisana. Sveukupna istorija beåe
postala palimpsest sa koga se, upravo onoliko puta koliko je bilo potrebno grebao
stari tekst i upisivao novi. Ni u kom sluaju ne bi bilo mogue posle takvog
ispravljanja dokazati da je iåta bilo falsifikovano. Najvei odsek Odeljenja
dokumentacije, daleko vei od onoga u kome je radio Vinston, sainjavali su ljudi
ija je duçnost jednostavno bila da pronalaze i skupljaju sve primerke knjiga,
novina i ostalih dokumenata koji su bili neispravljeni te ih je stoga trebalo uniåtiti.
Ovaj ili onaj broj Tajmsa koji je, zbog promena u politici ili pogreånih predvianja
Velikog Brata, bio i po desetinu puta preraivan, stajao je onako preraen, ali sa
originalnim datumom, u arhivi, i nije postojao nijedan drugi njegov primerak koji bi
ga mogao uterati u laç. Knjige su isto tako bile povlaene i u nekoliko navrata
preraivane, a zatim se ponovo izdavale a da se niim nije priznavalo da su
Linjene ikakve izmene. ak se ni u pisanim uputstvima koja je Vinston primao i
bez izuzetka uniåtavao im bi bio gotov nije pominjalo niti nagoveåtavalo da treba
poiniti bilo kakav falsifikat; uvek se govorilo o greåkama, omaåkama, åtamparskim
greåkama ili pogreåno navedenim podacima koje je u interesu tanosti trebalo
popraviti.
U stvari, mislio je on ispravljajui cifre Ministarstva obilja, tu i nije u
pitanju falsifikat. Posredi je prosto unoåenje jedne besmislice umesto druge.
Najvei deo materijala s kojim se radilo nije imao nikakve veze sa stvarnoåu, ak
ni onakve veze kakva postoji u direktnoj laçi. Statistiki podaci su i u prvobitnom i
u doteranom obliku bili ista fantazija. Vrlo esto je trebalo izmisliti ih sam. Na
primer, Ministarstvo obilja je bilo predvidelo da e se u etvrtom tromeseju 1983.
proizvesti sto etrdeset i pet miliona pari cipela. Poslednja vest je glasila da je
stvarno proizvedeno åezdeset i dva miliona. Vinston meutim unese u redigovanu
verziju cifru od pedeset i sedam miliona, da bi se kasnije mogla opravdati
uobiajena tvrdnja da je norma premaåena. No bilo kako bilo, cifra od åezdeset i
dva miliona nije bila niåta bliça istini no cifra od pedeset i sedam, ili sto etrdeset i
pet miliona. Vrlo je verovatno bilo da nije proizveden nijedan par. Joå verovatnije
da niko nije ni znao koliko je proizvedeno, a kamoli da mu je do toga stalo. Svako
je znao samo to da su astronomske koliine proizvedenih cipela za svako
tromeseje postojale samo na papiru, a da je dobra polovina stanovniåtva Okeanije

21. 'çordç Orvel – 1984.
21/151
bosa. Tako je bilo i sa svim evidentiranim injenicama, bile one male ili velike. Sve
je bledelo i prelazilo u svet senki u kome na kraju ovek nije mogao biti siguran ni
åto se tie datuma u godini.
Vinston baci pogled na drugu stranu hodnika. U boksu prekoputa marljivo je
poslovao neki Tilotson, ovek malog rasta, precizno izvuenih crta i jake brade od
koje su mu obrijani obrazi izgledali crni. On je drçao savijene novine na kolenu i
neåto govorio u diktograf, ustima sasvim uz mikrofon kao da çeli da mu rei ostanu
tajna izmeu njega i aparata. U jednom trenutku podiçe pogled i sa naoara mu se
odbi neprijateljski sjaj u Vinstonovom pravcu.
Vinston je Tilotsona jedva i poznavao i nije imao pojma kojim se poslom
ovaj bavi. Sluçbenici Odeljenja dokumentacije nisu rado govorili o svom poslu. U
drugoj sali bez prozora, sa dva reda boksova i beskonanim åXåtanjem papira i
zvukova glasova koji mrmolje u diktograf, bilo je tuce ljudi koje Vinston ak ni po
imenu nije znao, iako ih je svakog dana viao kako çure hodnicima gore-dole ili
gestikuliraju tokom Dva minuta mrçnje. Znao je da u boksu odmah do njegovog
çenica pepeljaste kose argatuje iz dana u dan traçHi u åtampi i izbacujui iz nje
imena ljudi koji su bili ispareni i za koje se stoga smatralo da nisu uopåte ni
postojali. U tome je bilo neke logike, jer je i sam njen muç bio isparen pre dve ili
tri godine. A nekoliko boksova dalje, jedno blago, povueno, sanjalako stvorenje
po imenu Emplfort, ovek veoma dlakavih uåiju i zaXujueg talenta za
çongliranje rimama i metrima proizvodilo je izopaene verzije - definitivne
tekstove, kako se zvanino govorilo - pesama koje su bile postale ideoloåki opasne
no koje je ko zna zaåto trebalo zadrçati u antologijama. A ova sala sa svojih
pedesetak sluçbenika bila je samo jedna od podsekcija, elija tako rei, u
preogromnosti Odeljenja dokumentacije. Ispred, iza, iznad i ispod nje bilo je
drugih rojeva sluçbenika koji su radili na nezamislivom mnoåtvu raznih poslova. Tu
su bile ogromne åtamparije sa pomonicima urednika, strunjacima za tipografiju i
bogato opremljenim laboratorijama za falsifikovanje fotografija. Tu je bila
televizijska sekcija sa tehniarima, producentima i ekipama glumaca posebno
odabranim po talentu za imitiranje glasova. Tu su bile armije evidentiara ija je
duçnost bila da sastavljaju spiskove knjiga i asopisa koje je trebalo povui. Tu su
bili ogromni trezori gde su se uvali popravljeni dokumenti i skrivene pei gde su se
spaljivali originalni primerci. A negde, neznano gde, potpuno bezimeni, tu su bili u
rukovodei mozgovi koji su koordinirali sve te poslove i stvarali politiku po kojoj je
bilo potrebno da se ovaj deo proålosti sauva, ovaj falsifikuje, a onaj uniåti.
Pa i samo Odeljenje dokumentacije je bilo samo jedan od ogranaka
Ministarstva istine, iji je glavni posao bio ne da rekonstruiåe proålost, nego da
graane Okeanije snabdeva novinama, filmovima, udçbenicima, telekranskim
programima, dramama, romanima - svim moguim vrstama informacija, prosvete i
zabave, od skulptura do parola, od lirskih pesama do bioloåkih traktata, i od dejih
itanki do renika Novogovora. Ministarstvo se staralo ne samo za mnogostruke
potrebe Partije, nego je ponavljalo celu operaciju na niçem nivou, za potrebe
proletarijata. Postojao je itav niz posebnih odeljaka koji se bavio stvaranjem
knjiçevnosti, muzike, drame i svih vrsta zabave za proletere. Tu su se proizvodili
bulevarski listovi koji su pisali gotovo iskljuivo o sportu, zloinima i astrologiji,
senzacionalni petparaki romani, filmovi prepuni seksualnih içivljavanja, i
sentimentalni ålageri koje je od poetka do kraja komponovao jedan posebni
aparat slian kaleidoskopu, nazvan versifikator. Postojala je ak i cela podsekcija -
u Novogovoru nazvana Pornosekcija - koja je proizvodila najniçu vrstu pornografije
i slala je u zapeDenim paketima; njene proizvode lanovi Partije, sem onih koji
su na njima radili, nisu smeli da vide.
Dok je Vinston radio, uz pneumatine cevi behu ispale joå tri poruke; u
pitanju su, meutim, bili jednostavni poslovi, tako da je s njima bio gotov pre no

22. 'çordç Orvel – 1984.
22/151
åto je doålo vreme za Dva minuta mrçnje. Kad se Mrçnja zavråila, on se vrati za
svoj boks, dohvati sa police renik Novogovora, odgurnu diktograf u stranu, obrisa
naoare i spremi se za najvaçniji posao koji je imao tog jutra.
Najvee zadovoljstvo u çivotu Vinstona je nalazio u svom poslu. Najveim
delom je to bila zamorna rutina, no bilo je i zadataka tako teåkih i komplikovanih
da se ovek u njima mogao izgubiti kao u dubinama kakvog matematikog problema
- delikatni falsifikati gde su jedini putokazi bili poznavanje principa englsoca i
sposobnost da se oceni åta Partija çeli da se kaçe. U to je Vinston bio dobar.
Deåavalo se ak i da mu povere ispravljanje Tajmsovih uvodnika, koji su od poetka
do kraja bili pisani Novogovorom. On odmota poruku koju je ranije tog jutra bio
odloçio u stranu. Glasila je:
tajms 3. 12. 83 dnevzap vb dvaputviåenedobra odn nelica rirajtuj celosno
prearhiviraj postodobreno
Na Starogovoru (ili standardnom engleskom), to bi otprilike znailo:
Izveåtaj o dnevnoj zapovesti Velikog Brata iz Tajmsa od treeg decembra
1983. krajnje loå. U njemu se pominju nepostojea lica. Preraditi u celini i pre
odlaganja u arhivu podneti pretpostavljenima na odobrenje.
Vinston proita inkriminisani lanak. Dnevna zapovest Velikog Brata
sastojala se uglavnom od pohvala organizacije zvanoj SPPT koja je posade ploveih
tvrava snabdevala cigaretama i ostalim sitnim potrepåtinama. Neki drug Viders,
ugledni lan Uçe partije, bio je posebno pohvaljen i odlikovan Ordenom drugog
reda za izvanredne zasluge.
Tri meseca kasnije, SPPT je najednom bila raspuåtena, a da se nije navelo
zaåto. Moglo se lako pretpostaviti da su Viders i njegovi saradnici pali u nemilost,
no o toj aferi u åtampi i na telekranu nije bilo ni rei. Tako åta je trebalo i
Rekivati, jer politiki krivci po pravilu nisu bili izvoeni na sud pa ak ni javno
raskrinkavani. Velike istke koje su zahvatale hiljade ljudi, sa javnim suenjima
izdajnicima i zlomisliteljima koji su skruåeno priznavali sve svoje zloine i posle
toga bivali osueni na smrt predstavljale su posebne spektakularne predstave, i
nisu se prireivale Håe od jednom u dve-tri godine. NajHåe se deåavalo to da
ljudi koji su na neki nain izazvali nezadovoljstvo Partije nestanu i da se za njih
viåe i ne uje. O tome åta im se deåavalo nije se mogla saznati ni najmanja sitnica.
Poneki put ak nisu ni bili mrtvi. Vinston je lino poznavao tridesetak ljudi, ne
raunajui roditelje, koji su kasnije, u ovo ili ono vreme, nestali.
Vinston se blago poHåa po nosu spajalicom za papir. U boksu prekoputa
njegovog drug Tilotson je i dalje bio zavereniki nagnut nad svoj diktograf. On za
trenutak podiçe glavu: ponovo neprijateljski bljesak naoara. Vinston se pitao da li
drug Tilotson radi na istom zadatku na kome i on. Tako neåto bilo je savråeno
mogue. Zadatak tako delikatne prirode nikad se ne bi poverio jednom jedinom
oveku; s druge strane, poveriti ga grupi ljudi znailo bi otvoreno priznati
falsifikat. Najverovatnije je celo tuce ljudi u tom trenutku obraivalo isti lanak, s
tim åto je svako pravio svoju verziju. Kasnije e neki od rukovodilaca iz Uçe partije
odabrati ovu ili onu verziju, izredigovati je i pokrenuti komplikovani proces

23. 'çordç Orvel – 1984.
23/151
obavezno potrebnog ispravljanja tekstova vezanih za ovaj; kad to bude gotovo,
odabrana laçe ui u stalnu arhivu i postati istina.
Vinston nije znao zaåto je Viders pao u nemilost. Moçda zbog korupcije ili
nesposobnosti. Moçda se Veliki Brat jednostavno oslobaao previåe popularnog
potinjenog. Moçda je Viders ili neko blizak njemu bio osumnjien za jeretike
sklonosti. Ili je, najverovatnije od svega, do svega toga doålo zato åto su istke i
isparivanja bile nerazdvojni deo sistema. Jedini pouzdani trag se mogao nai u
reima odn nelica, koje su znaile da je Viders ve mrtav. Doduåe, to nije uvek
moralo biti istina. Ponekad su ih puåtali i ostavljali na slobodi po celu godinu, pa i
dve, pre nego åto bi nad njima izvråili smrtnu kaznu. Ovde-onde bi se neko za koga
se verovalo da je odavno mrtav pojavio kao utvara na nekom od javnih suenja gde
bi okrivio stotine drugih pre nego åto bi nestao, ovaj put zauvek. Viders je,
meutim, ve bio nelice. Ne postoji - nije uopåte ni postojao. Vinston zakljui da
nee biti dovoljno jednostavno preokrenuti smisao govora Velikog Brata. Bie
najbolje napisati novi govor, o neemu potpuno nepovezanom sa prvobitnom
temom.
Mogao je da sastavi jedan od uobi ajenih napada na izdajnike i
zlomislitelje, no tako åta bi bilo krajnje neoriginalno; s druge strane, izmisliti
kakvu pobedu na frontu ili kakav blistav uspeh u prebacivanju norme devete
troletke, znailo bi isuviåe komplikovati posao oko sastavljanja dokumentacije.
Najbolja bi bila neka ista izmiåljotina. U glavi mu najednom iskrsnu, kao unapred
pripremljena, slika izvesnog druga Ogilvija, koji je nedavno herojski poginuo u
ratu. Veliki Brat je ponekad posveivao svoju dnevnu zapovest uspomeni na kakvog
skromnog, obinog lana Partije, iji bi çivot i smrt iznosio kao primer za ugled.
Dakle, za ovu priliku e slaviti uspomenu na druga Ogilvija. Uistinu, drug Ogilvi nije
uopåte ni postojao, no nekoliko åtampanih redova i dve-tri laçne fotografije e mu
zaas udahnuti çivot.
Vinston razmisli za trenutak, zatim privue diktograf i poe diktirati
uobiajenim stilom Velikog Brata, vojnikim i cepidlakim u isto vreme, koji je
zbog posebnog manira govornikovog da postavlja pitanja i smesta na njih odgovara
("Kakvu pouku, drugovi, moçemo iz ovoga izvui? Pouku - koja je u isto vreme i
jedan od osnovnih principa englsoca - da..." itd, itd) bilo lako imitirati.
Kad mu je bilo tri godine, drug Ogilvi je odbijao sve igrake sem doboåa,
puåkomitraljeza i modela helikoptera. U åestoj godini - godinu dana pre roka, u
njegovom sluaju se izuzetno odstupilo od pravila - postao je lan äpijuna; u
devetoj je ve bio komandir odreda. U jedanaestoj je odao roenog strica Policiji
misli. U sedamnaestoj je postao predsednik Okruçnog komiteta Lige protiv seksa. U
devetnaestoj je pronaåao runu bombu novog tipa koju je kasnije prihvatilo
Ministarstvo mira i koja je na prvoj probi ubila trideset jednog evroazijskog
zarobljenika odjednom. U dvadeset i treoj je poginuo na duçnosti. Dok je leteo
nad Indijskim okeanom nosei vaçne depeåe, napali su ga neprijateljski mlaznjaci;
nemajui izlaza, privezao je za sebe puåkomitraljez kao balast i iskoio iz
helikoptera zajedno sa depeåama - åto je, po reima Velikog Brata, predstavljalo
smrt na kojoj se samo moçe zavideti. Veliki Brat je joå dodao nekoliko primedbi o
kreposti i doslednosti druga Ogilvija. Ogilvi je bio potpuni apstinent i nepuåD, nije
znao ni za kakvu reakciju sem svakodnevnih jednoasovnih veçbi u gimnastikoj
sali, i bio se zakleo na celibat, smatrajui da su brak i porodica nespojivi sa
nainom çivota aktiviste koji je dvadeset i etiri asa dnevno odan duçnosti. Nije
razgovarao ni o emu sem o principima englsoca, niti imao drugog cilja do pobede
nad evroazijskom armijom i hvatanja åpijuna, sabotera, zlomislitelja i izdajnika
uopåte.

24. 'çordç Orvel – 1984.
24/151
Vinston se premiåljao da li da druga Ogilvija odlikuje Orednom za
izvanredne zasluge, drugog reda; najzad zakljui da ne bi trebalo, jer bi to povuklo
za sobom unoåenje novih podataka u ostala dokumenta.
Zatim baci joå jedan pogled na suparnika u boksu preko puta. Neåto mu je
govorilo da Tilotson radi na istom zadatku na kome i on. Nije se moglo znati iji e
tekst biti prihvaen, ali on je bio duboko siguran da e ovog puta to biti njegov.
8ini mu se udno da ovek moçe stvarati mrtvace, ali ne i çive ljude. Drug Ogilvi,
koji u sadaånjosti nikad nije postojao, sad je postojao u proålosti; kad sam in
falsifikovanja bude zaboravljen, postojae isto onoliko autentino, i po istim
dokazima, kao i Karlo Veliki i Julije Cezar.
5.
U menzi, niskoj i smeåtenoj duboko pod zemljom, red za ruak se sporo
pomicao napred. Prostorija je ve bila prepuna sveta i zagluåne buke. Sa pei iza
pulta åirila se para s mirisom orbe, nakiselim i poneåto metalnim, koji ipak nije
sasvim nadjaavao isparenja dçina Pobeda. Na suprotnoj strani sobe nalazio se mali
åank, u stvari samo rupa u zidu, gde se mogao dobiti dçin po ceni od deset centi za
veliki gutljaj.
"Taman onaj koga traçim", ree neko iza Vinstonovih lea.
On se okrete. To je bio njegov prijatelj Sajm, koji je radio u istraçivakom
odeljenu. 'Prijatelj' moçda i nije bila prava re. Nisu postojali prijatelji, postojali
su drugovi; no bilo je drugova s kojima je bilo prijatnije biti u druåtvu nego s
drugima. Sajm je bio filolog, specijalista za Novogovor. Bio je lan ogromne ekipe
koja je radila na sastavljanju jedanaestog renika Novogovora. Niska rasta, niçi od
Vinstona, imao je crnu kosu i krupne izbuljene oi, istovremeno tuçne i
podsmeåljive, koje kao da su ispitivale sagovornikovo lice.
"Hteo sam da te pitam imaå li koji çilet", ree on.
"Nijedan!" ree Vinston uçurbano i s nekim oseanjem krivice. "Traçio sam ih
svuda. Viåe ih nema."
Svi su traçili çilete. On je, u stvari, imao joå dva neupotrebljena koja je
paçljivo uvao. Ve mesecima je vladala glad za çiletima. Uvek je postojao poneki
potreban artikal koji se nije mogao nai u prodavnicama za lanove Partije. Nekad
su to bila dugmad, nekad vuna za krpljenje, nekad pertle; sada su to bili çileti.
Mogli su se nabaviti, pa i to teåko, jedino posle manje-viåe konspirativne potrage
na 'slobodnom' trçLåtu.
"Veåest nedelja se brijem istim çiletom", slaga on.
Red se pomeri za joå jedno mesto napred. Kad zastadoåe, on se okrete i
ponovo sueli sa Sajmom. Obojica uzeåe po jedan masni metalni posluçavnik sa
gomile na ivici pulta.
"Jesi li iåao jue da gledaå veåanje zarobljenika?" upita Sajm.
"Radio sam", ravnoduåno ree Vinston. "Bie u çurnalu, verovatno."
"To je vrlo slaba zamena", ree Sajm.
Njegove podsmeåljive oi proåpartaåe Vinstonovim licem. inilo se da
govore "Znam ja tebe. itam te. Vrlo dobro znam zaåto nisi iåao da gledaå kako ih
veåtaju." Sajm je, na neki intelektualni nain, bio otrovno ispravna. Umeo je da
govori sa ogavnim sladostrasnim zadovoljstvom o napadima helikoptera na
neprijateljska sela, o suenjima i priznanjima zlomislitelja, o izvråavanju smrtnih
kazni u podrumima Ministarstva ljubavi. Razgovarati s njim uglavnom je znailo
odvraati ga od tih tema i navoditi, ukoliko je mogue, na struni razgovor o

25. 'çordç Orvel – 1984.
25/151
Novogovoru, za åta je bio strunjak i o emu je govorio zanimljivo. Vinston okrete
glavu malo u stranu da izbegne krupne crne oi koje su ga ispitivale.
"Dobro je bilo", zamiåljeno ree Sajm. "Samo mislim da greåe åto im vezuju
noge. Volim da ih gledam kako se dçilitaju. A iznad svega, na kraju, kad isplaze
jezik, onako plav - sasvim svetlo plav. Taj mi je detalj posebno privlaan."
"Sledei!" povika servirka u beloj kecelji sa kutlaom u ruci.
Vinston i Sajm gurnuåe svoje posluçavnike prema pei. Servirka im tresnu na
njih propisani ruak - metalnu åerpicu ruçLasto-sivkaste orbe, komad hleba,
kocku sira, åolju kafe Pobeda bez mleka, i tabletu saharina. "Eno jednog stola,
tamo pod telekranom", ree Sajm. "Usput moçemo da uzmemo po jedan dçin."
'çin dobiåe u åoljama od fajansa bez dråke. Probiåe se kroz pretrpanu
prostoriju i istovariåe jelo s posluçavnika na sto sa metalnom ploom, u ijem je
jednom uglu neko ostavio baricu orbe, prljave tenosti sa izgledom bljuvotine.
Vinston podiçe svoju åolju dçina, zastade za trenutak da napregne çivce, i srui u
grlo tenost uljastog ukusa. Kad je iscedio suze iz oiju, najednom otkri da je
gladan. Poe gutati kriåku za kriåkom orbe u kojoj je sem gustiåa bilo i kockica
neke ruçLaste suneraste mase - verovatno kakvog preparata mesa. Ni jedan ni
drugi ne progovoriåe dok nisu ispraznili svoje åerpice. Za stolom levo od Vinstona
neko je govorio uçurbano bez prekida, oåtrim brbljavim tonom nalik pajem
gakanju probijajui opåtu vrevu u prostoriji.
"Kako napreduje renik?" upita Vinston podiçXi glas da nadjaa buku.
"Sporo", ree Sajm. "Ja radim na pridevima. Neopisivo privlaan posao."
im se pomenuo Novogovor, lice mu je zasijalo. On gurnu svoju åerpicu u
stranu, podiçe jednom tankom rukom komad hleba a drugom kocku sira i naçe se
preko stola da ne bi morao vikati.
"Jedanaesto izdanje je definitivno", ree on. "Sada dajemo jeziku konani
oblik - oblik koji e imati kad viåe ne bude govorio drugaije. Kad budemo gotovi,
ljudi kao åto si ti morae da ga ue ispoetka. Verovatno misliå da nam je najvei
posao pronalaziti nove rei. Ali ni govora o tome! Mi uniåtavamo rei - na desetine,
na stotine svakog dana. Svodimo jezik na sam kostur. U jedanaestom izdanju nema
nijedne rei koja e zastareti pre 2050 godine."
On halapljivo zagrize svoj komad hleba, proguta nekoliko zalogaja, zatim
nastavi, sa straåu cepidlake. Mråavo i tamno lice mu beåe oçivelo, a oi izgubile
svoju podsmeåljivost i dobile skoro sanjalaki izgled.
"Divna stvar, to uniåtavanje rei. Razume se, najviåe se izbacuju glagoli i
pridevi, ali ima na stotine imenica kojih se isto tako moçemo osloboditi. I to ne
samo sinonima, nego i antonima. Najzad, s kojim pravom da postoji re koja nije
niåta drugo do suprotnost nekoj drugoj? Svaka re u sebi sadrçi i svoju suprotnost.
Uzmi na primer re 'dobar'. Ako takva re postoji, emu onda re 'loå'? 'Nedobar' bi
vredela isto toliko - ak i viåe, jer predstavlja potpunu suprotnost, za razliku od
rei 'loå'. Ili, ako hoHå jau verziju rei 'dobar', emu ceo taj niz nepotrebnih i
nepreciznih rei kao åto su 'odlian' ili 'izvrstan' i sve ostale? To se sve moçe iskazati
reju 'viåedobar'; ili 'dvaputviåedobar', ako hoHå neåto joå jae. Razume se, te rei
su ve u upotrebi, ali u konanoj verziji Novogovora nee se upotrebiti nijedna od
onih drugih. Na kraju e celu pojmovnu oblast dobra i zla obuhvatiti samo åest rei
- u stvari samo jedna. Zar ne vidiå koliko lepote ima u tome? Razume se, prvobitnu
ideju je dao Veliki Brat", dodade on posle jednog trenutka.
Na pomen Velikog Brata, Vinstonu prelete preko lica izraz mlade revnosti.
Sajm i pored toga otkri nedostatak oduåevljenja kod svog sagovornika.

26. 'çordç Orvel – 1984.
26/151
"Ti joå uvek ne shvataå dovoljno pravu vrednost Novogovora", ree on gotovo
tuçno. "ak i kad piåHå novogovorski misliå na Starogovoru. Ja sam itao neke od
onih lanaka koje povremeno objavljujeå u Tajmsu. Nisu loåi; samo vidi se da su to
u stvari prevodi. U dubini duåe ti se i dalje drçLå Starogovora i sve one njegove
nepreciznosti, svih onih beskorisnih nijansi u znaenju. Ti ne shvataå kakva lepota
leçi u uniåtavanju rei. Znaå li da je Novogovor jedini jezik na svetu iji se renik
svake godine smanjuje?"
Vinston to, razume se, nije znao. On se osmehnu, nadajui se da mu osmeh
deluje kao saglasnost; nije se usuivao da progovori. Sajm odgrize joå jedan komad
mrkog hleba, za trenutak poçvaka, pa nastavi:
"Zar ne shvataå da je cilj Novogovora upravo u tome da smanji opseg
miåljenja? Na kraju emo uspeti to da zlomisao postane doslovno nemogua, jer
nee biti rei kojima bi se mogla izraziti. Svaki pojam koji i dalje bude potreban
moi e da se izrazi samo jednom reju ije e znaenje biti oåtro omeeno a sva
ostala znaenja izbrisana i zaboravljena. Ve sad, u jedanaestom izdanju, nismo
daleko od toga. No taj e proces trajati joå dugo posle naåe smrti. Svake godine sve
manje rei, sve manji obim svesti. Razume se, ni sam nema razloga - ni opravdanja
- za zlomisao. Sve je to samo pitanje samodiscipline, kontrole nad stvarnoåu. Ali
na kraju nee biti potrebe ni za tim. Kad jezik bude usavråen, Revolucija e biti
gotova. Novogovor je englsoc, a englsoc je Novogovor," dodade on nekim mistinim
zadovoljstvom. "Je li ti kad palo na pamet da do 2050. godine, ako ne i pre, nee
viåe postojati niko ko bi mogao razumeti ovakav razgovor kakav mi vodimo?"
"Sem..." sumnjiavo poe Vinston, pa zastade.
Bilo mu je na vrh jezika da kaçe 'Sem prola', ali se zaustavio; nije bio sasvim
siguran da li bi takva primedba bila ideoloåki potpuno na mestu. Meutim, Sajm
beåe pogodio åta je on hteo rei.
"Proli nisu ljudi", bezbriçno ree on. "Do 2050. godine - a verovatno i ranije -
Starogovor e se potpuno izgubiti. Cela knjiçevnost proålosti bie uniåtena. oser,
äekspir, Milton, Bajron - svi e oni postojati samo u novogovorskoj verziji; ne samo
izmenjeni, nego okrenuti u svoju suprotnost. ak e se i njiçevnost Partije
izmeniti. ak i parole. Kako da se odrçi parola kao åto je 'sloboda je ropstvo' kad
nee postojati ak ni pojam slobode? Cela klima miåljenja e biti drugaija.
Miåljenja, u danaånjem smislu te rei, u stvari nee ni biti. Biti ideoloåki ispravan
znai ne misliti - nemati potrebe da se misli. Biti ideoloåki ispravan znai biti
nesvestan."
Jednog dana, pomisli Vinston s iznenadnim dubokim ubeenjem, jednog
dana Sajm e biti isparen. Previåe je inteligentan. Vidi suviåe jasno i govori suviåe
otvoreno. Partija takve ne voli. Jednog dana e nestati. To mu se vidi na licu.
Vinston beåe dovråio svoj hleb i sir. Okrete se malo postrance na stolici da
popije svoju åolju kafe. Za stolom levo onaj ovek metalnog glasa i dalje je
nemilice priao. Sluåala ga je neka devojka, moçda njegova sekretarica, koja je
sedela lea okrenutih Vinstonu i, po svemu sudei, revnosno se slagala sa svime åto
je govorio. Vinston bi s vremena na vreme uhvatio kakvu primedbu kao "Potpuno
ste u pravu, potpuno se slaçem s vama", izgovorenu mladalakim i prilino
urkastim çenskim glasom. No onaj drugi glas nije zastajao ni za trenutak, ak ni
kad bi devojka progovorila. Vinston je njegovog vlasnika poznavao iz vienja, mada
mu nije bilo poznato niåta viåe do to da on ima neku vaçnu funkciju u Odeljenju
proze. To je bio ovek tridesetih godina, miåLavog grla i velikih, pokrivljenih usta.
Glava mu je bila malo zabaena, te mu se u naoare, zbog ugla pod kojim je sedeo,
uhvati svetlo i Vinston vide dva prazna kruga umesto oiju. Bilo je neeg
Xçasavajueg u tome åto je u bujici zvuka koja mu je isticala iz usta bilo skoro

27. 'çordç Orvel – 1984.
27/151
nemogue razabrati jednu jedinu re. Vinston samo jednom uhvati frazu - 'potpuna
i konana likvidacija goldåtajnizma' - izbaenu munjevitom brzinom, i to tako da se
imao utisak da je to jedna re, kao deo åtamparskog sloga izliven ujedno. Ostalo je
bilo prosto buka, gakanje. Pa ipak, mada se u stvari nije moglo uti åta taj ovek
govori, nije moglo biti nikakve sumnje o prirodi njegovog monologa. To je mogao
biti napad na Goldåtajna, zahtev za oåtrijim merama protiv zlomislitelja i sabotera,
erupcija gneva povodom zloina evroazijske vojske, pohvala Velikom Bratu ili
herojima na malabarskom frontu - svejedno, razlike nije bilo. Ma o emu taj ovek
govorio, bilo je jasno da je svaka re ista ideologija, ist englcos. Dok je
posmatrao besoko lice sa vilicom koja se brzo pokretala gore-dole, Vinstonu doe
udno oseanje da to nije pravo ljudsko bie nego neka lutka. Taj ovek nije
govorio iz mozga, nego iz grkljana. Ono åto mu je izlazilo iz usta sastojalo se od
rei, no to nije bio pravi govor: to su bili samo zvuci proizvedeni u nesvesnom
stanju, kao paje gakanje.
Sajm se beåe uutao za trenutak i dråkom kaåike izvlaio linije po barici
orbe. Glas sa drugog stola je uçurbano gakao, lako ujan uprkos sveopåte buke.
"U Novogovoru postoji jedna re", ree Sajm. "Ne znam da li je znaå:
patkogovoriti, gakati kao patka. To je jedna od onih interesantnih rei koje imaju
dva suprotna znaenja. Primenjena na protivnika, ona predstavlja uvredu;
primenjena na istomiåljenika, pohvalu."
Sajm e bez daljnjega biti isparen, ponovo pomisli Vinston. Ta ga misao
malo rastuçi, iako je znao da ga Sajm nipodaåtava i pomalo prezire, i da je
savråeno sposoban da ga prokaçe kao zlomislitelja ako nae i najmanji razlog. Sa
Sajmom neka nijansa, neåto neuhvatljivo, nije bilo u redu. Neåto mu je
nedostajalo: diskretnost, povuenost, izvesna spasonosna doza gluposti. Za njega
se ne bi moglo rei da je ideoloåki neispravan. Verovao je u principe englsoca,
oboçavao Velikog Brata, uçivao u pobedama, mrzeo jeretike, i to ne samo iskreno,
nego i s nekim nesustalim çarom, izuzetno dobrom obaveåtenoåu kojoj obini
lanovi Partije nisu bili ni blizu. A ipak je nad njim uvek bila neka senka zlog glasa.
On je govorio stvari koje je bolje preutati, bio previåe naitan, esto odlazio u
kafanu Pod kestenom, sastajaliåte slikara i muziara. Nije postojao nikakav zakon,
ak ni nepisan, protiv odlaçenja u kafanu Pod kestenom, no ona je ipak nekako bila
na zlu glasu. Bivåi, sada diskreditovani partijski rukovodioci su se okupljali u toj
kafani pre nego åto ih je zahvatila definitivna istka. Govorilo se da je tamo nekad,
pre godina i decenija, bio vian i sam Goldåtajn. Sajmovu sudbinu nije bilo teåko
predvideti. A ipak je bila neoboriva injenica da bi Sajm ako bi ma i za tri sekunde
uspeo da shvati prirodu Vinstonovih tajnih miåljenja, ovoga smesta prokazao
Policiji misli. To bi uostalom, uradio svako - ali Sajm pre nego ostali. Nadobudost
nije bila dovoljna. Biti ideoloåki ispravan znai biti nesvestan.
Sajm podiçe pogled. "Evo Parsonsa", ree on.
Neåto u tonu njegovog glasa kao da je izmeu ove dve rei ubacio 'one
budale'. Parsons, Vinstonov sused u stambenoj zgradi Pobeda, odista im se
pribliçavao, probijajui se kroz gomilu - zdepast, plavokos ovek çabljeg lica. U
trideset petoj godini, on je ve imao naslage sala na vratu i u pojasu, ali pokreti su
mu ipak bili odseni i deDki. Cela njegova pojava odavala je utisak okrupnjalog
deaka, i to u tolikoj meri da ga je, iako je nosio propisni kombinezon, bilo skoro
nemogue ne zamiåljati odevenog u kratke plave pantalone, sivu koåulju i crvenu
maramu äpijuna. Dozivajui njegovu sliku u seanje, ovek bi neminovno video
bucmaste obraze i rukave zavrnute sa punakih dolaktica. A Parsons je odista uvek
oblaio kratke pantalone kad god bi mu kolektivni izlet ili kakva druga fizika
aktivnost dala za to makar i malo razloga. Pozdravivåi ih obojicu jednim
raspoloçenim "Zdravo, zdravo!" on sede za njihov sto, åirei oko sebe jak miris

28. 'çordç Orvel – 1984.
28/151
znoja. Rumeno lice mu je bilo prekriveno kapljicama. Uopåte, njegova sposobnost
da se znoji bila je izvanredno velika. U kolektivnom centru za rekreaciju uvek se
moglo pogoditi, po vlaçnosti dråke na reketu, da je on igrao ping-pong. Sajm beåe
izvadio iz dçepa traku papira na kojoj je bila duga kolona rei i zadubio se u nju
drçHi hemijsku olovku u ruci.
"Vidi ga kako radi i za vreme prekida", ree Parsons, podgurkujui Vinstona.
"Vredan momak, a? äta ti je to, bao? Sigurno neåto teåko za moj mozak. Smite,
bao, rei u ti zaåto te ganjam. Zaboravio si onaj prilog."
"Za åta?" upita Vinston, automatski se maåajui novca. Oko etvrtine plate
uvek je odlazilo na dobrovoljne priloge, kojih je bilo tako mnogo da se nisu mogli
svi ni popamtiti.
"Za nedelju mrçnje. Znaå, onaj fond iz kunih priloga. Ja sam blagajnik za
naå blok. Znaå kako smo svi zapeli - uda emo uiniti. I mogu ti rei da nee biti
moja krivica ako naåa Pobeda ne istakne najviåe zastava od cele ulice. Obeao si mi
dva dolara."
Vinston pronae i predade dve izguçvane, prljave novanice, koje Parsons
upisa u notes urednim rukopisom nepismenih.
"Joå neåto, bao", ree on. "ujem da te je jue onaj moj mangup gaao iz
prake. Dobro sam mu oitao. Rekao sam mu da u mu je uzeti ako mu se joå
jedanput desi."
"Verovatno mu je bilo krivo åto nije mogao da gleda veåanje", ree Vinston.
"E pa, znaå kako je, vidi se dobro vaspitanje. Nemirni k'o igre, oboje, ali ne
da su pametni! Ni na åta i ne misle sem na äpijune; i na rat, naravno. Znaååta je
ona moja devojica uradila u subotu kad joj je odred bio na maråu, dole u
Berkemstedu? Uhvatila joå dve curice, pobegla s maråa i celo popodne pratila nekog
nepoznatog oveka. Pratile su ga dva sata, kroz celu åumu, a kad su doåle u
Ejmeråem predale ga patroli."
"A zaåto su to uradile?" upita Vinston, ne shvatajui sasvim. Parsons
pobedniki nastavi:
"Moja curica je bila sigurna da je neprijateljski agent - ubaen padobranom,
na primer. Ali gledaj, bao, åta je najvaçnije. äta misliå, zaåto joj je uopåte palo
na pamet da ga prati? Videla ga je da nosi neke udne cipele - kaçe, nikad nije
videla takve. Znai, sigurno stranac. Pametna mala, a? a svega joj sedam godina."
äta se desilo s onim ovekom?" upita Vinston.
"E to ne znam, naravno. Samo ne bi me niåta zaudilo da su ga..." Parsons
Xini pokret kao da niåani, i coknu jezikom podraçavajui pucanj.
"Dobro je", zamiåljeno ree Sajm, ne diçXi glavu sa svoje trake papira.
"Razume se, ne smemo reskirati", disciplinovano se sloçi Vinston.
"Znaå kako je, u ratu smo", ree Parsons.
Kao u potvrdu ovoga, sa telekrana nad njihovim stolom se razleçe turobni
signal. Meutim, ovog puta u pitanju nije bilo obaveåtenje o pobedi na frontu, nego
samo saopåtenje Ministarstva obilja.
"Drugovi!" povika energian mladalaki glas. "Paçnja, drugovi! Imamo
velianstvene vesti za vas. Primljeni podaci o proizvodnji svih vrsta robe åiroke
potroånje pokazuju da je çivotni standard porastao za niåta manje nego dvadeset
odsto u odnosu na proålu godinu. Danas je u celoj Okeaniji doålo do neobuzdanih
spontanih manifestacija; radnici su iziåli iz svojih fabrika i kancelarija maråirali
ulicama, maåXi zastavicama i kliXi Velikom Bratu u znak zahvalnosti za bolji,

29. 'çordç Orvel – 1984.
29/151
sreniji çivot kojim nas je obdarilo njegovo mudro rukovodstvo. Evo sada nekoliko
brojanih podataka o porastu proizvodnje. U prehrambenoj industriji..."
Fraza 'bolji, sreniji çivot' ponovi se nekoliko puta. Ona je od nedavno bila
postala veoma omiljena u Ministarstvu obilja. Pretvorivåi se u uvo joå na prvi trubni
znak, Parsons je sedeo i sluåao s nekom izbeenom poboçnoåu, nekom uzviåenom
dosadom. On nije bio sposoban da prati podatke, no znao je da su oni, na ovaj ili
onaj nain, uzrok zadovoljstva. Bio je izvadio ogromnu, prljavu lulu koja je ve bila
dopola puna nagorelog duvana. Poåto je sledovanje duvana bilo sto grama
nedeljno, retko je bilo mogue napuniti lulu do vrha. Vinston je puåio Pobedu, koju
je paçljivo drçao vodoravno. Novo sledovanje se izdavalo tek sutradan, a ostale su
mi bile samo etiri cigarete. Za trenutak beåe iskljuio udaljenije zvuke i sluåao åta
se toilo iz telekrana. Ispadalo je da su ak bile organizovane manifestacije u znak
zahvalnosti Velikom Bratu zato åto je sledovanje okolade poveano na dvadeset
grama nedeljno. A koliko jue, razmiåljao je, bilo je objavljeno da e se sledovanje
okolade smanjiti na dvadeset grama nedeljno. Da li je mogue da svi ovi ljudi
mirno gutaju takvu laç, posle svega dvadeset etiri sata? Da, gutaju je. Parsons ju
je progutao bez teåkoa, sa çivotinjskom glupoåu. Bezoki stvor sa susednog stola
progutao ju je fanatiki, strastveno, s razbuktalom çeljom da pronae, prokaçe i
ispari svakog ko bi samo nagovestio da je proåle nedelje sledovanje iznosilo
trideset grama. ak i Sajm - na neki komplikovaniji nain, uz upotrebu dvomisli,
ak ju je i Sajm progutao. Je li onda on jedini koji to pamti?
Basnoslovni statistiki podaci i dalje su iåli iz telekrana. U poreenju sa
proålom godinom, bilo je viåe hrane, viåe odee, viåe kua, viåe nameåtaja, viåe
lonaca, viåe goriva, viåe brodova, viåe helikoptera, viåe knjiga, viåe dece - viåe
svega sem bolesti, zloina i ludila. Godinu za godinom, minut za minutom, sve i
svaåta se pelo vrtoglavom brzinom. Kao i Sajm malopre, Vinston beåe uzeo kaåiku i
umakao je u anemini gustiå razliven po stolu, izvlaHi åare iz duguljaste barice.
Razmiåljao je sa gaenjem o fizikoj sadrçini çivota. Je li uvek bilo ovako? Je li
hrana uvek imala ovakav ukus? On se osvrte po menzi. Prostorija niske tavanice,
pretrpana, zidova uprljanih od dodira bezbrojnih ljudskih tela; olupani metalni
stolovi i stolice, smeåteni tako tesno jedan uz drugi da su se ljudi doticali
laktovima; iskrivljene kaåike, ulubljeni posluçavnici, grube debele åolje; sve
povråine masne, sve pukotine pune prljavåtine; i svuda kiselkast, kombinovan miris
loåeg dçina, loåe kafe, metalastog orbuljaka i prljave odee. U çelucu i u koçi
veito neki protest, neko oseanje da je oveku prevarom uskraeno neåto na åta
ima pravo. Doduåe, niko se nije ni seao vremena u kome se çivot osetnije
razlikovao od danaånjeg. Ni u jedno doba kojeg se sa kakvom-takvom sigurnoåu
seao, nije nikad bilo dovoljno hrane, nikad arapa i rublja koji nisu bili puni rupa,
nameåtaj je uvek bio olupan i rasklimatan, sobe hladne, podzemna çeleznica
prepuna, kue maltene raspadnute, hleb mrke boje, aj retkost, kafa odvratnog
ukusa, cigareta malo - i niega dosta i jevtinog sem sintetikog dçina. I mada je,
razume se, sve iålo na gore sa starenjem tela, nije li pak bio znak da tako åta nije
prirodan red stvari ako se oveku gadilo od neudobnosti, prljavåtine i nemaåtine,
od beskrajnih zima, arapa lepljivih od nepranja, liftova koji nikad ne rade, hladne
vode, oåtrog sapuna, cigareta koje su se raspadale, hrane udnog i ogavnog ukusa?
Zaåto bi ovek sve to smatrao nepodnoåljivim sem ako ga nije drçalo neko iskonsko
seanje da je jednom bilo drugaije?
On se ponovo osvrte po menzi. Skoro svi u njoj bili su ruçni, i to ne samo
zato åto su nosili jednoobrazne plave kombinezone. Na suprotnoj strani menze
sedeo je sam za stolom neki sitan, udno insektolik ovek i pio kafu, a iz oiju su
mu vrcali sumnjiavi pogledi na sve strane. Kako je lako, pomisli Vinston, verovati,
ako ovek ne gleda oko sebe, da fiziki tip koga Partija smatra idealom - visoki
miåLavi mladii, devojke krupnih grudi, svi plavokosi, vitalni, pocrneli, bezbriçni -

30. 'çordç Orvel – 1984.
30/151
zaista postoji. U stvari, koliko je on mogao da oceni, veina stanovniåtva Piste
jedan sastojala se od ljudi niska rasta, crnomanjastih i nerazvijenih. udno je bilo
kako je taj insektoliki tip ljudi bio rasprostranjen po ministarstvima: mali, zdepasti
ljudi koji se vrlo brzo ugoje, kratkonogi, brzi, nervoznih pokreta i ugojenih
bezizraznih lica s vrlo sitnim oima. Takav tip je najbolje cvetao pod upravom
Partije.
Saopåtenje Ministarstva obilja se zavråi joå jednim trubnim znakom i ustupi
mesto bleh-muzici. Parsons, kome bombardovanje ciframa be åe ulilo neåto
mlitavog oduåevljenja, izvadi lulu iz usta.
"Dakle, Ministarstvo obilja se ove godine stvarno pokazalo kako treba", ree
on, znalaki klimajui glavom. "Uzgred da te pitam, bao, nemaå li kojim sluajem
da mi pozajmiå neki çilet?"
"Nijedan", ree Vinston. "Veest nedelja se brijem jednim istim."
"Pa sad, åta da se radi - hteo sam da te pitam za svaki sluaj."
"Izvini", ree Vinston.
Paji glas sa susednog stola, privremeno uutkan tokom saopåtenja, beåe
ponovo poeo, buno kao i uvek. Vinston se zbog neeg zatee kako misli o gospoi
Parsons sa njenom raåupanom kosom i praåinom u borama na licu. Za dve godine
ona njena deca e je ve prokazati Policiji misli. Gospou Parsons e ispariti.
Sajma e ispariti. Vinstona e ispariti. O'Brajena e ispariti. Parsonsa, meutim,
nee ispariti. Besokog stvora s pajim glasom takoe nee ispariti. One male ljude
nalik na bubaåvabe - ni njih nee ispariti. A onu devojku crne kose, onu iz
odeljenja za prozu - ni nju nee nikad ispariti. inilo mu se da instiktivno
raspoznaje ko e preçiveti, a ko nestati; mada rei åta je upravo to zbog ega e
ovi prvi ostati u çivotu, nije bilo lako.
U tom trenutku ga çestok trzaj izvue iz maåtarije. Devojka sa susednog
stola beåe se upola okrenula, i posmatrala ga je. To je bila ona crnokosa.
Posmatrala ga je postrance, ali sa udnom usredsreenoåu. U trenutku kad im se
pogledi sretoåe, ona okrete glavu.
Vinstonu izbi znoj po kimi. Zapara ga jezovita kandça straha, i nestade
skoro u istom trenutku, no za njom ostade neka uporna nelagodnost. Zaåto ga
posmatra? Zaåto ga stalno prati? Na svoju çalost, nije se mogao setiti da li je ve
bila za tim stolom kad je on doåao ili je naiåla kasnije. No u svakom sluaju ona je
jue, za vreme Dva minuta mrçnje, sela odmah iza njega iako za tim nije bilo
nikakve vidljive potrebe. Najpre e biti da je htela da ga prisluåkuje i proveri da li
vie dovoljno glasno.
Zatim mu se vrati ranije misao: da ona verovatno nije iz Policije misli; no
upravo su åpijuni - amateri bili najopasniji od svih. Nije znao koliko ga je
posmatrala; moçda i celih pet minuta; moçda mu lice i nije bilo sasvim pod
kontrolom. Bilo je straåno opasno dopustiti mislima da odlutaju kad se ovek
nalazio na bilo kom javnom mestu ili na dohvatu telekrana. Mogla je izdati
najmanja sitnica. Neki tik, ili nesvestan izraz zebnje, ili mrmljanje sebi u bradu -
bilo åta åto navodi na pomisao da u oveku ima neeg nenormalnog, da on u sebi
neåto krije. U svakom sluaju, imati nepodesan izraz na licu (izraz neverice, na
primer, u trenutku kad se na telekranu objavljuje kakva pobeda) bilo je samo po
sebi kaçnjivo. Za tako åta je ak postojala i re u Novogovoru. Zloizraz.
Devojka mu beåe ponovo okrenula lea. Moçda ga zaista i ne prati; moçda je
istim sluajem dva dana uzastopce sela do njega. Cigareta mu se beåe ugasila; on
je paçljivo poloçi na ivicu stola. DopuåLe je posle rada, ako uspe da sauva duvan
u njoj. Devojka za susednim stolom je vrlo verovatno åpijun u Policiji misli, i on e

31. 'çordç Orvel – 1984.
31/151
se vrlo verovatno u roku od tri dana nai u podrumima Ministarstva ljubavi, ali
polovina cigarete je polovina cigarete, i treba je sauvati. Sajm beåe smotao svoju
traku papira i gurnuo je u dçep. Parsons se beåe ponovo raspriao.
"Bao, jesam li priao ja tebi", ree on, smeåkajui se i grickajui kamiå
svoje lule, "kako su ona moja dva deriåteta potpalila suknju onoj matoroj piljarki
na pijaci kad su je videli kako uvija kobasice u plakat sa slikom V.B.? Dobila je
gadne opekotine. MangupLi, a? Ali ne da imaju klikere! Vidiå kako ih u äpijunima
obuavaju. Prvoklasno! ak bolje nego u moje vreme. Znaååta su im sad najnovije
dali? Trube za uvo, kad prisluåkuju kroz kljuaonice! Moja curica preksino donela
jednu i isprobala na vratima dnevne sobe; kaçe, uje dvaput bolje nego golim
uvetom. Jasno, to je samo igraka, nemoj da zaboraviå; ali upuuje na pravi put,
a?"
Tog trenutka iz telekrana se u prodoran zviçduk piåtaljke, signal za
povratak na posao. Sva trojica skoLåe na noge da se umeåaju u guçvu oko liftova, i
iz Vinstonove cigarete ispade preostali duvan.
6.
Vinston je upisivao u svoj dnevnik:
To se desilo pre tri godine, u jednoj uzanoj sporednoj ulici blizu jedne od
velikih çeleznikih stanica. Ona je stajala pored neke kapije, ispod uline sijalice
koja je jedva svetlela. Imala je mladalako lice, veoma naåminkano. Privukla me je
upravo ta åminka, njena belina kao u maske, sa jarko crvenim usnama. lanice
Partije nikad se ne åminkaju. Na ulici nije bilo nikoga; nije bilo ni telekrana.
Zatraçila je dva dolara. Proåao...
Za trenutak se oseti nemonim da nastavi. Zatvori oi i pritisnu kapke
prstima, da iscedi iz njih viziju koja mu se uporno vraa. Beåe ga obuzela gotovo
neodoljiva çelja da na sav glas izvikuje skaredne rei. Ili da udara glavom o zid, da
preturi sto i zavitla mastionicu kroz prozor - da uini bilo åta çestoko, glasno ili
bolno åto bi moglo zaseniti uspomenu koja ga je kinjila.
Najgori neprijatelj ovekov, razmiåljao je on, jeste upravo njegov nervni
sistem. Svakog trenutka postoji opasnost da se unutraånja napetost pretvori u
kakav vidljiv simptom. On se seti oveka s kojim se pre nekoliko nedelja mimoiåao
na ulici: oveka sasvim svakodnevnog izgleda, lana Partije, od svojih trideset pet -
etrdeset godina, visokog i mråavog, sa torbom u ruci. Razdvajalo ih je svega
nekoliko metra kad se levi obraz tog oveka iznenada iskrivio od nekog gra. U
samom trenutku kad su se mimoiåli, gr se ponovio: trenutan trzaj, brz kao blenda
na fotografskom aparatu, ali oigledno priroen. Vinston se seti da je u tom
trenutku pomislio: ovaj ga je siromaåak ugasio. No najstraånije je bilo to åto je gr
po svemu sudei bio nesvestan. Najpogibeljnija opasnost je bila buncanje, ali on
nije video naina da se ovek od nje sauva.
Udahnu i nastavi da piåe:
Proåao sam s njom kroz kapiju, preko zadnjeg dvoriåta, i uåao u kuhinju u
podrumu. Uza zid je stajao krevet, a na stolu lampa koja je bila u prilinoj meri
zasenena. Ona...

32. 'çordç Orvel – 1984.
32/151
Zubi su mu trnuli. Doe mu da pljune. Mislio je istovremeno o çeni iz
podruma i svojoj çeni Ketrin. Bio je oçenjen - ili tanije, çenjen; verovatno je joå
uvek bio oçenjen, poåto mu je çena, koliko je mogao znati, bila joåçiva. Uini mu
se da ponovo udiåe onaj topli zaguåljivi vonj kuhinje u podrumu, vonj sastavljen od
bubaåvaba, prljave odee i ogavnog jevtinog parfema, no ipak zavodljiv jer nijedna
lanica Partije nije upotrebljavala parfem, niti se mogla zamisliti da to radi.
Parfem su upotrebljavale samo prolovke. U glavi mu je miris parfema bio
neraskidivo povezan sa bludom.
Odlazak toj çeni bio mu je prvi greh za oko dve godine. Razume se,
odlaçenje prostitutkama je bilo zabranjeno, no to je bila jedna od onih zabrana
koju je ovek mogao ponekad, skupivåi hrabrost, da prekråi. Bilo je opasno, ali ne
dotle da se za to gubila glava. Biti uhvaen sa prostitutkom moglo je znaiti pet
godina u logoru za prinudni rad; ako nije bilo nijednog drugog prekråaja, to bi bilo
sve. A doi do prostitutke bilo je lako; jedino je trebalo paziti da se ne bude
uhvaen na delu. Siromaånije etvrti vrvele su od çena spremnih da se prodaju.
Neke su se ak mogle kupiti i za bocu dçina, pia koje je za prole bilo zabranjeno.
Partija je preutno bila ak i sklona da podstie prostituciju, kao oduåak nagonima
koji se nisu mogli sasvim uguåiti. Sama raspusnost nije se uzimala za zlo, sve dok je
bila skrivena i liåena radosti, i sve dok su u pitanju bile samo çene iz najniçe,
prezrene klase. Neoprostivi zloin bio je promiskuitet izmeu samih lanova
Partije. Meutim - iako je to bio jedan od zloina koje su optuçeni u velikim
istkama bez izuzetka priznavali da su poinili - zamisliti tako åta u stvarnosti bilo
je teåko.
Cilj Partije nije bio samo spreiti muåkarce i çene da zasnivaju veze
vernosti koje ona ne bi bila u stanju da kontroliåe. Njen stvarni, neizreeni cilj bio
je ukloniti svako zadovoljstvo iz seksualnog ina. Neprijatelj nije bila toliko ljubav
koliko erotika, bilo u braku bilo van braka. Svaki brak izmeu lanova Partije
trebalo je da odobri poseban odbor, a to odobrenje je bilo uvek uskraivano - mada
princip nikad nije bio jasno izreen - ako se sticao utisak da izmeu njih postoji
fizika privlanost. Jedina priznata svrha braka bila je raanje dece za sluçbu
Partiji. Seksualni odnos je trebalo smatrati kakvom manjom operacijom, malice
odvratnom, kao åto je klistiranje. Ni ta ideja nikad nije bila jasno izreena, ali se
posrednim putem tuvila svakom lanu Partije joå od detinjstva. Postojale su ak i
organizacije kao Omladinska liga protiv seksa koja je zastupala potpuni celibat za
oba pola, s tim åto je svu decu trebalo zaçinjati veåtakim osemenjavanjem (åto se
na Novogovoru zvalo veåtosem) i odgajati u druåtvenim institucijama. Vinstonu je
bilo jasno da se tako åta ne misli ozbiljno, ali da se ipak uklapa u opåtu ideologiju
Partije. Partija je iåla na to da uguåi seksualni nagon ili, ako to ne moçe, da ga
deformiåe i ukalja. Nije znao zaåto je to tako, ali mu se inilo prirodno da tako
bude. A åto se tie çena, napori Partije su imali velikog uspeha.
On ponovo pomisli na Ketrin. Otkako su se rastali proålo je sigurno devet,
deset - skoro jedanaest godina. Zaudo je o njoj mislio malo. Deåavalo mu se da se
po nekolio dana uzastopce ak i ne seti da je uopåte bio çenjen. Bili su zajedno
svega nekih petnaest meseci. Partija nije dopuåtala razvod, ali je ipak u prilinoj
meri odobravala rastavu u sluajevima kad nije bilo dece.
Ketrin je bila visoka, plavokosa, vrlo uspravnog drçanja i velianstvenih
pokreta. Imala je gordo, orlovsko lice, lice koje se moglo smatrati aristokratskim
sve dok ovek ne bi shvatio da iza njega nema gotovo nikakve inteligencije. Joå
prvih dana braka, Vinston je bio doåao do zakljuka - mada je razlog mogao biti
prosto u tome åto je Ketrin poznavao bliçe nego veinu ostalih - da je ona
najglujplje, najprostije, najpraznoglavije ljudsko bie za koje zna. Nije imala
nijednu misao koja nije bila kakva parola; nije bilo nijedne nedotupavne misli,
apsolutno nijedne, koju nije mogla progutati ako je poticala od Partije. U sebi ju je

33. 'çordç Orvel – 1984.
33/151
zvao 'çivi magnetofon'. No i pored svega bi izdrçao s njom da nije bilo jedne jedine
stvari: seksa.
im bi je dotakao, ona se trzala i koila. Zagrliti nju bilo je kao zagrliti
pokretnu drvenu figuru. Najudnije je bilo to åto mu je davala utisak da ga, ak i
kad ga steçe uza se, svom snagom istovremeno i odbija od sebe, toliko su joj u tim
trenucima miåLi bili kruti. Ona bi prosto leçala i çmurila, i nije se ni opirala ni
saraivala, nego podnosila. To mu je bilo izvanredno neprijatno; na kraju je
postalo uçasno. No ak i tada je bio spreman da podnese çivot s njom da su se
mogli saglastiti da ne spavaju zajedno, ali Ketrin zaudo nije htela. Govorila je da
moraju zaeti dete ako je ikako mogue. I tako se farsa nastavljala, redovno,
jednom nedeljno, kad god nije bilo neizvodljivo. ak je imala obiaj da ga ujutru
odreenog dana podsea na to, kao na kakvu obavezu koja se dovee mora ispuniti
i koja se ne sme zaboraviti. U tim prilikama upotrebljavala je dva izraza. Jedan je
bio 'napraviti dete', a drugi 'izvråiti naåu duçnost prema Partiji', (da, odista je
upotrebljavala tu frazu). Vrlo brzo je poeo da se istinski uçasava kad bi se
odreeni dan pribliçio. Sreom nisu rodili dete; ona je najzad pristala da obustavi
dalje pokuåaje, i ubrzo potom su se rastali.
Vinston neujno uzdahnu. Zatim ponovo uze pero i napisa:
Ona se bacila na krevet i smesta, bez ikakvog uvoda, na najgrublji,
najuçasniji nain koji se moçe zamisliti, podigla suknju. Ja sam..
Vide se ponovo kako stoji u mutnom svetlu stone lampe, sa vonjem
bubaåvaba i jevtinog parfema u nosu, i oseanjem poraza i odvratnosti u srcu,
pomeåanim ak i u tom trenutku sa seanjem na Ketrinino belo telo, sleeno
zauvek hipnotikom moi Partije. Zaåto uvek mora da bude tako? Zaåto ne moçe da
stekne sebi çenu umesto ovih prljavih petljanja u razmacima od po nekoliko
godina? No imati istinsku ljubavnicu bilo je skoro nezamislivo. lanice Partije bile
su sve iste. Krepost se u njihovo bie bila upila isto tako duboko kao i odanost
Partiji. Paçljiva obrada u detinjstvu, sportske igre i hladni tuåevi, budalaåtine
utalambasane u åkoli, äpijunima i omladinskoj organizaciji, predavanja, parade,
pesme i vojna muzika - sve je to iz njih istislo prirodna oseanja. Razum mu je
govorio da mora biti izuzetaka, ali mu duåa nije verovala. Sve su one bile
neprobojne, kao åto lanice Partije i treba da budu. A on je hteo, ne toliko da bude
voljen, koliko da sruåi taj zid vrline, makar samo jednom u çivotu. Seksualni in,
uspeåno izveden, predstavljao je pobunu. æelja je bila zlomisao. Da nije niåta
drugo uinio no probudio Ketrin - kad bi to bilo mogue - znailo bi da ju je zaveo,
iako mu je bila çena.
No trebalo je staviti na papir i ostatak prie. On napisa:
Ja sam odvrnuo fitilj u lampi. Kad sam je video na svetlu...
Posle one tame, svetlo parafinske lampe izgledalo je bljeåtavo. On ju je tek
tada prvi put zaista video. Bio je zakoraio prema njoj, a onda zastao, ispunjen
pohotom i uçasom. Bilo mu je do bola jasno åta reskira time åto je doåao ovamo.
Bilo je savråeno mogue da ga patrola uhvati dok izlazi; uostalom, mogue je da ga
veekaju pred vratima. Ako ode ne uradivåi ono radi ega je doåao...!
To se moralo napisati, to se moralo priznati. Tek na svetlosti je primetio,
odjednom, da je ta çena stara. Sloj åminke na licu bio joj je tako debeo da se

34. 'çordç Orvel – 1984.
34/151
inilo da e popucati, kao maska od lepenke. U kosi je imala mnogo sedih; ali
najjezovitnije je bilo to åto su joj usta bila poluotvorena, a u njima nije bilo nieg
do peinskog mraka. Uopåte nije imala zuba.
On çurno napisa, rukopisom ve obezlienim:
Na svetlu sam video da je vrlo stara, najmanje pedeset godina. Ali ono sam
ipak obavio.
Ponovo pritiåte kapke prstima. Najzad je sve bilo napisano, ali olakåanje
nije dolazilo. Terapija nije uspela. Potreba da iz sveg glasa izvikuje skaredne rei
bila je isto onoliko çestoka koliko i ranije.
7.
Ako uopåte ima nade, pisao je Vinston, ona je u prolima.
Ako uopåte ima nade, ona mora biti u prolima, jer se samo u tim
uzmuvanim, zanemarenim masama, koje su sa injavale 85 odsto stanovniåtva
Okeanije, mogla proizvesti energija koja e razoriti Partiju. Partija se nije mogla
oboriti iznutra. Njeni neprijatelj, ako je imala neprijatelja, nisu imali naina da se
skupe, pa ak ne ni da jedan drugog prepoznaju. ak i kad bi ono legendarno
Bratstvo postojalo, åto je bilo jedva mogue, bilo je nezamislivo da se njegovi
pripadnici mogu skupljati u grupe vee od dvoje ili troje. Buntovniåtvo se
izraçavalo izrazom oiju, intonacijom glasa; u najboljem sluaju, nekom
proåaputanom rei. Ali proli, ako bi samo kojim sluajem postali svesni svoje
snage, ne bi imali potrebe da se kriju. Bilo bi dovoljno samo da se podignu i stresu,
kao konj kad stresa muve. Da hoe, mogli bi Partiju razneti u komade koliko sutra.
Valjda im jednog dana mora doi na pamet da se dignu. Pa ipak...!
On se seti kako je jednom iåao nekom ulicom prepunom sveta kad je
najednom iz poprene uliice malo ispred njega eksplodirao strahovit urlik stotina
glasova - çenskih. To je bio zagluåan, gromoglasan krik besa i oajanja, duboko,
glasno 'O-o-o-o-o!' koje je odjekivalo kao zvuk zvona kad se odbija od zidova. Srce
mu je podskoilo. Poelo je! pomislio je na to. Ulini neredi! Proli su se najzad
podigli! Kada je stigao do mesta odakle se ula buka, video je samo gomilu od dve-
tri stotine çena koje su se gurale oko pijanih tezgi, sa tako traginim izrazima lica
kao da su na brodu koji tone. No u tom trenutku opåti oaj se raspade na mnoåtvo
pojedinanih svaa. Posredi je bilo to åto su se za jednom od tih tezgi prodavale
plehane åerpe - bedna, krhka roba ali veoma traçena, jer je do kuhinjskog posua
bilo teåko doi. Sad se ispostavilo da je zalihe neoekivano nestalo. Pobednice u
guçvi, izgurane i izgaçene, pokuåavale su da odmagle sa svojim åerpama dok su
desetine ostalih çagorile oko tezge, optuçujui prodavca da sprovodi protekciju i da
negde u rezervi uva joå åerpi. U jednom trenutku se razleçe nova eksplozija
uzvika. Dve podbule çene, od kojih je jednoj kosa bila raåupana, bile su dohvatile
jednu istu åerpu i otimale se za nju. Jedan trenutak su vukle svaka na svoju stranu,
a zatim se dråka odlomi. Vinston ih je posmatrao s gaenjem. A ipak je, samo za
trenutak, u tom kriku iz svega nekoliko stotina grla, zazvuala takva straåna snaga!
Kako to da nikad ne viu tako zbog drugih, vaçnih stvari?
On napisa:

35. 'çordç Orvel – 1984.
35/151
Dok ne postanu svesne, nee se nikad pobuniti, a dok se ne pobune, nee
moi da postanu svesni.
Ova reenica, pomisli on, kao da je prepisana iz nekog partijskog
udçbenika. Razume se, Partija je tvrdila da je oslobodila prole ropstva. Pre
Revolucije su ih kapitalisti besramno izrabljivali, gladovali su, bili bievani, çene
prisiljavane da rade u rudnicima (çene su u stvari joå uvek radile u rudnicima),
åestogodiånja deca prodavana da rade u fabrikama. No u isto vreme, drçHi se
principa dvomisli, Partija je uila da su proli po prirodi niça bia koja se primenom
nekoliko jednostavnih pravila moraju drçati u pokornosti, kao çivotinje. U stvari se
o prolima znalo veoma malo. Nije bilo ni potrebno znati mnogo. Sve dok su radili i
razmnoçavali se, ostale njihove aktivnosti su bile nevaçne. Ostavljeni samima sebi,
kao stoka puåtena na argentinske ravnice, oni su se bili vratili nainu çivota koji
kao da im je bio uroen, kao da je preostao od iskoni. Raali su se, rasli na ulici, u
dvanaestoj godini poinjali da rade, prolazili kroz kratak procvat lepote i seksualne
çelje, venavali se u dvadesetoj, postajali sredoveni u tridesetoj, umirali najHåe
u åezdesetoj. Teçak fiziki rad, briga o kui i deci, sitne svae sa susedima,
filmovi, fudbal, pivo i, iznad svega, kocka ispunjavali su njihov duhovni horizont.
Drçati ih pod kontrolom nije bilo teåko. Meu njima se uvek kretalo nekoliko
agenata Policije misli, åirei laçne glasine i likvidirajui ono malo pojedinaca za
koje se smatralo da mogu postati opasni; ali nije bilo ni pokuåaja da se zadoje
ideologijom Partije. Nije bilo poçeljno da proli imaju vrste politike poglede. Od
njih se traçio jedino izvestan primitivni patriotizam na koji se moglo osloniti kad
god bi zatrebalo privoleti ih na duçe radno vreme ili smanjenje sledovanja. ak i
kad su postajali nezadovoljni, kao åto se koji put deåavalo, njihovo nezadovoljstvo
nije vodilo nikuda jer su ga, nemajui opåtih predstava, mogli usredsrediti samo na
sitne pojedinane trzavice. Vea zla po pravilu nisu primeivali. Znatna veina
prola ak nije ni imala telekran u kui. ak se i obina policija retko meåala u
njihove poslove. U Londonu je bilo neverovatno mnogo kriminala; postojao je ceo
jedan podzemni svet lopova, razbojnika, prostitutki, prodavaca droga i varalica
svih vrsta; no sve je to bilo nevaçno jer se deåavalo samo meu prolima. U pitanju
morala bilo im je dozvoljeno da se drçe obiaja svojih predaka. Seksualni
puritanizam Partije nije im bio nametan. Promiskuitet se nije kaçnjavao, razvod je
bio dopuåten. äto se toga tie, bila bi dozvoljena i religija da su proli pokazali bilo
kakav znak potrebe il çelje za njom. Bili su ispod svake sumnje. Kao åto je govorila
partijska parola: 'Proli i çivotinje su slobodni.' Vinston poe rukom naniçe i oprezno
se poHåa po oteenoj veni. Bila ga je ponovo zasvrbela. Ono na åta se ovek
redovno vraa bila je nemogunost da se sazna kakav je zaista bio çivot pre
Revolucije. On izvadi iz fijoke udçbenik istorije za decu, koji je bio uzajmio od
gospoe Parsons, i poe odatle prepisivati jedan pasus u svoj dnevnik:
U proålosti, pre naåe slavne Revolucije, London nije bio onaj lepi grad koji
danas poznajemo. On je tada bio mrano, prljavo, bedno mesto gde skoro niko nije
imao dovoljno da jede i gde je stotine hiljada siromaånih ljudi çivelo bez odee na
nogama, pa ak bez krova nad glavom. Deca vaåih godina morala su da rade
dvanaest asova dnevno za svirepe gospodare koji su ih tukli bievima ako nisu
radili dovoljno brzo i hranila ih samo mrvama ustajalog hleba i vodom. Ali usred
ove straåne bede postojalo je samo nekoliko velikih i lepih kua gde su çiveli
bogataåi koji su imali i po trideset sluga. Bogataåi su se zvali kapitalisti. To su bili
debeli, ruçni ljudi zlobnih lica kao ovaj naslikan na sledeoj strani. Na slici se vidi
da je odeven u dug crni kaput koji se zvao frak, i sjajan åHåir neobinog izgleda,

36. 'çordç Orvel – 1984.
36/151
nalik na culundar, koji se zvao cilindar. To je bila uniforma kapitalista, i niko je
drugi nije smeo nositi. Kapitalisti su posedovali sve na svetu, a svi ostali su bili
njihove sluge. Oni su posedovali svu zemlju, sve kue, sve fabrike, sav novac. Ako
ih neko nije sluåao, oni su ga morali baciti u zatvor ili mu oduzeti posao tako da
umre od gladi. Kad bi govorio sa kapitalistom, obian ovek je morao da se ulaguje
i klanja pred njim, da skida kapu i da mu se obraa sa 'gospodine'. Poglavar svih
kapitalista zvao se kralj. On...
Ali Vinston je ve znao åta dalje stoji u katalogu. Biskupi u talirima, sudije u
hermelinskim ogrtaima, sramni stub, akcije, mlin koji pokreu robovi, 'maka sa
devet repova', gradonaelnikov banket, i obiaj da se papa celiva u prst na nozi.
Zatim neåto zvano jus primae noctis, o emu verovatno deji udçbenici ne govore.
To je bio zakon po kome je svaki kapitalista imao pravo da spava sa svakom çenom
zaposlenom u ovoj ili onoj njegovoj fabrici.
Kako saznati koliko je od svega tog laç? Moçda i jeste istina da obian ovek
sada çivi bolje nego pre Revolucije. Jedino svedoanstvo nasuprot toj tvrdnji bio je
nemi protest u kostima, instinktivno oseanje da su uslovi pod kojima se çivi
neizdrçljivi i da su nekad morali biti drukiji. U glavi mu sinu da istinska
karakteristika savremenog çivota nije svirepost i nesigurnost, no jednostavno
golotinja, zaparloçenost, ravnoduånost. æivot, ako bi se ovek osvrnuo oko sebe,
nija imao slinosti ne samo sa laçima koje su kuljale s telekrana, nego ni sa
idealima koje je Partija teçila da dostigne. Velike oblasti tog çivota, ak i za
lanove Partije, bile su neutralne i nepolitike: otaljavati mune poslove, boriti se
za mesto u podzemnoj çeleznici, krpiti arape, iskamiti tabletu saharina, sauvati
polovinu cigarete. Ideal koji je Partija sebi postavila bio je neåto ogromno,
stravino i sjano - svet betona i elika, udoviånih maåina i zastraåujuih oruçja -
narod ratnika i fanatika koji maråira u savråenom jedinstvu a svi misle iste misli,
izvikuju iste parole, neprekidno rade, bore se, trijumfuju, progone - trista miliona
ljudi, i svi sa istim licem. Stvarnost su bili rastoeni, zaparloçeni gradovi gde su se
nedohranjeni ljudi vukli gore-dole u cipelama koje propuåtaju, u pokrpljenim
kuama iz devetnaestog veka koje su uvek smrdele na kupus i pokvarene klozete.
Prikaza mu se slika Londona, ogromnog i ruåevnog, grada miliona kanti za ubre; u
nju je bila upletena i slika gospoe Parsons, çene izborana lica i raskuåtrane kose
koja bespomono petlja oko zapuåene cevi na lavabou.
Vinston ponovo poHåa zglob na nozi. Danju i nou, telekran je tukao po
Xåima statikim podacima koji su dokazivali da ljudi danas imaju viåe hrane, viåe
odee, bolje kue, bolju razonodu - da çive duçe, da imaju krae radno vreme, da
su vei, zdraviji, jai, sreniji, inteligentniji, obrazovaniji, nego ljudi koji su çiveli
pre pedeset godina. Od toga se nijedna re nije mogla ni pobiti ni dokazati. Partija
je, na primer, tvrdila da je 40 odsto prola pismeno, u poreenju sa svega 15 odsto
pre Revolucije. Partija je tvrdila da je stopa smrtnosti kod dece svega sto åezdeset
na hiljadu, a da je pre Revolucije iznosila tri stotine, - i tako dalje, i tako dalje. To
je liilo na reåavanje problema sa dve nepoznate, pri emu je data samo jedna
jednaina. Bilo je lako mogue da je doslovno svaka re u udçbenicima istorije, ak
i ono åto se prihvatalo bez pitanja, ista fantazija. Zakoni kao åto su jus primae
noctis, bia kao åto su kapitalisti i delovi odee kao åto je cilindar mogli su i ne
postojati; on nije imao naina da to utvrdi.
Sve se topilo i maglilo. Proålost je bila izbrisana, in izbrisivanja
zaboravljen, i laç je postala istina. On je samo jednom u çivotu posedovao - i to
posle dogaaja; to je bilo vaçno - konkretan, nepobitan dokaz o jednom inu
falsifikata. Drçao ga je u ruci celih trideset sekundi. To se desilo negde 1973 - bilo

37. 'çordç Orvel – 1984.
37/151
kako bilo, negde u vreme kad su se on i Ketrin rastali. No onaj datum koji je vaçan
u celoj stvari prethodio je tome kojih sedam ili osam godina.
Poetak prie je u stvari padao u sredinu åezdesetih godina, u periodu
velikih istki u kojima su prvobitne voe Revolucije bile likvidirane jednom zauvek.
U 1970. od svih njih ostao je jedino Veliki Brat. Svi ostali su dotle ve bili
raskrinkani kao izdajnici i kontrarevolucionari. Goldåtajn je bio u bekstvu i krio se
neznano gde; åto se tie ostalih, nekoliko njih je prosto nestalo, dok je veina bila
pogubljena posle spektakularnih procesa na kojima su priznali sve svoje zloine.
Meu onima koji su najduçe ostlai u çivotu, bila su trojica voa po imenu Dçons,
Aronson i Raterford. Oni su bili uhapåeni po svemu sudei 1965. godine. Kao åto se
esto deåavalo, prvo su nestali, i godinu dana ili neåto duçe nije se znalo jesu li çivi
ili ne, a zatim najednom izvedeni pred javnost da optuçe sami sebe na uobiajeni
nain. Priznali su åpijuniranje u korist neprijatelja (neprijatelj je i tada bila
Evroazija), proneveru drçavnih sredstava, ubistvo raznih partijskih funkcionera,
intrige protiv Velikog Brata koje su datirale iz vremena dugo pre Revolucije i
sabotaçe koje su prouzrokovale smrt stotina hiljada ljudi. Poåto su to priznali, bili
su pomilovani, vraeni u Partiju i postavljeni na poloçaje koji su u stvari bili
sinekure, ali su odavali utisak vaçnih funkcija. Sva trojica su u Tajmsu objavila
duge, pokajnike lanke u kojima su analizirali razloge za svoju izdaju i obeavali
da e se popraviti.
Neko vreme poåto su bili puåteni na slobodu, Vinston ih je svu trojicu video
u kafani Pod kestenom. Seao se strave i opinjenosti koju je oseao posmatrajui
ih krajikom oka. Oni su bili daleko stariji od njega, ostaci jednog davnog sveta,
gotovo poslednje velike figure preostale iz herojskih ranih dana Partije. Iz njih je
joå uvek, jedva primetno, izbijala ar ilegalne borbe i graanskog rata Vinston je
imao oseanje, mada su injenice i datumi ve u to doba poeli da se zamagljuju,
da je za njih uo godinama pre Velikog Brata. No oni su sada bili i van zakona,
neprijatelji, nedodirivi, neopozivo osueni na konaan nestanak za godinu ili dve.
Ko bi jednom pao åaka Policiji misli na kraju se nikad ne bi izvukao. Oni su bil
leåevi koji ekaju da budu ponovo poslati u grob.
Svi stolovi oko njihovog bili su prazni. Nije bilo pametno ak ni biti vien u
blizini takvih ljudi. Oni su sedeli u tiåini nad Dåama dçina zainjenog karanfiliem,
åto je bio specijalitet kafane. Od sve trojice, Vinstona je najviåe impresionirao
Raterford. On je nekad bio uveni karikaturista, ije su brutalne karikature
doprinosile potpaljivanju javnog mnjenja pre i za vreme Revolucije. ak su se i
sada u Tajmsu pojavljivale, u dugim razmacima, njegove karikature. One su sad
bile samo imitacija njegovog ranijeg stila, udnovato beçivotne i neubedljive. Uvek
su u pitanju bile stare teme, podgrejane za novu priliku - siromaåne stambene
etvrti, izgladnela deca, uline borbe, kapitalisti u cilindrima - kapitalisti su se
izgleda ak i na barikadama drçali svojih cilindara - beskrajan, beznadeçan napor
za vraanjem u proålost. On je bio ogromnog rasta, sa grivom masne sede kose,
buhavim licem i debelim, crnakim usnama. U svoje vreme je morao biti
izvanredno snaçan; sad je njegovo ogromno telo bilo opuåteno, povijeno, podbulo,
rasklimano na sve strane. inilo se da se na oigled slama, kao planina koja se
raspada.
Bilo je petnaest asova; samotno doba dana. Vinston se viåe nije seao kako
se u to doba zadesio u kafani. Ona je bila gotovo prazna. Iz telekrana se cedila
muzika metalnog zvuka. Njih trojica su sedeli u svom uglu skoro nepokretno, ne
govorei ni re. Nepozvan, kelner im donese novu turu dçina. Na stolu pred njih
bila je åahovska tabla; figure su bile nameåtene, ali niko nije poinjao igru. A zatim
se, za kojih pola minuta, neåto desi sa telekranima. Melodija koju su svirali
promeni se; promeni se ak i ton: u njemu se pojavi - ali to je bilo teåko opisati -

38. 'çordç Orvel – 1984.
38/151
bila se pojavila jedna udna, åkripava, reska, podrugljiva nota; Vinston ju je u sebi
nazivao çutom notom. A onda na telekranu zapeva neki glas:
Pod kestenom senke duge
Prodadosmo jedno drugo,
Jedno drugo bez kapare
Prodadosmo za dve pare.
Njih trojica se i ne pomakoåe. No kad je joå jednom bacio pogled na
Raterfordovo ruçno lice, Vinston vide da su mu oi pune suza. I prvi put primeti, s
nekom unutraånjom drhtavicom, ne znajui ak ni zbog ega je udrhtao, da je i
Aronsonu i Raterfordu nos bio slomljen.
Neåto kasnije sva trojica su bili ponovo uhapåeni. Ispostavilo se da su od
samog trenutka kad su prvi put puåteni poeli kovati zavere. Na drugom procesu
ponovo su priznali sve stare zloine, i joå ceo spisak novih. Posle toga su bili
pogubljeni, a njihova sudbina zabeleçena u istoriji Partije kao opomena buduim
generacijama. Nekih pet godina posle toga, 1973, Vinston je razvijao sveçanj
dokumenata koji mu je upravo bio pao iz pneumatine cevi na sto i naiåao na
komad papira koji je oigledno bio ubaen meu meu ostale pa zaboravljen. U
trenutku kada ga je poravnao, on shvati njegov znaaj. To je bila polovina jedne
strane Tajmsa starog nekih deset godina - gornja polovina strane, na kojoj se
nalazio datum - na kojoj je bila fotografija grupe delegata na nekom partijskom
kongresu u Njujorku. U sredini grupe stajali su Dçons, Aronson i Raterford. Greåke
nije moglo biti; u svakom sluaju, u legendi ispod fotografije bila su njihova imena.
Znaaj fotografije bio je u tome åto su na oba procesa sva trojica priznala
da su tog dana bili na evroazijskom tlu. Bili su odleteli, sa nekog tajnog aerodroma
u Kanadi, na mesto sastanka koje je bilo negde u Sibiru i sastali se sa lanovima
generalåtaba evroazijske armije, kojima su odali vaçne vojne tajne. Vinstonu se taj
datum zadrça u seanju, jer je tog dana bio Ivanjdan; no cela ta pria svakako je
bila zabeleçena na bezbroj mesta. Zakljuiti se moglo samo jedno: da su sva
priznanja bila laç.
Razume se, tako neåto nije samo za sebe predstavljalo neko otkrie. Vinston
ak ni u to vreme nije verovao da su ljudi likvidirani u istkama zaista poinili sve
zloine za koje su bili optuçeni. Ali fotografija je predstavljala konkretan dokaz,
ona je bila deo ukinute proålosti, kao fosil koji, pronaen u nepredvienom sloju,
obara geoloåku teoriju. Ona je bila dovoljna da razbije Partiju u atome, kad bi se
samo nekako mogla objaviti i njeno znaenje razglasiti.
Nastavio je rad i ne zastavåi. im je video åta je na fotografiji i kakvo joj je
znaenje, pokro ju je listom papira. Ona se na sreu, kad ju je odvio, sa telekrana
videla naopake.
Zatim je stavio blok za beleåke na koleno i gurnuo stolicu unazad, da bi se
åto je mogue viåe odmakao od telekrana. Ne pokazivati niåta na licu nije bilo
teåko; s izvesnim naporom moglo se kontrolisati ak i disanje, ali kucanje srca se
nije moglo regulisati, a telekran je bio taman dovoljno osetljiv da uhvati otkucaje.
Pustio je da proe, kako je ocenio deset minuta celo vreme muen strahom da e
ga neka sluajnost - na primer, daåak promaje preko stola - odati. Zatim je,
fotografiju, ne otkrivajui je, ubacio u rupu za pamenje, zajedno sa joå nekim
nepotrebnim papirima. Ona se tamo za nepun minut pretvorila u pepeo.

39. 'çordç Orvel – 1984.
39/151
To se desilo pre deset - jedanaest godina. Danas bi verovatno tu fotografiju
sauvao. udilo ga je åto mu seini da to åto ju je drçao u ruci neåto menja stvar
ak i sad kad su fotografija i snimljeni dogaaj bili samo seanje. Je li mo Partije
nad proåloåu slabija, upita se on, zato åto je jedan dokaz koji viåe ne postoji
nekad postojao?
No ta fotografija, ak i kad bi je bilo mogue uskrsnuti iz pepela, danas viåe
ne bi predstavljala nikakav dokaz. U vreme kad ju je pronaåao, Okeanija viåe nije
bila u ratu sa Evroazijom, tako da je Istazija bila ta kojoj su ona tri mrtva oveka
izdali svoju zemlju. Kasnije je bilo novih optuçbi - dve, tri, viåe se nije seao
koliko. Lako je mogue bilo da su priznanja bila preraivana i preraivana sve dok
prvobitni datumi i injenice nisu izgubili svaki znaaj. Proålost se ne samo menjala,
nego menjala bez prestanka. Najviåe ga je muilo, na neki koåmaran nain, to åto
nikad nije jasno shvatio emu taj ogromni sistem obmane. Neposredne prednosti
koje daje falsifikovanje proålosti bile su oigledne, ali krajnji motiv je bio
nedokuiv. On ponovo uze pero i napisa:
Jasno mi je KAKO; nije mi jasno ZAäTO.
Zapita se, kao åto se mnogo puta pre toga pitao, da nije lud on sam. Moçda
biti lud znai samo biti u manjini koja se sastoji od samo jednog oveka. Nekad je
znak ludila bilo verovanje da se zemlja okree oko sunca; danas je to verovanje da
je proålost neizmenjiva. Moçda je on jedini koji to veruje; ako je jedini, onda je
lud. No pomisao da je lud nije ga mnogo uznemirivala; uçasno je bilo to da je isto
tako mogao i ne biti u pravu.
On uze u ruke deji udçbenik istorije i pogleda sliku Velikog Brata koja je
zauzimala celu prvu stranu. Hipnotike oi zagledaåe se u njegove. Ljudi su çiveli
ceo çivot pod pritiskom neke ogromne sile - neega åto prodire u unutraånjost
lobanje, tue po mozgu strahom isteruje verovanja, navodi oveka, maltene da
porie svedoanstvo svojih ula. Na kraju e Partija objaviti da su dva i dva pet.
Bilo je neizbeçno da pre ili posle iznese tu tvrdnju: to je zahtevala logika njenog
poloçaja. Njena filozofija je preutno poricala ne samo vrednost iskustva, nego i
samo postojanje spoljne stvarnosti. Zdrav razum bio je jeres nad jeresima.
Meutim, nije poraçavalo to åto se za drukije miåljenje kaçnjavalo smru;
poraçavala je pomisao da je Partija moçda ipak u pravu. Jer, najzad, otkud znamo
da su dva i dva zaista etiri? Ili da zemljina teça zaista dejstvuje? Ili da je proålost
neizmenjiva? Ako i proålost i spoljni svet postoje samo u svesti a svest je podloçna
kontroli - åta onda?
Ne! Hrabrost mu skoi sama od sebe. Pred oi mu izie, nedozvano
nikakvom neposrednom asocijacijom, O'Brajenovo lice. Bio je sigurniji nego ikad da
je O'Brajen na njegovoj strani. Dnevnik je bio za O'Brajena - upuen O'Brajenu; kao
beskrajno pismo koje niko nee proitati, ali koje je adresirano na jednu odreenu
osobu i iz te injenice dobija svoju boju.
Partija nalaçe da se svedoanstvo oiju i uåiju mora odbaciti. To je njena
konana, najsuåtinskija naredba. Vinstonu se srce steçe od pomisli na ogromnu silu
podignutu na njega na lakou s kojom bi ga svaki partijski intelektualac pobedio u
debati, na suptilne argumente koje on ne bi mogao da shvati, a kamoli da na njih
odgovori. A ipak je u pravu! Oni greåe, a u pravu je on. Mora se braniti sve åto je
Rigledno, åto je glupo, åto je istinito. Oigledne istine su istinite, toga se
pridrçavaj! Stvarni svet postoji, njegovi se zakoni ne menjaju. Kamenje je tvrdo,
voda je mokra predmeti koji nisu poduprti padaju prema srediåtu zemlje. S
oseanjem da se obraa O'Brajenu, i, u isto vreme, da iznosi vaçan aksiom, on
napisa:

40. 'çordç Orvel – 1984.
40/151
Sloboda, to je sloboda rei da su dva i dva etiri. Ako je to dato, sve ostalo
dolazi samo po sebi.
8.
Odnekud, sa dna nekog prolaza, na ulicu doplovi miris kafe koja se prçi -
prave kafe, ne kafe Pobeda I protiv svoje volje, Vinston zastade. Za sekund-dva
ponovo se nae u poluzaboravljenom svetu svog detinjstva. Onda se neka vrata
zalupiåe i uutkaåe miris kao zvuk.
Bio je preåao nekoliko kilometara trotoarima; u proåirenoj veni mu je
pulsiralo. To je bio ve drugi put u tri nedelje kako nije proveo vee u Centru
kulture i odmora - nepromiåljen potez, jer se svaije prisustvo briçljivo
proveravalo. U principu, lan Partije nikad nije imao slobodnog vremena i nije
nikad bio sam osim u krevetu. Kad ne radi, jede ili spava, trebalo je da uestvuje u
kakvoj kolektivnoj rekreaciji; initi bilo åta åto je odavalo sklonost ka usamljivanju,
ak i åetati sam, uvek je bilo pomalo opasno. U Novogovoru je i za to postojala re:
svojeçivot, åto je oznaavalo individualizam i ekscentrinost. Ali te veeri, kad je
iziåao iz Ministarstva, blagi aprilski vazduh ga beåe zaveo. Nebo je bilo toplije plavo
nego ikad ranije te godine; dugo, buno vee u Centru, dosadne, zamorne igre,
predavanja, åkripavo drugarstvo podmazano dçinom najednom mu se uiniåe
nepodnoåljivim. Povodei se za impulsom, okrenuo je lea autobuskoj stanici i
odlutao u lavirint Londona, prvo na jug zatim na istok, zatim na sever, gubei se u
nepoznatim ulicama i skoro ne hajui u kom pravcu ide.
Ako uopåte ima nade, bio je zapisao u dnevnik, ona je u prolima. Te rei su
mu se neprestano vraale, konstatacija mistine istine i oiglednog besmisla.
Nalazio se negde u kvartu najamnih straara, severoistono od mesta koje se nekad
zvalo çeleznika stanica Sent Pankras. Iåao je kaldrmisanom ulicom izmeu
dvospratnica olupanih kapija koje su izlazile pravo na trotoar i na neki udan nain
podseale na pacovske rupe. Ovde-onde meu kockama kaldrme videle su se bare
prljave vode. Naokolo je ulazilo i izlazilo iz kapija, nestajalo niz prolaze koji su se
odvajali s obe strane, i vrvelo trotoarima zaXujue mnoåtvo sveta - devojke u
punom cvatu, sa grubo naåminkanim ustima, mladii koji su ganjali devojke, debele
rasklimatane çene po kojima se videlo kako e devojke izgledati kroz deset godina,
starci koji su se vukli na iskrivljenim nogama, i poderana bosonoga deca koja su se
igrala u barama i rasturala na ljutite krike svojih majki. Skoro etvrtina prozora u
toj ulici bilo je razbijeno i pokrpljeno kartonom ili furnirom. Na Vinstona skoro niko
nije obraao paçnju; nekoliko njih ga je posmatralo s nekom uzdrçljivom
radoznaloåu. Ispred jedne kapije stajale su i razgovarale dve udoviåno debele
çene sa rukama crvenim kao cigla prekråenim preko kecelje. Dok se pribliçavao,
Vinston uhvati nekoliko mrvica njihovog razgovora.
"Jeste, reko' ja njoj, sve je to, reko', lepo i krasno. Al' da si ti na mom
mestu, pitala bi' ja tebe åta bi' radila. Lako je, reko', tebi da mi soliå pamet, al' da
su tebi moje brige, i ti bi tako isto."
"Jes', vala", ree druga, "to i jeste ono."
Reskavi glasovi se namah prekidoåe. Dok je prolazio, çene ga odmeriåe u
neprijateljskom utanju. No posredi u stvari nije bilo neprijateljstvo: jednostavno
neki oprez, neko trenutno koenje, kao pri prolasku kakve nepoznate çivotinje.
Plavi kombinezon lana Partije u ovakvoj ulici nije mogao biti svakodnevni prizor. U
stvari, biti vien na takvom mestu nije bilo preporuljivo, sem ako ovek nije imao
odreenog posla. Ako bi naleteo na patrolu, ona bi ga lako mogla zaustaviti. 'Druçe
molim vas vaåa dokumenta. äta radite u ovom kraju? U koje vreme ste iziåli s posla?

41. 'çordç Orvel – 1984.
41/151
Je li ovo vaå uobiajeni put do kue?' - i tako dalje, i tako dalje. Doduåe, nijedno
pravilo nije zabranjivalo povratak kui neuobiajenim putem; ali tako neåto je bilo
dovoljno da ovek skrene na sebe paçnju Policije misli.
Odjednom se cela ulica uzbuni. Sa svih strana se zaXåe povici upozorenja.
Ljudi su uletali u kapije kao zeevi. Neåto ispred Vinstona, neka mlada çena iskoi
iz kapije, dohvati dete koje se igralo u bari, zavi ga u kecelju i ponovo uskoi u
kapiju, sve u jednom pokretu. U istom trenutku, ovek u crnom odelu naboranom
kao harmonika koji se beåe pojavio iz jednog pobonog prolaza, potra prema
Vinstonu, uzbueno pokazujui na nebo.
"Laa!" povika on. "uvaj se, åefe! Eno je gore! Brçe lezi!"
'Laom' su zbog neega proli nazivali raketne bombe. Vinston se smesta baci
potrbuåke. Proli su skoro uvek bili u pravu kad su davali ova upozorenja. inilo se
da imaju neki instinkt koji im je nekoliko sekundi unapred govorio da raketa dolazi,
iako su rakete navodno bile brçe od zvuka. Vinston sastavi ruke nad glavom. Zau
se tresak od koga se uini da se plonik podiçe; po leima mu se prosu kiåa neega
lakog. Kad je ustao, vide da je pokriven komadiima stakla od najbliçeg prozora.
Poe dalje. Bomba beåe sruåila grupu kua na dvesta metara od njega. U
vazduhu je visila crna perjanica dima, a ispod nje oblak praåine od maltera, u
kome se ve oko ruåevina okupljala gomila. Ispred njega je na ulici leçala gomilica
maltera u ijoj sredini se video svetlocrveni potoL. Kad se pribliçio, vide da tu
leçi åaka odseena u zglobu. Sem svetlocrvene rane, ruka je bila toliko pobelela da
je liila na gipsani odlivak.
On je åutnu u slivnik, a zatim, da bi izbegao guçvu, skrete desno u poprenu
uliicu. Posle tri-etiri minuta nae se van oblasti koju je zahvatila bomba; prljavi
gamizavi çivot tekao je dalje kao da se niåta nije ni desilo. Bilo je skoro dvadeset
asova, i prodavnice pia za prole ('krme', kako su ih zvali) bile su dupke pune.
Kroz njihova umazana vrata koja su se neprekidno otvarala i zatvarala, prodirao je
zadah mokrae, strugotine i kiselog piva. U uglu koji je inila izbaena fasada
jedne kue tri oveka su stajala zbijeni jedan uz drugog; srednji je drçao u ruci
savijene novine, koje su ostala dvojica prouavala preko njegovog ramena. Joå pre
no åto se dovoljno pribliçio da im razazna izraz lica, Vinston je u svakoj crti
njihovog tela jasno video duboku zanesenost. Oigledno su itali neku ozbiljnu
vest. Kad je stigao na nekoliko koraka od njih, grupica se odjednom rasturi a dva
oveka se poHåe çestoko prepirati. Za trenutak se ak inilo da tek åto se nisu
potukli.
"Ama sluaj kad ti lepo govorim! Kad ti kaçem, ima viåe od etrn'es' meseci
kako nije iziåla sedmica!"
"Jes', avola nije!"
"Nije, bre! Ja kui uvam sve rezultate od poslednje dve godine, sve imam
zapisano. im koje vuenje, ja zapiåem; kao sat. I, kad ti kaçem, ima viåe od
etrn'es' meseci..."
"E baå je iziåla! I broj u da ti kaçem. etristo sedam, zavråavao se na
etiristo sedam. To ti je bilo u februaru mesecu - druga nedelja u februaru."
"Evo ti ga åto je bilo u februaru! Sve ja to kui imam zapisano, crno na belo.
I kad ti kaçem, ima viåe od..."
"Dosta bre, ljudi ako boga znate!" viknu trei.
Razgovarali su o lutriji. Kad je preåao trideset metara, Vinston se osvrte.
Joå uvek su se raspravljali, oçivelih, zapaljenih lica. Lutrija, koja je svake nedelje
isplaivala ogromne zgoditke, bila je jedini vid druåtvenog çivota za koji su proli

42. 'çordç Orvel – 1984.
42/151
pokazivali ozbiljno interesovanje. Verovatno ih je bilo na milione kojima je lutrija
predstavljala glavni, ako ne i jedini razlog da i dalje çive. Ona je bila njihova
radost, njihova ludost, njihov melem, njihov duhovni podstrek. Kad je lutrija bila u
pitanju, jedva pismeni ljudi bili su sposobni za komplikovane raunske radnje i
neviene podvige memorije. Postojalo je celo jedno pleme ljudi koji su zaraivali
sebi za çivot prosto prodajom sistema, prognoze i amajlija. Vinston nije imao veze
sa organizacijom lutrije - to je bila nadleçnost Ministarstva obilja - ali je znao (kao,
uostalom, i svaki lan Partije) da su zgodici u veini sluajeva izmiåljeni. Zaista su
se isplaivale samo manje sume, a dobitnici premija bili su nepostojee linosti. U
odsustvu pravog saobraaja unutar Okeanije, to nije bilo teåko udesiti.
Ali ako je uopåte bilo nade, ona je bila u prolima. ovek se toga morao
drçati. Iskazano reima, to je delovalo razumno; a kad je ovek posmatrao ljudska
bia koja prolaze pored njega, postajalo je in vere. Ulica u kojoj beåe skrenuo
vodila je nizbrdo. Zbog ega mu se inilo da je u toj ulici ve bio, i da je nedaleko
od nje jedan od veih bulevara. Odnekud ispred njega razleçe se vika. Ulica je
zavijala pod oåtrim uglom i zavråavala se stepenicama koje su vodile u uvueni
prolaz gde je nekoliko piljara prodavalo sparuåeno povre. U tom trenutku Vinston
se seti gde je. Prolaz je vodio u glavnu ulicu, a iza sledeeg ugla, ni pet minuta
odatle, nalazila se antikvarnica gde je kupio praznu svesku koja mu je sad bila
dnevnik. A nedaleko od te radnje, u maloj knjiçari, bio je kupio pero i mastilo.
Na vrhu stepenica zastade za trenutak. Na suprotnoj strani prolaza nalazio
se neki mali umez od krme, ije prozore kao da je pokrilo inje; u stvari su bili
prekriveni slojem praåine. Neki starac, pogrbljen ali çivahan, sa belim brkovima
koji su se kostreåili napred kao u raka, gurnu vrata i ue. Dok je stajao i
posmatrao, Vinstonu pade na pamet da je starac, kome je bilo najmanje osamdeset
godina, u vreme Revolucije ve morao biti ovek srednjih godina. On i joå
nekolicina njegovih vrånjaka bili su poslednja preostala veza sa nestalim svetom
kapitalizma. U samoj Partiji viåe nije bilo mnogo ljudi koji su u zrelo doba uåli pre
Revolucije. Starija generacija je najveim delom bila likvidirana u velikim istkama
åezdesetih godina, a åDica preçivelih bila je zastraåena do potpune intelektualne
predaje. Ako je postojao iko çivi ko mu moçe rei istinu o prvoj polovini veka, to je
mogao biti neki prol. Vinstonu odjednom proe kroz glavu onaj pasus iz udçbenika
istorije koji je bio prepisan u dnevniku; na to ga obuze neki ludaki impuls. Ui e
u krmu, nekako se upoznati sa starcem, i raspitati se kod njega. Rei e mu:
"Priajte mi o çivotu u vreme kad ste bili deak. Kako je bilo u to vreme? Je li bilo
bolje ili gore nego danas?"
Na brzinu, da ne bi imao vremena da se uplaåi, on sie stepenicama i pree
uzanu uliicu. Razume se, ceo poduhvat je bio nerazuman. Kao i obino, nije
postojao nikakav propis koji bi izriito zabranjivao razgovor sa prolima ili posetu
njihovim krmama, no i jedno i drugo je bilo pojava previåe neobina da bi proåla
neprimeena. Ako se pojavi patrola, mogao se pravdati da mu je pripalo zlo, no to
bi mu teåko poverovali. On gurnu vrata; u lice ga udari odvratan sirasti zadah
kiselog piva. Dok je ulazio, buka u krmi opade za polovinu. Za leima oseti kako
svi posmatraju njegov plavi kombinezon. Ljudi koji su u dnu sale igrali strelice
(Bacanje strelica u metu - u engleskim kafanama se po pravilu nalaze strelice i
meta za ovu omiljenu igru; prim. prev.) prekidoåe igru za itavih trideset sekundi.
Starac je stajao za åankom i oko neega se prepirao sa kelnerom, krupnim,
gojaznim mladiem kukasta nosa i ogromnih dolaktica. Grupica ostalih stajala je
oko njih sa Dåama u rukama i posmatrala prizor.
äta 'oHå, lepo sam te pitao," ree starac, ratoborno ispravljajui ramena.
"'OHå da kaçHå da u celoj ovoj rupi ne mo'å naHå kriglu od pinte?"

43. 'çordç Orvel – 1984.
43/151
"Pinta? äta ti je sad pa to?" upita kelner, naginjui se prema starcu i
oslanjajui se vrhovima prstiju na åank.
"Vidi ga! Kobajagi kelner a ne zna åta je pinta. Pinta ti je pola kvarta, a
et'ri kvarta, to je galon. 'OHå joå i azbuku da te uim?"
"Nikad uo nisam", odreza kelner. "Litar i pola litra - drugo ne sluçimo. Eno
ti tamo Dåe na polici."
"Ja pijem na pinte," nije se davao starac. "Baå si mog'o da mi natoLå pintu.
Kad sam ja bio mlad nije bilo niåta na taj tvoj litar."
"Kad si ti bio mlad ljudi su joå çiveli na drveu", ree kelner, namigujui
ostalim gostima.
Odjeknu smeh, i nelagodnosti od Vinstonovog ulaska kao da nestade.
Starevo lice prekriveno belim ekinjama beåe porumenelo. On se okrete,
gunajui neåto za sebe, i sudari se s Vinstonom. Vinston ga blago uhvati za ruku.
"Jeste li za jedno pie?" upita ga on.
"Vi ste gospodin ovek", ree starac, ponovo ispravljajui ramena. On kao da
nije primeivao Vinstonov plavi kombinezon. "Daj jednu pintu!" dobaci on kelneru,
agresivno. "Pintu pivuge."
Kelner im natoi po pola litra tamnosmeeg piva u debele krigle koje je bio
isprao u kofi ispod åanka. U prolskim krmama moglo se dobiti jedino pivo. Oni nisu
smeli da piju dçin, ali su do njega ipak mogli doi bez mnogo muke. Igra strelica
nastavi se punom parom, a ljudi za åankom poHåe razgovarati o lutriji. Vinstonovo
prisustvo za trenutak beåe zaboravljeno. Pored prozora je stajao amov sto; tu je
mogao razgovarati sa starcem ne plaåHi se da e ga ko uti. Opasnost je bila
velika, ali u krmi bar nije bilo telekrana, åto je proverio joå kad je uåao.
"Baå je mog'o da mi natoi pintu", zaguna starac sedajui. "Pola litra mi je
malo. Od pola litra ne mogu da se zadovoljim. A ceo litar mnogo. Ako popijem
litar, svaki as me tera u klozet. Baåka cena."
"Mora biti da ste videli velikih promena u çivotu", ree Vinston za probu.
Stareve bledoplave oi skretoåe sa mete za strelice na åank, a sa åanka na
vrata muåkog klozeta, kao da je mislio da su se promene desile u samoj krmi.
"Pivo je bilo bolje", ree on najzad. "I jeftinije! Kad sam ja bio mlad, pivo je
koåtalo - mi smo govorili 'pivuga' - et'ri penija pinta. Joå pre rata, naravno."
"Koji je to rat bio?" upita Vinston.
"Svi ratovi", rasejano odgovori starac. On podiçe Dåu; ramena mu se ponovo
ispraviåe. "E pa, çiveli; u vaåe zdravlje!"
2åtra jabuica na mråavom grlu odskoi, spusti se zaprepaåujuom brzinom
i piva nestade. Vinston ode do åanka i vrati se sa joå dve politrice. Starac je, reklo
bi se, bio zaboravio svoju predrasudu protiv celog litra.
"Vi ste mnogo stariji od mene", ree Vinston. "Po svemu sudei bili ste
odrastao ovek joå pre nego åto sam se ja rodio. Vi joå pamtite kako je bilo u
starim vremenima, pre Revolucije. Ljudi mojih godina, u stvari, ne znaju niåta o
tom dobu. Mi o tome moçemo samo itati u knjigama, a ono åto u njima piåe moçe
i ne biti istina. Zato bi voleo da ujem åta vi mislite. U udçbenicima istorije piåe da
je çivot pre Revolucije bio potpuno razliit od danaånjeg, da je tada postojala
stravina tiranija, nepravda, siromaåtvo - gore nego åto i zamisliti moçemo. Ovde u
Londonu masa sveta nije celog çivota imala dovoljno za jelo. Polovina njih nije
imala ni obue. Radili su dvanaest sati dnevno, napustili åkolu sa devet godina,
spavali po desetoro u jednoj sobi. A u isto vreme postojala je jedna åDica ljudi,

44. 'çordç Orvel – 1984.
44/151
svega nekoliko hiljada - kapitalisti, tako su se zvali - koji su bili bogati i moni. Oni
su posedovali sve åto se moglo posedovati. æiveli su u velikim raskoånim kuama sa
trideset slugu, vozili su se automobilima i koijama sa etiri konja, pili su
åampanjac, nosili cilindre..."
Starac na jednom sinu.
"Cilindre! Baåudno åto i' pomenuste. A mislio sam koliko jue na cilindre,
ni sam ne znam zaåto. Baå sam mislio: majkumu, evo ve ko zna kol'ko godina kako
nisam vid'o cilinder. Nestali dibiduz. Poslednji put sam nosio cilinder kad mi je
umrla svastika. A to vam je bilo, to vam je bilo - ne umem tano da vam kaçem, al'
bie dobri' pedeset godina. Naravno, da se razumemo, nije bio moj, bio sam ga uz'o
pod kiriju."
"Cilindri nisu toliko vaçni" strpljivo e Vinston. "U pitanju je ovo: ti
kapitalisti - oni i joå nekoliko advokata, sveåtenika i slinih koji su çiveli na njihov
raun - bili su gospodari svega. Sve åto je postojalo, postojalo je za njih. A vi -
obini ljudi, radnici - vi ste bili njihovi robovi. S vama su mogli raditi åta su hteli.
Mogli su vas otpremiti u Kanadu kao stoku. Mogli su spavati s vaåim erkama ako im
se prohtelo. Mogli su narediti da budete bievani jednom spravom koja se zvala
maka sa devet repova. Morali ste da im skidate kapu. Svakog kapitalistu pratila je
itava gomila lakeja koji su..."
Starac ponovo sinu.
"Lakeji!" ree on. "E vala tu re nisam uo ve boktepita otkad. Lakeji! Sad
ste me baå podsetili na mlade dane. Ja sam nekad - u, bestraga odavno - iå'o
nedeljom u Hajd park da sluåam one ljude åto su drçali govore. Vojska spasa,
katolici, jevreji, Indusi - ko sve tu nije drç'o govore. E, tu je bio jedan - sad ve ne
bi' umeo da kaçem kako se zvao, al' taj ne da je govorio! Kako je taj åibao 'Lakeji!',
tako je govorio. 'Lakeji burçoazije! Isto i 'hijene' - jeste, baå tako: hijene. Naravno,
da se razumemo, to je on o laburistima."
Vinston je oseao da se ne razumeju.
"Evo åta sam ja, u stvari, hteo da znam", ree on. "smatrate li da ste danas
slobodniji nego u ono vreme? Da li se prema vama bolje postupa? U stara vremena,
ti bogataåi, ljudi sa vrha..."
"Gornji dom", ree starac zadubljen u uspomene.
"Dobro, Gornji dom, ako hoete. Samo hou da vas pitam ovo: da li su ti
ljudi mogli da se prema vama ponaåaju kao prema niçima, samo zato åto ste vi bili
siromaåni a oni bogati? Na primer, je li istina da ste im se morali obraati sa
'gospodine' i skidati kapu kad ste prolazili mimo njih?"
Starac kao da se bio duboko zamislio. Pre no åto je odgovorio, on otpi oko
etvrtinu svog piva.
"Jeste", ree. "Voleli su da se ovek do'vati za kapu pred njima. Iz
poåtovanja. Ja lino, ja to nisam voleo, al' eto, puno puta sam i ja skid'o kapu.
Moralo se, eto."
"A da li je bio obiaj - ja vam samo navodim åta sam proitao u udçbenicima
istorije - da li je bio obiaj da vas ti ljudi i njihove sluge guraju sa trotoara u
kanal?"
"Jedan me je gurnuo", ree starac. "Seam se k'o da je jue bilo. To se baå
dogodilo uvee na dan veslake trke (Tradicionalna veslaka trka izmeu Oksforda i
Kembridça; prim. prev) - a na taj dan su uvek çestoko lumpovali - i sudarim se ja s
jednim mladiem. Ide on tako i tetura, a ja naletim na njega, onako sluajno. Kaçe
on meni 'äto ne gledaå', kaçe, kud ideå?' Kaçem ja njemu, 'åta 'oHå', kaçem, 'nije

45. 'çordç Orvel – 1984.
45/151
valjda trotoar tvoj?' Kaçe on meni 'Nemoj da si bezobrazan, glavu u da ti otkinem.'
Kaçem ja njemu 'Ti si pijan', kaçem 'sa'u da pozovem pandura.' A on, zamislite vi
to, on mene gurne u grudi i malte nisam pao pod autobus. E sad, znate, ja sam tad
bio mlad; pokaz'o bi ja njemu da nije..."
Vinstona zahvati oseanje bespomonosti. Starevo pamenje nije bilo niåta
drugo do gomila nevaçnih detalja. ovek bi ga mogao ispitivati ceo dan, pa opet ne
saznati niåta od znaenja. Partijski istorijski spisi mogli su u izvesnom smislu i biti
istiniti; moçda ak i potpuno istiniti. On uini poslednji pokuåaj.
"Moçda se nisam jasno izrazio", ree on. "Hou da kaçem ovo. Vi ste çivi ve
veoma dugo; polovinu çivota proçiveli ste pre Revolucije. Ve 1925. godine vi ste
bili odrastao ovek. Smatrate li, sudei po onome ega se seate, da je çivot tada
bio bolji nego danas? Ili gori? Kad biste mogli birati, da li biste radije çiveli u ono
vreme ili danas?"
Starac se zamiåljeno zagleda u metu za strelice. Zatim otpi pivo, sporije
nego prvi put. Kad je progovorio, u glasu mu se oseti neka trpeljiva, filozofska
nota, kao da ga je pivo bilo omekåalo.
"Znam åta bi 'teli da vam kaçem", ree on. "'Teli bi da vam kaçem da bi'
radije bio mlad. To bi vam skoro svako rek'o. Ko je mlad, on je i zdrav, i jak. A ko
doe u moje godine, njemu nikad nije dobro. Noge me bole da vam ne mogu rei, a
beåika: ubi boçe. Diçe me nou po pe'åes' puta. A opet, kad pogledate, nije ni loåe
kad je ovek star. Nema viåe one iste brige. Nema niåta da se majmuniåe oko çena,
a to vam je velika stvar. Ja nisam bio sa çenom evo skoro tri'es' godina, ako mi
verujete, nit' mi je na pamet palo."
Vinston se navali na prozorski okvir. Nije vredelo produçavati. Htede da
uzme joå piva, kad se starac najednom diçe i çurno odgega do smradnog pisoara na
drugom kraju prostorije. Onih naknadnih pola litra ve je delovalo. Vinston ostade
da sedi joå minut ili dva, zagledan u svoju praznu kriglu, i skoro ne primeti da ga
noge ponovo iznesoåe na ulicu. Najkasnije za dvadeset godina, razmiåljao je on, na
ogromno i jednostavno pitanje 'Da li je çivot pre Revolucije bio bolji nego danas?'
viåe se nikako nee moi odgovoriti. Uostalom, na njega se ve sada nije moglo
odgovoriti, poåto ono nekoliko raåtrkanih ljudi koji su preçiveli iz tih davnih
vremena viåe nije bilo u stanju da jedno doba uporedi s drugim. Oni su se seali
miliona beskorisnih stvari i dogaaja: svae sa drugom na poslu, potrage za
izgubljenom pumpom za bicikl, vrtloga praåine u neko vetrovito jutro pre
sedamnaest godina, izraza na licu odavno umrle sestre; ali stvari od znaaja bile su
van njihovog vidnog polja. Bili su nalik na mrave, koji male predmete vide, ali
velike ne. A kad je pamenje izdalo zapisi bili falsifikovani - kad se to dogodilo,
tvrdnja Partije da je popravila uslove ljudskog çivota morala se prihvatiti jer nije
postojalo, niti e ikad ponovo postojati, bilo kakvo merilo pomou koga bi se to
moglo proveriti.
U tom trenutku tok njegovih misli se naglo zaustavi. On stade i podiçe
pogled. Nalazio se u uzanoj ulici, sa nekoliko mranih radnji raåtrkanih meu
stambenim zgradama. Odmah iznad njegove glave visile su tri bezbojne metalne
kugle koje su izgledale kao da su nekad bile pozlaene. Mesto mu se uini poznato.
Pa da! Stajao je isped antikvarnice gde je bio kupio dnevnik.
Proe ga drhtaj straha. Kupovina sveske ve je sama po sebi bila
nepromiåljeno delo; bio se zakleo da se viåe nikad i ne pribliçi toj radnji. Pa ipak,
im je dopustio mislima da odlutaju, noge su ga same dovele ovamo. Dnevnik je
poeo da piåe u nadi da e se zaåtititi od upravo takvih samoubilakih impulsa. U
isto vreme primeti da je radnja joå uvek otvorena, iako je ve bilo skoro dvadeset i
jedan as. Mislei da e biti manje upadljiv unutra nego ako se bude vrzmao po

46. 'çordç Orvel – 1984.
46/151
trotoaru, on pree preko prata. Ako ga ko bude ispitivao, moi e opravdano rei
da je traçio da kupi çilete.
Vlasnik beåe zapalio viseu petrolejsku lampu, od koje se åirio neist, ali
prijateljski miris. To je bio ovek od svojih åezdeset godina, krhak i povijen, sa
dugim, dobroudnim nosom i blagim oima deformisanim kroz debela stakla
naoara. Kosa mu je bila gotovo potpuno seda, no obrve su mu bile upave i joå
uvek crne. Sa svojim naoarima, svojim blagim, nemirnim pokretima i starim
sakoom od crnog somota izgledao je na neki nain intelektualno, kao da je kakav
ovek od pera, ili muziar. Glas mu je bio mek, kao izbledeo, a jezik mu je bio
manje iskvaren nego u veine prola.
"Prepoznao sam vas na trotoaru", ree on smesta. "Vi ste gospodin koji je
kupio onaj damski album. A, to vam je bio divan papir, zaista. Pergament-papir,
tako se zvao. Ja mislim da ima sigurno pedeset godina otkako se viåe ne pravi." On
se zagleda u Vinstona preko svojih naoara. "Da li vam treba neåto odreeno? Ili
biste samo da malo razgledate?"
"Samo sam prolazio", neodreeno ree Vinston, "pa sam pogledao. Nisam
traçio niåta naroito."
"Baå dobro", ree antikvar. "Ne verujem da bih vam mogao udovoljiti." On
okrete svoj meki dlan naviåe, pokajnikim pokretom. "Vidite i sami: prazna radnja.
Meu nama reeno, trgovini antikvitetima je proålo vreme. Nema viåe potraçnje,
nema ni zaliha. Nameåtaj, staklo, porculan - sve se to polomilo, malo-pomalo. A
ve metalne stvari su veinom pretopljene. Mesingan svenjak nisam video ve
godinama."
Unutraånjost radnjice bila je u stvari do neudobnosti puna, ali nije bilo
niega od iole kakve vrednosti. Praznog prostora na podu bilo je vrlo malo, jer je
svuda uza zidove bilo naslagano bezbroj ramova za slike. U izlogu je bilo nekoliko
podmetaa sa zavrtnjima i navrtkama, istroåenim dletima, perorezima slomljenih
seiva, oksidisanim dçepnim asovnicima koji se nisu ak ni pravili da su ispravni, i
ostalim raznovrsnim kråom. Jedino je na stoLu u uglu bila jedna gomila sitnica -
lakiranih burmutica, broåeva od ahata i slinog - u kojoj se, inilo se, moçe nai
neåto zanimljivo. Dok se pribliçavao stoLu, Vinston spazi neki okrugao, gladak
predmet koji se meko presijavao na svetlosti lampe, i podiçe ga.
To je bio teçak komad stakla, s jedne strane zaobljen a s druge gladak, tako
da je gotovo bio polulopta. I boja i faktura stakla imali su neku udnu mekotu, kao
kiånica. U samom srediåtu, uvelian zaobljenom povråinom, nalazio se neki udan,
ruçLast, izuvijan predmet koji je podseao na ruçu ili morsku sasu.
äta je ovo?" upita Vinston, zaaran.
"To vam je koral", ree starac. "Najverovatnije iz Indijskog okeana. U ono
vreme su ga stavljali u staklo. Ovo nije napravljeno pre manje od sto godina. Po
izgledu bi se reklo da ima i viåe."
"Lepa stvar", ree Vinston.
"Zaista lepa", ree starac sa razumevanjem. "Ali nema ih mnogo koji bi to
danas rekli." On kaåljucnu. "Ovaj, ako ste zainteresovani da kupite, koåtalo bi vas
etiri dolara. Seam se kad su ovakve stvari bile i po osam funti, a osam funti vam
je bilo - ne bih mogao da preraunam u danaånje pare, ali bilo je mnogo. Ali åta
ete, kome je danas stalo do pravih starinskih predmeta - makar i do one Dåice
koja je preostala?"
Vinston smesta isplati etiri dolara i stavi çXeni predmet u dçep. Zadivila
ga je bila ne toliko njegova lepota, nego to åto je na neki nain izgledalo kao da
pripada dobu sasvim drugaijem od sadaånjeg. Meko staklo boje kiånice nije liilo

47. 'çordç Orvel – 1984.
47/151
ni na jedno staklo koje je dotad video. Predmet je bio dvostruko privlaan zato åto
se oigledno nije mogao upotrebiti ni za åta, mada je Vinston nagaao da je to
nekad trebalo da bude pritiska za papir. Bio mu je teçak u dçepu, no sreom nije
pravio veliku izboinu. Bilo je neobino, ak i rizino, da lan Partije poseduje tako
åta. Sve åto je bilo staro, uostalom i sve åto je bilo lepo, uvek je na neki neodreen
nain bilo sumnjivo. Starac se beåe primetno raspoloçio poåto je primio etiri
dolara. Vinston shvati da bi on pristao i na tri, pa ak i svega dva.
"Gore na spratu ima joå jedna soba; moçda bi vas interesovalo da
pogledate", ree on. "Doduåe, ni tamo nema mnogo; samo nekoliko stvari. Tu e
vam trebati svetlo."
On zapali joå jednu lampu i, pogrbljen, poe ispred Vinstona uza strme i
istroåene stepenice, kroz uzan kratak prolaz, i uvede ga u sobu koja nije gledala na
ulicu nego na poploano dvoriåte i åumu dimnjaka. Vinston primeti da je nameåtaj
tako rasporeen kao da je soba joå uvek namenjana za stanovanje. Na podu je
leçala staza tepiha, na zidovima visile dve ili tri slike, a uz kamin bila privuena
duboka, praånjava naslonjaa. Na komodi je tiktakao starinski stakleni sat sa
brojanikom izdeljenim na dvanaest asova. Ispod prozora se nalazio ogroman
krevet, na kome je joå uvek stajao duåek, i koji je zauzimao gotovo etvrtinu sobe.
"Ovde smo çiveli dok mi çena nije umrla", ree starac, tonom kao da se
izvinjava. "Malo-pomalo, eto, rasprodajem nameåtaj. A evo ovaj krevet, to vam je
divan komad od mahagonija - to jest bio bi, kad bi ovek mogao da istera buve iz
njega. Samo, ipak mislim da bi vam bio previåe kabast."
Drçao je lampu visoko podignutu, da osvetli celu sobu; u toplom priguåenom
svetlu, ona je zaudo delovala veoma primamljivo. Vinstonu prolete kroz glavu
misao da bi sobu verovatno bilo sasvim lako iznajmiti za nekoliko dolara nedeljno,
kad bi se usudio da rizikuje. Zamisao je bila luda, nemogua, od one vrste koju
treba izbaciti iz glave im ue; no soba beåe u njemu probudila neku nostalgiju,
neko pradavno seanje. Uini mu se da tano zna kako izgleda sedeti u takvoj sobi,
u naslonjai pokraj vatre na otvorenom ognjiåtu, sa nogama na reåetki i ajnikom
na polici kamina: do krajnosti sam, do krajnosti bezbedan, neposmatran ni od
koga, neprogonjen niijim glasom, u tiåini gde se uje samo mrmorenje ajnika i
prijateljsko tiktakanje sata.
"Nema telekrana!" ne uzdrça se da promrmlja.
"Ah", ree starac, "nisam nikad ni imao, znate. Skupo je to. A pravo da vam
kaçem, nekako nisam ni oseao potrebu. Nego pogledajte onaj sto na rasklapanje
tamo u uglu. Mada, razume se, ako biste hteli da ga rasklapate, morali biste prvo
da promenite åarke."
U drugom uglu stajao je orman za knjige; Vinston se ve bio uputio njemu
kao privuen magnetom. No unutra je bilo samo smee. Lov na knjige i uniåtenje
knjiga bili su u prolskim etvrtima obavljeni isto tako temeljno kao i svuda drugde.
Teåko je bilo mogue da u celoj Okeaniji postoji ijedna knjiga åtampana pre 1960.
godine. Starac je, i dalje drçHi lampu, stajao ispred neke slike u okviru od ruçinog
drveta koja je visila s druge strane kamina, prekoputa kreveta.
"Ovaj, a ako vas interesuju stare gravire..." diskretno poe on.
Vinston prie da razgleda sliku. To je bila gravira neke ovalne zgrade sa
etvrtastim prozorima i malom kulom u prvom planu. Oko kule je iåla ograda, a na
zadnjem kraju stajalo neåto nalik na skulpturu. Vinston se nekoliko trenutaka
zagleda u graviru. Zgrada mu se inina neodreeno poznata, mada se skulpture nije
seao.
"Ram je privråen za zid," ree starac, "ali ako hoete, ja u ga odårafiti."

48. 'çordç Orvel – 1984.
48/151
"Ovu zgradu poznajem", naposletku ree Vinston. "Sad je poruåena. Nalazi
se nasred ulice ispred Palate pravde."
"Tako je. Ispred Sudnice. Stari antikvar naziva zgradu njenim pravim (i
danaånjim) imenom Sudnica (Law Courts). U Okeaniji, razume se, to ime je
nepoznato; prim. prev. Bombardovali su je o, joå odavno. Neko vreme je bila
crkva. Crkva svetog Simona, tako se zvala." On se opet osmehnu kao da se pravda,
kao da je svestan da je rekao neåto åto izaziva podsmeh, i dodade: "narandçe i
limun, kaçe sveti äimun."
"Kako?" upita Vinston.
"Narandça i limun, kaçe sveti äimun. To je bila jedna kao pesmica kad sam
bio mali. Ne znam kako dalje ide; znam samo da se zavråava: Evo ide svear da
zapali svee, evo ide dçelat da ti glavu see. To je iålo uz neku igru. Deca stanu u
dva reda i ispruçe ruke, a vi prolazite ispred njih kad dou do 'evo ide dçelat da ti
glavu see', oni spuste ruke i uhvate vas. To je bila kao neka brojanica o tome åta
kaçu zvona raznih crkava. Pominjale su se sve londonske crkve - to jest, one
najvaçnije."
Vinston se povråno pitao iz kog veka potie ta crkva. Odrediti starost neke
zgrade u Londonu bilo je uvek teåko. Za svaku veu i impresivniju zgradu, ako bi se
imalo moglo smatrati da je novijeg datuma, automatski se tvrdilo da je podignuta
posle Revolucije, dok se sve åto je oigledno bilo ranijeg datuma pripisivalo nekom
nejasno odreenom periodu nazvanom srednji vek. Zvanino se smatralo da iz
vekova kapitalizma nije proiziålo niåta od vrednosti. Kao åto se nije mogla doznati
iz knjiga, istorija se nije mogla doznati ni iz arhitekture. Kipovi, zapisi, spomen-
ploe, imena ulica - sve åto je moglo osvetliti proålost bilo je sistematski
izmenjeno.
"Nisam ni znao da je to bila crkva", ree on.
"U stvari, ostalo ih je puno", ree starac, "samo sad se koriste za druge
stvari. ekajte, kako beåe iåla ona pesmica? Aha! Setio sam se!
Narandça i limun, kaçe sveti äimun
Dugujeå mi farting, kaçe sveti Martin...
eto, toliko se seam. Farting vam je bio bakarni novL, nalik na jedan
cent."
"A gde je crkva Svetog Martina?" upita Vinston.
"Svetog Martina? Joå postoji. Na Trgu pobede, pored galerije slika. To je ona
zgrada sa trouglastim predvorjem i stubovima, znate ona sa velikim stepeniåtem."
Vinston ju je dobro poznavao. U toj zgradi se nalazio muzej koji se koristio
za razne vrste propagandnih izloçbi - maketa raketnih bombi i ploveih tvrava,
voåtanih figura koje su predstavljale zverstva neprijatelja, i slinog.
"Zvala se Sveti Martin u poljima", dodade starac, "mada se ne seam da sam
igde blizu video neko polje."
Vinston ne kupi sliku. Posedovati je bilo bi joå vei rizik no imati onaj
stakleni pritiska, a odneti kui nemogue, sem ako se ne bi izvadila iz rama. On se
ipak zadrça joå nekoliko minuta u razgovoru sa starcem, ije ime, kako je otkrio,
nije bilo Viks - kao åto se moglo zakljuiti po natpisu iznad ulaza - nego erington.
Ispostavilo se da je erington udovac od åezdeset i tri godine koji je u toj radnji
stanovao trideset godina. Celo to vreme nameravao je da izmeni ime na firmi, ali

49. 'çordç Orvel – 1984.
49/151
nikako nije stizao. Dok su razgovarali, Vinstonu se neprestano vra ala
poluzaboravljena deja pesmica. Narandça i limun, kaçe sveti äimun, dugujeå mi
farting, kaçe sveti Martin! udno, ali kad se to ponavljalo u sebi, imala se iluzija da
se stvarno uju zvona, zvona izgubljenog Londona koja su joå uvek, negde,
postojala, preruåena i zaboravljena. uo ih je kako zvone sa jednog utvarnog tornja
za drugim. Pa ipak, koliko se seao, nikad u stvarnom çivotu nije uo zvonjavu
crkvenih zvona.
On se oprosti od eringtona i sie sam niz stepenice, da ga starac ne bi
video kako izvia ulicu pre no åto e izii. Bio je ve reåio da posle odgovarajueg
intervala - od, recimo, mesec dana - ponovo reskira i poseti radnju. To moçda ne bi
bilo opasnije nego jedan izostanak uvee iz Centra. Ozbiljna ludost je bila u tome
åto se uopåte vratio ovamo, poåto je ve kupio dnevnik, a nije znao da li se vlasniku
moçe verovati. Pa ipak...!
Da, doi e opet. Kupie joå lepih otpadaka. Kupie graviru crkve svetog
äimuna, izvaditi je iz rama, i odneti kui sakrivenu ispod bluze. Izvui e ostatak
one deje pesmice iz eringtonovog seanja. ak mu i onaj ludi plan: da sobu na
spratu uzme pod kiriju, za trenutak ponovo sevnu kroz glavu. Kojih pet sekundi bio
je bezbriçan od oduåevljenja, te iskorai na trotoar a da prethodno ak ni pogled
nije bacio kroz izlog. Beåe ak poeo da pevuåi na neku improvizovanu melodiju:
Narandça i limun, kaçe sveti äimun.
Dugujeå mi farting, kaçe sveti Martin...
Najednom mu se uini da mu se srce pretvorilo u led, a creva u vodu.
Trotoarom se pribliçavala neka figura u plavom kombinezonu, ni deset metara od
njega. To je bila ona devojka iz Odeljenja proze, ona crnomanjasta. Dnevna
svetlost je gasnula, ali on je prepoznade bez teåkoa. Ona ga pogleda pravo u oi,
zatim çurno produçi, kao da ga nije ni videla.
Vinston je nekoliko sekundi bio paralizovan. Zatim se okrete na desno i
udalji teåkim koracima, ne primetivåi odmah da se uputio u pogreånom pravcu. U
svakom sluaju, odgovor na jedno pitanje sad je bio poznat. Viåe nije bilo sumnje
da ga ta devojka uhodi. Mora biti da ga je pratila dovde, jer nije bilo verovatno da
se istim sluajem zadesila iste veeri u istoj mranoj zabaenoj ulici, kilometrima
daleko od bilo kog kvarta u kome çive lanovi Partije. Sluajnost je bila prevelika.
Da li je bila zaista agent Policije misli, ili prosto åpijunka-amater pokrenuta
nadobudnoåu, gotovo nije ni bilo vaçno. To åto ga je drçala na oku bilo je
dovoljno. Verovatno ga je isto tako videla i kad je ulazio u krmu.
Hodao je s naporom. Na svaki korak, po butini bi ga udario komad stakla
koji je nosio u dçepu, te mu skoro doe da ga izvadi i baci. Najgori bi bio bol u
stomaku. Dva ili tri minuta mislio je da e umreti ako ubrzo ne stigne do klozeta.
Meutim, u ovakvim kvartovima nije ih ni bilo. Zatim gr proe, ostavivåi za sobom
tupo tiåtanje.
Ulica je bila orsokak. Vinston se zaustavi, postaja nekoliko sekundi
nepovezano se pitajui åta da radi, zatim se okrete i poe istim putem natrag. Kad
se okrenuo, pade mu na pamet da se s devojkom mimoiåao tek pre tri minuta i da
bi je verovatno mogao stii ako potri. Onda bi je mogao pratiti u stopu dok se ne
nau na nekom tihom mestu, a onda joj razbiti glavu kockom iz kaldrme. Onaj
komad stakla u dçepu bio bi dovoljno teçak. No on smesta odustade, zato åto mu je
i sama pomisao na ikakav fiziki napor bila nepodnoåljiva. Ne bi mogao potrati, ne
bi mogao zadati udarac. Sem toga, ona je bila mlada i jaka; branila bi se. Pomisli

50. 'çordç Orvel – 1984.
50/151
takoe da poçuri u Centar i ostane tamo do zatvaranja, da bi za to vee stvorio
delimian alibi. No i to je bilo nemogue. Beåe ga obuzela smrtna malaksalost.
æeleo je jedino da åto pre stigne kui, a onda sedne i miruje.
Kad je stigao u svoj stan, bilo je proålo dvadeset dva asa. Svetlo se gasilo u
dvadeset tri i trideset. On ode u kuhinju i proguta skoro punu ajnu åolju dçina
Pobeda. Zatim ode do stola u alkovu, sede i izvadi dnevnik iz fioke. Ali nije ga
odmah otvorio. Na telekranu je metalni çenski glas vreao neku patriotsku pesmu.
On je sedeo zurei u mramoraste åare na koricama sveske, trudei se bez uspeha
da iskljui taj glas iz svesti.
Uvek su nou dolazili da hapse, uvek nou. Najpametnije bi bilo ubiti se pre
nego åto im se padne u ruke. Neki su bez sumnje tako i radili. Mnogi od nestalih u
stvari su bili izvråili samoubistvo. No bila je potrebna oajnika hrabrost da bi se
ovek ubio u svetu gde se do vatrenog oruçja i bilo kakvog brzog i sigurnog otrova
nije nikako moglo doi. S nekim zaprepaåenjem on pomisli o bioloåkoj
beskorisnosti straha, i bola, o izdaji tela koje se uvek koi upravo u trenutku kad se
traçi poseban napor. Da je delovao dovoljno brzo, mogao je uutkati crnomanjastu
devojku; ali je baå prevelika opasnost u kojoj se nalazio uinila da je izgubio mo
da dela. Sinu mu da se u trenucima krize niko ne bori protiv spoljnog neprijatelja,
nego uvek protiv svog sopstvenog tela. ak i sad, uprkos dçinu, tupi bol u stomaku
onemoguavao je povezano miåljenje. A tako je isto, shvati on, i u svim na izgled
herojskim i traginim situacijama. Na bojnom polju, u sobi za muenje, na brodu
koji tone, stvari za koje se ovek bori uvek se zaboravljaju zato åto se telo åiri dok
ne ispuni celu vasionu; pa ak i u onim trenucima kad ovek nije paralisan od
straha ili ne vriåti od bola, çivot postaje borba, iz trenutka u trenutak, sa glau ili
hladnoom ili neispavanoåu, sa kiselinom u stomaku ili bolesnim zubom.
On otvori dnevnik. Bilo je vaçno napisati neåto. æena na telekranu beåe
poela novu pesmu. Vinstonu se njen glas zabadao u mozak kao komae razbijenog
stakla. On pokuåa da misli na O'Brajena, za koga je, ili kome je, pisao svoj dnevnik,
no umesto njega poe misliti o tome åta e mu se desiti kad ga Policija misli
odvede. Ne bi bilo straåno ako bi ga ubili odmah. ovek i oekuje da bude ubijen.
Ali pre smrti (o tome niko nije govorio, a ipak su svi znali) moralo se proi kroz
rutinu priznanja: uvijanje na podu i vriåtanje za milost, pucanje slomljenih kostiju,
izbijeni zubi, usirena krv u kosi. Zaåto se to mora podnositi, kad je kraj ionako bio
uvek isti? Zaåto se ne moçe iz çivota izbaciti nekoliko dana ili nedelja? Niko nije
ostao neuhvaen; niko nije proåao bez priznanja. Kad ovek podlegne zlomisli,
sigurno je da e u izvesnom roku biti mrtav. Zaåto onda budunost mora sadrçati
taj uças, koji nije menjao niåta?
On pokuåa, sa malo viåe uspeha nego ranije, da dozove sliku O'Brajena.
"Sastaemo se na mestu gde nema tame", bio mu je rekao ovaj. On je znao åta to
znai, ili mu se bar inilo da zna. Mesto gde nema tame bila je zamiåljena
budunost, koju ovek nikad nee videti ali u kojoj, znajui unapred za nju, moçe
Xestvovati. Ali od glasa sa telekrana koji ga je grebao po uåima nije mogao da
dalje sledi tok svojih misli. On stavi cigaretu u usta. Iz nje mu smesta ispade na
jezik polovina duvana, gorka praåina koju je bilo teåko ispljuvati. Pred oi mu izie
lik Velikog Brata, izbacujui O'Brajenov. Baå kao i pre nekoliko dana, on izvadi
jedan novL iz dçepa i pogleda ga. Ono lice je gledalo u njegovo, krupno, smireno,
zaåtitniko: ali kakav su to osmeh krili crni brkovi? Kao olovni zvon vratiåe mu se
rei:
RAT JE MIR
SLOBODA JE ROPSTVO

51. 'çordç Orvel – 1984.
51/151
NEZNANJE JE MO
DRUGI DEO
1.
Bila je sredina jutra; Vinston beåe iziåao iz svog boksa da ode u klozet.
S drugog kraja dugog, sjajno osvetljenog hodnika pribliçavala mu se jedna
usamljena figura. To je bila ona crnomanjasta devojka. Od one veeri kad je naiåao
na nju ispred antikvarnice bilo je proålo etiri dana. Kad mu se pribliçila, on vide
da joj je desna ruka u zavoju, neprimetnom izdaleka poåto je bio iste boje kao i
njen kombinezon. Verovatno je zgnjeila ruku okreXi jedan od onih velikih
kaleidoskopa na kojima su se siçei romana 'uobliavali'. Takvi nesreni sluajevi bili
su svakodnevna stvar u Odeljenju proze.
Razdvajalo ih je moçda etiri metra kad se devojka spotae i pade gotovo
na nos. Pad je natera da oåtro krikne od bola. Mora biti da je pala pravo na
povreenu ruku. Vinston se zaustavi na mestu. Devojka se beåe podigla na kolena.
Lice joj dobi mleno çutu boju na kojoj su joj se usta isticala crvenija nego ikad.
2i su joj bile upravljene u njegove, sa moleivim izrazom koji je viåe odavao
utisak straha nego bola.
U Vinstonovom srcu se pokrete neko udno uzbuenje. Pred njim se nalazio
neprijatelj koji je imao nameru da ga ubije; pred njim se isto tako nalazilo ljudsko
bie, u bolu, moçda i sa slomljenom kosti. On se ve beåe instinktivno pokrenuo da
joj pritekne u pomo. U trenutku kad ju je video kako pada na zavijenu ruku, bilo
mu se inilo da bol od toga osea u svom sopstvenom telu.
"Povredili ste se?"
"Nije niåta. Samo ruka. Odmah e proi."
Govorila je kao da je imala lupanje srca. U svakom sluaju, bila je veoma
pobledela.
"Niste niåta slomili?"
"Ne, u redu je. Samlo me je za trenutak zabolelo, niåta viåe."
Ona ispruçi zdravu ruku, i on joj pomoçe da ustane. Bilo joj se ve povratilo
neåto boje; izgledala je mnogo bolje.
"Nije niåta", kratko ponovi ona. "Samo sam se malo udarila po zglobu. Hvala,
druçe!"
I na to produçi svojim putem, brzim i odsenim koracima, kao da se zaista
niåta i nije desilo. Ceo dogaaj nije mogao potrajati viåe od pola minuta. Ne
pokazivati oseanja na licu bilo je navika koja je stekla status instinkta; a ionako su
se zadesili odmah ispred telekrana kad se sluaj dogodio. No i pored toga bilo je
vrlo teåko ne odati trenutno iznenaenje, jer mu je devojka, u one dve-tri sekunde
dok joj je pomagao da ustane, bila tutnula neåto u ruku. Nije bilo nikakve sumnje
da je to uradila namerno. To neåto bilo je malo i pljosnato. Prolazei kroz vrata
klozeta, on ga premesti u dçep i opipa vrhovima prstiju. To je bio komad papira
presavijen u kvadrati.
Dok je stajao u pisoaru, uspe, uz joå malo pipkanja prstima, da odmota.
2igledno je na njemu bila neka poruka. Za trenutak mu doe iskuåenje da ga
odnese u jednu od kabina i smesta proita. No to bi bila krajnja ludost - to je dobro

52. 'çordç Orvel – 1984.
52/151
znao. Ako se ijedno mesto neprekidno kontrolisalo preko telekrana, to su bile
klozetske kabine.
On se vrati u svoj boks, sede, nehatno baci komad papira meu dokumenta
na stolu, stavi naoare i privue diktograf. "Pet minuta", ree u sebi, "naj-najmanje
pet minuta!" Srce mu je u grudima tuklo zastraåujue glasno. Na sreu je posao
pred njim bio isto rutinski - ispravljanje dugog niza cifara, åto nije zahtevalo
veliku koncentraciju.
äta god da je pisalo na papiru, moralo je imati nekog politikog znaenja.
Koliko je mogao videti, postojale su dve mogunosti. Jedna, daleko verovatnija, da
je devojka agent Policije misli, kao åto se i plaåio. Nije znao zaåto Policija misli
nalazi za shodno da svoje poruke dostavlja na takav nain, ali moçda su imali svojih
razloga. Tekst na papiru mogao je biti pretnja, poziv, neka zamerka, nareenje da
izvråi samoubistvo. No postojala je i druga, bezumna mogunost koja je neprestano
podizala glavu iako je uzalud pokuåavao da je potisne. Ta je mogunost bila da
poruka i nije od Policije misli nego od nekakve podzemne organizacije. Moçda
Bratstvo ipak postoji! Moçda je ta devojka njegov pripadnik! Ta je pomisao van
svake sumnje bila apsurdna, ali mu je u glavu bila uletela onog trenutka kad je u
ruci osetio komadi papira. Ono drugo, verovatnije objaånjenje palo mu je na
pamet tek nekoliko minuta kasnije. Pa ipak ak ni sad, mada mu je intelekt govorio
da ta poruka verovatno znai smrt - ak ni sad u to nije verovao; nerazumna nada
je bila uporna u njemu; srce mu je lupalo; sa teåkoom je uspevao da mu glas ne
zadrhti dok je mrmljao svoje cifre u diktograf.
Smota gotove papire u trubu i gurnu ih u pneumatinu cev. Bilo je proålo
osam minuta. Popravi naoare na nosu, uzdahnu i privue preda se sledeu gomilu
papira, sa onim komadiem na vrhu. On ga ispravi. Na njemu je, krupnim neveåtim
slovima pisalo:
Ja te volim.
Nekoliko sekundi bio je toliko preneraçen da se nije setio ni da baci papiri,
koji je kompromitovao, u rupu za pamenje. Pre nego åto je to ipak uradio, nije se
mogao uzdrçati, mada je vrlo dobro znao koliko je opasno pokazivati previåe
interesovanja, a da joå jednom ne proita åta piåe, samo da bi se uverio da su one
rei joå tu.
Tokom preostalog dela popodneva bilo mu je veoma teåko raditi. Joå teçe,
od potrebe da se koncentriåe na niz triavih poslova koje je imao pred sobom,
padalo mu je to åto svoju uzbuenost mora da skriva pred telekranom. Oseao se
kao da mu u stomaku gori vatra. Ruak u pregrejanoj, pretrpanoj, bunoj menzi bio
je muenje. Nadao se da e tokom prekida za ruak moi da malo bude sam, ali zla
srea natera imbecilnog Parsonsa da trupne na stolicu pored njega, åirei miris
znoja koji je skoro nadjaavao metalni miris orbe, i razveza priu o pripremama
za Nedelju mrçnje. Naroito ga je oduåevljavao model glave Velikog Brata, dva
metra åirok, koji je od papirne kaåe pravio odred äpijuna iji je lan bila njegova
erka. Vinstona je razdraçavalo to åto je u opåtoj buci slabo uo åta Parsons govori,
te je stalno morao traçiti da mu ovaj ponovi kakvu nedotupavnu primedbu. Devojku
je uspeo da spazi samo jednom, kako sa joå dve devojke sedi za stolom, na
suprotnom kraju prostorije. Reklo bi se da ga nije videla; viåe nije ni gledao u tom
pravcu.

53. 'çordç Orvel – 1984.
53/151
Popodne je bilo podnoåljivije. Smesta posle ruka stiçe mu delikatan, teçak
posao na kome je trebalo raditi nekoliko sati i koji je zahtevao da se sve ostalo
odloçi. Sastojao se od toga åto je trebalo falsifikovati jedan niz izveåtaja o
proizvodnji koji su datirali od pre dve godine, i to na takav nain da se naruåi ugled
jednog od poznatijih lanova Uçe partije koji je trenutno bio pod sumnjom. U tim
poslovima Vinston je bio dobar, i poe mu za rukom da devojku potpuno iskljui iz
svoje svesti viåe od dva sata. Onda se seanje na njeno lice vrati, a s njim i
çestoka, neizdrçljiva çelja da bude sam. Dok ne bude sam, nee nikako moi da
saçvae ovaj novi dogaaj. Taj dan je bio jedan od onih kada je odlazio u Centar
kulture i odmora. On proguta joå jedan neukusan obrok, pohita do Centra, uze
XHåa u sveanoj ludoriji 'diskusione grupe', odigra dve partije stonog tenisa, ispi
nekoliko Dåa dçina i odsede pola sata na predavanju nazvanom Englsoc u odnosu
na åah. Od dosade mu se grila duåa, ali bar jednom nije imao impuls da izostane iz
Centra u ono vee kad mu je dolazio red. Kad je video rei Ja te volim, u njemu je
nabujala çelja da ostane çiv, te mu se najednom uinilo glupo rizikovati u
sitnicama. Tek kad je doålo dvadeset tri asa, kad je bio kod kue i u krevetu - u
mraku, gde je ovek siguran od telekrana ako uti - tek je tad bio u stanju da
povezano misli.
Radilo se o fizikom problemu koji se morao reiti: kako doi u dodir s
devojkom i zakazati sastanak. Viåe nije uzimao u obzir mogunost da mu ona
moçda priprema zamku. Znao je da nije tako: kad mu je predala papiri, bila je
nesumnjivo uzbuena. igledno se bila raspametila od straha, åto nije ni bilo udo.
Joå manje mu je padalo na pamet da je odbije. Pre svega pet noi smiåljao je da
joj razbije lobanju kockom iz kaldrme, no to nije znailo niåta. On pomisli na njeno
nago, mlado telo, onakvo kakvo ga je video u snu. Ranije mu se inilo da je
zaluena kao i sve ostale, glave nabijene laçima i mrçnjom, trbuha punog leda. Na
pomisao da je moçe izgubiti, da mu belo mlado telo moçe izmai, zahvati ga neka
groznica. Od svega se najviåe bojao da e se ona jednostavno predomisliti ako mu
ne uspe da uskoro uspostavi vezu s njom. No fizike prepreke su bile neopisive. Bilo
mu je kao oveku koji je matiran a hoe da povue potez. Kud god da se okrene,
naletao je na telekran. U stvari, njemu su svi mogui naini stupanja u vezu ve bili
proåli kroz glavu pet minuta poåto je proitao poruku; ali sad, kad je imao vremena
da razmisli o svemu, on ih ispita jedan po jedna, kao da rea instrumente po stolu.
Onakav susret do koga je doålo tog popodneva oigledno se nije mogao
ponoviti. Da je radila u Odeljenju dokumentacije bilo bi relativno lako, ali on je
imao samo bledu predstavu o tome u kom je delu zgrade smeåteno Odeljenje
proze, a nije imao ni izgovora da se tamo pojavi. Kad bi znao gde ona stanuje i u
koje vreme izlazi s posla, mogao bi udesiti da je sretne na putu do kue; ali
pokuåati da je otprati kui nije bilo sigurno: morao bi stajati pred Ministarstvom
besposlen, a to bi smesta palo u oi. Pisati joj preko poåte nije dolazilo u obzir. Po
pravilu koje ak nije ni bilo tajno, sva su pisma bila otvarana. U stvari je vrlo malo
ljudi i pisalo pisma. Za poruke koje je katkad bilo potrebno poslati postojale su
åtampane dopisnice sa dugim listama fraza; nepotrebne su se precrtavale. Bilo kako
bilo, on joj nije znao ni ime, a kamoli adresu. Najzad zakljui da je menza
najsigurnija. Ako bi je zatekao samu za stolom, negde u sredini prostorije, ne
previåe blizu telekrana, i uz dovoljno glasan çagor okolnih razgovora - ako bi ti
uslovi potrajali svojih trideset sekundi, postojala bi mogunost da izmene nekoliko
rei.
Celu nedelju dana posle te veeri çivot je bio kao nemiran san. Prvog dana
se pojavila u menzi tek kad je on izlazio, poåto se piåtaljka ve bila oglasila.
Verovatno je bila prebaena u neku kasniju smenu. Mimoiåli su se bez ijednog
pogleda. Sledeeg dana je bila u kantini u obiajeno vreme. Ali sa tri druge
devojke i neposredno ispod telekrana. Zatim se tri straåna dana uopåte nije

54. 'çordç Orvel – 1984.
54/151
pojavila. Njemu su i duh i telo trpeli od nepodnoåljive osetljvosti, od neke vrste
providnosti, koja je svaki pokret, svaki zvuk, svaki dodir s okolinom, svaku re koju
je morao izgovoriti ili sasluåati, pretvarala u agoniju. ak ni u snu nije mogao
sasvim pobei od njene slike. Tih dana nije ni doticao dnevnik. Ako je nalazio
ikakvog olakåanja to je bilo u radu, gde se katkad mogao zaboraviti i po deset
minuta. Apsolutno ni po emu nije mogao saznati åta joj se desilo. Nije se mogao
raspitati ni na koji nain. Moçda je bila isparena, moçda je izvråila samoubistvo,
moçda je premeåtena u sasvim drugi kraj Okeanije; a najgore i najverovatnije od
svega, moçda se jednostavno predomislila i reåila da ga izbegava.
Sledeeg dana se pojavila. Ruka joj viåe nije bila u zavoju; sad je oko
zgloba imala traku flastera. Njegovo olakåanje je bilo tako veliko da se nije mogao
uzdrçati a da se za nekoliko sekundi ne zagleda pravo u nju. Dan zatim zamalo mu
nije poålo za rukom da stupi u razgovor s njom. Kad je doåao u menzu, ona je
sedela za stolom prilino udaljenim od zida, sasvim sama. Bilo je rano; menza joå
nije bila sasvim pun. Red se polako pomicao napred sve dok s Vinston ne nae skoro
pred samim pultom, zatim zadrçao dva minuta poåto je neko ispred njega
protestvovao da nije dobio svoju tabletu saharina. Kad je Vinston podigao svoj
posluçavnik i uputio se njenom stolu, bila je joå uvek sama. On je nemarno iåao
prema njoj, traçHi oima mesto za nekim stolom iza nje. Delilo ih je ne viåe od tri
metra. Joå dve sekunde, i sve e biti u redu. Uto neki glas iza njega pozva "Smite!"
On se uini da nije uo. "Smite!" ponovi glas neåto jae. Nije vredelo. On se okrete.
Plavokos mladi priglupa lica, po imenu Vilåer, koga je Vinston povråno poznavao,
pozivao ga je s osmehom na slobodno mesto za svojim stolom. Bilo je opasno
odbiti. Prepoznat, nije mogao produçiti i sesti za sto sa devojkom koja nije u
druåtvu. Previåe bi bolo oi. On sede s prijateljskim osmehom. Glupavo plavokoso
lice zasija. Vinston za trenutak vide sebe kako usred tog lica udara pijukom. Posle
nekoliko minuta, devojin sto se popuni.
Ali nije ga mogla ne videti kad joj se pribliçavao; verovatno je shvatila åta
je posredi. Sledeeg dana, on se postara da dobije rano. I, naravno, ona je sedela
za stolom na skoro istom mestu, opet sama. Neposredno ispred njega u redu je
stajao oveuljak slian bubaåvabi, brzih pokreta, ravna lica i sitnih sumnjiavih
Riju. OdmiXi se od pulta sa svojim posluçavnikom. Vinston vide da se oveuljak
uputio pravo devojinom stolu. Nada mu ponovo splasnu. Za malo udaljenijim
stolom bilo je jedno slobodno mesto, no neåto je u oveuljkovom izgledu govorilo
da e on dovoljno paziti na svoju udobnost i izabrati sto sa najviåe slobodnih
mesta. S ledom u srcu, Vinston poe za njim. Morao je biti sam s njom, inae niåta
ne vredi. U tom trenutku odjeknu jak tresak. oveuljak je leçao koliko je dug,
posluçavnik mu beåe odleteo iz ruku, a po podu su tekla dva potoLa supe i kafe.
On se podiçe na noge sa zlobnim pogledom prema Vinstonu; oigledno je sumnjao
da ga je ovaj sapleo. Sve se ipak zavråi dobro. Pet sekundi kasnije, dok mu je srce
gromoglasno tuklo. Vinston je sedeo za devojinim stolom.
Nije je gledao. Istovari svoje porcije s posluçavnika i smesta poe jesti. Bilo
je krajnje pogreåno da progovori odmah, pre nego åto neko naie, ali ga je bio
uhvatio uçasan strah. Otkako mu je ona pristupila bilo je proålo nedelju dana.
Moçda se predomislila, sigurno se predomislila! Bilo je nemogue da se ovo uspeåno
zavråi; tako åta se ne dogaa u stvarnom çivotu. Moçda ne bi uopåte ni progovorio
da tog trenutka nije spazio Emplforta, poetu dlakavih uåiju, kako se smuåeno vrzma
po menzi sa svojim posluçavnikom, traçHi gde e sesti. Onako izgubljen, Emplfort
je bio privrçen Vinstonu, i svakako bi seo za njegov sto ako bi ga spazio. Da se
pree u akciju preostao je joå moçda minut. I Vinston i devojka jeli su neprekidno i
ravnomerno. Splaina koju su jeli bila je tanka orba, u stvari supa, od boranije.
Vinston progovori tihim mrmorom. Ni jedno ni drugo nisu dizali oiju; ravnomerno

55. 'çordç Orvel – 1984.
55/151
su zahvatali kaåikom vodnjikave splaine i prinosili ustina, a izmeu kaåika
izmenjivali ono nekoliko neophodnih rei tihim bezbojnim glasom.
"U koliko izlaziå s posla?"
"Gde se moçemo nai?"
"Trg pobede, kod spomenika."
"Prepun je telekrana."
"Ako je guçva, ne smeta."
"Treba neki znak?"
"Ne. Nemoj mi prii dok me ne vidiå u gomili. I nemoj me gledati. Samo budi
negde pored mene."
"U koliko?"
"U devetnaest."
"U redu."
Emplfort ne vide Vinstona i sede za drugi sto. Njih dvoje ne progovoriåe viåe
ni rei; koliko je to mogue dvoma ljudima koji sede jedno nasuprot drugom za
istim stolom, nisu se ni pogledali. Devojka brzo zavråi sa svojim rukom i ode.
Vinston ostade da popuåi cigaretu.
Vinston se nae na Trgu pobede pre dogovorenog vremena. Vrzmao se neko
vreme oko osnove ogromnog okruglog stuba na ijem je vrhu kip Velikog Brata
gledao na jug prema nebu gde je pobedio evroazijske avione (pre nekoliko godina
bili su istazijski) u Bici za Pistu jedan. Na slici ispred njega nalazio se kip oveka na
konju, navodno Olivera Kromvela. U devetnaest nula pet devojke joå nije bilo.
8çasan strah ponovo zahvati Vinstona. Nee doi, predomislila se! On se uputi
sporim koracima do severne strane trga i oseti neko bledo zadovoljstvo kad je
prepoznao crkvu Svetog Martina ija su zvona, u vreme kad je imala zvona, zvonila
Dugujeå mi farting. Tada spazi devojku kako stoji pored osnove spomenika i ita, ili
se pretvara da ita, plakat koji je bio spiralno uvijen oko stuba. Bilo je opasno prii
joj dok se ne skupi joå sveta. Svuda oko podnoçja bili su postavljeni telekrani. No
uto se zau prolom zvuka i zvuk teåkih motora odnekud sleva. Odjednom svi
potrDåe preko trga. Devojka lakonogo optra oko lavova na osnovi spomenika i
produçi da tri. Vinston poe za njom. Dok je trao, u nekoga kako vie da to
prolazi konvoj evroazijskih zarobljenika.
Juçni kraj trga ve je bila zaposela gusta masa sveta. Vinston, u normalnim
situacijama ovek koji se drçi prikrajka u svakoj guçvi, sad se poe gurati, laktati,
probijati do srediåta gomile. Uskoro se nae nadohvat ruke od devojke, ali put su
mu prepreavali jedan prol ogromnog rasta i jedna çena, skoro isto toliko krupna,
verovatno njegova supruga, koji su sainjavali skoro neprobojan zid mesa. Vinston
se izvi postrance i, navalivåi svom snagom, uspe da uglavi rame meu njih. Za
trenutak mu se uini da mu se utroba melje u kaåu izmeu dva miåLava kuka, a
zatim se probi, malo oznojen. Nae se pored same devojke. Stajali su rame uz
rame i oboje gledali pravo preda se.
Ulicom je lagano prolazio dugi niz kamiona, sa straçarima kamenih lica koji
su stajali u svakom uglu s automatima u ruci. U kamionima su, tesno zbijeni, Xali
çuti ljudi malog rasta u iznoåenim zelenkastim uniformama. Njihova tuçna,
mongolska lica zurila su preko ograde kamiona, potpuno nezainteresovana.
Ponekad bi se, kad bi koji kamion trucnuo, ula zveka metala: svi zarobljenici imali
su okove na nogama. Tuçna lica su prolazila, kamion po kamion. Vinston je znao da
su tu, ali primeivao ih je samo s prekidima. Devojino rame, i ruka do lakata, bilo
je pritisnuto uz njegovo. Obraz joj je bio toliko blizu da mu je skoro oseao

56. 'çordç Orvel – 1984.
56/151
toplotu. Ona smesta uze situaciju u svoje ruke, kao ranije u menzi. Poe govoriti
onim istim bezbojnim glasom, gotovo ne pokreXi usne. Jedva ujnim mramorom
koji se lako gubio u buci glasova i tutnjavi kamiona.
ujeå li me?"
"Da."
"Jesi li slobodan u nedelju popodne?"
"Da."
"Onda sluåaj dobro. MoraHå da zapamtiå. Idi na stanicu Pedington..."
S nekom vojnikom preciznoåu koja ga je zapanjivala, ona mu objasni
kojim putem da ide. Pola sata vozom; od stanice levo; dva kilometra putem; kapija
bez gornje preage; staza preko livade; put zarastao u travu; puteljak izmeu
çbunja; oboreno drvo obraslo mahovinom. inilo se da ima mapu u glavi. "MoçHå li
da zapamtiå?" promrmlja ona najzad.
"Mogu."
"Okreneå levo, pa desno, pa opet levo. A na kapiji fali gornja pregaa."
"Dobro. U koliko?"
"Oko petnaest. Ako me nema, ekaj me. Ja u drugim putem. Jesi li sigurno
zapamtio?"
"Jesam."
"Onda se smesta odmakni od mene."
To mu nije ni morala rei. No za trenutak se nisu mogli izvui iz gomile.
Kamioni su i dalje prolazili, rulja i dalje nezasito buljila. U poetku se ulo
nekoliko 'ua' i zviçduka, ali samo od lanova Partije koji su bili u gomili, pa i to je
ubrzo prestalo. Oseanje koje je preovladavalo bilo je jednostavno radoznalost.
Stranci su, kako iz Evroazije tako i iz Istazije, bili neka vrsta retke zveri. Nisu se
mogli videti doslovno nikako sem kao zarobljenici, pa ak i tada samo za trenutak.
Niti se znalo åta se njima deåava, sem one nekolicine koji su bili veåani kao ratni
zloinci; ostali su jednostavno nestajali, verovatno u logore za prisilni rad. Okrugle
mongolske fizionomije behu ustupile mesto licima evropskijeg tipa, prljavim,
obradetelim i iscrpenim. Preko ispalih jabuica gledale su oi u Vinstonove, pokoji
put veoma prodorno, i gubile se. Ve su prolazili poslednji kamioni konvoja. U
poslednjem Vinston vide postarijeg oveka, sveg u sedoj kosi i bradi, kako stoji
uspravno, zglobova prekråtenih pred sobom, kao da je navikao da mu budu vezani.
Vinstonu i devojci ve se pribliçavalo vreme rastanka. No u poslednjem trenutku,
dok ih je gomila joå uvek pritiskala, njena ruka potraçi njegovu i nakratko je steçe.
Stiska potraja najviåe deset sekundi, a ipak mu se uini da su im ruke bile
stegnute veoma dugo. Imao je vremena da sazna svaki detalj njene åake. Ispitao je
duge prste, lepo uobliene nokte, ogrubeli dlan i red çuljeva na njemu, meko meso
ispod zgloba. Iako ju je upoznao samo dodirom, mogao bi je prepoznati oima. U
tom istom trenutku pade mu na pamet da ne zna koje su boje devojine oi.
Verovatno smee, ali crnomanjasti ponekad imaju plave. Okrenuti glavu i pogledati
je bila je nezamisliva ludost. DrçHi se za ruke, nevidljive meu zbijenim telima,
gledali su smao pravo, a umesto devojinih oiju Vinstona su çalobno posmatrale,
iz naviljaka kose i brade, oi postarijeg zarobljenika.
2.
Vinston se probijao putem kroz åaru svetlosti i senki, gazei po baricama
zlaanog svetla gde god su se grane razdvajale. Levo od njega, ispod drvea,

57. 'çordç Orvel – 1984.
57/151
zemlju je pokrivalo bezbroj zvonLa. Vazduh kao da je ljubio po koçi. Bio je drugi
maj. Odnekud dublje iz åume dopiralo je gukanje divljih golubova.
Bio je stigao malo rano. Put mu je proåao bez teåkoa; devojka je tako
Rigledno imala iskustva da ga je bilo manje strah nego åto bi inae bilo. Sva je
prilika bila da se na nju moglo osloniti da e nai kakvo sigurno mesto. Uopåte
uzev, u okolini nije bilo mnogo sigurnije nego u samom Londonu. Razume se,
telekrana nije bilo, no uvek je postojala opasnost da su naokolo sakriveni mikrofoni
tako da se ovekov glas mogao uhvatiti i prepoznati; sem toga, nije bilo lako
putovati sam a da ovek ne skrene paçnju na sebe. Za rastojanja do stotinu
kilometara nije bilo potrebno overavati pasoå, ali ponekad su se po çeleznikim
stanicama motale patrole koje su ispitivale dokumenta svakog lana Partije na koga
naiu i postavljale neugodna pitanja. Meutim, patrola ovom prilikom, nije bilo, a
na putu od stanice bio je proverio, oprezno bacajui poglede unatrag, da ga niko
ne prati. Voz je bio pun prola, u prazninom raspoloçenju zbog lepog vremena.
Drveni vagon u kome je putovao ispunjavala je i prepunjavala jedna jedina
porodica. Od bezube prababe do jednomesene bebe, koja je iåla da provede
popodne i 'tazbini' i, kako su otvoreno objasnili Vinstonu, da nabave malo butera
ispod ruke.
Put se proåiri; joå minut, i on stiçe do puteljka koji mu je pomenula, obine
stone staze koja je ronila u çbunje. Sata nije imao, ali petnaest asova sigurno joå
nije bilo. ZvonLi su bili tako gusti da ih je bilo nemogue ne gaziti. On klee i
poe ih brati, delom da mu proe vreme, ali delo i zbog nejasne çelje da devojci
ponudi buket cvea kad doe. Bio je nakupio veliki buket i udisao slabi, pomalo
otuçni miris, kad ga jedan zvuk otpozadi ukoi: nesumnjivo krckanje granica pod
nogom. On nastavi da bere zvonLe. To je bilo najbolje åto je mogao uraditi.
Moçda su koraci bili devojini, a moçda ga je neko ipak pratio. Okrenuti se znailo
bi pokazati oseanje krivice. On ubra joå jedan, i joå jedna. Neka ruka mu lako
dodirnu rame.
On podiçe pogled. Bila je devojka. Ona odmahnu glavom, o igledno
upozoravajui ga da uti, zatim razdvoji çbunje i hitro poe izpred njega uzanim
puteljkom u åumu. Oigledno je tim putem ve prolazila, jer je movarna mesta
obilazila kao po navici. Vinston je iåao za njom, joå uvek steçXi svoj buket
zvonLa. Prvo åto je osetio bilo je olakåanje, no dok je posmatrao vrsto vitko telo
kako se kree pred njim, sa skerletnom eåarpom zategnutom taman toliko da
istakne oblinu bokova, pritisnu ga teåko oseanje svoje niçe vrednosti. ak i sad mu
se inilo da e se devojka, kad se okrene i pogleda ga, predomisliti i otii. Blagost
vazduha i zelenilo liåa zastraåivali su ga. Joå na putu od stanice, pod majskim
suncem osetio se prljav i ubledeo, bie zatvorenog prostora, sa londonskom Du u
porama. Pade mu na pamet da ga ona verovatno nikad nije ni videla u punoj
dnevnoj svetlosti na otvorenom prostoru. DoRåe do oborenog drveta u kome na
izgled nije bilo prolaza. Poåav za njom, Vinston vide da su se naåli na prirodnoj
istini, maloj travnatoj uzviåici okruçenoj visokim mladim drveem koje ju je
potpuno skrivalo. Devojka stade i okrete se.
"Evo nas", ree.
Posmatrao ju je sa razdaljine od nekoliko koraka. Joå uvek se nije usuivao
da joj prie bliçe.
"Nisam ti smela niåta rei na onom putu", produçi ona, "za sluaj da ima
mikrofona. Ne verujem da ima, ali ko zna. A uvek moçe da se desi da ti neko od
onih svinja pozna glas. Ovde smo sigurni."
Joå uvek nije imao hrabrosti da joj se pribliçi. "Ovde smo sigurni?" glupo
ponovi on.

58. 'çordç Orvel – 1984.
58/151
"Jesmo. Pogledaj drvee." To su bili tanki jasenovi, koji su nekad bili
poseeni pa ponovo izbrisali u åumu mladica od kojih nijedna nije bila deblja od
zgloba na ruci. "Tu nigde nema mesta da se sakrije mikrofon. Sem toga, ovde sam
ve bila."
Govorili su tek da neåto kaçu. On beåe uspeo da joj prie malo bliçe. Ona je
stajala pred njim vrlo uspravno, s osmehom koji je izgledao blago ironian, kao da
se udila zaåto je tako spor da pree na delo. ZvonLi behu popadali na zemlju.
Izgledalo je kao da su pali sami. On je uze za ruku.
"Da li mi verujeå", ree, "da do ovog trenutka nisma znao kakve su ti boje
Ri?" Bile su smee, primeti on, prilino svetla nijansa smeeg, sa crnim
trepavicama. "A sad kad si videla na åta stvarno liim, moçHå li i dalje podneti da
me gledaå?"
"Mogu vrlo lako."
"Imam trideset godina. Imam çenu koje se ne mogu osloboditi. Imam
oteene vene. Imam pet laçnih zuba."
"To mi je savråeno svejedno", ree devojka.
Sledeeg trenutka, neznano ijim delom, ona mu se nae u zagrljaju. U
poetku nije oseao niåta do iste neverice. Mlado telo je bilo pripijeno uz
njegovo, masa crne kose padala mu je po licu i - da! bila je zaista podigla lice i on
je ljubio puna crvena usta. Bila mu je stegla ruke oko vrata, nazivala ga dragim,
milim, voljenim. Bio ju je povukao na tlo, ona se ni najmanje nije opirala, mogao
je s njom raditi åta hoe. No uistinu nije imao nikakvog fizikog oseanja, sem
golog dodira. Oseao je samo nevericu i ponos. Bilo mu je drago åto je do ovoga
doålo, ali nije oseao nikakvu fiziku çelju. Sve je doålo prebrzo, njena mladost i
lepota behu ga poplaåili, bio je previåe navikao da çivi bez çena - nije znao åta je
bilo razlog. Devojka se podiçe i izvadi zvonL iz kose. Sede uz njega i zagrli ga oko
struka.
"Ne brini, dragi. Ne moramo da çurimo. Imamo celo popodne. Zar nije ovo
divno skroviåte? Pronaåla sam ga jedanput kad sam se izgubila na kolektivnom
maråu. Ko god da doe, uo bi se na sto metara."
"Kako se zoveå?" upita Vinston.
"Dçulija. A ja znam kako se ti zoveå. Vinston - Vinston Smit."
"Otkud znaå?"
"Izgleda, dragi, da ja brçe saznajem nego ti. Reci mi, åta si mislio o meni
pre nego åto sam ti dala onu cedulju?"
On ne oseti nikakvo iskuåenje da je slaçe. Rei odmah ono najgore inilo se
ak kao neka ljubavna çrtva.
"Nisam mogao oima da te vidim", ree on. "Hteo sam da te silujem a posle
ubijem. Pre dve nedelje ozbiljno sam razmiåljao da ti razbijem glavu kamenom.
Ako baå hoHå da znaå, mislio sam da imaå veze s Policijom misli."
Devojka se oduåevljeno nasmeja, oigledno shvatajui ovo kao priznanje
svojoj izvesnoj sposobnosti pretvaranja.
"Zar baå Policija misli? Nisi valjda ozbiljno?"
"Pa dobro, moçda ne baå sasvim; ali znaå - tako si izgledala - tako mlada,
sveça, zdrava... razumeå - mislio sam da si verovatno..."

59. 'çordç Orvel – 1984.
59/151
"Mislio si da sam dobra lanica Partije. ista na rei i delu. Zastavice,
parade, parole, igre, kolektivni maråevi - sve te budalaåtine. A ti åta? mislio si: da
joj se samo pruçi prilika, izdala bi me kao zlomislitelja pa bi me ubili?"
"Tako neåto. Znaå, mnogo je takvih devojaka."
"To sve zbog ovog sranja", ree ona, strçe skerletnu eåarpu omladinske lige
protiv seksa i prebaci je preko grane. Zatim, kao da se neega setila kad se dotakla
struka, gurnu ruku u dçep i izvadi ploicu okolade. Prelomi je na dva dela i dade
jedan Vinstonu. Joå pre nego åto ga je uzela, Vinston oseti po mirisu da je to
veoma neobina okolada. Bila je tamna i sjajna, i uvijena u staniol. okolada je
obino bila mrtve tamno mrke boje, lako se krunila, i imala ukus koji je, ukoliko se
uopåte dao opisati, podseao na dim zapaljenog ubreta. Ali okoladu slinu onoj
koju je dobio od Dçulije ve je okusio, nekad u proålosti. Prvi daåak njenog mirisa
beåe pokrenuo neko seanje koje nije mogao odrediti u vremenu, no koje je bilo
snaçno i uznemirivalo ga.
"Odakle ti ovo?" upita on.
"Crna berza", ravnoduåno ree ona. "U stvari i jesam takva, na izgled.
Istiem se u igrama. U äpijunima sam bila komandir odreda. Tri veeri nedeljno
dobrovoljno radim za Omladinsku ligu protiv seksa. Sate i sate sam ja izgubila
lepei one njihove blesave plakate po celom Londonu. U paradama uvek drçim
jedan kraj zastave. Uvek izgledam dobro raspoloçena i nikad niåta ne izbegavam.
äta drugi, to i ti, to je moja deviza. Jedino se tako moçe biti siguran."
Vinstonu se prvi komadiokolade ve beåe istopio na jeziku. Ukus je bio
predivan. Ali ono seanje nije odlazilo; kruçilo mu je po samoj ivici svesti, duboko i
snaçno, ali neodredivo, kao kakav predmet vien samo krajikom oka. On ga odbaci
od sebe, svestan samo da je to seanje na neko delo kojeg bi se rado odrekao kad
bi mogao.
"Ti si vrlo mlada", ree on. "Od mene si mlaa sigurno deset-petnaest
godina. äta si to mogla nai privlano na oveku kao åto sam ja?"
"Neäto na tvom licu. To me je navelo da reskiram. Umem da primetim ko
nije njihov. im sam te videla, znala sam da si protiv onih."
Oni je znailo Partija, pre svega Uça partija, o kojoj je govorila s otvorenom
zajedljivom mrçnjom zbog ega se Vinston oseao nelagodno, iako je znao da su,
ako igde mogu biti bezbedni, bezbedni baå tu. Neåto ga je na njoj bilo
zaprepastilo: njen vulgarni renik. lanovi Partije nisu smeli da psuju; Vinston je i
sam retko psovao, ili bar retko naglas. Dçulija, meutim, nije mogla da pomene
Partiju, naroito Uçu partiju, a da se ne posluçi reima koje se obino viaju
ispisane po zidovima klozeta. To ga nije ljutilo. Bio je to prosto jedan od simptoma
njenog revolta protiv Partije i svega åto je ona propisivala, neåto åto je na izvestan
nain bilo prirodno i zdravo, kao åto konj kija kad naie na trulo seno. Bili su
napustili istinu i ponovo poeli lutati kroz åarenilo svetlosti i senke, zagrljeni oko
struka kad god je staza bila dovoljno åiroka da idu uporedo. On primeti kako joj je
struk daleko mekåi sad kad na njemu nije bilo eåarpe. Govorili su åapatom. Izvan
istine, po Dçulijinim reima, najbolje je bilo ii tiho. Ubrzo stigoåe do ivice
åumarka. Ona ga zaustavi.
"Ne izlazi na otvoreno. Moçda neko posmatra. Dok smo iza granja, sigurni
smo."
Stajali su u senci leskovog çbunja. Sunce koje se cedilo kroz bezbrojno liåe
bilo im je joå uvek toplo na licu. Vinston pogleda livadu na koju je åumarak izlazio i
oseti udan, spori åok prepoznavanja. Poznavao ju je iz vida. Stara, popasena
utrina po kojoj je vijugala stazica a ovde-onde videli su se krtinjaci. U nazubljenoj

60. 'çordç Orvel – 1984.
60/151
çivici na suprotnom kraju, brestove grane su se jedva primetno povijale na
povetarcu, a liåe im se blago komeåalo u gustim masama, kao çenska kosa. Mora
biti da negde blizu, ali van vidnog polja, tee potok sa zelenim pliacima u kojima
se igraju ribice!
"Nije li ovde negde u blizini potok?" proåaputa on.
"Jeste, na ivici one druge livade. Ima i riba, velikih. MoçHå lepo da ih gledaå
kako leçe u pliacima u vrbaku i maåu repom."
"Pa to je skoro kao u Zlatnom kraju", promrmlja on.
äta?"
"Niåta. To je jedan predeo koji sam ponekad video u snu."
"Gledaj!" proåaputa Dçulija.
Na jednoj grani, ni pet metara od njih i skoro u visini njihovih lica, beåe
sleteo drozd. Moçda ih nije ni video. On je bio na suncu, oni u hladu. Raåiri krila,
ponovo ih paçljivo vrati na mesto, za trenutak saçe glavu kao da ini poast suncu,
a onda mu se iz grla izli bujica pesama. U popodnevnoj tiåini pesma je odjekivala
neobino glasno. Vinston i Dçulija su stajali pribijeni jedno uz drugo, zaarani.
Muzika je tekla dalje, minut za minutom, sa zaXujuim varijacijama, ne
ponavljajui se ni jedan jedini put, kao da je ptica namerno isticala svoju
virtuoznost. Ponekad bi prekinula pesmu na nekoliko sekundi, raåirila i ponovo
sklopila krila; zatim isturila svoje åarene grudi i ponovo zapevala punim grlom.
Vinston ju je posmatrao s nekim nejasnim oseanjem poåtovanja. Za koga, za åta
peva ta ptica? Ne posmatra je ni njen par, ni njen suparnik. äta je navodi da sedi
na ivici samotnog åumarka i toi svoju muziku u niåtavilo? On se upita da li u blizini
ipak nije sakriven kakav mikrofon. On i Dçulija su govorili samo tihim åapatom;
mikrofon ne bi uhvatio njih, nego drozda. Moçda na drugom kraju çice sedi kakav
sitan ovek nalik na bubaåvabu i paçljivo sluåa - sluåa to. Ali poplava muzike mu
postepeno izbaci sve misaone kombinacije iz glave. Drozdova pesma kao da je bila
tenost koja se izlivala na njega i meåala sa suncem koje se probijalo kroz liåe. On
prestade misliti samo je oseao. Devojin struk koji je njegova ruka obuhvatala bio
je topao i mek. On je okrete sebi, tako da su stajali grudi uz grudi; njeno telo kao
da se ulivalo u njegovo. Kuda god polazio rukama, bilo je podatno kao voda. Usta
im se sljubiåe; to je sad bilo neåto sasvim razliito od malopreDånjih oåtrih
poljubaca. Kad su odmakli lica jedno od drugog, oboje uzdahnuåe duboko. Ptica se
poplaåi i odlete lepeXi krilima.
Vinston prisloni usne na njeno uvo. "Sad", åapnu on.
"Nemoj ovde", odåaputa ona. "Hajdemo natrag u skroviåte. Tamo je
sigurnije."
æurno, lomei ovde-onde po koju granicu, oni se uputiåe krivudavim
puteljkom do proplanka. Kad se naRåe u krugu mladih izdanaka, ona se okrete i
sueli se s njim. Oboje su disali burno, ali njoj se u uglovima usana ponovo beåe
pojavio osmeh. Jedan trenutak je stajala i posmatrala ga, a zatim se ne gledajui
maåi patent-zatvaraa na svom kombinezonu. I - da! sve se desi skoro isto onako
kao u njegovom snu. Gotovo isto onako brzo kako je zamiåljao, ona strçe svoju
odeu; a kad ju je odbacila u stranu, to je uradila onim istim velianstvenim
pokretom koji kao da briåe celu jednu civilizaciju. Telo joj je na suncu sjajilo
belinom. Ali u prvom trenutku on joj nije gledao telo; pogled mu je bio prikovan za
njeno pegavo lice i jedva primetni, smeli osmeh. On klee pred nju i uze je za
ruke.
"Jesi li ovo ve nekad radila?"

61. 'çordç Orvel – 1984.
61/151
"Razume se. Stotine puta... pa dobro, desetine puta."
"Sa lanovima Partije."
"Da, uvek s njima."
"Sa lanovima Uçe partije?"
"To ne, s tim svinjama ne. Ali ima ih puno koji bi hteli, samo da imaju
priliku. Nisu oni toliki sveci kakvi se prave."
Srce mu poskoi. Ona je to radila desetine puta: çeleo je da su u pitanju
stotine - hiljade puta. Sve åto je nagoveåtavalo porok uvek ga je ispunjavalo
bezumnom nadom. Ko zna, moçda je Partija ispod povråine odista trula, moçda je
njen kult poçrtvovanja i odricanja samo laç pod kojom se skriva iskvarenost. Kad bi
mogao sve da ih zarazi gubom ili sifilisom! Bilo åta da uradi åto kvari, åto slabi, åto
ruåi! On je povue naniçe; sad su kleali lice u lice.
"Sluåaj. äto si viåe muåkaraca imala, to te viåe volim. Razumeå li to?"
"Mrzim istotu, mrzim dobrotu! æelim da nestanu sve vrline. æelim da ceo
svet bude poroan do srçi kostiju."
"Dragi, onda bi trebalo da ti savråeno odgovaraj. Ja sam upravo porona do
srçi kostiju."
"Voliå li ti ovo? Mislim, ne samo sa mnom; da li uopåte voliå da se...?"
"Oboçavam."
To je bilo ono åto je iznad svega çeleo da uje. Ne samo ljubav prema
jednoj jedinki, nego çivotinski nagon, prosta neizdiferencirana çelja, to je bila sila
koja e Partiju razbiti u komade. On je pritisnu na travu, meu popadale zvonLe.
Ovog puta nije bilo teåkoa. Ubrzo im se dizanje i spuåtanje grudi vrati na
normalnu brzinu; s nekom prijatnom bespomonoåu, oni se razdvojiåe. Sunce kao
da je peklo jae. Oboma se spavalo. On se maåi odbaenog kombinezona i upola je
pokri njime. Gotovo smesta zaspaåe i spavali su oko pola sata.
Vinston se probudi prvi. Probudivåi se, sede i zagleda se u pegavo lice koje
je i dalje mirno spavalo na podmetnutom dlanu kao na jastuku. Ako se izuzmu usta,
nije se moglo rei da je lepa. Kad bi se pogledalo izbliza, videla bi se i pokoja
borica oko oiju. Kratka crna kosa bila je izvanredno gusta i meka. Pade mu na
pamet da joå uvek ne zna ni njeno prezime ni adresu.
Mlado, zdravo telo, sada bespomono u snu, probudi u njemu oseanje
saçaljenja, çelju da je åtiti. No ona neçnost bez misli, koju je oseao pod leskom
dok je pevao drozd, ne vrati mu se do kraja. On skloni kombinezon i zagleda se u
gladak beli bok. U proålosti, pomisli on, muåkarac bi posmatrao çensko telo, naåao
da je ono poçeljno, i tu je priçi bio kraj. No danas nije moglo biti ni iste ljubavi ni
iste çelje. Ni jedno oseanje nije isto, jer je sve pomeåano sa strahom i
mrçnjom. Njihov zagrljaj bio je bitka, njihov orgazam pobeda. Ono åto su uinili
bilo je udar na Partiju. Bilo je politiki akt.
3.
"Ovde moçemo joå jedanput", ree Dçulija. "Po pravilu je sigurno otii u isto
skroviåte dvaput. Razume se, to tek za mesec-dva."
im se probudila, ponaåanje joj se beåe izmenilo. Postade budna i poslovna,
obue se, zaveza eåarpu oko pojasa, i poe se baviti detaljima povratka. inilo se
prirodnim ostaviti taj posao njoj. Ona je oigledno imala prirodnog lukavstva koje
je Vinstonu nedostajalo; usto je odlino poznavala okolinu Londona, stekavåi to
znanje na bezbroj kolektivnih maråeva. Put kojim mu je rekla da se vrati bio je

62. 'çordç Orvel – 1984.
62/151
potpuno razliit od onoga kojim je doåao; i vodio je do sasvim druge çeleznike
stanice. "Putem kojim si doåao nikad se ne vraaj", ree ona, kao da iznosi kakav
vaçan princip. Objasni mu da e otii prva, a da on potom treba da saeka pola
sata pre nego åto i sam ode.
Beåe mu rekla i gde e se, posle etiri dana, sastati idui put. To je bila
ulica u jednoj od siromaånijih etvrti, gde se nalazila pijaca koja je obino bila
pretrpana i buna. Ona e se vrteti oko tezgi, pravei se da traçi pertle ili konac.
Ako oceni da je situacija ista, iåmrknue se u maramicu kad se on pribliçi; ako ne,
on treba da proe kao da je ne poznaje. S malo sree, usred gomile sveta, moi e
da porazgovaraju etvrt sata i zakaçu sledei sastanak.
"A sad moram da idem", ree ona im je on zapamtio uputstva. "Moram da
budem natrag u devetnaest i trideset. Imam dva sata posla za Omladinsku ligu
protiv seksa: da delim letke, ili tako neåto. Sranje. HoHå da me oistiå? Da nemam
neku granciu u kosi? Sigurno? Onda dovienja, ljubavi, dovienja!"
Ona mu se baci u naruje, poljubi ga gotovo grubo, i sledeeg trenutka se
probi kroz mladice i nestade u åumarku, pravei pri tom vrlo malo åumova. On joå
uvek nije znao njeno prezime i adresu. To, meutim, nije znailo niåta: bilo je
nezamislivo da se mogu sastati bilo gde u zatvorenom prostoru ili razmene ikakvu
pismenu poruku.
Stvari su poåle tako da se na proplanku u åumarku viåe nisu ni vratili. Tokom
maja imali su joå samo jednu priliku kad su uspeli da spavaju zajedno. To se desilo
u drugom od skroviåta koje je Dçulija znala, zvoniku neke sruåene crkve, u gotovo
pustom kraju u okolini grada, gde je pre trideset godina pala atomska bomba.
Mesto je bilo izvrsno kao skroviåte; put do njega je, meutim, bio vrlo opasan. U
ostalim prilikama mogli su se sastajati samo na ulici, svaki put drugoj, i nikad na
duçe od pola sata. Na ulici se uvek moglo razgovarati, na izvestan nain. Dok su
plutali pretrpanim ulicama, ne sasvim jedno do drugog, i nikad se ne gledajui,
vodili su udan, isprekidan razgovor koji se palio i gasio kao svetionik, prekidajui
ga iznenada kad bi se naåli u blizini telekrana ili spazili uniformu kakvog lana
Partije kako se pribliçava; nastavljajui ga posle nekoliko minuta usred reenice;
presecajui ga napola kad bi se rastali na ugovorenom mestu; potom ga
nastavljajui sledeeg dana gotovo bez uvoda. Ispostavi se da je Dçulija sasvim
naviknuta na razgovor na takav nain, koji je nazivala 'razgovor u nastavcima'. Isto
tako je umela, zaudo, da govori ne pokreXi usne. Samo jednom za gotovo mesec
dana svakoveernjeg sastajanja, poe im za rukom da se poljube. Iåli su utke
nekom sporednom ulicom (Dçulija nikad nije govorila ako se nisu nalazili u nekoj od
glavnih ulica) kad se zau zagluåujui prasak, zemlja se zatrese, a vazduh pomrai;
Vinston se nae kako leçi na boku, izubijan i preplaåen. Oigledno je negde sasvim
blizu pala raketna bomba. On odjednom spazi D çulijino lice na nekoliko
centimetara od svog, mrtvaki belo,belo kao kreda. ak su joj i usne bile bele.
Mrtva! On je steçe uza se i primeti da je lice koje ljubi çivo i toplo. No na usne mu
se hvatalo neåto praånjavo. Lica su im oboma bila pokrivena gustim slojem krene
praåine.
Bilo je veeri kad su stizali na mesto sastanka i morali se mimoii bez
ikakvog znaka, jer je iza ugla upravo iziåla patrola, ili iznad glave stajao
helikopter. No ak i da je bilo manje opasno, nai vremena za sastanak bilo bi ipak
teåko. Vinstonova radna nedelja iznosila je åezdeset sati, Dçulijina ak i viåe;
slobodni dani su im zavisili od pritiska posla i nisu se esto poklapali. U svakom
sluaju, Dçulija je retko imala potpuno slobodno vee. Provodila je zaudno mnogo
vremena na predavanjima i demonstracijama raznosei materijale za Omladinsku
ligu protiv seksa, krojei zastave za Nedelju mrçnje, skupljajui priloge za
kampanju åtednje, i bavei se ostalim slinim poslovima. To se isplaivalo, kako je

63. 'çordç Orvel – 1984.
63/151
govorila; predstavljalo je kamuflaçu. ovek koji se drçi manjih pravila moçe kråiti
vea. Ona je ak navela Vinstona da stavi hipoteku na joå jedno od svojih slobodnih
veeri i prijavi se za prekovremeni rad u fabrici municije, za åta su se zagriçeniji
lanovi Partije javljali dobrovoljno. I tako je on poeo, po jedno vee svake
nedelje, provoditi etiri sata, navrXi jedna na drugi male metalne predmete,
verovatno delove upaljaa za bombe, paralisan od dosade, u loåe osvetljenoj
fabrikoj hali punoj promaje gde se lupa ekia sumorno meåala sa muzikom
telekrana.
Kad su se sastali u crkvenom tornju, ispuniåe rupe u svom dotadaånjem
isprekidanom razgovoru. Bilo je vrelo popodne. U tesnoj vrstoj prostorijici iznad
zvona vazduh je bio vru i ustajao; oseao se nepodnoåljiv smrad golubijeg izmeta.
Razgovarali su satima, sedei na praånjavom podu prekrivenom granicama; s
vremena na vreme neko bi od njih dvoje ustao da baci pogled kroz puåkarnicu i
utvrdi da se ne pribliçava niko.
'çulija je imala dvadeset åest godina. æivela je u çenskom domu sa joå
trideset devojaka ("Veito u çenskom smradu! Nemaå pojma koliko mrzim çene!"
rekla je uzgred), a radila je, kao åto je i mislio, u Odeljenju proze. Volela je svoj
posao, koji se uglavnom sastojao od toga åto je trebalo rukovati i odrçavati jedan
jak, ali kapriciozan elektrini motor. Nije bila 'straåno pametna', ali je volela da
radi rukama i rad sa maåinama joj je padao lako. Umela je da opiåe ceo proces
sastavljanja romana, od opåte direktive Komiteta za planiranje pa sve do
poslednjeg glaanja u takozvanoj 'glanc-grupi'. No konani proizvod je nije
interesovao. Bila je, po svojim reima, 'slab muåterija za knjige'. Knjige su za nju
bile jednostavno roba koja se mora proizvoditi, kao pekmez ili pertle.
Nije se seala nieg pre prvih godina åeste decenije, a od svih ljudi koje je
poznavala, jedan jedini je esto priao o predrevolucionarnim danima - bio je to
njen deda, koji je nestao kad joj je bilo osam godina. U åkoli je bila kapiten hokej
ekipe, i dobila gimnastiki trofej dve godine uzastopce. Pre no åto se ulanila u
Omladinsku ligu protiv seksa, bila je sekretar mesnog aktiva Saveza omladine, a pre
toga komandir odreda u äpijunima. Uvek je imala odlinu karakteristiku. ak je u
svoje vreme bila izabrana (åto je predstavljalo nesumnjiv znak dobrog ugleda) za
rad u Pornosekciji, pododseku Odeljenja proze koji je proizvodio treerazrednu
pornografiju za prole. Pornosekciju su oni koji su radili u njoj nazivali "masna
kua", primeti ona. Tu je ostala godinu dana, radei na proizvodnji knjiçica pod
naslovima Nestaåne prie il Jedna no u devojakom pansionatu, koje su, u
zapeDenim paketiima, ispod ruke kupovali mladi proleteri pod utiskom da rade
neåto zabranjeno.
"Kakve su te knjige?" radoznalo upita Vinston.
"Smuti pa prospi. U stvari su dosadne. Postoji samo åest zapleta, samo åto ih
neåto malo menjaju. Razume se, ja sam radila samo na kaleidoskopima. U glanc-
grupi nisam bila. Nemam smisla za knjiçevnost, dragi - ak ni koliko treba za taj
posao."
On sa Xenjem sazna da u Pornosekciji, sem åefova odeljka, rade samo
çene, po teoriji da bi muåkarci, iji su seksualni nagoni manje podloçni kontroli
nego çenski, lakåe podlegli uticaju pornografije s kojom bi radili.
"Ne vole ak ni da im rade udate çene", dodade ona. "Devojke su uvek
olienje istote, po njima. Ali kao åto vidiå, jedna baå nije."
Prvi put je vodila ljubav u åesnaestoj godini, sa nekim
åezdesetogodiånjakom, lanom Partije, koji je kasnije izvråio samoubistvo da
izbegne hapåenje. "Baå dobro", ree Dçulija, "inae bi saznali za mene kad bi
priznao." Zatim su doåli drugi. U njenim oima çivot je bio jednostavna stvar.

64. 'çordç Orvel – 1984.
64/151
ovek çeli da mu bude lepo; 'oni', to jest Partija, spreavaju ga u tome; on onda
kråi pravila kako najbolje ume. äto 'oni' uskrauju oveku zadovoljstva inilo joj se
isto tako prirodnim kao i to åto ovek treba da se stara da ga ne uhvate. Partiju je
mrzela, i svoju mrçnju iskazivala najgrubljim reima, ali je nije kritikovala u
opåtem smislu. Za doktrinu Partije nije imala interesovanja, sem onda kad je
neposredno pogaala njen sopstveni çivot. On primeti da ona ne upotrebljava rei
iz Novogovora, osim onih koje su preåle u svakodnevnu upotrebu. Za Bratstvo nikad
nije ula, i nije htela da veruje u njegovo postojanje. Svaki oblik organizovanja
bune protiv Partije, koji je unapred bio osuen na neuspeh inio joj se glupim.
Pametno raditi znailo je kråiti pravila, a ipak ostati çiv. On se usput zapita koliko
ih u mlaoj generaciji moçe biti nalik na Dçuliju - u generaciji koja je odrasla u
svetu Revolucije, koja nije znala ni za åta drugo; za koju je Partija bila neåto
neizmenjivo, kao nebo; koja se nije bunila protiv njene vlasti ve jednostavno
vrdala od nje, kao åto se zec uklanja od psa.
O mogunosti da se uzmu nisu razgovarali. Mogunost je bila toliko bleda da
nije vredela misli. Nikakav komitet koji se da zamisliti ne bi odobrio njihov brak,
ak i kad bi se Vinstonova çena Ketrin i mogla nekako ukloniti s puta. To je bilo
beznadeçno ak i kao san.
"Kakva ti je bila çena?" upita Dçulija.
"Bila je - da li znaå onu re iz Novogovora: dobromislen? äto znai: po
prirodi ispravan, nesposoban da pomisli loåu misao?"
"Ne znam re, ali takve ljude znam dobro."
On joj poe priati o svom braku, no ona je zaudo znala kako su suåtinske
stvari u osnovi izgledale. Opisala mu je, mada nikad nije videla ni osetila, kako se
Ketrinino telo koi i kruti im bi je dotakao; kako se inilo da ga gura od sebe ak i
onda kad ga je vrsto grlila. Sa Dçulijom mu nije bilo teåko razgovarati o tim
stvarima; Ketrin je, u svakom sluaju, odavno bila prestala da bude bolna i postala
samo neprijatna uspomena.
"Mogao bih izdrçati da nije bilo jedne stvari", ree on, i ispria joj o ledenoj
predstavi na koju ga je Ketrin naterivala svake nedelje u isti dan. "Bilo joj je
odvratno, ali je niåta nije moglo spreiti, da to radi. To je nazivala - ne, nikad
neHå pogoditi kako."
"Naåa obaveza prema Partiji", smesta ree Dçulija.
"Otkud znaå?"
"Dragi, pa i ja sam bila u åkoli. Predavanja o seksualnom çivotu jedanput
meseno za omladinu iznad åesnaest godina. I u Savezu omladine. Godinama ti to
tucaju u glavu. Verovatno im i pali, u veini sluajeva. Samo, razume se, nikad se
ne zna; ljudi su toliko dvolini."
Ona nastavi u istom smislu. Kod Dçulije, svaka tema je vodila njenoj
seksualnosti. im bi se razgovor ma na koji nain dotakao te oblasti, ona je
pokazivala veliku inteligenciju. Za razliku od Vinstona, shvatala je suåtinu
puritanizma koji je Partija propovedala. Nije u pitanju bilo samo to åto seksualni
nagon stvara svoj sopstveni svet koji je Partiji van kontrole te ga zato treba
uniåtiti, ako je mogue. Vaçnije je bilo to åto seksualno liåavanje stvara histeriju,
koja je dobrodoåla jer se moçe preobraziti u groznicu ratobornosti i oboçavanje
voe. Ona je to iskazivala ovako:
"Kad spavaå sa çenom, troåLå energiju; a posle si sav srean i ne dajeå pet
para ni za åta. A oni ne podnose da ti bude tako: hoe da stalno pucaå od energije.
Sve to maråiranje gore-dole, klicanje, mahanje zastavama - sve ti je to neiçivljen

65. 'çordç Orvel – 1984.
65/151
seks. Ako si srean u sebi, åta te briga za Velikog Brata, i troletke, i Dva minuta
mrçnje, i sva ona njihova sranja?"
Istina je, pomisli on. Izmeu askeze i politike ispravnosti postoji
neposredna, bliska veza. Jer kako bi se onaj strah, ona mrçnja i ono ludako
verovanje koje Partija traçi od svojih lanova mogli odrçati na potrebnoj visini kao
pokretaka snaga? Seksualni impuls je Partiji bio opasan, te ga je skrenula u stranu
i iskoristila za svoje potrebe. Slian trik su izveli i sa roditeljskim instinktom.
Porodica se nije mogla ukinuti; Partija je ak podsticala gotovo starinsku ljubav
roditelja prema deci. S druge strane, decu je sistematski okretala protiv roditelja i
Xila da ih åpijuniraju i prijavljuju njihove sumnjive rei i dela. Porodica je u stvari
postala filijala Policije misli. Na taj nain se postizalo da svi graani i danju i nou
budu okruçeni uhodama koji ih intimno poznaju.
U seanju mu se najednom vrati Ketrin. Ketrin bi ga nesumnjivo dostavila
Policiji misli da nije bila preglupa da u njegovim reima otkrije politiku
neispravnost. No u stvari ju je tog trenutka vratila u Vinstonovo seanje zaguåljiva
popodnevna jara, od koje su mu po elu izbile graåke znoja. On poe priati Dçuliji
o neemu åto se desilo, upravo: åto se nije desilo, jednog drugog vrelog letnjeg
popodneva, pre jedanaest godina.
Tada su imali za sobom tri ili etiri meseca braka. Bili su se izgubili na
jednom kolektivnom maråu, negde u Kentu. Zaostali su za drugima svega nekoliko
koraka, ali potom su skrenuli u pogreånom pravcu, i ubrzo se morali naglo
zaustaviti na ivici nekog napuåtenog kamenoloma odakle se nekad vadio krenjak.
Ivica se obruåavala, u pravoj liniji, kojih deset-dvadeset metara; na dnu je leçalo
krupno kamenje. Naokolo nije bilo nikog da ga pitaju za put. im je shvatila da su
se izgubili, Ketrin je postala vrlo nervozna. Biti, makar za trenutak, odvojen od
bune gomile izletnika ulivalo joj je oseanje da ini neåto loåe. Htela je da se
vrate putem kojim su doåli i potraçe ostale u drugom pravcu. No u tom trenutku
Vinston je primetio nekoliko ubica slaka koje su rasle u pukotinama stene ispod
njih. Jedna je bila dvobojna, karmin i cigla-crvena, iako je oigledno rasla iz istog
korena. Tako åta nikad ranije nije video, te pozva Ketrin da doe i pogleda.
"Gledaj, Ketrin! Pogledaj ono cvee. Onaj bokor dole pri dnu. Vidiå li da je
dvobojan?"
Ona se ve bila okrenula da poe, no za trenutak se ipak vratila, prilino
uznemirena. ak se i nagla preko ivice da vidi kuda on pokazuje. Stajao je neåto
iza nje; uhvatio ju je rukom za truk da je zadrçi. U tom trenutku mu je odjednom
palo na pamet koliko su potpuno sami. Nigde se nije videlo nijedno ljudsko bie,
nije kretao nijedan list; ak ni jedna ptica nije bila budna. Na takvom mestu je
opasnost od skrivenog mikrofona bila vrlo mala; a i da je bilo, mikrofon bi uhvatio
samo zvuke. Bio je najvreliji, najsanjiviji as popodneva. Sunce je palilo po njima,
znoj ga je golicao po licu. I najednom mu je doåla pomisao...
"Zaåto je nisi gurnuo?" upita Dçulija. "Ja bih."
"Znam, draga, ti bi je sigurno i gurnula. I ja bih, da sam tada bio ono åto
sam sad. A moçda bih - nisam siguran."
"Je li ti krivo åto nisi?"
"Jeste. Sve u svemu, krivo mi je."
Sedeli su jedno do drugog na praånjavom podu. On je privue uza se. Glava
joj se odmarala na njegovom ramenu, a prijatan miris kose nadvladavao zadah
golubijeg izmeta. Vrlo je mlada, pomisli on, joå uvek oekuje neåto od çivota, ne
shvata da gurnuti neprijatnu osobu niz liticu ne reåava niåta.
"U stvari ne bih izmenio niåta", ree on.

66. 'çordç Orvel – 1984.
66/151
"Zaåto ti je onda krivo åto je nisi gurnuo?"
"Samo zato åto viåe volim delenje od nedelenja. U ovoj igri koju igramo, ne
moçemo pobediti. Neki neuspesi su bolji od drugih, to je sve."
Oseti kako joj se ramena izvijaju ne odobravajui. Uvek mu je protivreila
kad je tako govorio. Nije prihvatala kao zakon prirode da pojedinac uvek gubi. Na
neki nain je shvatala da je izgubljena, da e je Policija misli pre ili posle uhvatiti i
ubiti, no drugim delom svesti je verovala da je ipak izvodljivo sagraditi potajni svet
u kome se moçe çiveti kako se hoe. Trebalo je samo sree, lukavstva i smelosti.
Nije razumevala da srea ne postoji, da jedina podela leçi u dalekoj budunosti,
dugo posle njene smrti, da je od onog trenutka kad se objavi rat Partiji najbolje
smatrati sebe leåom.
"Mi smo mrtvaci", ree on.
"Nismo joå mrtvi", prozaino ree Dçulija.
"Ne fiziki. Joååest meseci, godinu dana - moçda pet godina. Ja se bojim
smrti. Ti si mlada, dakle verovatno je se bojiå joå viåe nego ja. Oigledno,
trudiemo se da je odloçimo åto viåe moçemo. Ali tu nema velike razlike. Dokle god
ljudi ostanu ljudi, çivot i smrt su isto."
"Ah, kojeåta! S kim bi radije spavao, sa mnom ili s kosturom? Zar ne voliååto
si çiv? Zar ne voliå da osetiå: evo, ovo sam ja, ovo mi je ruka, ovo mi je noga,
stvarno postojim, vrsta sam, çiva sam! Zar ne voliå ovo?"
Ona se izvi i pribi se grudima uz njega. On oseti njene dojke, zrele i vrste,
kroz kombinezon. Njeno telo kao da je neåto od svoje mladosti i elana prelivalo u
njegovo.
"Volim", ree on.
"Onda prestani da mi govoriå o smrti. A sad sluåaj, dragi: moramo da se
dogovorimo za idui put. Mogli bi baå i da ponovo odemo na ono mesto u åumi.
Nismo odavno, sad moçe. Samo sad Hå morati drugim putem. Sve sam isplanirala.
PoHå vozom - ne, ekaj; nacrtau ti."
I, onako praktina, ona zgrnu etvorougao praåine i granicom izvaenom iz
golubijeg gnezda poe na podu crtati mapu.
4.
Vinston se osvrnu po zapuåtenoj sobici iznad eringtonove radnje. Pored
prozora, ogromni krevet je stajao nameåten, pokriven otrcanom ebaci i jastukom
bez navlake. Na ploi kamina otkucavao je staromodni sat sa brojanikom
podeljenim na dvanaest asova. U uglu, na stolu na sklapanje, iz polumraka je
meko sjajio stakleni pritiska za papir koji je bio kupio u poslednjoj poseti.
U loçLåtu kamina stajala je ulubljena limena petrolejska pe, åerpica i dve
åolje, koje mu je erington dao na upotrebu. Vinston zaloçi pe i pristavi lonL.
Bio je doneo koverat pun kafe Pobeda i neåto tableta saharina. Kazaljke na satu
pokazivale su sedam i dvadeset: u stvari je bilo devetnaest i dvadeset. Ona je
trebalo da doe u devetnaest i trideset.
Ludost, ludost, govorilo mu je srce; svesna, neopravdana, samoubilaka
ludost. Od svih zloina koje je lan Partije mogao poiniti, ovaj je bio najteçe
sakriti. U stvari mu je zamisao uplovila u glavu u obliku vizije: stakleni pritiskiva
koji se ogleda na povråini stola na sklapanje. Ko åto je i predviao, erington mu je
bez komplikacija izdao sobu. Oigledno mu je bilo milo åto e doi do nekoliko
dolara stanarine. Nije se ni skandalizovao ni nametljivo pokazivao da zna åta je
posredi kad je postalo jasno da je Vinstonu soba potrebna da bi u nju dovodio çenu.

67. 'çordç Orvel – 1984.
67/151
Umesto toga, gledao je nekud neodreeno, ni u blizinu ni u daljinu, i govorio
uopåtenim reima, s takvim taktom da se inilo da je delimino nevidljiv. Rekao je
da je mir neåto veoma dragoceno. Svako çeli da ima neko mesto gde e povremeno
biti sam. A kad neko zna da neko drugi ima takvo mesto, stvar je normalnog dobrog
vaspitanja da to zadrçi za sebe. ak je dodao, izgledajui pri tom kao da se
potpuno topi u nevidljivosti, da kua ima dva ulaza, i to jedan kroz zadnje
dvoriåte, odakle se izlazilo na sporednu ulicu.
Pod prozorom se ula neija pesma. Vinston proviri, zaåtien muslinskom
zavesom. Junsko sunce je joå uvek bilo visoko na nebu, a u dvoriåtu punom sunca,
jedna udoviåno krupna çena, vrsta kao normanski stub, miåLavih crvenih
podlaktica, s keceljom od jute privezanom oko pojasa, tabala je gore-dole izmeu
korisa i konopca za rublje, prikainjui åtipaljkama niz etvrtastih belih predmeta,
koje Vinston prepoznade kao pelene. Kad god joj usta nisu bila zapu åena
åtipaljkama, pevala je snaçnim kontraaltom:
Beåe to kratka ljubav bez nade
äto proe brzo k'o aprilski dan,
Al' od neçnih rei i misli o srei
U srcu veno ostade san.
Ta melodija je ve nekoliko nedelja proganjala London. Bila je to jedna od
bezbroj slinih pesama koje je za prole puåtala u promet jedna podsekcija
muzikog odeljenja u Ministarstvu istine. Tekstovi su bili sastavljeni bez ikakve
ljudske intervencije, na aparatu zvanom versifikator. No çena je pevala tako
melodino da je od inae odvratne besmislice postajala skoro prijatna muzika.
Vinstone je uo çeninu pesmu, struganje njenih cipela po ploama dvoriåta, deje
uzvike sa ulice i, odnekud veoma daleko, slabu buku saobraaja, a soba se ipak
inila udno tiha, zato åto nije bilo telekrana.
Ludost, ludost, ludost! ponovo pomisli on. Nezamislivo je bilo da e moi
dolaziti u ovu sobu duçe od nekoliko nedelja a da ih policija ne uhvati. No pomisao
o skroviåtu koje e biti samo njihovo, blizu, i izmeu etiri zida, predstavljala je
preveliko iskuåenje za oboje. Neko vreme posle sastanka u zvoniku, bilo im je
postalo nemogue da se nau. Zbog Nedelje mrçnje koja je predstojala, radno
vreme je bilo drastino produçeno. Do Nedelje je preostajalo viåe od mesec dana,
ali su obimne, komplikovane pripreme svakome zadavale naknadni posao. Najzad
im je oboma poålo za rukom da izrade slobodno popodne u isti dan. Bili su se
dogovorili da odu na onaj isti proplanak. Vee pre toga videli su se za trenutak na
ulici. Dok su se kao sluajno pribliçavali jedno drugom u gomili, Vinston skoro da je
i nije gledao; no jedan kratak pogled mu je bio dovoljan da primeti da je blea
nego obino.
"Propala stvar", promrmljala je ona im je ocenila da je sigurno govoriti.
"Mislim, za sutra."
äta?"
"Sutra popodne. Ne mogu da doem."
"Zaåto?"
"Ono redovno. Ovog meseca sam dobila neåto ranije."
Za trenutak je bio van sebe od besa. Tokom onih mesec dana koliko ju je
poznavao, priroda njegove çelje za njom bila se izmenila. U poetku je tu bilo vrlo

68. 'çordç Orvel – 1984.
68/151
malo istinske ulnosti. Njihovo prvo seksualno opåtenje bilo je samo in volje. No
posle drugog stvari su se izmenile. Miris njene kose, ukus njenih usta, dodir njene
koçe kao da su se uvukli u njega, ili u vazduh koji ga je okruçavao. Ona mu beåe
postala fizika potreba, neåto åto nije samo çeleo, nego na åta je smatrao da ima i
pravo. Kad mu je rekla da ne moçe doi, u njemu se rodilo oseanje kao da mu je
podvalila. No upravo ih je u tom trenutku gomila gurnula jedno uz drugo, i ruke su
im se sluajno srele. Ona mu nakratko steçe vrhove prstiju, pokretom koji nije
budio çelju, nego ljubav. Palo mu je na pamet da je, kad se sa çenom çivi zajedno,
razoaranje ovakve vrste prirodan i redovan dogaaj; i obuze ga duboka neçnost,
kakvu prema njoj dotle joå nije osetio. Poçeleo je da su njih dvoje par koji za
sobom ima deset godina braka. Poçeleo je da mogu hodati ulicama, ali otvoreno i
bez straha, razgovarati o nevaçnim stvarima i kupovati sitnice za domainstvo.
Poçeleo je, najviåe od svega, da mogu imati neko mesto gde mogu biti sami a da se
ne osete obaveznim da spavaju zajedno svaki put kad se nau. Ne tog trenutka, ali
sutradan, pala mu je na pamet misao da iznajmi sobu kod eringtona. Kad je to
predloçio Dçuliji, ona se sloçila neoekivano spremno. Oboje su znali da je to
ludilo, svesno pribliçavanje grobu. Dok je sedeo na ivici kreveta akajui je, on
ponovo pomisli o podrumima Ministarstva ljubavi. udno, pomisli on, kako se
predodreeni uças pojavljuje i nestaje iz svesti. Tu je, smeåten negde u vremenu
buduem, i prethodi smrti isto onako sigurno kao åto devedeset devet prethodi
stotini. Ne moçe se izbei, ali se moçda moçe odloçiti; a ipak ovek umesto toga,
svaki as skrauje razmak do njega nekim svesnim, voljnim inom.
U tom trenutku na stepenicama se zaXåe çurni koraci. U sobu ulete Dçulija.
Nosila je torbu za alat od grubog mrkog platna, kakvu je ponekad viao da nosi
gore-dole po Ministarstvu. On poe napred da je uzme u naruje, no ona se
oslobodi prilino çurno, delom zato åto je joå uvek drçala torbu za alat.
"Strpi se malo", ree ona. "Pusti me da ti kaçem åta sam donela. Jesi li
doneo one odvratne kafe Pobeda? I znala sam da Hå doneti. MoçHå da je baciå,
nee nam trebati. Gledaj ovamo."
Ona klee na kolena, otvori torbu i izbaci nekoliko francuskih kljueva i
jednu odvrtku koji su leçali pri vrhu. Ispod njih je bilo nekoliko uredno spakovanih
paketia od papira. Prvi koji je dodala Vinstonu inio se pod prstima udan, a ipak
nekako poznat. Bio je napunjen neim teåkim, slinim pesku, åto se ugibalo gde
god ga ovek takne.
"Nije valjda åHer?" ree on.
"Pravi åHer. Ne saharin, nego åHer. A evo i vekna hleba - pravi beli, a ne
ono naåe ubre - i teglica dçema. Evo i konzerva mleka - ali gledaj! ovim se najviåe
ponosim. Morala sam da ga uvijem u krpu od dçaka, jer bi se inae..."
No nije mu bilo potrebno rei zaåto ga je uvila. Miris je ve ispunjavao sobu,
bogati, vreli miris koji mu se inio isparenjem iz detinjstva, no koji se joå uvek
ponekad mogao uhvatiti, u kakvom hodniku pre nego åto se zalupe vrata, ili na
prepunoj ulici, åiren vetrom i nanjuåen samo za trenutak pre no åto se izgubi.
"Kafa", promrmlja on, "prava kafa."
"Kafa koju pije Uça partija", ree ona. "Imam celo kilo."
"Kako si uspela da nabaviå sve ovo?"
"Sve je to roba za Uçu partiju. Niåta te svinje ne ostavljaju drugima, baå
niåta. Samo, razume se, sluge i kelneri kradu, pa - ali gledaj, imam i paketiaja"
Vinston Xnu pored nje i otcepi jedan ugao.
"Pravi aj. A ne ono naåe liåe borovnice."

69. 'çordç Orvel – 1984.
69/151
"Ima ga puno u poslednje vreme. Osvojili su Indiju, ili tako neåto",
ravnoduåno ree ona. "Ali sluåaj, dragi: sad se okreni da me ne gledaå jedno tri
minuta. Sedi na drugi kraj kreveta. Nemoj mnogo blizu prozora. I ne krei se dok ti
ne kaçem."
Vinston se zamiåljeno zagleda kroz muslinsku zavesu. Dole u dvoriåtu, çena
crvenih ruku joå uvek je maråirala gore-dole izmeu korita i konopca. U jednom
trenutku izvadi iz usta dve åtipaljke i zapeva, duboko se unosei:
Kaçu da vreme sve rane lei,
Kaçu da se uvek zaboravi sve,
Al' mladost je proåla i starost ve doåla
A ja joå pamtim asove te.
inilo se da celu tu nedotupavnu pesmu zna napamet. Glas joj je plovio
naviåe s mekim letnjim vazduhom, vrlo melodian, pun neke srene melanholije.
Dobijao se utisak da bi bila savråeno zadovoljna kad bi junsko vee bilo beskrajno a
zaliha rublja neiscrpna, da tu ostane joå hiljadu godina, veåajui pelene i pevajui
besmislice. Pade mu na pamet udna injenica da nikad nije uo nijednog lana
Partije kako peva spontano i sam. Tako åta bi pomalo ak mirisalo na neispravnost,
predstavljalo opasnu ekscentrinost, kao razgovaranje sa samim sobom. Moçda se
ljudima peva samo onda kad su na ivici gladovanja.
"Sad moçHå da se okreneå", ree Dçulija. On se okrete, i za trenutak je
gotovo nije prepoznao. Oekivao je u stvari da e je videti golu. Ali nije bila gola.
Promena je bila daleko vea. Bila se naåminkala.
Po svemu sudei, na putu do kue je kriåom uåla u neku radnju u jednoj od
proleterskih etvrti i kupila kompletnu garnituru kozmetikog pribora. Usne su joj
bile jako nakarminisane, obrazi narumenjeni, nos napuderisan; ak je i ispod oiju
imala neåto od ega su izgledale sjajnije. Ceo posao nije bio obavljen osobito
veåto, no Vinstonovi kriterijumi u tim stvarima nisu bili oåtri. On nikad nije video,
ni zamiåljao, lanicu Partije sa naåminkanim licem. Dçulija se beåe toliko
prolepåala da se on zapanji. Dodavåi samo malo boje na prava mesta, postala je ne
samo mnogo lepåa no i daleko çenstvenija. Kratka kosa i deDki kombinezon samo
su pojaavali taj utisak. Kad ju je uzeo u zagrljaj, nozdrve mu preplavi talas
sintetikog mirisa ljubiice. On se seti polumraka u podrumskoj kuhinji, i bezubih
usta one çene. Ona je imala isti taj parfem; no u tom trenutku mu to nije smetalo.
"I parfem!" uzviknu on.
"Jeste, dragi, i parfem. A znaå åta u joå da uradim? Gledau da naem
pravu çensku haljinu, i nosiu je umesto ovih blesavih pantalona. Nosiu svilene
arape i visoke åtikle! U ovoj sobi u biti çena, a ne lanica Partije."
Strgoåe odeu sa sebe i legoåe u ogromni krevet od mahagonija. Vinston se
tada prvi put svukao u njenom prisustvu. Dotle se previåe stideo svog bledog i
mråavog tela, sa oteenim venama na listovima i belom pegom iznad gleçnja.
aråava nije bilo, ali je ebe na kome su leçali bilo izlizano i glatko, a veliina i
elastinost kreveta iznenadiåe ih oboje. "Sigurno je pun buva, ali baå nas briga",
ree Dçulija. Takav brani krevet se viåe nije mogao videti nigde sem u
proleterskim kuama. Vinston je kao dete ponekad spavao u takvom krevetu;
'çulija nikad, kako se mogla setiti.
Ubrzo padoåe u kratak san. Kad se Vinston probudio, kazaljke na starom
satu ve su bile domilele gotovo do devet. Nije se micao, jer je Dçulija spavala s

70. 'çordç Orvel – 1984.
70/151
glavom na njegovoj savijenoj ruci. Skoro sva åminka bila je siåla na njegovo lice i
na jastuk, no jedan lak potez rumenila joå uvek joj je isticao lepotu jagodica. æuti
zrak sunca na zalasku pade preko podnoçja kreveta i osvetli kamin, gde je voda u
lonLu burno kljuala. Dole u dvoriåtu çena viåe nije pevala, ali su s ulice dopirali
slabo ujni deji uzvici. On se uzgred pitao da li je u ukinutoj proålosti bilo obina
stvar leçati ovako u krevetu po sveçini letnje veeri, muåkarac i çena, bez odee,
koji spavaju jedno s drugim kad im se prohte, priaju o emu im se prohte, niim
neprimorani da ustanu; koji jednostavno leçe i sluåaju mirne zvuke åto dolaze
spolja. To sigurno nikad nije bilo svakidaånja stvar. Dçulija se probudi, protrlja oi i
podiçe se na lakat da pogleda prema pei.
"Pola vode ve isparilo", ree ona. "Sad u ja da ustanem i skuvam kafu.
Imamo joå sat. U koliko gase u tvojoj zgradi?"
"U dvadeset tri i trideset."
"Kod mene u domu u dvadeset tri. Samo mora se biti joå i pre, jer... ej!
Gubi se odatle, pogani stvore!"
Ona se najednom izvi u krevetu, dohvati cipelu s poda i zavitla je u ugao
deDkim trzajem ruke, istim onim pokretom kojim je onog jutra tokom Dva
minuta mrçnje hitnula renik na Goldåtajna.
äta to bi?" iznenaeno upita on.
"Pacov. Videla sam ga kako je proturio njuåku. Tamo u Råku ima rupa. Ako
niåta drugo, bar sam ga dobro uplaåila."
"Pacovi!" promrmlja Vinston. "U ovoj sobi!"
"Ima ih svuda", ravnoduåno odvrati Dçulija, ponovo leçXi. "Kod mene u
domu ima ih ak i u kuhinji. U nekim delovima Londona sve vrvi od njih. Jesi li znao
da napadaju decu? Da, da. U tim krajevima ima ulica gde çena ni dva minuta ne
sme da ostavi dete samo. Na decu idu oni veliki, mrki. A åto je najgore, oni uvek..."
"Nemoj dalje!" kriknu Vinston, vrsto zatvorenih oiju.
"Mili! Pa ti si sav bled. äta ti je? Je l' ti se gadi od njih?"
"Od svih uçasa na svetu - pacov!"
Ona se pripi uz njega i obavi ga svojim udovima, kao da ga je htela umiriti
toplinom svog tela. On ne otvori oi odmah. Nekoliko trenutaka beåe ga drçalo
oseanje da se ponovo nalazi u koåmaru koji mu se, ovda-onda, vraao celog
çivota. Uvek je bio manje-viåe isti. U njem je stajao pred zidom mraka, a s druge
strane zida nalazilo se neåto nepodnoåljivo, neåto previåe uçasno da bi mu se moglo
pogledati u oi. U tom snu, najdublje oseanje mu je bilo samozavaravanje, jer je
u stvari znao åta se nalazi iza zida mraka. S oajnikim naporom, kao da upa deo
sopstvenog mozga, mogao bi ak i da to neåto izvue na videlo. Uvek se budio ne
pronaåavåi åta je to; ali na neki nain je imalo veze s onim åto je Dçulija govorila
pre no åto ju je prekinuo.
"Izvini", ree on, "nije niåta. Ne volim pacove, to je sve."
"Ne brini, dragi, nee oni nama u sobu. Pre nego åto odemo, ja u malo jute
u rupu. A idui put kad doemo, doneu maltera pa u je propisno zapuåiti."
Crni trenutak panike ve je upola bio zaboravljen. Malo postien, on sede i
nasloni se na uzglavlje. Dçulija sie s kreveta, navue kombinezon i skuva kafu.
Miris koji se åirio iz lonLa bio je tako snaçan i uzbudljiv da oni zatvoriåe prozor da
ga ne bi ko spolja osetio i postao znatiçeljan. Joå bolji od ukusa kafe bio je svilast
izgled koji joj je davao åHer; åHer, koji je Vinston gotovo zaboravio posle godine
na saharinu. S jednom rukom u dçepu, i drçHi u drugoj komad hleba premazan

71. 'çordç Orvel – 1984.
71/151
Gçemom, Dçulija je hodala po sobi, pogledajui ravnoduåno u orman za knjige,
predlaçXi kako je najbolje popraviti sto na rasklapanje, spuåtajui se u izlizanu
naslonjau da vidi je li udobna, i razgledajui besmisleni sat sa dvanaest podelaka s
nekom podsmeåljivom trpeljivoåu. Zatim donese stakleni pritiska do kreveta da
ga ispita na boljem svetlu. On joj ga uze iz ruke, oaran, kao i uvek, mekim kao
kiånica izgledom stakla.
äta misliå, åta bi to moglo biti?" upita ga Dçulija.
"Niåta - hou da kaçem, mislim da se nije koristilo ni za åta. Zato mi se
svia. Komadi istorije koji su propustili da izmene. Poruka od pre sto godina, kad
bi znali da je proitamo."
"A ona slika preko" - ona pokaza glavom graviru na suprotnom zidu - "je li i
to od pre sto godina?"
"I viåe. Rekao bih da ima i svih dvesta. Ko zna. Danas se viåe ne moçe
saznati koliko je åta staro."
Ona ode do gravire da je pogleda. "Evo odavde je ona beåtija promolila
njuåku", ree ona i udari nogom po drvenoj oplati odmah ispod slike. "Koje je ovo
mesto. Negde sam ga ve videla."
"Crkva - ili je bar bila crkva. Crkva svetog äimuna, tako se zvala." Odlomak
pesmice koju beåe nauio od eringtona vrati mu se u seanje i on dodade, upola
nostalgino: "Narandça i limun, kaçe sveti äimun!"
Na njegovo iznenaenje, ona nastavi:
"Dugujeå mi farting, kaçe sveti Martin.
äta bi od mog duga, pita sveti Luka...
Dalje se ne seam. Jedino sam zapamtila da se zavråava: Evo ide svear da
zapali svee, evo ide dçelat da ti glavu see!"
Kao dve polovine raboåa. Ali posle kaçe sveti Luka morao je doi joå jedan
stih. Moçda bi se mogao iskopati iz eringtonovog seanja na kakav umestan
podsticaj.
"Od koga si to nauila?" upita on.
"Od dede. Govorio mi je tu pesmicu kad sam bila mala. Isparili su ga - u
svakom sluaju, nestao je - kad mi je bilo osam godina. Da mi je znati åta je
limun", nevezano dodade ona. "Narandçe sam viala. To je voe, okruglo pa çuto, s
debelom korom."
"Ja se seam limuna", ree Vinston, "pedesetih godina bilo ih je dosta. To je
isto voe, samo kiselo; od samog mirisa su trnuli zubi."
"Glavu dajem da iza ove slike ima buva", ree Dçulija. "Jednog dana moram
da je skinem pa da je dobro oistim. Sad ve treba da krenemo. Moram joå i ovu
åminku da skinem. Maltretiranje. Posle u da ti izbriåem karmin s lica."
Vinston joå nekoliko trenutaka ostade da leçi. Soba se mraila. On se okrete
prema svetlu i zagleda u pritiska. Neiscrpno interesantna stvar na njemu nije bio
komadi korala nego unutraånjost samog stakla. Staklo je bilo debelo, a ipak
providno gotovo kao vazduh. Sticao se utisak kao da je povråina stakla nebeski svod
koji zatvara ceo jedan svet sa svom njegovom atmosferom. inilo mu se da moçe
Xi u njega; u stvari je i bio u njemu, zajedno sa stolom od mahagonija, stolom na
rasklapanje, starinskim satom, gravirom i samim pritiskaem. Pritiska je bio soba

72. 'çordç Orvel – 1984.
72/151
u kojoj se nalazio, a koral Dçulijin i njegov çivot, uvråen u nekoj vrsti venosti u
srcu kristala.
5.
Sajm beåe nestao. Jedno jutro je doålo, a njega nije bilo na poslu; nekoliko
nepromiåljenih prokomentarisalo je njegovo odsustvo. Sledeeg dana niko ga nije
pominjao. Treeg dana Vinston ode u vestibil Odeljenja dokumentacije da pogleda
oglasnu tablu. Na jednom komadu papira bio je spisak lanova rukovodstva åah-
kruçoka; jedan od njih je bio i Sajm. Spisak je izgledao isti kao pre - niåta nije bilo
precrtano - ali je bio za jedno ime krai. To je bilo dovoljno. Sajm beåe prestao da
postoji; nikad nije ni postojao.
Vreme je bilo nesnosno vrelo. U lavirintu Ministarstva aparata za
klimatizaciju odrçavali su u sobama bez prozora normalnu temperaturu, ali na ulici
su trotoari pekli tabane, a smrad u metrou u satima najvee guçve bio je uçasan.
Pripreme za nedelju mrçnje bile su u punom jeku, i sluçbenici svih ministarstava su
radili prekovremeno. Procesije, mitinge, vojnike parade, predavanja, izloçbe
voåtanih figura, filmske predstave, telekranske programe - sve je to trebalo
organizovati; podizati tribine, praviti modele, sastavljati parole, komponovati
pesme, åiriti glasine, falsifikovati fotografije.Dçulijina radna jedinica u Odeljenju
proze bila je osloboena proizvodnje romana i dobila zadatak da na brzinu izbacuje
pamflete kojima se raspirivala mrçnja. Vinston je, pored svog svakodnevnog posla,
svakoga dana provodio sate nad kompletima Tajmsa, menjajui i ulepåavajui vesti
koje je trebalo citirati u govorima. U none sate, kad su se gomile raspojasanih
prola motale ulicama, u gradu se oseala neka udno grozniava atmosfera.
Raketne bombe su padale Håe nego ikad, a ponekad bi se izdaleka ule strahotne
eksplozije ije poreklo niko nije umeo da objasni, i o kojima su kruçile neverovatne
glasine.
Nova pesma koja je trebalo da bude melodijska tema Nedelje mrçnje (zvala
se Pesma mrçnje) ve je bila komponovana i nebrojeno puta puåtana preko
telekrana. Imala je divljaan, lajav ritam koji se ne bi mogao sasvim nazvati
muzikom; viåe je podseao na lupu doboåa. Kad su je urlali stoglasni horovi uz
pratnju koraka u maråu, pesma je uterivala strah u kosti. Beåe se dopala prolima, i
u pononim ulicama se takmiila sa joå uvek popularnom Beåe to kratka ljubav bez
nade. Parsonsova deca su je svirala i danju i nou, nepodnoåljivo, na Hålju i
komadu toalet papira. Vinston je uvee imao viåe posla nego ikad. Odredi
dobrovoljaca koje je organizovao Parsons pripremali su ulice za Nedelju mrçnje, åili
zastave, crtali plakate, podizali koplja za zastave po krovovima i, reskirajui da
slome vrat, rastezali çice s krova na krov da o njih okae zastavice. Parsons se
hvalio da e sama zgrada Pobeda izvesti etiri stotine metara zastave. Nalazio se u
svom elementu i bio je srean kao malo dete. Vruina i fiziki rad joå su mu davali
izgovor da uvee oblai kratke pantalone i koåulju s otvorenim okovratnikom. Bio je
svuda u isto vreme, vukao, gurao, testerisao, zakucavao, improvizovao, podsticao i
bodrio sve i svakog, i iz svakog pregiba na telu luio kiselkasti znoj koji kao da je
dolazio iz nepresuånog izvora.
Odjednom se u celom Londonu pojavio nov plakat. Nije imao tekst;
predstavljao je samo udoviåno veliku figuru evroazijskog vojnika, tri ili etiri
metra visokog, s bezizraznim mongolskim licem i ogromnim izmama, kako koraa
drçHi u visini kuka automat na gotovs. Gledan bilo kog ugla, grli cevi, uvelian
skraenom perspektivom, inilo se uperen u posmatraa. Taj plakat je bio
zalepljen na svaki zid gde je bilo slobodnog mesta, i po broju ak prevazilazio i
portrete Velikog Brata. Kod prola, koji su prema ratu obino bili ravnoduåni,
javljala se, pod razdraçujuim dejstvom propagande, jedna od njihovih povremenih

73. 'çordç Orvel – 1984.
73/151
groznica rodoljublja. Kao da su se çeleli uklopiti u opåte raspoloçenje, raketne
bombe su ubijale viåe ljudi nego obino. Jedna je pala na prepun bioskop u
Stepniju i zatrpala u ruåevinama nekoliko stotina çrtava. Sutradan je sve
stanovniåtvo te etvrti iziålo, u dugoj, otegnutoj koloni, na sprovod koji je potrajao
satima i u stvari bio protestni miting. Druga je pala na zapuåten komad zemljiåta
koji je sluçio kao deje igraliåte, i raznela u komade nekoliko stotina dece. Na to je
doålo do novih gnevnih demonstracija, pri emu je bila napravljena i spaljena
Goldåtajnova figura od voska, stotine plakata s evroazijskim vojnikom zderano sa
zidova i baeno na lomau, a nekoliko radnji opljakano u guçvi; onda se pronese
glas da åpijuni upravljaju bombama pomou radio-talasa, i svetina potpali kuu u
kojoj je çiveo neki stari brani par za koji se sumnjalo da je stranog porekla te se
oboje uguåLåe.
U sobici nad eringtonovom radnjom, kad god su imali vremena da tamo
odu, Dçulija i Vinston su leçali jedno uz drugo na krevetu bez aråava, goli zbog
vruine. Onaj pacov se viåe nije pojavljivao, ali stenice i buve su se strahovito
namnoçile po toplom vremenu. To nije smetalo. Prljava ili ista, soba je bila raj.
im bi stigli, posuli bi celu sobu biberom kupljenim na crnoj berzi, zbacili odeu sa
sebe, voleli se oznojenim telima, zatim zaspali i probudili se da vide kako su
stenice zbile redove i spremaju protivnapad.
etiri, pet, åest - sedam puta su se sastali u junu. Vinstona beåe proåla
navika da pije dçin u svako doba. Viåe nije oseao potrebu. Dobio je u teçini,
oteena vena mu se smirila i ostavila za sobom samo mrku mrlju iznad gleçnja,
jutarnji napadi kaålja su mu prestali. Viåe nije bilo nesnosno çiveti, viåe ga nije
progonio impuls da pravi grimase u telekran i da psuje iz sveg glasa. Sad kad su
imali bezbedno skroviåte, nije mu ak bilo teåko ni to åto se moçe sastajati s
'çulijom jedino na dva-tri sata, pa i to retko. Vaçno je bilo to åto soba nad
starinarnicom moçe postojati. Znati da ona postoji, neoskrvnjiva, bilo je gotovo
isto kao i biti u njoj. Soba je bila svet za sebe, deo prostora koji je pripadao
proålosti, po kome su se mogle kretati izumrle çivotinje. erington je, mislio je
Vinston, takoe jedna izumrla çivotinja. On se obino zaustavljao da porazgovara
nekoliko minuta s eringtonom pre no åto bi se popeo u sobu. Starac je vrlo retko
izlazio iz kue - ako je uopåte izlazio - a, s druge strane, kupaca gotovo da nije ni
imao. æiveo je kao duh izmeu male, mrane radnjice i joå manje kuhinjice gde je
spremao sebi jelo i u kojoj se izmeu ostalog nalazio i jedan neverovatno star
gramofon sa ogromnom trubom. Bilo mu je milo åto ima s kim da razgovara. Dok je
tapkao meu svojom bezvrednom robom, sa svojim dugim nosom, naoarima s
debelim staklom, i povijenim ramenima u somotskom kaputu, uvek je delovao viåe
kao skuplja nego kao trgovac. S nekim izbledelim oduåevljenjem on se doticao
ovog ili onog komada starudije - porculanskog zapuåDa, bojenog poklopca
polomljene burmutice, medaljona sa pramenom kose ko zna kog davno umrlog
deteta - nikad ne traçHi od Vinstona da kupi, nego samo da se divi. Razgovarati s
njim bilo je kao sluåati cincanje stare izanale muzike kutijice. Iz zakutaka
seanja beåe izvukao joå nekoliko odlomaka zaboravljenih dejih pesmica. Jedna je
bila o punoj korpi jaja, druga o malenoj peli, trea o acima-avolima. Kad god bi
iskopao kakav nov odlomak, rekao bi stidljivo se smeåkajui "Uinilo mi se da bi vas
ovo moglo interesovati."
I Vinston i Dçulija su znali - u izvesnom smislu, to im je stalno bilo u pameti
- da ovo åto se deåava ne moçe dugo trajati. Bilo je trenutaka kad im je saznanje
da ih neminovno eka smrt postajalo isto onako opipljiva stvar kao i krevet na
kome su leçali, i tada bi se pripijali jedno uz drugo s nekom oajnikom ulnoåu,
kao greånik osuen na prokletstvo koji grabi poslednju mrvicu zadovoljstva pet
minuta pre no åto e na satu izbiti as osude. No bilo je i trenutaka kad su imali
iluziju ne samo bezbednosti nego i trajnosti. inilo im se da im se niåta zlo ne moçe

74. 'çordç Orvel – 1984.
74/151
desiti sve dok su u sobi. Probiti se do nje bilo je teåko i opasno, ali sama soba je
bila svetiliåte. To je bilo slino iluziji koju je imao Vinston posmatrajui stakleni
pritiska: da se u taj stakleni svet moçe ui i da se, kad se ovek nae unutra,
vreme moçe zaustaviti. esto su se prepuåtali fantazijama o bekstvu. Srea e ih
drçati neogranieno i oni e nastaviti svoju igru, kao i dosad, sve dok ih ne snae
prirodna smrt. Ili e Ketrin umreti pa e Vinston i Dçulija, spretno manevriåXi,
uspeti da izdejstvuju dozvolu da se uzmu. Ili e zajedno izvråiti samoubistvo, Ili e
nestati, izmeniti svoj izgled, nauiti da govore kao proli, zaposliti se u fabrici i
proçiveti svoj çivot u nekoj sporednoj uliici, neotkriveni. No oboje su znali da su
sve to besmislice. U stvarnosti bekstvo nije bilo mogue. ak ni onaj jedini
izvodljiv plan, samoubistvo, nisu imali namere da sprovedu. æiveti od danas do
sutra, od jedne sedmice, do druge, rastezati sadaånjost koja nije imala budunosti,
bio je nepobediv nagon, kao åto je nepobediv nagon plua da uvlae svaki novi dah
sve dok ima vazduha.
A ponekad su govorili i o aktivnoj buni protiv Partije, ali nisu znali ni kako
da uine prvi korak. ak i da je ono basnoslovno Bratstvo i postojalo, joå uvek bi
put do njega ostao teåkoa. On joj je ispriao o udnoj bliskosti koja je postojala,
ili se ini da postoji, izmeu njega i O'Brajena, i o impulsu koji mu je ponekad
dolazio: da prosto prie O'Brajenu, objavi mu da je neprijatelj Partije, i zatraçi
njegovu pomo. Njoj se zaudo to nije uinilo nepromiåljenim. Bila je navikla da o
ljudima sudi po licu, te joj se inilo prirodnim da Vinston veruje na osnovu jednog
jedinog pogleda u magnovenju da se O'Brajenu moçe verovati. Osim toga, verovala
je da svi, ili skoro svi, potajno mrze Partiju i da bi rado kråili pravila kad bi znali da
e proi nekaçnjeno. Ali odbijala je da poveruje da rasprostranjena, organizovana
opozicija postoji i da uopåte moçe postojati. Prie o Goldåtajnu i njegovoj
podzemnoj vojsci, kako je govorila, samo su gomila gluposti koje je Partija izmislila
za svoje potrebe i u koje se ovek morao pretvarati da veruje. Ona je bezbroj
puta, na mitinzima i spontanim demonstracijama, vikala na sav glas traçHi smrt
ljudima ija imena nikad nije ni ula i u ije navodne zloine nije ni najmanje
verovala. Kad su se vodila javna suenja, ona je bila na svom mestu u odredima
omladinske organizacije koji su opkoljavali sudove i danju i nou, skandirajui u
razmacima "Smrt izdajnicima!" Tokom Dva minuta mrçnje uvek je nadmaåivala sve
ostale u izvikavanju pogrda Goldåtajnu. A ipak je imala vrlo bledu predstavu o
tome ko je Goldåtajn i kakvu doktrinu navodno zastupa. Odrasla je posle
Revolucije, i bila premlada da bi se seala ideoloåkih borbi åezdesetih godina.
Pojam nezavisnog politikog pokreta bio je van njenih moi poimanja; a u svakom
sluaju, partija je nepobediva. Postojae uvek, i uvek e biti ista. ovek se moçe
buniti jedino potajno neposluånoåu ili, najviåe, usamljenim inovima nasilja:
ubistvom ili diverzijom.
U izvesnom smislu bila je daleko inteligentnija od Vinstona, i daleko manje
podloçna partijskoj propagandi. Jednom ga je, kad je zbog neega pomenuo rat
protiv Evroazije, iznenadila rekavåi da se po njenom miåljenju taj rat uopåte ne
vodi. Raketne bombe koje su svakodnevno padale na London ispaljivala je
verovatno sama vlada Okeanije, 'samo da se ljudi plaåe'. Ta misao mu doslovno
nikad nije uåla u glavu. Ona je u njemu podstakla ak i neku zavist kad mu je rekla
da joj je tokom Dva minuta mrçnje najvei problem kako da ne prsne u smeh. No
stavljala je u sumnju uenje Partije samo onda kad se doticalo njenog sopstvenog
çivota. esto je bila spremna da prihvati zvaninu mitologiju samo zato åto joj
razlika izmeu istine i izmiåljotine nije bila vaçna. Verovala je, na primer, poåto je
to uila u åkoli, da je Partija izmislila avion. (Vinston se seti da je u vreme kad je
on bio ak - Partija tvrdila samo da je izmislila helikopter; dvanaestak godina
kasnije, kad je Dçulija iåla u åkolu, to isto je tvrdila i za avion; joå jedna
generacija, i Partija e pripisati sebi da je izmislila i parnu maåinu). A kad joj je

75. 'çordç Orvel – 1984.
75/151
rekao da su avioni postojali daleko pre njegovog roenja, i daleko pre Revolucije,
to joj se nije uinilo ni najmanje vrednim paçnje. Najzad, kakve veze ima ko je
izmislio avion? U prilino veoj meri ga je pogodilo kad je iz neke njene sluajne
primedbe zakljuio da se ona ne sea da je Okeanija pre etiri godine bila u ratu s
Istazijom a u miru s Evroazijom. Bilo je istina da je ceo rat smatrala nameåtenom
stvari; no bilo je oigledno da ak nije ni primetila da se promenilo ime
neprijatelja. "Mislila sm da smo oduvek u ratu s Evroazijom", bila mu je ravnoduåno
rekla. To ga je malo poplaåilo. Avion je bio pronaen davno pre njenog roenja, ali
je do izmene u ratu doålo pre svega etiri godine, kad je ve uveliko bila odrasla.
Oko toga se prepirao s njom skoro etvrt sata. Na kraju je uspeo da joj prisili
seanje da se vrati, sve dok se nije nejasno podsetila da je nekad neprijatelj bio
Istazija a ne Evroazija. No cela stvar joj se i dalje inila nevaçnom. "Ko te pita?"
rekla mu je nestrpljivo. "Uvek je jedan rat za drugim, a zna se da su sve vesti i tako
gola laç."
Ponekad joj je priao o Odeljenju dokumentacije i besramnim falsifikatima
koje tamo ini. To je nije uçasavalo. Na pomisao da laçi postaju istine njoj se nije
stvarala provalija pod nogama. On joj ispria o Dçonsu, Aronsonu i Raterfordu i
duboko znaajnom komadu papira koji je u jednom trenutku drçao u ruci. To na
nju ostavi osobit utisak. Isprva ak nije ni shvatila u emu je suåtina prie.
"Jesu li to bili tvoji prijatelji?" upita ga ona.
"Nisu, nisam ih ni poznavao. Bili su lanovi Uçe partije. Sem toga, bili su
daleko stariji od mene. Oni su iz starih dana, pre Revolucije. Jedva sam ih
poznavao i iz vienja."
"Pa åto se onda sekiraå? Partija i tako sve vreme ubija ljude."
On pokuåa da je natera da shvati. "Ovo je izuzetan sluaj. Nije u pitanju
samo to åto je neko ubijen. Shvataå li da je proålost, od jue pa unatrag, ukinuta?
Ako je joå igde ima, onda je u nekoliko predmeta uz koje nisu vezane nikakve rei,
kao åto je onaj komad stakla. Mi ve ne znamo doslovno niåta o Revoluciji i
vremenu pre Revolucije. Svaki dokument je uniåten ili falsifikovan, svaka knjiga
preraena, svaki spomenik, ulica, svaka zgrada prekråtena, svaki dokument
izmenjen. A taj proces se nastavlja iz dana u dan, iz minuta u minut. Istorija se
zaustavila. Ne postoji niåta sem beskonane sadaånjosti u kojoj Partija uvek ima
pravo. Razume se, ja znam da se proålost falsifikuje, ali neu nikad moi da
dokaçem, ak ni onda kad sam ja taj koji falsifikuje. Kad se falsifikat izvråi, ne
ostaje nikakav dokaz. Jedini dokazi su u mojoj glavi, ali ja nikako ne mogu biti
siguran da se iko drugi sea onoga ega i ja. I samo sam jednom u çivotu, u tom
sluaju o kome ti priam, zaista imao u ruci konkretan dokaz posle dogaaja -
godinama posle dogaaja."
"I åta ti je to vredelo?"
"Niåta, jer sam ga bacio posle nekoliko minuta. Ali da mi se to desi danas,
sauvao bih ga."
"Ja, vala, ne bih!" ree Dçulija. "Ja sam sasvim spremna da reskiram, ali sam
za neåto korisno, a ne za parLe starih novina. I da si ga sauvao, åta bi mogao da
uradiå s njim?"
"Verovatno niåta naroito. Ali to je bio dokaz. Mogao je posejati sumnju
ovde-onde, pod uslovom da se usudim i pokaçem ga nekome. Ne verujem da emo
Låta moi da izmenimo za naåeg çivota. Ali mogue je zamisliti male grupice otpora
ovde-onde - grupice ljudi koji se udruçuju, grupice koje postepeno rastu i moçda
ostave neåto pisano za sobom, da bi sledea generacija produçila gde smo mi stali."
"Dragi, meni nije stalo do sledee generacije. Meni je stalo samo do nas."

76. 'çordç Orvel – 1984.
76/151
"Ti si buntovnik samo od pojasa naniçe", ree joj on.
Ona nae da je to neverovatno duhovito i oduåevljeno mu baci ruke oko
vrata.
Za finese partijske doktrine nije imala nimalo interesovanja. Kad god bi on
poinjao da pria o principima englsoca, dvomisli, izmenjivosti proålosti, i
poricanju objektivne stvarnosti, i da upotrebljava rei iz Novogovora, njoj je
postajalo dosadno, zbunjivala bi se i govorila da na to nikad ne obraa paçnju. Zna
se da su sve to budalaåtine; zaåto se onda sekirati? Ona zna kad da klie a kad da
vie 'ua'; to je sve åto oveku treba. Ako bi i dalje govorio o tim pitanjima, ona bi -
imala je tu nezgodnu naviku - padala u san. Bila je jedna od onih koji mogu da
zaspe u svakom trenutku i svakom poloçaju. Razgovarajui s njom, on shvati kako
je lako prikazati fasadu politike ispravnosti a pritom nemati pojma åta ispravnost
znai. U izvesnom smislu, pogledi partije najuspeånije su se nametali ljudima
nesposobnim da ih shvate. Mogue je bilo naterati ih da prihvate najoiglednija
nasilja nad stvarnoåu, poåto nikad nisu potpuno shvatali svu veliinu onoga åto se
od njih traçi, a za javni çivot nisu bili dovoljno zainteresovani da bi primetili åta se
deåava. Zato åto nisu shvatili do kraja, ostajali su normalni. Oni su jednostavno
gutali sve, a to åto bi progutali nije im åkodilo jer nije ostavljalo niåta za sobom,
baå kao åto zrno kukuruza prolazi nesvareno kroz telo kakve ptice.
6.
Najzad se dogodilo. Oekivana poruka je stigla. inilo mu se da je na to
ekao celog çivota.
,åao je dugim hodnikom u Ministarstvo, i stigao skoro do mesta gde mu je
'çulija tutnula ceduljicu u åake, kad je osetio da odmah za njim ide neko krupniji
od njega. Taj neko, ko god je bio, malo se zakaåljao, oigledno spremajui se da
progovori. Vinston se naglo zaustavi i okrete. Ugleda O'Brajena.
Najzad su stajali licem u lice; Vinston oseti samo jedan impuls: da pobegne.
Srce mu je çestoko tuklo. Ne bi bio sposoban da progovori. O'Brajen, meutim,
produçi istim korakom, za trenutak prijateljski poloçi ruku na Vinstonovu miåicu,
tako da obojica kretoåe dalje jedan uz drugog. Zatim progovori s onom udnom
ozbiljnom utivoåu po kojoj se razlikovao od veine lanova Uçe partije.
"Nadao sam se da u imati prilike da porazgovaram s vama", ree on. "Neki
dan sam itao u Tajmsu jedan vaå lanak u Novogovoru. Vas Novogovor zanima s
naune take glediåta, zar ne?"
Vinston beåe povratio neåto kontorole nad sobom. "Teåko da bi se moglo rei
da je s naune take glediåta", ree on. "Ja sam samo amater. To nije moja oglast;
nisam nikad imao posla sa samim stvaranjem jezika."
"Ali se njime izvrsno sluçite", ree O'Brajen. "To ne mislim samo ja. Nedavno
sam razgovarao s jednim vaåim prijateljem koji je zaista strunjak. Za trenutak mu
se ne mogu setiti imena."
Vinstonovo srce se opet bolno protrese. Taj o kome je bila re nije mogao
biti niko drugi do Sajm. Ali Sajm je bio ne samo mrtav, nego ukinut, nelice.
Pomenuti ga bilo bi smrtno opasno. O'Brajenova primedba je oigledno trebalo da
posluçi kao signal, kao åifra. Uestvujui zajedno s njim u malom inu zlomisli,
O'Brajen je od Vinstona nainio sauesnika. Oni produçLåe korakom niz hodnik, ali
O'Brajen se najednom zaustavi. Gestom koji je uvek obezoruçavao i odavao
prijateljstvo, on popravi naoari na nosu. Zatim nastavi:

77. 'çordç Orvel – 1984.
77/151
"U stvari sam vam hteo rei da sam u vaåem lanku naiåao na dve rei koje
su zastarele. No u upotrebi su bile sve do nedavno. Jeste li videli deseto izdanje
Renika Novogovora?"
"Nisam", ree Vinston. "Mislio sam da joå nije iziåao. Mi se u Dokumentaciji
joå uvek sluçimo devetim."
"Deseto izdanje se nee pojaviti joå nekoliko meseci; ali razdeljeno je
nekoliko signalnih primeraka. Jedan imam i ja. Moçda bi vas interesovalo da
pogledate."
"Veoma", ree Vinston, shvativåi smesta kuda to vodi.
"Neka od novih dostignua upravo su ingeniozna. Smanjenje broja glagola -
mislim da e vas to osobito zanimati. Kako emo: da li da vam poåaljem po kuriru?
Bojim se da u zaboraviti; za te stvari nemam pamenje. Moçda ako biste vi doåli
do mene da vam ga dam? ekajte. Dau vam moju adresu."
Stajali su ispred telekrana. Pomalo rasejano, O'Brajen pipunu po dçepovima,
zatim izvadi beleçnik s koçnim koricama i zlatnu hemijsku olovku. Odmah ispod
telekrana, u poloçaju da svako ko posmatra s druge strane instrumenta moçe
proitati åta piåe, on naçvrlja adresu, otkide list i dade ga Vinstonu.
"Kod kue sam obino uvee", ree on. "Ako me ne bude, moj sluga e vam
dati renik."
Potom ode, ostavivåi Vinstona da drçi listi papira, koji ovog puta nije
trebalo kriti. On ipak paçljivo naui adresu napamet, i posle nekoliko sati ubaci
papir u rupu za pamenje zajedno sa gomilom drugih papira.
Njihov razgovor je potrajao najviåe dva-tri minuta. Cela epizoda mogla je
imati samo jedno znaenje. Bila je smiåljena da bi Vinston saznao O'Brajenovu
adresu. To je bilo potrebno, jer se niija adresa nije mogla doznati drukije no
direktnim pitanjem. Nisu postojali nikakvi imenici. Ono åto mu je O'Brajen u stvari
rekao, znailo je 'ako budeå poçeleo da me vidiå, evo gde me moçHå nai'. Moçda e
ak u reniku biti sakrivena kakva poruka. No u svakom sluaju jedno je bilo
sigurno. Zavera o kojoj je sanjao odista postoji, a on je upravo dosegao njenu
spoljnu ivicu.
Znao je da e se pre ili posle odazvati O'Brajenovom pozivu. Moçda
sutradan, moçda posle dugog odlaganja - nije bio siguran. Ono åto se deåavalo bio
je samo razvoj procesa koji je poeo pre nekoliko godina. Prvi korak je bila
potajna, nemarna misao, a drugi otpoinjanje dnevnika. Onda je preåao s misli na
rei, a s rei na dela. Poslednji korak je ono åto e se desiti u podrumima
Ministarstva ljubavi. On je to prihvatio. Kraj je bio sadrçan u poetku. Ali ipak je
bilo straåno; ili tanije, slino prvom dahu smrti; oseao se kao da je u manjoj meri
çiv. Joå dok je razgovarao s O'Brajenom, u trenutku kad je shvatio smisao njegovih
rei, osetio se kao da mu je celo telo obuzela hladna drhtavica. Imao je oseanje
da zakorauje u hladnu vlagu groba; a od toga åto je oduvek znao da je grob tu i da
ga eka nije mu bilo mnogo bolje.
7.
Vinston se probudi oiju punih suza. Dçulija se sanjivo okrete pored njega,
promrmljavåi neåto åto je verovatno bilo "äta je?"
"Sanjao sam..." poe on, pa se presee. Bilo je previåe komplikovano da bi
se moglo iskazati reima. Pored samog sna, postojalo je i seanje vezano za njega
koje mu se vratilo u pamet u onih nekoliko sekundi posle buenja.

78. 'çordç Orvel – 1984.
78/151
On ponovo leçe, zatvorenih oiju, joå uvek natopljen atmosferom sna. To je
bio ogroman, svetao san u kome kao da se ceo njegov çivot pruçao pred njim poput
predela u letnje vee posle kiåe. Sve se deåavalo u unutraånjosti staklenog
pritiskaa, ali povråina stakla beåe postala nebeski svod, a ispod svoda sve se inilo
prepravljeno jasnom mekom svetloåu u kojoj se moglo videti do beskrajnih
daljina. Ceo san je bio obuhvaen - na neki nain ak i sadrçan - u pokretu ruke
koji je uinila njegova majka, a posle trideset godina ona Jevrejka koju je video u
çurnalu kako pokuåava da zaåtiti deDLa od metaka pre nego åto ih je helikopter
oboje razneo u komade.
"Znaå li", ree on, "da sam do ovog trenutka verovao da sam ubio svoju
majku?"
"A zaåto si je ubio?" upita Dçulija, gotovo spavajui.
"Nisam je ubio. Ne fiziki."
U snu se beåe setio trenutaka kad je poslednji put video majku, a nekoliko
sekundi pre buenja bio mu se vratio sav onaj venac sitnih dogaaja koji su ga
okruçivali. Posredi je bilo seanje koje je godinama namerno potiskivao iz glave. U
pogledu datuma nije bio siguran, ali kad se to desilo, nije mogao imati viåe od
dvanaest, ako ne i samo deset, godina.
Otac je pre toga ve bio nestao; nije se mogao setiti pre koliko vremena.
Jasnije se seao sulude nemirne atmosfere tog vremana: povremenih uzbuna zbog
bombardovanja, skloniåta u stanicama metroa, gomila ruåevina na sve strane,
nerazumljivih objava izlepljenih po uglovima ulica, bandi mladia u koåuljama iste
boje, ogromnih redova pred pekarama, isprekidane mitraljeske paljbe iz daljine - i
iznad svega, injenice da hrane nikad nije bilo dovoljno. Seao se dugih popodneva
koja je provodio s ostalim deacima preturajui po kanti za ubre i gomila
otpadaka, vadei listove kupusa, sljuåtene kore krompira, ponekad ak i komadie
ustajalog hleba koje su potom paçljivo istili od pepela; i ekajui da prou
kamioni koji su iåli izvesnom odreenom maråutom a za koje se znalo da prevoze
stonu hranu; kad su se truckali prelazei preko neravnina na putu, s njih bi
ponekad palo nekoliko komada uljane pogae.
Kad mu je otac nestao, majka nije pokazala nikakvo iznenaenje ni jaku
patnju, ali se iznenada promenila. inilo se da je izgubila i najmanju trunku volje.
Bilo je oigledno, ak i Vinstonu, da je ekala neåto åto se mora desiti. Radila je
sve åto je bilo potrebno - kuvala, prala, krpila, nameåtala krevet, ribala pod, istila
kamin - uvek veoma sporo i s udnim odsustvom suviånih pokreta, kao voåtana lutka
koja se kree sama. Njeno krupno i lepo telo kao da je samo od sebe zapadalo u
nepokretnost. esto je satima sedela na krevetu, gotovo nepomino, i ljuljala
njegovu mlau sestricu, sitno, boleåljivo, veoma tiho dete od dve ili tri godine, s
licem koje je od iznurenosti izgledalo gotovo majmunsko. Vrlo retko bi uzela
Vinstona u naruje; tada bi ga dugo drçala privijenog uza se, ne govorei ni re.
Bilo mu je jasno, i pored malo godina i sebinosti, da je to neki nain povezano sa
nikad napomenutim dogaajem koji tek åto se nije desio.
Seao se sobe u kojoj su çiveli, mrane, zaguåljive prostorije s krevetom
pokrivenim belom zastirkom koji kao da ju je dopola ispunjavao. Seao se reåoa na
gas koji je stajao u kaminu, i police na kojoj je stojala hrana; a u hodniku ispred
vrata bio je umivaonik od peene gline, koji su koristili stanari nekoliko soba.
Seao se majinog tela nalik na kip kako se saginje nad reåo da promeåa neåto u
åerpi. Viåe od svega seao se stalne gladi i ogavnih çestokih borbi u vreme jela.
Stalno je muio majku zapitkujui je zaåto nema joå, vikao je i izdirao se na nju
(seao se ak i tonova svog glasa koji se prerano poeo menjati pa bi ponekad
zagrmeo udnim baritonom), ili çalostivo cmizdrio ne bi li mu dala viåe nego åto mu

79. 'çordç Orvel – 1984.
79/151
je pripadalo. Majka je bila potpuno spremna da mu da viåe nego åto mu je
pripadalo. Uzimala je zdravo za gotovo da on 'muåko', treba da dobije vei deo; no
ma koliko mu davala, uvek je traçio joå. Pri svakom obroku preklinjala ga je da ne
bude sebian, da ne zaboravi da mu je sestrica gladna i da je i njoj potrebna
hrana, ali nije pomagalo. On bi dreao od besa kad bi prestala da mu sipa jelo,
pokuåavao da joj istrgne åerpu i kutlau, grabio zalogaje iz sestrinog tanjira. Znao
je da e majka i sestra zbog toga gladovati, ali se nije mogao uzdrçati; ak je
smatrao da ima i pravo na viåe jela. inilo mu se da ga razularna glad u çelucu
opravdava. Izmeu obroka, ako majka ne bi straçarila, stalno je krao iz kukavne
zalihe hrane na polici.
Jednog dana se podelilo sledovanje okolade, koga nije bilo ve nedeljama,
ako ne i mesecima. Sasvim se jasno seao dragocenog komadia okolade. Na njih
troje zapalo je dve unce (Unca - 28,35 grama; prim. prev) (u to vreme se joå uvek
raunalo na unce). Bilo je oigledno da je to treblao podeliti na tri jednaka dela.
Odjednom, kao da je sluåao nekog drugog, Vinston u sebe kako krupnim i grubim
glasom zahteva da mu se da ceo komad. Majka mu ree da ne bude halapljiv. Izrodi
se duga, jetka svaa, bez kraja i konca, s uzvicima, moljakanjem, suzama,
grdnjama, cenkanjem. Njegova siXåna sestrica, grevito se drçHi za majku obema
rukama, sasvim slina majmunetu, sedela je i posmatrala ga preko njenog ramena
krupnim, çalosnim oima. Na kraju majka odlomi tri etvrtine okolade i dade
Vinstonu; preostalu etvrtinu dade njegovoj sestri. Devojica dohvati okoladu i
tupo se zagleda u nju, moçda i ne znajui åta je to. Vinston je jedan trenutak
stajao i posmatrao je. Zatim, hitrim skokom, istrçe komadiokolade iz sestrine
ruice i izlete na vrata.
"Vinstone! Vinstone!" povika majka za njim. "Vrati se! Vrati sestri njenu
okoladu!"
On stade, ali se ne vrati. Majine briçne oi nisu silazile s njegovog lica. ak
i sad kad je razmiåljao o svemu tome, nije znao åta je to åto se neposredno zatim
desilo. Shvativåi da joj je neåto oteto, njegova sestra poe slabaåno cvileti. Majka
je obavi rukom i steçe joj glavicu sebi na grudi. Neåto u tom pokretu govorilo mu je
da mu sestrica umire. On se okrete i pobeçe niz stepenice, dok mu je okolada u
ruci postajala lepljiva.
Majku viåe nije video. Kad je pojeo okoladu, osetio se malo postien i
smucao ulicama nekoliko sati, sve dok ga glad nije oterala kui. Kad se vratio,
majke nije bilo. U to vreme tako åta je ve postajalo normalno. Iz sobe nije
nedostajalo niåta sem majke i sestre. Nisu bile ponele niåta od odee, ak ni
majin kaput. Ni posle toliko godina nije bio siguran da li mu je majka mrtva. Bilo
je savråeno mogue da su je oterali u logor za prisilni rad. äto se sestre tie, mogli
su je odvesti, kao i Vinstona, u neku od kolonija za napuåtenu decu (zvale su se
Vaspitno-popravni centri) koje je postalo potrebno podii posle graanskog rata; ili
su je moçda poslali u logor zajedno s majkom, ili prosto ostavili negde da umre.
San mu je joå uvek bio jasan u svesti, osobito onaj zakrivljujui, zaåtitniki
pokret rukom u kome kao da je bio sadrçan sav njegov smisao. U seanju mu se
vrati drugi san, koji je sanjao pre dva meseca. U njemu je majka, onako isto kako
je sedela na otrcanom krevetu zastrtom belim pokrivaem s detetom koje se vrsto
drçalo za nju, sedela u potonulom brodu, duboko ispod njega, i svakog minuta
tonula sve dublje, ali joå uvek gledala naviåe, u njega, kroz sve tamniju vodu.
On ispria Dçuliji o majinom nestanku. Ne otvarajui oi, ona se okrete i
smesti udobnije.
"Vidim da si u to vreme bio prava svinja", nerazgovetno ree ona. "Sva deca
su svinje."

80. 'çordç Orvel – 1984.
80/151
"Jeste. Samo u celoj prii je u pitanju to..."
Po njenom disanju bilo je jasno da je ponovo zapadala u san. æeleo je da
moçe nastaviti priu o majci. Po onome åto se seao o njoj, nije mislio da je ona
bila neobina çena, joå manje da je bila inteligentna; a ipak je u njoj bilo neke
plemenitosti, neke istote, jednostavno zato åto su naela koja je poåtovala bila
njena lina. Njena oseanja su bila njena sopstvena, i nisu se dala izmeniti
dejstvom iega spoljnog. Ona ne bi ni pomislila da nekoristan in postaje samim
tim i besmislen. Kad ovek voli nekog, onda ga voli, a kad nema da mu da niåta
drugo, daje mu bar ljubav. Kad je poslednjeg ostatka okolade nestalo, majka je
ipak zagrlila njegovu sestricu. To nije koristilo, nije menjalo niåta, nije proizvelo
joå okolade, nije odagnalo detinju smrt, ni njenu sopstvenu; ali joj se inilo
sasvim prirodnim da zagrli svoje dete. Ona çena, izbeglica, u amcu takoe je
pokrila deDLa svojom rukom koja protiv metka nije koristila niåta viåe no åto bi
koristio list hartije. Ono straåno åto je Partija uradila bilo je u tome åto je ubedila
ljude da goli impulsi, gola oseanja, ne vrede niåta, a u isto vreme im otela svu
mo nad materijalnim svetom. U kandçama Partije, ono åto ovek osea ili ne
osea, åto ini ili ne ini, nije predstavljalo doslovno nikakvu razliku. Bilo kako
bilo, ovek je nestajao, i viåe se ni za njega ni za njegove postupke nije ulo. Bio
je potpuno izvuen iz toka istorije. A ipak ljudima od pre svega dve generacije to
se ne bi inilo od prvenstvene vaçnosti, zato åto nisu ni pokuåavali da izmene
istoriju. Njima je rukovodio sistem linih odanosti koji nisu ni dovodili u pitanje.
Vaçni su bili lini odnosi; neki krajnje beznadeçan pokret, jedan zagrljaj, jedna
suza, jedna re samrtniku, mogli su imati vrednosti sami po sebi. Njemu iznenada
pade na pamet da su proli joå uvek ostali takvi. Oni nisu bili odani jednoj partiji, ni
jednoj zemlji, ni jednoj ideji; bili su odani jedan drugom. Prvi put u çivotu, ne
prezre prole niti pomisli o njima samo kao o nepokretnoj masi koja e jednog dana
Rçiveti i preporoditi svet. Proli su ostali ljudi. Nisu otvrdnuli u duåi. Drçali su se
primitivnih emocija koje je on morao da ponovo ui sa svesnim naporom. Mislei te
misli, on se seti, bez oigledne veze, kako je pre nekoliko nedelja video odseenu
åaku kako leçi na ulici i gurnuo je nogom u kanal kao da je koren kupusa.
"Proli su ljudska bia", ree on naglas. "Mi nismo."
"Zaåto?" upita Dçulija, koja se beåe ponovo probudila.
On malo razmisli. "Da li ti je nekad palo na pamet", re e "da bi
najpametnije uradili da jednostavno iziemo odavde pre nego åto bude kasno i da
se viåe nikad ne vidimo?"
"Jeste, dragi, nekoliko puta. Ali ipak neu."
"Dosad smo imali sree", ree on, "ali to ne moçe trajati joå dugo. Ti si
mlada. Izgledaå normalna i bezgreåna. Ako se budeå uvala ljudi kao åto sam ja,
mogla bi ostati çiva joå pedeset godina."
"Ne. Sve sam ja to preturila u glavi. äta ti radiå, to u i ja. I ne budi tako
maloduåan. Ja sam dosta veåta u tome da ostanem çiva."
"Moçda emo biti zajedno joååest meseci - godinu dana - ne moçemo znati
koliko. Na kraju e nas svakako razdvojiti. Shvataå li koliko emo potpuno biti sami?
Kad nas uhvate, neemo moi niåta, doslovno niåta, da uinimo jedno za drugo. Ako
priznam, streljae te; ako odbijem da priznam, opet e te streljati. Niåta åto bih
mogao rei, ili se uzdrçati da kaçem, nee moi da odloçi tvoju smrt ni za pet
minuta. Neu znati za tebe ni da li si çiva ili mrtva; ni ti za mene. Biemo potpuno
nemoni u svakom pogledu. Jedino åto e biti vaçno to je da ne izdamo jedno
drugo, mada ni to nee znaiti baå niåta."
"Ako misliå na priznavanje", ree ona, "tu nema greåke, priznaemo. Svi
priznaju, uvek. Tu se ne moçe niåta. Mue te."

81. 'çordç Orvel – 1984.
81/151
"Ne mislim to. Priznati ne znai izdati. äta se kaçe i uradi nije vaçno: vaçno
je samo åta se osea. Ako bi me naterali da te prestanem voleti - to bi bila prava
izdaja."
Ona razmisli o tome. "To ne mogu", ree najzad. "To jedino ne mogu. Mogu
te naterati da u to verujeå. U duåu ne mogu da uu."
"Ne", ree on s malo viåe nade, "ne; to je sasvim tano. U duåu ne mogu da
Xu. ako moçHå i dalje oseati da vredi ostati ovek makar to ne dalo nikakvih
rezultata, onda si pobedio ti njih."
On pomisli o telekranu i njegovom nikad nezaspalom uvu. Mogu te
åpijunirati dan i no, ali ako ostaneå priseban, joå uvek ih moçHå nadmudriti. Uza
svu svoju veåtinu, joå uvek nisu pronaåli naina da itaju ljudske misli. Moçda je to
manje istina kad se ovek nae u njihovim rukama. äta se deåavalo u unutraånjosti.
Ministarstva ljubavi nije se znalo, ali se moglo pogoditi: muenja, droge, osetljivi
instrumenti koji registruju nervne reakcije, postepeno iznurivanje besanicom,
samoom i upornim ispitivanjem. U svakom sluaju, injenice je bilo nemogue
sakriti. Do njih su mogli doi istragom ili iscediti iz samog oveka muenjem. Ali
ako cilj nije ostati çiv nego ostati ovek, kakvu to razliku na kraju ini? Oseanja ti
ne mogu izmeniti; najzad, ne moçHå ih izmeniti ni sam, sve i da hoHå. Mogu da
iznesu na svetlo, do najsitnijih detalja, sve åto si uradio, rekao i pomislio; ali sama
duåa, iji su postupci i samom tebi nejasni, ostaje neosvojiva.
8.
Najzad; najzad; najzad su to uinili!
Soba u kojoj su stajali bila je izduçena i osvetljena mekom svetloåu.
Telekran je bio utiåan do tihog mrmora; debljina tamnoplavog tepiha davala je
oveku oseanje da gazi po somotu. U suprotnom kraju sobe sedeo je O'Brajen,
ispod lampe sa zelenim abaçurom i s gomilom papira levo i desno od sobe. Kad je
sluga uveo Dçuliju i Vinstona, on nije ni podigao glavu.
Vinstonu je srce lupalo tako jako da je sumnjao hoe li moi progovoriti. U
glavi mu je bila samo jedna misao: najzad, najzad; najzad smo to uinili. Bilo je
nepromiåljeno uopåte dolaziti ovamo, a ista ludost doi zajedno; mada su stigli
razliitim putevima i sastali se tek na O'Brajenovom pragu. No i da se samo ue u
kuu zahtevalo je nervni napor. Obian ovek je samo u vrlo retkim prilikama
mogao da vidi kako kue lanova Uçe partije izgledaju iznutra, ili da uopåte uu u
etvrt gde su oni stanovali. Cela atmosfera ogromnog stambenog bloka, bogatstvo i
prostranstvo svega, nepoznati mirisi dobrog jela i duvana, tihi i neverovatni brzi
liftovi koji su klizili gore-dole, sluge u belim bluzama kako hitaju tamo-amo - sve je
to ulivalo zebnju. Iako je imao dobar razlog åto je ovamo doåao, ipak ga je na
svakom koraku proganjao strah da e se iza ugla pojaviti straçar u crnoj uniformi,
legitimisati ga i narediti mu da se gubi. Meutim, O'Brajenov sluga ih je oboje
pustio u kuu ne trepnuvåi okom. To je bio sitan, crnomanjast ovek u beloj bluzi, s
romboidnim, potpuno bezizraznim licem, kao u Kineza. Hodnik kroz koji ih je
proveo bio je zastrt mekim tepihom a obloçen svetlim tapetama i belom drvenom
oplatom; sve je bilo izvanredno isto. To je takoe ulivalo zebnju. Vinston se nije
seao da je ikad video hodnik iji zidovi nisu bili prljavi od dodira s ljudskim
telima.
O'Brajen je u ruci drçao komad papira i paçljivo ga prouavao. Krupno lice,
pognuto tako da se videla linija nosa, izgledalo mu je istovremeno surovo i
inteligentno. Dvadesetak sekundi sedeo je nepomino. Onda privue diktograf i
odseno iåita poruku u hibridnom çargonu Ministarstva:

82. 'çordç Orvel – 1984.
82/151
"Take jedan zarez pet zarez sedam odobrene celosno stop predlog u taki
åest dvaput viåe smeåan ivini sa zlomiålju poniåtiti stop nepristup izgradnji pre
prijema procene reçitroåkova za maåine stop kraj poruke."
Lagano se diçe sa stolice i prie im neujno po mekom tepihu. Zajedno sa
novogovorskim reima kao da se bio oslobodio i jednog dela zvaninog drçanja, ali
bio je ipak natmureniji nego obino, kao da mu nije drago åto ga uznemiravaju.
Kroz uças koji je Vinston ve oseao najednom se probi obina zbunjenost. inilo
mu se sasvim mogue da je napravio glupu greåku. Jer kakvog je u stvari dokaza
imao da je O'Brajen politiki zaverenik? Niåta sem kratkog pogleda i jedne jedine
dvosmislene primedbe; sem tog samo svoje potajne nade koje su se zasnivale na
snu. Nije mu mogao pomoi ak ni izgovor da je doåao po renik, jer bi u tom
sluaju Dçulijino prisustvo bilo nemogue objasniti. Prolazei pored telekrana,
O'Brajen se neega seti. Zaustavi se, okrete i pritisnu prekida na zidu. u se oåtar
metalni zvuk. Glas uuta.
'çulija se oglasi tihim zvukom, kratkim piskom iznenaenja. Vinston, iako
pritisnut panikom, beåe toliko zaprepaåen da se nije mogao uzdrçati.
"Moçete da ga iskljuite!" uzviknu on.
"Da", ree O'Brajen, "moçemo da ga iskljuimo. Imamo tu privilegiju."
Sad je stajao lice u lice s njima. Njegovo krupno telo nadviåavalo ih je, a
izraz lica mu se joå uvek nije dao deåifrovati. ekao je, pomalo strogo, da Vinston
neåto kaçe, ali åta? ak i sad je bilo sasvim lako mogue da je on prosto veoma
zaposlen ovek koji se nervozno pita zaåto ga uznemiravaju. Svi su utali. S
iskljuenim telekranom, u sobi je izgledalo smrtno tiho. Sekunde su prolazile,
beskrajne. Uz veliki napor, Vinston je gledao O'Brajenu u oi. Onda se mrko lice
najednom raåiri u neåto åto je moglo liiti na poetak osmeha. Onim svojim
karakteristinim pokretom, O'Brajen popravi naoare na nosu.
"Da li da ja kaçem, ili ete vi?" upita on.
"Ja u" ree Vinston. "Onaj aparat je zaista iskljuen?"
"Da, sve je iskljueno. Sami smo."
"Doåli smo ovamo zato åto..."
On zastade, prvi put shvativåi koliko su mu motivi nejasni. Poåto u stvari
nije znao kakvu pomo oekuje od O'Brajena, nije mu bilo lako kazati zaåto je
doåao. On produçi, znajui da mu rei zvue i slabaåno i pretenciozno:
"Verujemo da postoji neka zavera, neka tajna organizacija koja radi protiv
Partije, i da ste vi u njoj. æelimo da joj se prikljuimo i radimo za nju. Mi smo
neprijatelji Partije. Ne verujemo u principe englsoca. Mi smo zlomislitelji. Osim
toga smo i preljubnici. Ovo vam govorim zato åto çelimo da vam se stavimo na
milost i nemilost. Ako çelite da nas optuçite joå za neåto, mi smo spremni."
On stade i osvrte se, s oseanjem da su se vrata otvorila. Odista, sitni sluga
çutog lica beåe uåao bez kucanja. Vinston vide da on nosi posluçavnik sa bokalom i
Dåama.
"Martin je naå", mirno ree O'Brajen. "Martine, donesi pie ovamo. Stavi ga
na okrugli stoL. Imamo li dovoljno fotelja? Onda moçemo sesti i razgovarati na
miru. Martine, donesi i sebi fotelju. Imamo poslovan razgovor. Iduih deset minuta
nisi sluga."
oveuljak sede, ne pokazujui ni najmanje nelagodnosti, a ipak sa malo
sluçinskim ponaåanjem, kao sobar kome se ukazuje kakva privilegije. Vinston ga je
posmatrao iskosa. Sinu mu da taj ovek celog çivota igra odreenu ulogu i da osea
da bi mu bilo opasno odustati od glume ma i za trenutak. O'Brajen dohvati bokal za

83. 'çordç Orvel – 1984.
83/151
grli i napuni Dåe nekom tamnocrvenom tenoåu. Ona u Vinstonu probudi nejasno
seanje na neåto åto je odavno video na nekom zidu ili oglasnom panou - ogromnu
bocu sastavljenu od elektrinih sijalica koja kao da se dizala i spuåtala i toila
svoju sadrçinu u Dåu. Gledano odozgo, tenost se inila skoro crna, ali u bokalu, je
blistala kao rubin. Imala je kiselo-sladak miris. On vide Dçuliju kako podiçe Dåu i
miriåe s neskrivenom radoznaloåu.
"To se zove vino", ree O'Brajen s jedva primetnim osmehom. "O njemu ste
besumnje itali u knjigama. Bojim se, doduåe, da ga do äire partije ne dolazi
mnogo." Lice mu se ponovo uozbilji; on podiçe Dåu: "Mislim da e biti umesno da
ponemo zdravicom. U zdravlje naåeg voe: u zdravlje Emanuela Goldåtajna."
Vinston podiçe svoju Dåu s prilinom revnoåu. Vino je bilo neåto o emu je itao i
sanjao. Kao i pritiska i eringtonove upola zapamene pesmice, pripadalo je
nestaloj, romantinoj proålosti; starostavnim danima, kako je imao obiaj da je
naziva u svojim tajnim mislima. Zbog neega je uvek mislio da vino ima izrazito
sladak ukus, kao pekmez od kupina, i da smesta opija. U stvari, kad je popio prvi
gutljaj, oseti prilino razoaranje. Uistinu, posle godina pijenja dçina, jedva ga je i
podnosio. On spusti praznu Dåu.
"Dakle Goldåtajn nije izmiåljena linost?" ree on.
"Nije, on je stvarna linost, i çiv je. Gde, to ne znam."
"A zavera - organizacija? Da li ona zaista postoji? Nije izmiåljotina Policije
misli?"
"Nije, ona zaista postoji. Zovemo je Bratstvo. O Bratstvu nikad neete
saznati mnogo viåe sem toga da postoji i da mu pripadate. O tome u vam joå
govoriti." On baci pogled na svoj sat. "ak i lanovima Uçe partije nije
preporuljivo da iskljuuju telekran na duçe od pola sata. Nije trebalo da doete
zajedno; moraete otii jedno po jedno. Vi, drugarice", on se nakloni Dçuliji, "vi
ete prvi. Imamo na raspolaganju oko dvadeset minuta. Razumeete da vam prvo
moram postaviti neka pitanja. Uopåte uzev, åta ste spremni da radite?"
"Sve za åta mislite da smo sposobni", ree Vinston.
O'Brajen se beåe okrenuo u fotelji, tako da je sad bio licem u lice s njima.
Na Dçuliju skoro da i nije obraao paçnju, oigledno smatrajui da Vinston moçe
govoriti i u njeno ime. Kapci mu se za trenutak spustiåe oko oiju. Poe postavljati
pitanje tihim, bezizraznim glasom, kao da je u pitanju rutinska stvar, neki katihizis
za koji je ve znao veinu odgovora.
"Spremni ste da poloçite svoje çivote?"
"Da."
"Spremni ste da poinite ubistvo?"
"Da."
"Da inite dela sabotaçe koja mogu doneti smrt stotinama nevinih?"
"Da."
"Da izdate svoju zemlju stranim silama?"
"Da."
"Spremni ste da varate, da falsifikujete, da ucenjujete, da kvarite decu, da
rasturate opojne droge, da podstiete na prostituciju, da åirite venerine bolesti -
da uinite sve åto bi moglo dovesti do demoralizacije i slabiti mo Partije?"
"Da."

84. 'çordç Orvel – 1984.
84/151
"Ako bi, na primer, u naåim intresima odgovaralo da nekom detetu bacite u
lice sumpornu kiselinu - biste li bili spremni i na to?"
"Da."
"Spremni ste da izgubite svoj identitet i da ostatak çivota provedete kao
kelner ili luki radnik?"
"Da."
"Spremni ste, oboje, da se razdvojite i da se viåe nikad ne vidite?"
"Ne", upade Dçulija.
Vinstonu se uini da je proålo mnogo vremena pre no åto je odgovorio. Za
trenutak mu se ak uinilo da je izgubio mo govora. Jezik mu se micao bez glasa,
uobliavajui as jednu as drugu re, nekoliko puta uzastopce. Dok je nije
izgovorio, nije ni znao koju e re kazati. "Ne", ree najzad.
"Dobro je åto ste mi rekli", ree O'Brajen. "Treba da znamo sve."
On se okrete Dçuliji i dodade neåto manje bezizraznim glasom:
"Imate li u vidu da e on, ako i ostane çiv, moçda biti drugaija linost?
Moçe se desiti da budemo prinueni da mu stvorimo nov identitet. Lice, pokreti,
oblik ruku, boja kose - ak i glas e mu moçda biti drugaiji. A moçe se desiti da i
vi sami postanete drugaija osoba. Naåi hirurzi mogu da izmene oveka tako da ga
niko ne moçe poznati. To je ponekad potrebno. Ponekad ak amputiramo ruku ili
nogu."
Vinston se ne uzdrça da baci joå jedan kos pogled na Martinovo mongolsko
lice. Nije primeivao nikakvih oçiljaka. Dçulija beåe pobledela za jednu nijansu
tako da su joj se pege isticale, no ipak je smelo gledala O'Brajenu u oi. Ona
promrmlja neåto åto je izgledalo kao odobravanje.
"Dobro. To je dakle i redu."
Na stoLu je bila srebrna kutija s cigaretama. Pomalo rasejano, O'Brajen je
gurnu prema njima, uze jednu i sam, i poe lagano koraati gore-dole, kao da na
nogama bolje misli. Cigarete su bile veoma dobre, veoma debele i vrsto zavijene,
s neuobiajeno svilenkastim papirom. O'Brajen ponovo pogleda na sat.
"Martine, ti bi se mogao vratiti u kuhinju", ree on. "Ja u za etvrt sata
ponovo ukljuiti telekran. Pre nego åto odeå, pogleda dobro lica ovim drugovima,
da ih zapamtiå. Ti Hå ih joå viati. Ja moçda neu."
Isto onako kao i na ulazu, oveuljkove oice im preleteåe preko lica. U
njegovom ponaåanju nije bilo ni trunke prijateljstva. Gledao im je lica da bi ih
zapamtio, ali nije oseao nikakvog interesovanja za njih, ili se bar inilo da ne
osea. Vinstonu pade na pamet da sintetiko lice moçda i ne moçe menjati izraz.
Bez rei, i bez ikakvog pozdrava. Martin, izie, neujno zatvorivåi vrata za sobom.
O'Brajen je hodao gore-dole, s jednom rukom u dçepu svog crnog kombinezona i
drçHi u drugoj cigaretu.
"Mora vam biti jasno", ree on, "da ete se boriti u tami. Uvek ete i biti u
tami. Primaete nareenja i izvråavati ih, a da neete ni znati zaåto. Kasnije u
vam poslati jednu knjigu iz koje ete saznati kakva je prava priroda druåtva protiv
koga se borimo i strategija pomou koga emo ga oboriti. Kad proitate knjigu,
biete punopravni lanovi Bratstva. Ali izmeu opåtih ciljeva za koje se borimo i
neposrednih zadataka trenutka neete znati niåta. Ja vam kaçem da Bratstvo
postoji, ali vam ne mogu rei da li njegovih pripadnika ima stotine, ili deset
miliona. Po onome åto ete sami znati neete moi da kaçete da li ih ima ak i
jedno tuce. Imaete tri ili etiri oveka za vezu; povremeno, kako oni budu

85. 'çordç Orvel – 1984.
85/151
nestajali, zamenjivaemo ih drugima. Poåto je ovo vaåa prva veza, zadrçDemo je.
Kad budete primali nareenja, ona e dolaziti od mene. Ako naemo za potrebno
da stupamo u vezu s vama, to e biti preko Martina. Kad vas najzad uhvate,
priznaete. To je neizbeçno. Ali moi ete priznati vrlo malo stvari sem svojih
sopstvenih dela. Neete moi izdati viåe od åDice nevaçnih ljudi. Verovatno neete
izdati ni mene. Dotle u ve biti mrtav, ili postati druga linost, sa drugim licem."
On nastavi da se kree gore-dole po debelom mekom tepihu. Uprkos
glomaznosti, pokreti su mu na neki nain bili laki. To se videlo ak i u pokretu
kojim je gurao ruku u dçep, ili obrtao cigaretu. ak viåe nego snaga, iz njega je
izbijala neka sigurnost u sebe, i razumevanje stvari pomeåano s malo ironije. Ma
koliko ozbiljan i predan bio, nije u sebi imao niega od one iskljuivosti koja
odlikuje fanatike. Kad je govorio o ubistvu, samoubistvu, venerinim bolestima,
amputiranim udovima i izmenjenim licima, u tonu mu se nasluivao blagi podsmeh.
Njegov glas kao da je govorio: "To je neizbeçno, to moramo da radimo, bez
kolebanja. Ali to neemo raditi kad çivot opet dobije smisao." Vinstona zahvati
talas divljenja, gotovo oboçavanja prema O'Brajenu. Za trenutak beåe zaboravio
magloviti Goldåtajnov lik. Gledajui u O'Brajenova snaçna ramena i lice zatupljenih
crta, tako ruçno a ipak tako civilizovano, bilo je nemogue verovati da on moçe biti
pobeen. Nije bilo lukavstva kome on nije dorastao, ni opasnosti koju nije mogao
predvideti. inilo se da je ak i na Dçuliji ostavio snaçan utisak. Ona beåe pustila
da joj se cigareta ugasi, i paçljivo ga sluåala. O'Brajen nastavi:
"Svakako ste uli glasine u postojanju Bratstva. Nema sumnje da ste stvorili
svoju predstavu o njemu. Verovatno ste zamiåljali ogroman svet zaverenika koji se
potajno sastaju u podrumima, piåu poruke po zidovima, prepoznaju jedan drugog
po lozinkama ili posebnim pokretima dlana. Niåta od toga nije istina. Pripadnici
Bratstva nemaju naina da se prepoznaju; nijedan ne poznaje viåe od nekolicine
ostalih. Ni sam Goldåtajn, ako bi pao u ruke Policije misli, ne bi mogao da im da
potpun spisak lanova, niti ma kakav podatak koji bi ih doveo do potpunog spiska.
Takav spisak ne postoji. Bratstvo se ne moçe iskoreniti zato åto ono nije
organizacija u obinom smislu te rei. Ne odrçava ga kao celinu niåta do ideje, koja
je neuniåtiva. Ni vas nee podrçavati niåta sem ideje. Neete imati drugove,
neete imati ko da vas hrabri. Kad vas najzad uhvate, nee vam niko pomoi. Nikad
ne pomaçemo naåim lanovima. Najviåe åto moçemo, i to kad je apsolutno
potrebno da se neko uutka, to je da ponekad prokrijumarimo çilet u
zatvorenikovu eliju. Moraete se navii da çivite bez rezultata i bez nade. Neko
vreme ete raditi, a onda e vas uhvatiti, onda ete priznati, i na kraju ete
umreti.
To e biti svi rezultati koje ete videti. Ne postoji nikakva mogunost da se
za naåeg çivota oseti ma kakva promena. Mi smo mrtvaci. Naå jedini pravi çivot
jeste u budunosti. U njoj emo uestvovati kao gomilice praha i komadii kostiju.
Ali koliko je ta budunost udaljena ne moçe se znati. Moçda i svih hiljadu godina.
Trenutno ne moçemo niåta sem da malo po malo åirimo oblast duhovne
normalnosti. Ne moçemo deliti kolektivno. Moçemo samo åiriti svoje znanje upolje,
od pojedinca do pojedinca, generaciju za generacijom. Poåto smo suoeni sa
Policijom misli, drugog naina nema."
On stade i po trei put pogleda na sat.
"Skoro vam je vreme da krenete, drugarice", ree on Dçuliji. "ekajte. Bokal
je joå uvek dopola pun."
On napuni Dåe i podiçe svoju, drçHi je za noçicu.

86. 'çordç Orvel – 1984.
86/151
"Za åta emo ovom prilikom?" upita, joå uvek s onom nijansom ironije. "Za
zbrku u redovima Policije misli? Za smrt Velikog Brata? Za oveanstvo? Za
budunost?"
"Za proålost", ree Vinston.
"Proålost je vaçnija", ozbiljno se sloçi O'Brajen. Ispiåe; trenutak zatim
'çulija se diçe da poe. O' Brajen skide s vrha ormana neku kutijicu i dade joj
pljosnatu belu tabletu da stavi na jezik. Ree joj da je vaçno ne mirisati na vino;
liftbojevi su veoma veåti da primete i najmanje sitnice. im se vrata sa njom
zatvoriåe, on kao da zaboravi da ona uopåte postoji. Poe joå korak-dva svojom
putanjom, zatim stade.
"Treba da sredimo joå neke detalje", ree. "Pretpostavljam da imate neko
skroviåte?"
Vinston mu ispria o sebi iznad eringtonove radnjice.
"PosluçLe za prvo vreme. Kasnije emo vam udesiti neko drugo mesto.
Veoma je vaçno esto menjati skroviåte. U meuvremenu u vam poslati jedan
primerak knjige" - ak i O'Brajen, primeti Vinston, izgovara tu re kao da je
napisana kurzivom - "Goldåtajnove knjige, razume se, åto pre budem mogao. Moçe
proi i nekoliko dana pre nego åto doem do nje. Nema mnogo primeraka, kao åto
ve moçete i zamisliti. Policija misli ih pronalazi i uniåtava skoro isto onako brzo
koliko je mi åtampamo. To ne smeta mnogo. Knjiga je neuniåtiva. Ako bi uniåtili i
poslednji primerak, bili bismo u stanju da je reprodukujemo gotovo doslovce.
Nosite li taånu sa sobom na posao?" dodade on.
"Da, redovno."
"Kakva je?"
"Crna, veoma iznoåena. Sa dva kaiåa."
"Crna, dva kaiåa, veoma iznoåena - dobro. Jednog dana u prilino bliskoj
budunosti - ne mogu vam rei taan datum - u jednom tekstu koji e vam se dati u
rad bie jedna pogreåno otkucana re. TraçLete da vam daju ist tekst. Sutradan
ete poi na posao bez taåne. Tokom tog dana, na ulici, prii e vam jedan ovek,
dotai e vas po ramenu i rei "Izvinite, mislim da ste ispustili taånu." U taåni koju
e vam dati nalazie se Goldåtajnova knjiga. Vratiete je za etrnaest dana."
Za trenutak su obojica utali.
"Ostalo vam je joå nekoliko minuta pe nego åto treba da odete", ree
O'Brajen. "Sreåemo se - ako se uopåte sretnemo..."
Vinston ga pogleda. "Tamo gde nema mraka?" ree oklevajui.
O'Brajen klimnu glavom bez i najmanjeg traga iznenaenja. "Tamo gde
nema mraka", ree, kao da je prepoznao aluziju. "A u meuvremenu, da li biste åta
çeleli da kaçete pre nego åto odete? Neku poruku? Neko pitanje?"
Vinston razmisli. inilo mu se da viåe nema åta da se pita; joå manje mu je
bilo do bombastih fraza. Umesto bilo ega åto bi imalo kakve veze sa O'Brajenom ili
Bratstvom, u glavu mu doe neka kombinovana slika mrane sobe gde mu je majka
provela poslednje dane, sobika iznad eringtonove radnje, staklenog pritiskaa i
gravire u okrivu od ruçinog drveta. Skoro i ne razmiåljajui, on ree:
"Da li ste moçda nekad uli jednu staru pesmicu koja poinje: "Narandça i
limun, kaçe sveti äimun?"
O'Brajen ponovo klimnu glavom. Zatim, s nekom ozbiljnom u tivoåu
odrecitova celu strofu:

87. 'çordç Orvel – 1984.
87/151
Narandça i limun, kaçe sveti äimun;
Dugujeå mi farting, kaçe sveti Martin;
äta bi od mog duga, pita sveti Luka;
Kad dobijem para, äordi odgovara.
"Znali ste poslednji stih!" uzviknu Vinston.
"Da, znao sam poslednji stih. Bojim se da vam je sad vreme da poete. Ali
ekajte. Dozvolite da vam dam jednu od onih tableta."
Kad je Vinston ustao, O'Brajen mu pruçi ruku. Njegov snaçni stisak zgnjei
kosti u Vinstonovom dlanu. Kad je stigao do vrata, Vinston se okrete, ali O'Brajen je
ve izgledao kao da ga upravo zaboravlja. ekao je, drçHi ruku na prekidau
telekrana. Iza njega se video pisai sto s lampom zasenenom zelenim abaçurom,
diktograf i çLane korpe prepune papira. Incident je bio okonan. Vinston shvati da
e kroz trideset sekundi O'Brajen nastaviti svoj prekinut i vaçan partijski posao.
9.
Vinston je bio pihtijast od umora. Pihtijast je bila prava re. Spontano mu
je pala na pamet. Telo kao da mu je imalo ne samo slabost pihtija, nego i
prozirnost. inilo mu se da bi mogao videti svetlost kroz ruku kad bi je podigao.
Stravian zamor od rada bio je iz njega iscedio svu krv i limfu, i ostavio samo krhku
konstrukciju nerava, kostiju i koçe. Svi oseaji kao da su se uveliali. Kombinezon
mu je povreivao ramena, trotoar ga golicao po tabanima; ak je i otvaranje i
zatvaranje åake bilo napor od koga su mu åkripali zglobovi. Za pet dana je isterao
viåe od dvadeset sati rada, kao i svi ostali u Ministarstvu. Sad je sve bilo gotovo, i
nije imao doslovno niåta da radi, nikakvog posla za Partiju, do sutraånjeg jutra.
Mogao je provesti åest asova u skroviåtu, i joå devet u svom krevetu. Laganim
koracima, po blagom popodnevnom suncu, i åao je prljavom ulicom ka
eringtonovoj radnji, pazei da ne naleti na patrolu, ali ipak iracionalno ubeen da
se tog popodneva niko nee meåati u njegove poslove. Teåka taåna koju je nosio
udarala ga je po kolenu na svakom koraku, od ega su mu gore i dole po nozi
prolazili trnci. U taåni je bila knjiga, koja je kod njega bila veåest dana, ali koju
joå uvek nije stigao da otvori, ak ni da pogleda.
äestog dana Nedelje mrçnje, posle povorki, govora, pevanja, zastavica,
plakata, filmova, voåtanih figura, lupe doboåa i piske truba, toptanja nogu u maråu,
åkripe tenkovskih gusenica, urlika nagomilanih aviona, gruvanja topova - posle åest
dana svega toga, kad se ogromni orgazam treperavo pribliçavao kraju a opåta
mrçnja protiv Evroazije zakuvala do takvog delirijuma da bi masa bez daljega
rastrgla na komade one dve stotine evroazijskih ratnih zloinaca koji je trebalo da
budu javno obeåeni poslednjeg dana, da ih se samo mogla doepati - upravo je u
tom trenutku bilo objavljeno da je Okeanija u ratu s Istazijom. Evroazija je bila
saveznik.
Razume se, niko nije priznavao da je doålo do promene. Jednostavo je
postalo poznato, iznenadno i svuda u isto vreme, da je neprijatelj Istazija, a ne
Evroazija. Kad se to desilo, Vinston je upravo prisustvovao demonstracijama na
jednom od trgova u centralnom delu Londona. Bila je no; bela lica i skerletne
zastave bili su osvetljeni bljeåtavom svetloåu reflektora. Trg je do poslednjeg
centimetra ispunjavala masa od nekoliko hiljada ljudi, raunajui i grupu od oko
hiljadu osnovaca u uniformi äpijuna. Na tribini prekrivenoj skerletnom draperijom,
govornik iz Uçe partije, sitan, mråav ovek s nesrazmerno dugim rukama i velikom

88. 'çordç Orvel – 1984.
88/151
elavom glavom po kojoj se vuklo nekoliko ravnih pravenova kose, potpaljivao je
gomilu. Patuljastog rasta, izoblien od mrçnje, jednom åakom je stezao mikrofon
za vrat a drugom, ogromnom na kraju duge ruke, pretei grabio vazduh iznad
glave. Glas, koji su zvunici inili metalnim, tutnjao je iznosei beskrajni katalog
zverstava, pokolja, raseljavanja, silovanja, muenja zarobljenika, bombardovanja
civilnog stanovniåtva, neistinite propagande, nepravedne agresije, prekråenih
paktova. Bilo ga je nemogue sluåati a ne poverovati mu, pa potom ne planuti od
besa. Svakih nekoliko trenutaka, gnev gomile bi prekipeo i govornikov glas bi
zagluåilo divljano, çivotinjsko urlanje koje se nekontrolisano izvijalo iz hiljada
grla. Najdivljaniji krici su dolazili od osnovaca. Govor je ve potrajao kojih
dvadeset minuta, kad je na platformu ustrao kurir i tutnuo govorniku u ruku svitak
papira. Ovaj ga je odmotao ne prekidajui govor. Ni u glasu ni u reima mu se nije
osetila kakva razlika; jedino su imena odjednom postala drukija. Bez rei, kroz
gomilu je proåao talas razumevanja. Okeanija je u ratu s Istazijom! Sledeeg
trenutka stvori se neopisiva guçva. Zastave i plakati kojima je trg bio ukraåen bili
su pogreåni! Na dobroj polovini nalazila su se pogleåna lica. Sabotaça! Maslo
Goldåtajnovih agenata! Usledio je gnevni intermeco kad je gomila poela da dere
plakate sa zidova, cepa zastave na komade i gazi ih. äpijuni su poinili uda od
aktivnosti penjui se po krovorima i sekui konopce sa kojih popadaåe i zalepråDåe
zastavice. No za dva-tri minuta sve je bilo gotovo. Govornik, joå uvek steçXi
mikrofon za vrat, pognutih ramena, grabei slobodnom rukom po vazduhu, beåe
nastavio svoj govor. Joå jedan minut, i u gomili su ponovo odjeknuli divlji krici
gneva. Mrçnja se nastavila isto kao i pre, jedino je objekat bio promenjen.
Seajui se toga, Vinston je ponajviåe bio impresioniran time åto je govornik
iz jedne politike uskoio u drugu doslovno u pola rei, ne samo bez zastoja, nego
ak i bez izmene u konstrukciji reenice. No u tom trenutku je bio zaokupljen
drugim stvarima. U onom trenutku nereda, dok je masa cepala plakate, bio mu je
priåao neki ovek ije lice nije video, kucnuo ga po ramenu i rekao "Izvinite, mislim
da ste ispustili taånu." Uzeo je taånu rasejano, bez rei. Znao je da e proi dani
pre nego åto mu se ukaçe prilika da je otvori. im se demonstracija zavråila, otiåao
je pravo u Ministastvo istine, iako je ve bilo skoro dvadeset tri asa. To je isto
uradilo sve osoblje Ministarstva. Nareenja da se svi vrate na posao, koja su se ve
ula s telekrana, bila su skoro nepotrebna.
Okeanija je u ratu s Istazijom; Okeanija je uvek bila u ratu s Istazijom.
Veliki deo politike literatire izdate tokom poslednjih pet godina sad je bila
zastarela. Izveåtaje i dokumentaciju svih vrsta, novine, knjige, broåure, filmove,
magnetofonske trake, fotografije - sve je to trebalo ispraviti munjevitom brzinom.
Iako nije bila izdata nijedna direktiva, znalo se da naelnici odeljenja çele da u
roku od nedelje dana nigde ne ostane nikakvog pomena o ratu s Evroazijom i
savezniåtvu s Istazijom. Posao je bio prekomeran, i utoliko teçi åto se postupci koje
je podrazumevao nisu mogli nazvati pravim imenom. Celo osoblje Odeljenja
dokumentacije radilo je osamnaest asova u dvadeset etiri, sa dva prekida od po
tri sata za spavanje. Iz podruma su bili izneseni duåeci i prostrti svuda po
hodnicima; obroci su se sastojali od sendvia i kafe Pobeda koje su servirke iz
menze raznosile na kolicima. Svaki put kad je prekidao posao na ta tri sata, Vinston
se trudio da obradi sav materijal koji je imao na stolu, i svaki put kad se dovlaio
natrag, lepljivih oiju i sav u bolovima, zaticao je novu gomilu svitaka papira koja
mu je pokrivala sto kao sneçni smet, dopola zatrpavala diktograf i prelivala se na
pod, tako da mu je prvi posao uvek bio da ih zgura na koliko-toliko urednu gomilu
da bi imao mesta za rad. Najgore od svega je bilo to åto posao ni izdaleka nije bio
potpuno mehaniki. esto je posredi bilo samo to da se umesto jednog imena unese
drugo, ali svaki iole detaljan izveåtaj o dogaajima zahtevao je paçnju i fantaziju.

89. 'çordç Orvel – 1984.
89/151
Bilo je potrebno ak i znatno poznavanje geografije da bi se rat premestio s jednog
dela sveta na drugi.
Treeg dana su ga oi ve neizdrçljivo bolele, a naoare je morao brisati
svakih nekoliko minuta. Rad je izgledao kao borba s nekim preteåkim fizikim
zadatkom, neim åto ovek ima puno pravo da odbije, a ipak neurotino teçi da
obavi. Ukoliko je uopåte i imao vremena da na to pomisli, nije ga uznemiravala
injenica da je svaka re koju je mrmljao u diktograf, svaki potez hemijske olovke,
smiåljena laç. Bilo mu je stalo, kao i svima ostalima u Odeljenju, da falsifikat bude
savråen. Ujutru åestog dana poplava svitaka malo oslabi. Iz cevi itavih pola sata ne
ispade niåta; zatim jedan svitak; zatim niåta. Celim Odeljenjem proe dubok i tako
rei potajan uzdah olakåanja. Ogromno delo, koje se nikad nije smelo pomenuti,
bilo je okonano. Sad je bilo nemogue da iko dokaçe pomou dokumenata da je
uopåte bilo rata s Evroazijom. U dvanaest nula-nula neoekivano doe saopåtenje
da su svi radnici u Ministarstvu slobodni do sutradan ujutru. Vinston, joå uvek
nosei taånu u kojoj je bila knjiga i koju je drçao izmeu nogu dok je radio a pod
sobom dok je spavao, ode kui obrija se, i skoro zaspa u kadi iako je voda bila
jedva viåe no mlaka. S nekim sladostrasnim åkripanjem u zglobovima on se pope
stepenicama do sobe iznad eringtonove radnje. Bio je umoran, ali ne viåe sanjiv.
Otvori prozor, potpali prljavu malu pe i pristavi lonL vode za kafu. Dçulija e
stii za koji trenutak; u meuvremenu, tu mu je bila knjiga. Sede u zaprljanu
naslonjau i odreåi kaiåeve na taåni.
Teåka crna knjiga, neveåto ukoriena, bez ikakvog imena i naslova na
koricama. Redovi u knjizi su takoe izgledali malo neravni. Strane su bile izlizane
na ivicama i lako su se rasturale, kao da je knjiga proåla kroz mnogo ruku. Natpis
na prvoj stranici glasio je!
Emanuel Goldåtajn:
TEORIJA I PRAKSA
OLIGARHIJSKOG KOLEKTIVIZMA
Vinston poe itati:
Glava prva
NEZNANJE JE MO
Tokom cele pisane istorije, a verovatno joå i od kraja mlaeg kamenog
doba, na svetu su postojale tri vrste ljudi: Viåi, Srednji i Niçi. Bili su izdeljeni na
mnoge potkategorije, nosili bezbroj raznih imena, a njihov brojni odnos, kao i
meusobni odnosi, varirao je iz veka u vek; no u suåtini se struktura druåtva nije
menjala. ak i posle ogromnih obrta i na izgled neopozivih promena, uvek se
ponovo uspostavljala ista struktura, upravo kao åto se i çiroskop uvek vraa u
stanje ravnoteçe ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu stranu.
Ciljevi tih grupa su potpuno neuskladivi...
Vinston prestade itati, najpre da bi uçivao u tome åto zaista ita, u
udobnosti i bezbednosti. Bio je sam; bez telekrana, bez uveta s one strane

90. 'çordç Orvel – 1984.
90/151
kljuaonice, bez nervoznog impulsa da se osvrne ili da pokrije stranu rukom. Blagi
letnji vazduh igrao mu se uz obraz. Odnekud izdaleka dopirali su deji uzvici; u
samoj sobi nije bilo nikakvog zvuka do kucanja sata slinog grebanju kakvog
insekta. On se spusti joå dublje u naslonjau i podiçe noge na reåetku pred
ognjiåtem kamina. To je bilo blaçenstvo, to je bila venost. Najednom, kao åto
ovek ponekad ini s knjigom za iju svaku re zna da e proitati i preproitavati,
on je otvori na drugom mestu i nae se kod tree glave. Nastavi da ita:
Glava trea
RAT JE MIR
Cepanje sveta na tri velike super-drçave bio je dogaaj koji se mogao
predvideti - koji je bio predvien - pre polovine dvadesetog veka. Utapanjem
Evrope u Rusiju i Velike Britanije u Sjedinjene Amerike Drçave ve su se de facto
stvorile dve od tri drçave koje danas postoje, naime Evroazija i Okeanija. Trea,
Istazija, pojavila, se kao posebna celina tek posle joå jedne decenije zapetljanih
borbi. Granice izmeu ovih triju drçava mestimino su proizvoljne, a mestimino
variraju zavisno od ratne sree, ali, uopåte uzev, slede geografske mee. Evroazija
obuhvata ceo severni deo evropskog i azijskog tla, od Portugalije do Beringovog
moreuza. Okeanija obuhvata Severnu i Juçnu Ameriku, ostrva u Tihom okeanu,
ukljuujui i Britanska ostrva, Australaziju i juçni deo Afrike. Istazija, manja od
ovih dveju, a sa nepreciznije odreenom zapadnom granicom, obuhvata Kinu i
zemlje juçno od nje, japanska ostrva i veliki ali ne uvek isti deo Mandçurije,
Mongolije i Tibeta.
U jednoj ili drugoj kombinaciji, ove tri super-drçave stalno su u ratu, i to
stanje traje ve dvadeset pet godina. Medjutim, rat viåe nije ona oajnika,
razorna borba kao åto je bio u prvim decenijama dvadesetog veka. To je rat
ogranienih ciljeva izmedju suparnika koji nisu u stanju da uniåte jedan drugog,
koji nemaju materijalnog uzroka za borbu, i koje ne deli nikakva istinska razlika u
ideologiji. Ovo ne znai da su bilo voenje rata bilo stav koji preovladava u odnosu
na njega, postali manje krvoçedni, ili u veoj meri viteåki. Naprotiv, ratna histerija
je u svim zemljama sveobuhvatna i trajna, a silovanje, pljaka, ubijanje dece,
porobljavanje celih naroda, i mere protiv zarobljenika koje ponekad idu do kuvanja
u ulju i spaljivanja çivih ljudi, smatraju se normalnim, kad ih ini sopstvena strana
a ne neprijateljska, dostojnim hvale. Ali u fizikom smislu, rat obuhvata veoma
mali broj ljudi, pre svega visoko kvalifikovane specijaliste, i prouzrokuje relativno
mali broj çrtava. Borbe se, kad do njih uopåte i doe, vode na odreenim
granicama o ijem geografskom poloçaju obian ovek moçe samo da nagaa, ili
oko Ploveih tvrava koje uvaju strateåka mesta na pomorskim putevima. U
centrima civilizacije rat ne znai niåta viåe do trajne nestaåice robe åiroke
potroånje, i po koju eksploziju raketne bombe koja eventualno prouzrokuje smrt
nekoliko desetina ljudi. Rat je u stvari izmenio svoj karakter. Tanije, razlozi zbog
kojih se vodi rat razvrstani su po vaçnosti na drukiji nain. Motivi koji su su
izvesnoj meri bili prisutni u velikim ratovima s poetka dvadesetog veka sad su
postali dominantni, svesno su priznati i po njima se postupa.
Da bi se razumela priroda sadaånjeg rata - jer je, uprkos pregrupisavanjima
do kojih dolazi svakih nekoliko godina, joå uvek u pitanju jedan isti rat - potrebno
je pre svega shvatiti da on nikako ne moçe imati odluujui znaaj. Nijedna od
triju superdrçava ne moçe se definitivno osvojiti, ak ni kad su ostale dve udruçene
protiv nje. Sve su one previåe izjednaene po ratnom potencijalu, a i prirodna
odbrana im je prejaka. Evroaziju åtite ogromna kopnena prostranstva, Okeaniju

91. 'çordç Orvel – 1984.
91/151
åirina atlantskog i Tihog okeana, a Istaziju plodnost i vrednoa stanovniåtva. Osim
toga, viåe ne postoji niåta, u materijalnom smislu, oko ega bi se moglo boriti.
Izgradnjom zatvorene privrede, u kojoj su proizvodnja i potroånja meusobno
usklaene, prestala je borba za trçLåta, koja je bila jedan od glavnih uzroka ranijih
ratova, a trka za sirovinama je izgubila çivotnu vaçnost koju je nekad imala. U
svakom sluaju svaka od ove tri superdrçave toliko je velika da skoro sav materijal
koji joj je potreban moçe dobiti na svojoj teritoriji. Ukoliko ima direktnu
ekonomsku svrhu, rat se sada vodi samo za radnu snagu. Izmeu granica ovih triju
drçava, a ni u ijem stalnom posedu, nalazi se nepravilni pravougaonik iji su uglovi
Tanger, Brazavil, Darvin i Hongkong, a u kome çivi otprilike petina stanovniåtva
sveta. Upravo se za posed nad ovim gusto naseljenim oblastima i nad oblaåu
Severnog pola ove tri drçave bore. U praksi, nijedna od njih nikad nema vlast nad
celom tom spornom oblaåu. Izvesni njeni delovi stalno prelaze iz ruke u ruku, a
ono åto diktira beskonane promene u svrstavanju triju drçava jeste prilika da se
ovaj ili onaj komad te oblasti zauzme iznenadnom izdajom.
Svaka od ovih sporednih teritorija sadrçi nalaziåta dragocenih minerala, a na
nekima ima vaçnih biljnih proizvoda kao åto je kauuk, koji se u hladnijim
klimatskim pojasevima inae mora proizvoditi sintetiki po relativno skupim
metodima. No, pre svega, te teritorije sadrçe neiscrpnu rezervu jevtine radne
snage. Sila koja ima vlast nad ekvatorijalnom Afrikom, ili zemljama Srednjeg
Istoka, ili Juçnom Indijom, ili Indonezijskim arhipelagom, poseduje isto tako i tela
desetina ili stotina miliona slabo plaenih i çestoko eksploatisanih kulija. Stanovnici
ovih oblasti, koji, manje ili viåe otvoreno, imaju status robova, neprekidno prelaze
iz ruku jednog u ruke drugog osvajaa, i troåe se kao ugalj ili nafta u trci da se
proizvede åto viåe oruçja, zauzme åto viåe teritorije, stekne vlast nad åto viåe
radne snage, da bi se proizvelo åto viåe oruçja, zauzelo åto viåe teritorije, i tako u
beskraj. Ovde treba imati u vidu da se bitka retko vodi van granica spornih oblasti.
Granice Evroazije osciliraju izmeu basena reke Kongo i severne obale
Sredozemnog mora; ostrva u Indijskom i Tihom okeanu stalno prelaze iz okeanijskih
u istazijske ruke i obratno; u Mongoliji granina linija izmeu Evroazije i Istazije
nikad nije stabilna; oko Severnog pola sve tri zemlje polaçu pravo na ogromna
prostranstva koja su u stvari veim delom nenaseljena i neistraçena; ali ravnoteça
sile uvek ostaje pribliçno ista, a teritorija koja predstavlja centrni deo svake od
ove tri superdrçave ostaje uvek netaknuta. Sem toga, rad eskploatisanih naroda
nastanjenih oko Ekvatora nije istinski potreban svetskoj privredi. Taj rad ne
doprinosi niåta bogatstvu sveta jer se svi njegovi proizvodi koriste za rat, a cilj rata
je uvek biti u boljem poloçaju za voenje sledeeg rata. Svojim radom porobljeni
narodi omoguavaju porast u tempu neprekidnog rata. No i bez njih struktura
svetskog druåtva, kao i proces kojim se ono odrçava, ne bi bili suåtinski izmenjeni.
Prvenstveni cilj modernog rata (u skladu sa principima, dvomisli, taj cilj
rukovodei umovi Uçe partije istovremeno priznaju i ne priznaju) jeste utroåiti
proizvode maåine a da se pri tom ne povea opåti çivotni standard. Joå od kraja
devetnaestog veka, problem upotrebe viåka robe åiroke potroånje je latentan u
industrijskom druåtvu. Danas, kad vrlo malo ljudskih bia ima dovoljno da jede,
ovaj problem oigledno nije preåan, a mogao je to ne postati ak i da nije bilo
dejstva veåtakog procesa uniåtenja. Svet danaånjice je go, gladan i ruåevan u
poreenju i sa svetom koji je postojao pre 1914. godine, a kamoli sa imaginarnom
budunoåu kojoj su se ljudi iz tog doba nadali. Poetkom dvadesetog veka, vizija
budueg druåtva u kome vladaju neverovatno bogatstvo, neoptereenost radom,
red i delotvornost - blistav antiseptian svet od stakla, elika i sneçno belog betona
- bila je deo svesti skoro svakog obrazovanog oveka. Nauka i tehnika razvijale su
se neverovatnom brzinom, i inilo se sasvim prirodnim pretpostaviti da e se
razvijati i dalje. To se nije desilo, delom zbog osiromaåenja prouzrokovanog dugim

92. 'çordç Orvel – 1984.
92/151
nizom ratova i revolucija, a delom zato åto je nauni i tehniki napredak zavisio od
empirijskog naina miåljenja koji se u strogo ustrojenom druåtvu nije mogao
odrçati. U celini uzev, svet je danas primitivniji no åto je bio pre pedeset godina.
Neke zaostale oblasti su uznapredovale; usavråeni su i razni aparati - uvek na neki
nain povezani s ratovanjem ili åpijunaçom - ali eksperimentisanje i pronalaçenje
se uveliko ugasilo, a ogromna åteta koju je za sobom ostavio atomski rat voen
polovinom veka nije se nikako popravila do kraja. No opasnosti koje maåina nosi sa
sobom joå uvek su prisutne. Od trenutka kad se na svetu pojavila prva maåina,
svakom inteligentnom oveku postalo je jasno da je potreba za ljudskim
argatovanjem, dakle (u velikoj meri) i za ljudskom nejednakoåu, prestala. Ako bi
se maåina smiåljeno koristila za tu svrhu, glad, dirinenje, nepismenost i bolest
mogli bi se likvidirati za nekoliko generacija. I, u stvari, mada se nije koristila za tu
svrhu, no prosto jednim automatskim procesom - naime proizvodnjom dobra koje
je ponekad bilo nemogue ne raspodeliti - maåina je odista u velikoj meri podigla
çivotni standard prosenog oveka tokom nekih pedeset godina krajem
devetnaestog i poetkom dvadesetog veka.
Ali takoe je bilo jasno da opåte poveanje bogatstva preti da razori - da je
u stvari u izvesnom smislu ve razorilo - hijerarhijsko druåtvo. U svetu u kome bi svi
imali kratko radno vreme, bili siti, çiveli u kui s kupatilom i friçiderom, a
posedovali automobil ili ak avion, najoigledniji i moçda najvaçniji oblik
nejednakosti bi ve bio nestao. Ako bi postalo opåte, bogatstvo ne bi predstavljalo
nikakvu odliku. Nema sumnje da je bilo mogue zamisliti druåtvo u kome bi
bogatstvo, u smislu line svoje i raskoåi, bilo ravnomerno raspodeljeno, dok bi mo
ostala u rukama male privilegovane kaste. No u praksi takvo druåtvo ne bi dugo
ostalo stabilno. Jer ako bi svi podjednako uçivali u dokolici i sugirnosti, ogromne
mase ljudi koje su u normalnim prilikama zaglupljene siromaåtvom, obrazovale bi
se i nauile da misle svojom glavom; kad bi to uradile, shvatile bi pre ili posle da
privilegovana manjina nema nikakvu korisnu funkciju i zbrisale bi je. U krajnjoj
liniji, hijerarhijsko druåtvo moçe opstati samo na temelju siromaåtva i neznanja.
Vratiti se poljoprivrednoj proålosti, kao åto su sanjali neki mislioci s poetka
dvadesetog veka, nije bilo praktino reåenje. To se kosilo sa tendencijom ka
mehanizaciji koja je skoro u celom svetu postala kvaziinstinktivna; sem toga, svako
industrijski zaostalo druåtvo je vojniki bespomono i ne moçe a da ne potpadne
pod dominaciju, direktnu ili indirektnu, svojih industrijski razvijenijih suparnika.
Joå manje bi zadovoljilo reåenje da se mase odrçe u siromaåtvu time åto bi
se smanjila proizvodnja dobara. To se u velikoj meri dogodilo u poslednjoj fazi
kapitalizma, pribliçno izmeu 1920. i 1940. godine, Privreda mnogih zemalja bila je
puåtena da stagnira, sa obraivanjem zemlje se prestalo, investiciona oprema se
nije obnavljala, velikim delovima stnaovniåtva bio je uskraen rad i davana drçavna
pomo koja ih je samo dopola odrçavala u çivotu. No to je takoe dovelo do vojne
slabosti, a poåto su liåavanja koja su na taj nain prouzrokovana bila oigledno
nepotrebna, neminovno je doålo do suprotstavljanja. Problem se sastojao u tome
da se industrijska proizvodnja odrçi a da se pri tom ne uvea stvarno bogatstvo
sveta. Roba se morala proizvoditi, ali se nije smela raspodeljivati. U praksi, jedini
naçin da se to postigne bio je neprekidno odrçavati rad.
Suåtina rata je u uniåtavanju, ne toliko ljudskih çivota koliko proizvoda
ljudskog rada. Ratom se razbijaju na komade, rasipaju u stratosferu, ili potapaju u
dubine mora materijalna dobra koja bi se inae mogla upotrebiti da stvore masama
previåe udoban çivot, i prema tome, u krajnjoj liniji, da ih uine inteligentnijima.
Proizvodnja ratnog materijala, ak kad se on i ne uniåtava, joå uvek predstavlja
pogodan nain troåenja radne snage na proizvodnju stvari koje se ne mogu
potroåiti. Jedna plovea tvrava, na primer, sadrçi stotine teretnih brodova. Ona
se na kraju baca u staro gvoçe kao prevaziena, s tim åto nikome nije donela

93. 'çordç Orvel – 1984.
93/151
nikakve materijalne koristi, posle ega se uz nov ogroman trud izgrauje nova. U
principu, ratna proizvodnja se uvek planira tako da apsorbuje svaki viåak koji moçe
preostati poåto se podmire najnuçnije potrebe stanovniåtva. U praksi se uvek
procenjuje da su potrebe stanovniåtva manje nego åto su u stvari, åto dovodi do
hronine nestaåice polovine potrepåtina; no to se smatra korisnim. Namerna je
politika odrçavati ak i povlaåene grupe blizu same ivice siromaåtva, poåto stanje
opåte nestaåice poveava znaaj malih povlastica i tako uveliava razliku izmeu
grupa. Po merilima s poetka dvadesetog veka, ak i lanovi Uçe partije çive
monaåkim, napornim çivotom. No, i pored toga, ono malo raskoåi koju odista
Xçivaju - veliki i lepo ureeni stanovi, bolji kvalitet odee, jela, pia i duvana,
dvoje ili troje slugu, privatni automobil ili helikopter - smeåtaju ih u svet drugaiji
od onoga u kome çive lanovi äire partije, a lanovi äire partije imaju sline
prednosti u poreenju sa potlaenom masom koju nazivamo 'proli'. Druåtvena
atmosfera je slina onoj u opsednutom gradu, gde posedovanje komada konjetine
predstavlja razliku izmeu bogatstva i siromaåtva. A u isto vreme svest o tome da
je zemlja u ratu, dakle u opasnosti, ini da ustupanje celokupne moi maloj kasti
izgleda prirodan, neizbeçan uslov da se ostane u çivotu.
Rat, kao åto emo videti, ne samo da vråi potrebno uniåtavanje, nego ga vråi
na psiholoåki prihvatljiv nain. U principu, bilo bi sasvim jednostavno utroåiti viåak
rada u svetu time åto bi se podizali hramovi i piramide, kopale i ponovo zatrpavale
rupe, ili ak proizvodile pa onda spaljivale ogromne koliine robe. No ovim putem
bi se stvorila samo privredna, a ne i emocionalna osnova hijerarhijskog druåtva.
Ovde nije u pitanju mala masa, iji je stav nevaçan sve dok ih druåtvo primorava na
stalni rad, nego moral same Partije. I od najniçeg lana Partije zahteva se da bude
sposoban, vredan, pa ak i inteligentan u izvesnim uskim okvirima, ali je isto tako
potrebno da bude i fanatik koji niåta ne zna a veruje sve åto mu se kaçe, fanatik
ija su najHåa oseanja strah, mrçnja, uliziåtvo i orgijanistini trijumf. Drugim
reima, potrebno je da ima mentalitet koji odgovara ratnom stanju. Nije vaçno da
li se rat zaista vodi; a poåto odluujue pobede ne moçe biti, nije vaçno ni to da li
rat tee dobro ili loåe. Potrebno je samo da postoji ratno stanje. Cepanje
inteligencije, koje Partija traçi od svojih lanova a koje se lakåe postiçe u
atmosferi rata, sada je gotovo sveopåte, ali je sve izraçenije åto je stepen
hijerarhije vei. Upravo su u Uçoj partiji ratna histerija i mrçnja prema
neprijatelju najjai. U svojstvu upravljaa, lan Uçe partije esto mora znati da je
ova ili ona vest o ratu neistina; on moçe esto biti svestan toga da je ceo rat
laçiran i da se uopåte ne vodi ili vodi u svrhu potpuno drukije od zvanino
objavljenih; ali to znanje se lako neutraliåe tehnikom dvomisli. U meuvremenu,
nijedan lan Uçe partije se ni za trenutak ne koleba u svom mistinom verovanju
da se rat zaista vodi, i da se mora zavråiti pobedom Okeanije, koja e tada postati
neosporni gospodar celog sveta.
Svi lanovi Uçe partije religiozno veruju u tu nastupajuu pobedu i vlast nad
svetom. Taj e se cilj postii ili postepenim osvajanjem sve vee teritorije i, na taj
nain, izgradnjom nepobedive nadmone sile, ili pronalaçenjem kakvog novog
oruçja od koga nema odbrane. Na pronalaçenju novih oruçja radi se bez prestanka,
i to je jedna od vrlo malo preostalih aktivnosti u kojoj pronalazaki ili spekulativni
duh mogu sebi nai oduåka. Danas u Okeaniji nauka, u starom smislu te rei, skoro
da je prestala postojati. U Novogovoru ne postoji re koja znai 'nauka'. Empirijski
nain miåljenja, na kome se zasnivaju sva nauna dostignua proålosti, u
suprotnosti je sa osnovnim principima englsoca. ak i do napretka u tehnologiji
dolazi samo ako se proizvodi tako usavråene tehnologije mogu na neki nain
upotrebiti za smanjenje ljudske slobode. U svim korisnim veåtinama, svet ili stoji
na mestu ili ide unatrag. Njive se i dalje obrauju pomou maåina. No u stvarima
od çivotne vaçnosti - åto u stvari znai: u ratu i policijskoj åpijunaçi - empirijski

94. 'çordç Orvel – 1984.
94/151
pristup se podrçava, ili u najmanju ruku toleriåe. Partija ima dva cilja: da osvoji
celu povråinu zemlje i da zauvek uniåti svaku mogunost nezavisnog miåljenja.
Odatle i dva velika problema koje Partija namerava da reåi. Jedan je: kako saznati,
protiv njegove volje, åta drugo ljudsko bie misli, a drugi: kako za nekoliko
sekundi, i bez prethodnog upozorenja, ubiti nekoliko stotina miliona ljudi. U onoj
meri u kojoj joå uvek postoji, naunoistraçivaki rad se bavi samo tim pitanjima.
Danaånji naunik je ili meåavina psihologa i inkvizitora, koji do neverovatnih
detalja prouava smisao izraza lica, pokreta, i tonova glasa, i proverava dejstvo
seruma, åok-terapije, hipnoze i fizikog muenja u izvlaenju istine iz subjekta; ili
je hemiar, fiziar ili biolog koji se bavi samo onim oblastima svoje struke koje
imaju veze sa oduzimanjem çivota. U ogromnim laboratorijama u Ministarstvu mira
i u eksperimentalnim stanicama skrivenim u brazilskim praåumama, australijskoj
pustinji, i izgubljenim ostrvima Antakrtika, ekipe strunjaka rade danju i nou.
Neki se bave jednostavno pozadinskim pitanjima buduih ratova; drugi konstruiåu
sve vee i vee raketne bombe, sve jae i jae eksplozive i sve neprobojnije i
neprobojnije oklope; trei traçe nove, smrtonosnije gasove, ili rastvorljive otrove
koji se mogu proizvesti u koliinama dovoljnim da uniåte vegetaciju celih
kontinenata, ili kulture zaraznih klica imunizovanih protiv svih moguih antitela;
etvrti rade na konstrukciji vozila koje e moi da se probija kroz zemlju kao
podmornica kroz vodu, ili aviona koji bi bio nezavisan od svoje baze kao brod; peti
ispituju joå udaljenije mogunosti kao åto su usredsreivanje sunanih zraka na
odreeno mesto putem soiva smeåtenih hiljadama kilometara daleko u kosmosu,
ili izazivanje zemljotresa i plima koriåenjem topline energije iz srediåta zemlje.
Meutim, nijedan od ovih projekata nikad ne stiçe ni blizu faze realizacije, i
nijedna od tri superdrçave nikad ne uspeva da u znaajnijoj meri pretekne ostale
dve. äto je joå vaçnije, sve tri sile ve poseduju, u obliku atomske bombe, oruçje
daleko jae od bilo kog koje su u stanju da pronau u naunim istraçivanjima koja
se danas vode. Iako Partija, drçHi se svog obiaja, tvrdi da ju je ona pronaåla,
atomska bomba se prvi put pojavila etrdesetih godina ovog veka, a prvi put åire
upotrebljena nekih deset godina kasnije. U to vreme je bilo baeno na stotine
takvih bombi na industrijske centre, uglavnom u evropskom delu Rusije, zapadnoj
Evropi i Severnoj Americi. Rezultat je bio taj da su se vladajue grupe u svim
zemljama uverile da bi joå nekoliko atomskih bombi znailo kraj organizovanog
druåtva, dakle i njihove moi. Posle toga nije baena viåe nijedna bomba, mada
nije bio zakljuen - ak ni nagoveåten - nikakav zvanian sporazum u tom smislu.
Sve tri sile jednostavno nastavljaju da proizvode atomske bombe i da ih drçe na
lageru za sluaj odluujue prilike koja e se, po njihovom opåtem verovanju,
pojaviti pre ili posle. U meuvremenu je ratna veåtina ve trideset ili etrdeset
godina ostala skoro na istom nivou, helikopteri se upotrebljavaju viåe nego ranije,
bombardere su uveliko zamenili projektili sa sopstvenim pogonom, a krhki pokretni
bojni brod ustupio je mesto gotovo nepotopivoj ploveoj tvravi; ali van toga
uznapredovalo se vrlo malo. Tenk, podmornica, torpedo, mitraljez, ak i puåka i
rona bomba - joå uvek su u upotrebi, a uprkos vestima u åtampi i na telekranima o
beskonanim pokoljima, oajnike bitke iz ranijih ratova, u kojima su ljudi ginuli
na stotine hiljada, pa ak i na milione, za nekoliko nedelja, viåe se nikad nisu
ponovile.
Nijedna od triju superdrçava nikad ne pokuåava neki manevar pri kome bi
rizikovala ozbiljan poraz. Kad god se preduzme kakva operacija åirih razmera, to je
obino napad iznenaenja na dotadaånjeg savesnika. Strategija koju sve tri sile
vode, ili se pred sobom pretvaraju da vode, uvek je ista. Plan se sastoji u tome da
se, kombinacijom borbe, cenkanja i dobro tempiranih izdajnikih napada, stekne
krug baza koji bi potpuno okruçavao jednu ili drugu drçavu suparnicu, a ond s tom
drçavom potpiåe pakt o prijateljstvu i ostane s njom u miru onoliko koliko je

95. 'çordç Orvel – 1984.
95/151
potrebno da se njene sumnje uspavaju. Tokom tog vremena na svim bi se
strateåkim mestima prikupile rakete natovarene atomskim bombama; zatim bi se
sve ispalile istovremeno; njihovo dejstvo bi bilo tako razorno da bi odmazda bila
nemogua. No to bi se sa preostalom silom potpisao pakt o prijateljstvu, i poelo s
pripremama za napad na nju. Ovaj program, skoro da je i nepotrebno rei, ista je
fantazija, i nemogue ga je ostvariti. ätaviåe, borbe se ne vode nigde sem u
suprotnim oblastima oko Ekvatora i severnog pola; do invazije na naprijateljsku
teritoriju nikad ne dolazi. Ovo objaånjava injenicu da su na nekim mestima
granice izmeu superdrçava proizvoljne. Evroazija bi, na primer, lako mogla
osvojiti Britanska Ostrva, koja su geografski deo Evrope; s druge strane, Okeanija bi
svoje granice lako mogla proåiriti do Rajne, pa ak i do Visle. No time bi se
povredio princip koga se sve tri strane pridrçavaju mada ga nisu nikad formulisale:
princip kulturnog integriteta. Ako bi Okeanija osvojila oblasti koje su nekad bile
poznate kao Francuska i Nemaka, bilo bi potrebno ili zatrti sve njihovo
stanovniåtvo - åto bi predstavljalo krupan fiziki problem - ili asimilirati pribliçno
sto miliona ljudi koji su, åto se tehnikog napretka tie, priblino na nivou
Okeanije. Sve tri superdrçave imaju taj isti problem. Za odrçavanje njihove
strukture apsolutno je potrebno da ne bude nikakvog dodira sa strancima izuzev, u
ogranienoj meri, ratnih zarobljenika i obojenih robova. ak se i na trenutnog
zvaninog saveznika uvek gleda s najcrnjim sumnjama. Sem ratnih zarobljenika,
proseni graanin Okeanije nikad ne vidi graanina Evroazije ili Istazije. Isto tako,
zabranjeno mu je da ui strani jezik. Ako bi mu se dopustilo da dolazi u dodir sa
strancima, on bi otkrio da su to ljudska bia slina njemu samom, i da je najvei
deo onog åto mu je priano o njima laç. Hermetiki svet u kome on çivi raspao bi
se, a strah, mrçnja i uverenje u sopstvenu ispravnost - elementi od kojih zavisi
njegov moral - mogli bi ispariti. Stoga sve drçave shvataju da, ma koliko puta
Persija, Egipat, Java i Cejlon preåli iz jednih ruku u druge, glavne granice ne sme
prei niåta osim bombi.
Ovo pokriva jednu injenicu koja se nikad ne pominje naglas, ali se
preutno shvata i koristi kao osnova za politike postupke, naime injenica da su u
sve tri superdrçave uslovi çivota uglavnom isti. U Okeaniji je vladajua filozofija
poznata kao englsoc, u Evroaziji se zove neoboljåevizam, a u Istaziji ima kinesko
ime koje se obino prevodi kao "oboçavanje smrti", mada bi taniji prevod bio
"negacija sopstvene linosti." Graaninu Okeanije nije dopuåteno da sazna iåta
bliçe o postavkama ovih dveju filozofija; njega jedino ue da ih se gnuåa kao
varvarskih nasilja nad moralom i zdravim razumom. Uistinu se, meutim, ove tri
filozofije skoro i ne razlikuju, a izmeu druåtvenih sistema iju ideoloåku osnovu
ine nema nikakve razlike. Uvek je u pitanju ista piramidalna struktura, isto
oboçavanje poluboçanskog voe, ista privreda koja se odrçava neprekidnim ratom i
radi za neprekidni rat. Iz ovoga sledi da tri superdrçave ne samo da ne mogu
pobediti jedna drugu, nego i da time ne bi stekle nikakvu korist. Naprotiv, dokle
god su u ratu, one podrçavaju jedna drugu, kao tri snopa kukuruza. I, po obiaju,
vladajue grupe svih triju sila istovremeno imaju i nemaju jasnu predstavu o svojim
delima. Oni su svoj çivot posvetili osvajanju sveta, ali isto tako znaju da je
potrebno da se rat nastavi bez kraja i pobede. U meuvremenu, injenica da
opasnosti od poraza nema omogu ava poricanje stvarnosti - specijalnu
karakteristiku englsoca i ostalih dveju filozofija. Ovde je potrebno ponoviti ono åto
smo ranije rekli, naime da je rat, postavåi tajan, iz osnova izmenio svoj karakter.
U proålim vremenima, rat je skoro po definiciji, bio dogaaj koji se pre ili
posle zavråava, obino jasnom pobedom ili porazom. Isto tako, u proålosti je rat bio
jedan od glavnih instrumenata pomou kojih su se ljudska druåtva drçala u dodiru
sa fizikom stvarnoåu. Svi vladari su u svim vremenima pokuåavlai da svojim
sledbenicima nametnu laçnu sliku stvarnosti, ali nisu sebi mogli dopustiti luksuz da

96. 'çordç Orvel – 1984.
96/151
podrçavaju bilo kakvu iluziju koja bi mogla ii nauåtrb vojnoj spremnosti . Sve dok
je poraz znaio gubitak nezavisnosti, ili bilo koji drugi rezultat koji se obino
smatrao nepoçeljnim, mere protiv poraza morale su biti ozbiljne. Fizike injenice
se nisu mogle ignorisati. U filozofiji, ili religiji, ili etici, ili politici, dva i dva moglo
je biti pet, ali kad se konstruiåe top ili avion, moralo je biti etiri. Nespremni
narodi su uvek bivali, pre ili posle, pobeeni; a borba za spremnost je bila
neprijatelj iluzija. Sem toga, da bi se postigla spremnost, trebalo je znati uiti od
proålosti, åto je znailo da se morala imati manje-viåe tana predstava o tome åta
se u proålosti deåavalo. Razume se, novine i udçbenici istorije su uvek bile prisutni i
obojeni na odreen nain, ali falsifikati ovakve vrste koja se danas praktikuje nisu
bili mogui. Rat je bio siguran branik duhovnog zdravlja, a åto se ticalo vladajuih
klasa, verovatno i najvaçniji. Dok su se ratovi mogli gubiti ili dobijati, nijedna
vladajua klasa nije mogla biti potpuno neodgovorna.
Ali kad postane doslovno neprekidan, rat istovremeno prestaje da biva
opasan. Kad je rat neprekidan, vojne potrebe nema. Tehniki napredak se moçe
usporiti, a najopipljivije injenice porei ili zanemariti. Kao åto smo videli,
istraçivaki rad koji se moçe nazvati naunim joå uvek se vråi za potrebe rata, ali u
osnovi predstavlja neku vrstu fantazije, pri emu injenica da on ne donosi
rezultata pokazuje da rezultati nisu ni vaçni. Spremnost, ak ni vojna spremnost,
viåe nije potrebna. U Okeaniji je jedino spremna Policija misli. Poåto je svaka od
ove tri superdrçave nepobediva, svaka je u stvari potreban svet u kome se svako
izvrtanje miåljenja moçe bezbedno vråiti. Stvarnost vråi svoj pritisak samo kroz
svakodnevne potrebe - da se jede i pije, da se ima odea i krov nad glavom, da se
ne pojede neåto otrovno ili padne kroz prozor s najviåeg sprata, i tome slino.
Odseen od spoljnog sveta i proålosti, stanovnik Okeanije je slian oveku u
meuzvezdanom prostoru, koji nema naina da odredi åta je gore a åta dole.
Vladari takvih drçava su apsolutni, onako kako to faraoni i cezari nikad nisu mogli
biti. Oni imaju obavezu da uvaju svoje sledbenike od smrti od gladi u nezgodno
velikim koliinama, i da ostanu na onako isto niskom nivou vojne tehnike kao åto su
njihovi suparnici; ali kad se taj minimum postigne, mogu da izobliavaju stvarnost
kako im se prohte.
Stoga je rat, ako ga merimo merilom proålih ratova, prosto-naprosto
obmana. On je slian borbi izmeu nekih preçivara iji su rogovi smeåteni pod
takvim uglom da ne mogu povrediti jedan drugog. No iako je nestvaran, rat nije
bez znaaja. On apsorbuje viåak potroåive robe i doprinosi odrçavanju one posebne
mentalne atmosfere koja je potrebna hijerarhijskom druåtvu. Rat, kao åto emo
videti, danas predstavlja isto unutraånju stvar svake zemlje. U proålosti su se
vladajue grupe svih zemalja, iako su mogle uviati svoje zajednike interese i
stoga ograniavati ratna razaranja, ipak borile jedna protiv druge, s tim åto je
pobednik uvek pljakao pobeenog. Danas se one uopåte ne bore jedna protiv
druge. Rat vodi vladajua grupa protiv svojih sopstvenih podanika, a cilj rata nije
osvajanje tue ili odbrana svoje teritorije, nego ouvanje strukture druåtva. Stoga
je i sama re 'rat' postala pogreåna. Verovatno bi bilo tano rei da je, postavåi
neprekidan, rat prestao postojati. Onog posebnog pritiska koji je vråio na ljude
poev od mlaeg kamenog doba pa do prvih decenija dvadesetog veka nestalo je, a
na njegovo mesto doålo je neåto sasvim drugo. Rezultat bi bio skoro isti kad bi se
tri superdrçave saglasile da e umesto da se neprekidno bore, çiveti u veitom
miru, s tim åto bi svaka bila zatvorena u svoje granice; jer u tom sluaju svaka od
njih bi i dalje bila svet za sebe, zauvek osloboen od otreçnjavajueg dejstva
spoljne opasnosti. Mir koji bi bio zaista stalan bio bi isto åto i stalni rat. To je u
stvari, mada ga ogromna veina lanova Partije shvata kao u perifernom stilu, pravi
smisao partijske parole: Rat je mir.

97. 'çordç Orvel – 1984.
97/151
Vinston za trenutak prestade da ita. Negde u daljini zagrme raketna
bomba. Blaçeno oseanje da je sam sa zabranjenom knjigom, u sobi bez telekrana,
joå ga nije napuåtalo. Samoa i bezbednost bili su fiziki oseaji, nekako pomeåani
s umorom njegovog tela, mekoom naslonjae, dodirom blagog vetria koji je
dolazio kroz prozor i igrao mu se po obrazu. Knjiga ga je oarala, ili rei umirila. U
izvesnom smislu nije mu kazivala niåta novo, no i to je bio deo privlanosti.
Kazivala je ono åto bi rekao i on sam da je mogao svoje raåtrkane misli dovesti u
red. Bila je proizvod uma slinog njegovom, samo daleko jaeg, sistematinijeg,
manje optereenog strahom. On shvati da su najbolje knjige upravo one koje ti
kazuju ono åto znaå i sam. Upravo se beåe vratio prvoj glavi kad zau Dçulijine
korake na stepeniåtu. On se podiçe iz naslonjae i poe joj u susret. Ona ispusti na
pod svoju torbu sa alatom i baci mu se u zagrljaj.
Kad se razdvojiåe, on joj ree: "Dobio sam knjigu."
"Je li? Fino", ree ona bez mnogo interesovanja, i klee pored pei da skuva
kafu.
Knjigu su ponovo pomenuli tek posle pola sata u krevetu. Suton je bio
taman toliko sveç da ih natera da se pokriju. Odozdo su se uli poznati zvuci:
pesma i grebanje cipela po ploama dvoriåta. Ona miåLava çena crvenih ruku koju
je Vinston video kad je prvi put bio u sobi kao da je bila sastavni deo dvoriåta.
inilo se da nema asa u toku dana kad nije hodala gore-dole izmeu korita i
konopca, naizmenino punei usta åtipaljkama i pevajui iz puna srca. Dçulija se
beåe ugnezdila na svojoj polovini kreveta, i ve je izgledala na ivici sna. On se maåi
njige, koja je leçala na podu, i uspravi se u sedei stav, oslonjen na naslon kreveta.
"Moramo je proitati", ree. "Oboje. Svi pripadnici Bratstva moraju da je
proitaju."
itaj ti", ree ona ne otvarajui oi. "itaj naglas. Tako je najbolje. Usput
Hå mi objaänjavati."
Kazaljke na satu pokazivale su åest, to jest osamnaest. Imali su joå tri do
etiri sata pred sobom. On nasloni knjigu na kolena i poe itati:
Glava prva
NEZNANJE JE MO
Tokom cele pisane istorije, a verovatno joå i od kraja mlaeg kamenog
doba, na svetu su postojale tri vrste ljudi: Viåi, Srednji i Niçi. Bili su izdeljeni na
mnoge potkategorije, nosili bezbroj raznih imena, a njihov brojni odnos, kao i
meusobni odnosi, varirao je iz veka u vek; no u suåtini se struktura druåtva nije
menjala. ak i posle ogromnih obrta i na izgled neopozivih promena, uvek se
ponovo uspostavljala ista struktura, upravo kao åto se i çiroskop uvek vraa u
stanje ravnoteçe ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu stranu.
"Dçulija, jesi li budna?" upita Vinston.
"Jesam, ljubavi, sluåam te. Nastavi, divno je."
On produçi:
Ciljevi tih grupa su potpuno neuskladivi. Cilj Viåih je da ostanu gde su. Cilj
Srednjih je da promene mesta s Viåima. Cilj Niçih, kad imaju cilj - jer im je stalna
karakteristika to åto su previåe pritisnuti dirinenjem da bi bili viåe no tek
povremeno svesni iega van njihovog svakodnevnog çivota - jeste da ukinu sve

98. 'çordç Orvel – 1984.
98/151
razlike i stvore druåtvo u kome e svi biti jednaki. Tako se kroz celu istoriju
ponavlja bitka koja je u osnovnim crtama uvek ista. Viåi ostaju na vlasti tokom
dugih perioda, ali pre ili posle uvek doe trenutak kad izgube bilo veru u sebe bilo
sposobnost da efikasno vladaju, bilo i jedno i drugo. Onda ih Srednji zbacuju s
vlasti, pridobivåi prethodno za sebe Niçe, kojima tvrde da se bore za slobodu i
pravdu. im postignu svoj cilj, Srednji potiskuju Niçe u njihov stari poloçaj slugu, a
sami postaju Viåi. No to se od Niçih ili bivåih Viåih, ili iz obe ove grupe, otcepi
grupa novih Srednjih, i borba poinje ispoetka. Od ovih triju grupa, jedino Niçi ne
uspevaju ak ni privremeno da ostvare svoje ciljeve. Bilo bi preterano rei da kroz
celu istoriju nije bilo nikakvog materijalnog napretka. ak i danas, u periodu
opadanja, prosean ovek je fiziki u boljoj situaciji nego pre nekoliko stolea. Ali
nikakav napredak u bogatstvu, nikakva civilizovanost ponaåanja, nikakva reforma i
nijedna revolucija nisu oveanstvu pribliçile jednakost ni za milimetar. S take
glediåta niçih, nijedna istorijska promena nije nikad znaçila niåta viåe do promene
imena gospodara.
Krajem devetnaestog veka, povratni karakter ovog procesa postao je
Rigledan mnogim posmatraima. Na to su se pojavile åkole mislilaca koji su
istoriju tumaili kao ciklian proces i tvrdili da je nejednakost neizmenjiv zakon
ljudskog çivota. Razume se, ova doktrina je uvek imala sledbenika, ali sad je nain
na koji je izloçena bio znaajno izmenjen. U proålosti je potreba za hijeharhijskim
oblikom druåtva bila specifina doktrina Viåih. Nju su propovedali kraljevi i
aristokrati, a takoe i njihovi paraziti: sveåtenici, adovkati i slini, ublaçavajui je
obeanjima o nadoknadi u zamiåljenom svetu s one strane groba. Srednji su, dokle
god su se borili za vlast, uvek upotrebljavali rei kao åto su sloboda, pravda i
bratstvo. Sada su, meutim, ideju o ljudskom bratstvu poeli napadati oni koji joå
nisu bili na upravljakim poloçajima nego su se jednostavno nadali da e do njih
uskoro dopreti. U proålosti su Srednji dizali revolucije pod zastavom jednakosti, a
zatim uspostavljali novu tiraniju im bi oborili staru. Socijalizam, teorija koja se
pojavila poetkom devetnaestog veka i predstavljala poslednju kariku u lancu misli
koji seçu sve do robovskih pobuna iz antikog doba, joå uvek je bio jako inficiran
utopistikim idejama proålih vremena. No u svakoj varijanti socijalizma koja se
pojavila otprilike od 1900. godine naovamo, cilj da se uspostave sloboda i
jednakost bio je sve otvorenije napuåtan. Novi pokreti koji su se pojavili sredinom
stolea: englsoc u Okeaniji, neoboljåevizam u Evroaziji i oboçavanje smrti, kako se
obino zove, u Istaziji, imali su kao svesni cilj ovekoveåenje neslobode i
nejednakosti. Ovi novi pokreti su, razumese, ponikli iz starih i imali tendenciju da
zadrçe njihova imena i na reima se drçe njihove ideologije. No cilj svih njih bio je
da se u odreenom trenutku zaustavi napredak i ukoi istorija. Ve poznato klatno
trebalo je da uini joå jedan zamah i potom stane. Po obiaju, Viåe je trebaloda
svrgnu Srednji, koji bi na to postali Viåi; ali ovog puta, primenjujui svesnu
strategiju, Viåi e biti u stanju da svoje poloçaje odrçe veno.
Ove nove doktrine su nikle delom zbog nakupljenog istorijskog znanja i
porasta istorijske svesti, koja pre devetanestog veka skoro nije ni postojala.
Ciklini tok istorije sad je postao, ili se inio jasan; a ako je bio jasan, onda je bio i
izmenjiv. No glavni, suåtinski uzrok je bio to åto je, joå poetkom dvadesetog veka,
ljudska jednakost postala tehniki mogua. Joå uvek je bilo istina da ljudi nisu
jednaki po svojim uroenim talentima i da se funkcije moraju specijalizovati tako
da nekim jedinkama daju prednost nad drugima; ali viåe nije postojala nikakv
stvarna potreba za klasnim razlikama ili velikim razlikama u bogatstvu. U ranijim
vremenima, klasne razlike su bile ne samo neizbeçne nego i poçeljne. Nejednakost
je predstavljala cenu civilizacije. Meutim, razvoj maåinske proizvodnje je izmenio
situaciju. Mada je i dalje bilo potrebno da ljudi obavljaju razliite vrste poslova,
viåe nije bilo potrebe da çive na razliitim druåtvenim ili ekonomskim nivoima.

99. 'çordç Orvel – 1984.
99/151
Stoga, po miåljenu novih grupa koje je joå samo jedan korak delio od stupanja na
vlast, ljudska jednakost viåe nije bila ideal za koji se trebalo boriti, nego opasnost
koju treba spreiti. U primitivnija vremena, kad pravedno i mirno druåtvo nije u
stvari ni moglo postojati, u ovo miåljenje je bilo relativno lako verovati. Vizija
zemaljskog raja u kome e ljudi çiveti zajedno kao braa, bez zakona i bez
mukotrpnog rada, hiljadama godina nije napuåtala ljudsku maåtu. Ta vizija je ak u
izvesnoj meri drçala i grupe kojima su istorijske promene donosile koristi.
Naslednici francuske, engleske i amerike revolucije delimino su i sami verovali u
svoje fraze o ljudskim pravima, slobodi govora, jednakosti pred zakonom i slino, i
ak su dopuåtali da im te fraze u izvesnoj meri utiu na ponaåanje. Meutim, u
etvrtoj deceniji dvadesetog veka svi glavni tokovi politike misli bili su
autokratski. Zemaljski raj je bio diskreditovan upravo u trenutku kad je postao
mogu. Svaka nova politika teorija, ma kakvim se imenom zvala, vodila je natrag
u hijerarhiju i kruto ustrojstvo. A u opåtem ogrubljavanju pogleda koje je poelo
oko 1930. godine, postupci koji su odavno bili napuåteni, ponekad i po nekoliko
stotina godina - hapåenje bez suda, pretvaranje ratnih zarobljenika u robove, javna
pogubljenja, muenje zatvorenika, uzimanje talaca i raseljavanje celih naroda - ne
samo da su ponovo uåli u obiaj nego su ih tolerisali, pa ak i branili, i to ljudi koji
su se smatrali prosveenim i naprednim.
Englsoc i njegove suparnice pojavile su se kao potpuno razraene politike
teorije tek posle jedne cele decenije nacionalnih ratova, graanskih ratova,
revolucija i kontrarevolucija u svim delovima sveta. Meutim, njihov prvobitni oblik
se dao naslutiti u raznim sistemima koji su se obino zvali totalitarnim i koji su se
pojavili neåto ranije tokom dvadesetog veka; åto se tie glavnih crta budueg sveta
koji je trebaloda se rodi iz opåteg haosa, one su odavno bile oigledne. Isto tako je
bilo jasno i kakva e vrsta ljudi upravljati tim svetom. Novu aristokratiju sainjavali
su najveim delom birokrati, naunici, tehniari, sindikalni rukovodioci, strunjaci
za reklamu i propagandu, sociolozi, nastavnici, novinari i profesionalni politiari.
Ove ljude, koji su potekli iz nameåtenike srednje klase i gornjih kategorija
radnike klase, uobliio je i povezao jalovi svet monopolitike industrije i
centralizovanog upravljanja. U poreenju s odgovarajuim ljudima iz proålih
stolea, oni su bili manje lakomi, manje skloni raskoåi, gladniji iste moi i, iznad
svega, svesniji onoga åto ine i jai u nameri da uniåte sve åto im se suprotstavi.
Ova poslednja razlika od presudnog je znaaja. U poreenju s danaånjom, sve
tiranije poznate iz istorije bile su mlake i neefikasne. Vladajue grupe su uvek bile
u izvesnoj meri zaraçene liberalnim idejama i zadovoljne da ostave stvari
nedovråene, da obraaju paçnju samo na ono åto njihovi podanici ine, bez
interesovanja za ono åto ovi misle. Po savremenim merilima, ak je i
srednjovekovna katolika crkva bila tolerantna ustanova. Razlog ovom je delom i to
åto u proålosti nijedna vlada nije imala moi da stalno nadgleda svoje graane.
Pronalazak åtamparije je, meutim, olakåao manipulisanje javnim mnenjem, a film
i radio su taj proces odveli joå dalje. S razvojem televizije, i tehnikim napretkom
koji je omoguio da jedna isti instrument moçe istovremeno primati i odaåiljati,
doåao je kraj privatnom çivotu. Svaki graanin, ili bar svaki graanin dovoljno
vaçan da ga treba posmatrati, mogao je dvadeset i etiri asa dnevno biti okruçen
pogledima policije i zvucima propagande, dok su svi ostali putevi komuniciranja bili
zatvoreni. Prvi put se pojavila stvarna mogunost da se iznudi ne samo potpuna
pokornost volji drçave nego i potpuna istovetnost miåljenja o svim pitanjima.
Posle revolucionarnog perioda åezdesetih godina XX veka, druåtvo se
pregrupisalo, kao i uvek, na Viåe, Srednje i Niçe. Meutim, nova grupa Viåih, za
razliku od svih svojih prethodnika, nije delovala po instinktu; ona je odavno
shvatila da je jedina stabilna osnova oligarhije kolektivizam. Bogatstvo i privilegije
se najlakåe brane kad se poseduju zajedniki. Takozvano 'ukidanje privatne

100. 'çordç Orvel – 1984.
100/151
svojine', do koga je doålo sredinom stolea, znailo je u stvari koncentraciju
svojine u daleko manji broj ruku nego ranije, ali s tom razlikom da su novi
posednici bili grupa, a ne masa pojedinaca. Pojedinano uzev, nijedan lan Partije
ne poseduje niåta sem sitnih linih stvari. Kolektivno, Partija poseduje sve åto
postoji u Okeaniji, zato åto ima kontrolu nad svim, a proizvodima raspolaçe kako
sam nae za shodno. U godinama posle Revolucije ona je bila u stnaju da na ovaj
upravljaki poloçaj stupi skoro neometena, jer je ceo proces bio predstavljen kao
kolektivizacija. Uvek se pretpostavljalo da posle eksproprijacije kapitalistike klase
mora doi socijalizam; a kapitalisti su bez pogovora bili eksproprisani. Fabrike,
rudnici, zemlja, kua, saobraaj - sve im je to bilo oduzeto; a poåto nisu viåe bili
privatna, proizilazilo je da su druåtvena svojina. Englsoc, koji je izrastao iz
prethodnog, socijalistikog pokreta i nasledio njegovu frazeologiju, u stvari je
sproveo u çivot najvaçniju taku socijalistikog programa; s rezultatom, prethodno
predvienim i nameravanim, da je ekonomska nejednakost uinjena trajno.
No problemi ovekoveenja hijerarhijskog druåtva su mnogo dublji.
Vladajua grupa moçe izgubiti vlast na samo etiri naina. Ili biva pobeena spolja,
ili vlada tako neveåto da se mase pobune, ili dopuåta da se stvori jaka i
nezadovoljna grupa Srednjih, ili izgubi samopouzdanje i volju da vlada. Ovi uzroci
ne dejstvuju pojedinano, a po pravilu su, u ovoj ili onoj meri, prisutna sva etiri.
Vladajua klasa koja bi se znala sauvati od svih njih mogla bi stalno ostati na
vlasti. U krajnjoj liniji, odluujui inilac u ovome jeste mentalni stav same
vladajue klase.
Po zavråetku prve polovine ovog veka, prva opasnost je u stvari prestala.
Svaka od triju zemalja koja danas dele svet de facto je nepobediva, i moçe prestati
da to bude tek putem sporih demografskih procesa koje jedna mona vlada moçe
lako izbei. Druga opasnost je takoe samo teorijska. Mase se nikad ne bune same,
niti se bune samo zato åto su eksploatisane. U stvari, sve dok im se ne dopuåta da
steknu merilo po kome bi pravile poreenja, one ak i nisu svesne da su
eksploatisane. Povratne privredne krize proålih vremena bile su potpuno
nepotrebne i sad im se ne dopuåta da se pojave, ali se drugi, isto tako krupni
poremeaji mogu pojaviti, i odista se pojavljuju, a da ne ostave politikih
rezultata, jer ne postoji nain na koji bi se nezadovoljstvo moglo jasno izraziti. äto
se tie problema hiperprodukcije, koji je u naåem druåtvu latentan otkako je
razvijena maåinska tehnika, on se reåava putem stalnog ratovanja (vidi Glavu
treu), koje je takoe korisno utoliko åto moral stanovniåtva odrçava na potrebnom
stepenu. Stoga bi, s take glediåta naåih sadaånjih upravljaa, jedina istinska
opasnost bila u otcepljivanju nove grupe sposobnih, nedovoljno zaposlenih i vlasti
çeljnih ljudi, i porast skepticizma i liberalizma u njihovim redovima. Drugim
reima, problem se tie vaspitanja. Posredi je problem trajnog uobliavanja svesti
kako upravljake grupe tako i one åire, izvråne grupe koja se nalazi odmah ispod
nje. Na svest masa je jedino potrebno uticati negativno.
Imajui ove osnovne podatke pred sobom, lako je zakljuiti kakva je, uopåte
uzev, struktura okeanijskog druåtva, makar je ovek i ne poznavao. Na samom vrhu
piramide nalazio se Veliki Brat. Veliki Brat je nepogreåiv i svemoan. Za svaki
uspeh, svako postignue, svaku pobedu, svaki nauni pronalazak, sve znanje, svu
mudrost, svu sreu, svu vrlinu, smatra se da potie direktno iz njegovog vostva i
inspiracije. Velikog Brata nije video niko. On je lice na plakatima, glas na
telekranu. Moçemo biti manje-viåe sigurni da on nee ni umreti a ve postoji
znatna nesigurnost oko toga kad se on rodio. Veliki Brat je ruho u kome se Partija
prikazuje svetu. Njegova funkcija je da bude çLça u koju e se sticati ljubav, strah i
poåtovanje, dakle oseanja koja se lakåe mogu imati prema jedinki nego pema
organizaciji. Ispod Velikog Brata dolazi Uça partija, ije je lanstvo ogranieno na
åest miliona, ili neåto manje od dva odsto stanovniåtva Okeanije. Ispod Uçe dolazi

101. 'çordç Orvel – 1984.
101/151
äira partija, koja se, ako za Uçu partiju kaçemo da je mozak drçave, moçe
opravdano uporediti s rukama. Ispod nje dolaze zaglupljene mase koje po obiaju
nazivamo 'prolima', i koje sainjavaju oko 85 odsto stanovniåtva. Po naåoj ranijoj
klasifikacji, proli su Niçi, jer porobljeno stanovniåtvo ekvatorijalnih zemalja koje
stalno prelaze iz ruku jednog osvajaa u ruke drugog, nije ni stalni ni potrebni deo
strukture.
U naelu, pripadnost ovim trima grupama nije nasleeno. Teorijski uzev,
dete roditelja lana Uçe partije ne postaje automatski i samo njen lan. Ulaz u
lanstvo jedne ili druge partijske grane zavisi od rezultata ispita koji se polaçe u
åesnaestoj godini. Isto tako, nema nikakve rasne diskriminacije, niti izrazitije
dominacije jedne oblasti nad drugom. U najviåim redovima Partije mogu se nai
Jevreji, crnci, Juçnoamerikanci iste indijske krvi, a oblasni upravljai se uvek
uzimaju iz redova stanovniåtva dotine oblasti. Ni u jednom delu Okeanije
stanovniåtvo nema oseanja da je kolonijalno, da se njime upravlja iz neke
udaljene prestonice. Okeanija nema prestonicu, a njen titularni åef je osoba za
koju niko ne zna gde se nalazi. Sem åto joj je engleski glavna lingua franca a
Novogovor zvanini jezik, Okeanija nije ni na koji nain centralizovana. Njene
upravljae ne vezuje krvno srodstvo nego privrçenost zajednikoj doktrini. Istina je
da je naåe druåtvo podeljeno, i to podeljeno veoma strogo, u kategorije koje na
prvi pogled izgledaju nasledne. Prelaza iz jedne u drugu kategoriju ima daleko
manje nego åto je bilo u kapitalizmu, pa ak i u preindustrijsko doba. Izmeu
reenih dveju grana Partije dolazi do izvesne razmene, ali samo u onoj meri koju
diktira potreba da se slabii iskljue iz Uçe partije, a ambiciozni pripadnici äire
partije neutraliåu time åto e im se dati mogunost da avanzuju. Proleterima se u
praksi ne dopuåta da uu u Partiju. Najobdarenije meu njima, one koji bi
eventualno mogli postati jezgro nezadovoljstva Policija misli jednostavno izdvaja i
likvidira. No ovo stanje stvari nije apsolutno stalno, niti predstavlja stvar naela.
Partija nije klasa u starom smislu te rei. Njoj nije cilj da prenese vlast na svoju
decu kao takvu; i ako ne bi bilo nikakvog drugog naina da se na vrhovima odrçe
najsposobniji ljudi, ona bi bila potpuno spremna da celu jednu novu generaciju
regrutuje iz redova proleterijata. U prelomnim godinama, injenica da Partija nije
nasledna grupa umnogome je pomogla da se opozicija neutraliåe. Socijalist starog
kova, koji je bio nauen da se bori protiv neega åto se zvalo 'klasna privilegija',
smatrao je da ono åto nije nasledno ne moçe biti trajno. On nije uviao da
kontinuitet jedne oligarhije ne mora biti fiziki, niti je razmiåljao o tome da su
nasledna aristokratska druåtva uvek bila kratkog veka, dok su pristupne
organizacije, kao åto je katolika crkva, ponekad trajale stotinama i hiljadama
godina. Suåtina oligarhijske vladavine nije nasleivanje od oca na sina nego
odrçavanje izvesnog pogleda na svet i izvesnog naina çivota, koje umrli namee
çivima. Vladajua grupa je vladajua grupa samo dotle dok moçe sama imenovati
svoje naslednike. Partiji nije stalo da ovekovei svoju krv nego da ovekovei samu
sebe. Ako hijerarhijska struktura ostaje uvek ista, potpuno je nevaçno ko vlada.
Sva verovanje, navike, ukusi, mentalni stavovi koji karakteriåu naåe vreme u
stvari su upravljeni na to da ouvaju mistiku Partije i spree da se uvidi prava
priroda danaånjeg druåtva. Fiziku pobunu, kao i bilo kakav uvodni potez koji bi
vodio pobuni, trenutno je nemogue ostvariti. Od proletarijata se nema ega
bojati. Prepuåteni sebi, oni e trajati iz generacije u generaciju i iz stolea u
stolee, radei, mnoçHi se i umirui, ne samo bez ikakvog impulsa da se pobune
nego i bez moi da zamisle da bi svet mogao biti drugaiji nego åto je danas. Oni bi
mogli postati opasni jedino ako bi napredak industrijske tehnike stvorio potrebu da
im se da vee obrazovanje; ali poåto vojno i trgovako suparniåtvo viåe nije
potrebno, nivo obrazovanja u stvari se ak spuåta. äta mase smatraju ili ne
smatraju nije vaçno. Moçe im se dati intelektualna sloboda jer intelekta i nemaju.

102. 'çordç Orvel – 1984.
102/151
S druge strane, u sluaju lanova Partije ne moçe se tolerisati ak ni najmanje
skretanje s miåljenja o najnevaçnijim stvarima.
Od roenja do smrti, lan Partije çivi pod paskom Policije misli. ak i kad je
sam, ne moçe biti siguran da je sam. Gde god bio, u snu ili na javi, na radu ili u
asovima odmora, u kupatilu ili u krevetu, moçe biti nadgledan bez upozorenja i ne
znajui da ga nadgledaju. Niåta åto on radi nije nevaçno. Njegovi prijatelji, njegov
nain odmora, njegovo ponaåanje prema çeni i deci, njegov izraz lica kad je sam,
rei koje mrmlja u snu, ak i karakteristini pokreti njegovog tela, ljubomorno se
ispituju. Ne samo stvarni prekråaj, nego i svaka ekscentrinost, ma koliko sitna,
svaka promena navike, svaka nervozna radnja koja bi eventualno mogla biti
simptom unutraånje borbe, bez daljeg e biti primeena. On ni u kom pravcu nema
nikakvu slobodu izbora. S druge strane, njegove postupke ne reguliåe nikakav zakon
niti ma kakav jasno formulisan kodeks ponaåanja. U Okeaniji nema zakona. Misli i
dela koji, kad se otkriju, znae sigurnu smrt, nisu zvanino zabranjeni, a beskrajne
istke, hapåenja, muenja, zatvaranja i isparivanja ne vråe se kao kazna za stvarno
poinjene zloine nego jednostavno predstavljaju sredstvo za uklanjanje osoba koji
bi moçda mogle nekad u budunosti poiniti zloin. Od lana Partije se ne traçi da
ima samo ispravne misli nego i ispravne instinkte. Mnoga verovanja i stavovi koji se
od njega traçe nikad se jasno ne formuliåu; niti se mogu formulisati a da se pri tom
ne iznesu na videlo protivrenosti uroene englsocu. Onaj ko je po prirodi politiki
ispravan (u Novogovoru, dobromislen), u svakoj e prilici znati, ne morajui da
razmiålja, koje je verovanje pravo, a koja emocija poçeljna. No u svakom sluaju,
komplikovana mentalna dresura preena u detinjstvu i koncentrisana oko rei
zloustavljanje, crnobelo i dvomisao, oduzima mu volju i sposobnost da o bilo emu
misli dublje.
Od lana Partije se zahteva da nema privatnog çivota, niti odmora od
entuzijazma. On treba da çivi u stalnom besnilu mrçnje prema stranim
neprijateljima i unutraånjim izdajnicima, likovanja zbog pobeda i niskopoklonstva
pred moi i mudroåu Partije. Nezadovoljstvo stvoreno ovakvim golim çivotom bez
radosti smiåljeno mu se okree spoljnim ciljevima putem Dva minuta mrçnje i
slinim mehanizama, a razmiåljanja koja bi eventualno mogla voditi skepsi ili
buntovniåtvu unapred mu ubija rano steena unutraånja disciplina. Prva i
najprostija faza te discipline, kojoj se mogu poduavati i mala deca, zove se, u
Novogovoru, zloustavljanje. Zloustavljanje znai sposobnost zaustavljanja, kao po
instinktu, na pragu bilo kakve opasne misli. Ona obuhvata umee da se ne shvate
analogije, ne vide logike greåke, pogreåno razumeju i najjednostavniji argumenti
ako se suprostavljaju englsocu, i da se oseti nezainteresovanost ili odbojnost prema
svakom toku misli koje moçe povesti u pravcu jeresi. Ukratko, zloustavljanje
oznaava zaåtitnu glupost. Ali glupost nije sama po sebi dovoljna. Naprotiv,
politika ispravnost, u punom smislu te rei, zahteva da se nad svojim sopstvenim
mentalnim procesima ima onakva kontrola kakvu akrobata ima nad svojim telom.
Okeanijsko druåtvo u krajnjoj instanci poiva na verovanju da je Veliki Brat
svemoan a Partija nepogreåiva. No poåto u stvarnosti Veliki Brat nije svemoan a
Partija nije nepogreåiva, postoji potreba za neumornom, stalnom elastinoåu u
postupku s injenicama. Ovde je kljuna re crnobelo. Kao i mnoge novogovorske
rei, ona ima dva meusobno provurena znaenja. U odnosu na protivnika, ona
oznaava naviku da se bez zazora tvrdi kako je crno belo, suprotno jasnim
injenicama. U odnosu na lana Partije, ona oznaava lojalnu spremnost da se kaçe
da je crno belo kad to zahteva partijska disciplina. No ona oznaava joå i
sposobnost da se poveruje da je crno ono åto je belo, åtaviåe da crno jeste belo, i
da se zaboravi da se ikad verovalo drukije. To zahteva neprestano menjanje

103. 'çordç Orvel – 1984.
103/151
proålosti, åto je omogueno sistemom misli koji zaista obuhvata sve ostalo, i koji je
u Novogovoru poznat kao dvomisao.
Menjati proålost potebno je iz dva razloga, od kojih je jedan sporedan i, da
tako kaçemo, stvar predostroçnosti. Sporedan razlog je u tome åto lan Partije, kao
i proleter, podnosi danaånje uslove çivota delom i zato åto nema osnova za
poreenje. On mora biti odseen od proålosti isto onako kao åto mora biti odseen
od inostranstva, poåto je potrebno da veruje da çivi bolje nego njegovi preci, i da
proseni nivo materijalne udobnosti raste. No daleko se vaçniji razlog za
podeåavanje proålosti nalazi u potrebi da se ouva nepogreåivost Partije. Nije u
pitanju samo to åto govore, statistike podatke i dokumentaciju svih vrsta treba
stalno açurirati da bi se pokazalo kako su predvianja Partije u svim sluajevima
bila tana. U pitanju je takoe i to da se ne sme priznati da je ikad bilo promene u
doktrini ili politikom svrstavanju jer priznati promenu svog miåljenja, ili ak svoje
politike predstavlja dokaz slabosti. Ako je na primer Evroazija ili Istazija (svejedno
koja) neprijatelj danas, onda je morala to biti oduvek, a ako injenice govore
drukije, onda treba izmeniti injenice. Tako se istorija uvek piåe iznova. Ovo
svakodnevno falsifikovanje proålosti, koje vråi Ministarstvo istine, onoliko je isto
potrebno za stabilnost reçima koliko i teror i åpijunaça koju vråi Ministarstvo
ljubavi.
Izmenjivost proålosti predstavlja centralno naelo englsoca. Tvrdi se da
dogaaji iz proålosti objektivno ne postoje nego da traju samo u pisanim
dokumentima i ljudskom pamenju. Proålost je sve ono u pogledu ega se
dokumenti i pamenje slaçu. A poåto Partija ima punu kontrolu nad dokumentima, i
podjednako punu kontrolu nad mozgovima svojih lanova, proizilazi da je proålost
onakva kakvom Partija çeli da je prikaçe. Isto tako proizilazi da se proålost, iako je
izmenjiva, ni u kojoj konkretnoj prilici nije bila podvrgnuta izmeni; jer kad joj se
da onoj oblik koji je potreban u datom trenutku, onda ta nova verzija jeste
proålost, dakle nikakva drukija proålost nije ni mogla postojati. Ovo vaçi ak i
onda kad, kao åto se esto deåava, isti dogaaj treba korenito izmeniti nekoliko
puta u toku jedne godine. Partija svakom trenutku poseduje apsolutnu istinu, a
jasno je da se neåto åto je apsolutna kategorija nije nikad ni moglo razlikovati od
onog åto je danas. Videemo da kontrola nad proåloåu zavisi iznad svega od
disciplinovanja pamenja. Uveriti se da se svi pisani dokumenti slaçu sa trenutnom
linijom Partije jeste isto mehaniki in. Meutim, isto je tako potrebno seati se
da su se dogaaji odigrali na çeljeni nain. A ako se ukaçe potreba da se seanje
preuredi ili pisani dokumenti diraju, onda je potrebno i zaboraviti da si to uradio.
Veåtina da se to postigne moçe se nauiti kao i svaka druga mentalna tehnika. Nju
odista i ui veina lanova Partije, a u svakom sluaju svi koji su ne samo politiki
ispravni nego i inteligentni. To se u Starogovoru, sasvim otvoreno, zove 'Kontrola
nad stvarnoåu'. U Novogovoru se zove dvomisao, mada pojam dvomisli obuhvata i
druge elemente.
Dvomisao znai umee da se u svesti istovremeno drçe dva protivrena
verovanja, i da se prihvate oba. Partijski intelektualac zna u kom pravcu treba da
menja svoje pamenje; on je dakle svestan da izneverava stvarnost; ali primenom
dvomisli on se isto tako uverava da stvarnost nije povreena. Ovaj proces mora biti
svestan, inae se ne moçe izvesti s dovoljnom preciznoåu, ali isto tako mora biti i
nesvestan, inae bi sa sobom nosio oseanje laçljivosti, dakle i krivice. Dvosmisao
se nalazi u samom srcu englsoca, poåto je osnovni in Partije upotreba svesne
prevare, s tim åto se zadrçava ona vrstina namere koja prati potpuno poåtenje.
Govoriti svesne laçi, a iskreno verovati u njih, zaboravljati svaku injenicu kad
postane nezgodna, a onda, kad postane potrebna, izvui je iz zaborava za onoliko
vremena koliko je potrebno, poricati postojanje objektivne stvarnosti a celo to
vreme imati u vidu stvarnost koja biva poricana - sve to je neophodno potrebno.

104. 'çordç Orvel – 1984.
104/151
ak i da se upotrebi sama re dvomisao potrebno je primeniti dvomisao; jer
upotrebljavajui tu re, ovek priznaje da çonglira stvarnoåu; zatim, joå jednom
primenivåi dvomisao, briåe to saznanje; i tako do beskonanosti, s tim åto je laç
uvek za jedan korak ispred istine. U krajnjoj liniji, Partija je upravo pomou
dvomisli uspela - i, koliko moçemo znati, moçe joå hiljadama godina uspevati - da
zaustavi tok istorije.
Sve oligarhijske grupe u proålosti izgubile su vlast ili zato åto su okoåtavale
ili zato åto su omekåavale. Postajale su ili tupave i arogantne i gubile sposobnost da
se prilagode novim prilikama pa su bivale svrgnute; ili liberalne i plaåljive, inile
ustupke onda kad je trebalo da primene silu, i takoe bivale svrgnute. Drugim
reima, propadale su ili zato åto su bile svesne ili zato åto su bile nesvesne.
Dostignue Partije je u tome åto je proizvela sistem misli u kome oba uslova mogu
istovremeno postojati. Dominacija Partije ne bi mogla biti trajna ni na kojoj drugoj
osnovi. Onaj koji hoe da vlada, i da vlada i dalje, mora biti sposoban da iåDåi
oseanje za stvarnost, jer tajna vlastodråtva je u kombinovanju vere u svoju
nepogreåivost sa sposobnoåu da se ui na greåkama iz proålosti.
Gotovo je nepotrebno rei da su najsuptilniji praktiari dvomisli oni koji su
je izmislili i koji znaju da je to ogroman stepen mentalne prevare. U naåem
druåtvu, oni koji su najdalje od toga da vide svet onakav kakav jeste upravo su oni
koji su najbolje upoznati sa svetskim zbivanjima. Uopåte uzev, åto je vee
razumevanje, vea je samoobmana; åto je ovek inteligentniji, to je manje
mentalno zdrav. Jasna ilustracija za ovo jeste injenida da ratna histerija postaje
sve çHåa åto se ovek viåe penje na druåtvenoj lestvici. Oni iji je pogled na rat
najbliçi racionalnom jesu potinjeni stanovnici spornih teritorija. Za njih je rat
samo trajna opasnost koja prelazi gore-dole preko njihovih tela kao plima. Njima je
savråeno svejedno koja strana pobeuje. Oni su svesni da promena gospodara znai
samo da e raditi iste poslove kao i pre, za nove gospodare koji s njima postupaju
kao i stari. Neåto povlaåeniji od njih proli, samo su povremeno svesni rata. Kad se
ukaçe potreba, kod njih se moçe podstai pomama straha i mrçnje, ali kad se
prepuste samima sebi, oni su u stanju da po duge periode zaborave da se rat i dalje
vodi. Na pravi ratni entuzijazam nailazi se upravo u redovima Partije, a ponajpre
8çe partije. U pobedu nad celim svetom najvråe veruju oni koji znaju da je to
nemogue. Ovo udnovato povezivanje suprotnosti - znanja s neznanjem, cinizma s
fanatizmom - jedna je od glavnih karakteristika okeanijskog druåtva. Zvanina
ideologija obiluje protivrenostima ak i onda kad za njima nema stvarne potrebe.
Tako, na primer, Partija odbacuje i kalja svaki princip na kome je poivao prvobitni
socijalistiki pokret, tvrdei da to radi u ime socijalizma. Ona propoveda prezir
prema radnikoj klasi kakvom nije bilo primera stotinama godina, a svoje lanove
oblai u uniformu koja je nekad bila tipina za fizike radnike, i koja je upravo
zato i prihvaena. Ona sistematski podriva porodinu solidarnost, a svog vou
naziva imenom koji se direktno obraa oseanju porodine odanosti. ak i imena
etiri ministarstva pomou kojih se nad nama vlada prestavljaju svojevrsnu drskost
utoliko åto namerno izvru injenino stanje. Ministarstvo mira se bavi ratom,
Ministarstvo istine laçima, Ministarstvo ljubavi muenjem, a Ministarstvo obilja
izgladnjivanjem. Ove protivrenosti nisu ni sluajne ni nastale kao rezultat obine
hipokrizije: one predstavljaju svesnu primenu dvomisli; jer vlast se moçe
beskonano odrçati u rukama jedino mirenjem protivrenosti. Ako se ljudska
jednakost çeli trajno otkloniti - onda preovladajue mentalno stanje mora biti
kontrolisano ludilo.
No postoji jedno pitanje koje smo dosad gotovo zanemarili. Ono glasi: zaåto
bi trebalo otkloniti ljudsku jednakost? Pod pretpostavkom da smo mehanizam
procesa opisali tano, koji je razlog ovom ogromnom, precizno isplaniranom naporu
da se u datom trenutku zaustavi istorija?

105. 'çordç Orvel – 1984.
105/151
Ovde smo doprili do centralne tajne. Kao åto smo videli, mistika Partije, a
pre svega Uçe partije, zavisi od dvomisli. No joå dublje od ovoga leçi onaj prvobitni
razlog, onaj instinkt u koji se nikad nije sumnjalo, koji je prvo doveo do
prigrabljivanja vlasti, a tek kasnije stvorio dvomisao, Policiju misli, neprekidno
ratovanje i ostale potrebne priveske. Taj je razlog u tome åto...
Vinston primeti tiåinu, kao kad se primeuje novi zvuk. Uini mu se da je
'çulija neko vreme bila vrlo mirna. Leçala je na boku, gola od pojasa naviåe, s
dlanom ispod obraza i jednom crnom kovrdçom koja joj je pala preko oiju. Grudi
su joj se sporo i ravnomerno dizale i spuåtale.
"Dçulija."
Nema odgovora.
"Dçulija, jesi li budna?"
Nema odgovora. Spavala je. On sklopi knjigu, paçljivo je spusti na pod, leçe
i povue pokriva preko Dçulije i sebe.
Razmiåljao je kako joå uvek nije saznao konanu tajnu. Bilo mu je jasno
kako, ali nije shvatao zaåto. Prva glava, kao ni trea, nije mu u stvari objasnila
niåta åto ve nije znao, jedino je sistematizovala znanje koje je ve imao. No kad
ju je proitao, shvatio je jasnije nego ikad da nije lud. Biti u manjini, makar i sam,
ne znai biti lud. Postoji istina, i postoji neistina; onaj ko se drçi istine, makar i
nasuprot celom svetu, nije lud. æuti zrak sunca na zapadu probi se koso kroz prozor
i pade preko jastuka. On zatvori oi. Od sunca na licu i devojinog glatkog tela koje
se doticalo njegovog u njemu se probudi snaçno, sanjivo, samouvereno oseanje.
Bio je bezbedan; sve je bilo u redu. On zaspa mrmljajui "Duåevno zdravlje nije
stvar statistike", s oseanjem da je u toj primedbi sadrçana neka duboka mudrost.
Kad se probudio, priini mu se da je spavao dugo, ali mu pogled na starinski
sat ree da je svega dvadeset i trideset. Joå malo je leçao u polusnu; zatim se
odozdo iz dvoriåta ponovo razleçe pesma iz punih plua:
Beåe to kratka ljubav bez nade
äto proe brzo k'o aprilski dan,
Al' od neçnih rei i misli o srei
U srcu veno ostade san.
Nedotupavni ålager je, reklo bi se, joå uvek bio popularan. Mogao se uti
svuda. Bio je nadçiveo Pesmu mrçnje. Od pesme se Dçulija probudi, glasno proteçe
i ustade iz kreveta.
"Gladna sam", ree. "Da skuvam joå kafe. Do avola! Pe se ugasila, a voda
se ohladila." Ona podiçe malu pe i protrese je. "Nema nafte."
"Moi emo valjda da dobijemo od eringtona."
udi me samo to åto je bila puna. Proverila sam. ObuLu se", ree ona.
"Kao da je zahladnelo."
Vinston takoe ustade i obue se. Neumorni glas pevao je i dalje:
Kaçu da vreme sve rane lei,

106. 'çordç Orvel – 1984.
106/151
Kaçu da se uvek zaboravi sve,
Al' mladost je proåla i starost ve doåla
A ja joå pamtim asove te.
Pripasujui kaiå, on ode do prozora. Sunce je ve bilo zaålo iza kue; viåe
nije sijalo u dvoriåte. Kamene ploe dvoriåta bile su mokre kao da su upravo
oprane; imao je oseanje da je i nebo tek oprano, toliko je svetlo i sveçe bilo
plavetnilo izmeu dimnjaka. Ona çena je neumorno koraala gore-dole, punei usta
åtipaljkama i praznei ih, prekidajui i opet nastavljajui svoju pesmu, prikainjui
joå pelena, i joå, i joå. Pitao se da li je ona pralja po zanatu, ili prosto rob
dvadesetoro-tridesetoro unuadi. Dçulija beåe priåla i stala uz njega; zajedno se
zagledaåe, skoro zaarani, u snaçnu priliku ispod prozora. Dok je posmatrao tu çenu
u njenom karakteristinom stavu, debelih ruku podignutih do konopca, s izbaenom
zadnjicom, snaçnom kao u kobile, prvi put mu pade na pamet da je ona lepa.
Ranije mu nikad nije dolazila pomisao da bi çena pedesetih godina, raskupnjala do
udoviånih razmera od mnogih poroaja, zatim ogrubela, ovrsla od rada dok joj
meso nije postalo grubo kao prezrela mrkva, moçe biti lepa. Ali ona je odista bila
lepa; najzad, pomisli on, zaåto i ne bi? Izmeu vrstog, bezoblinog tela, nalik na
komadinu granita, s rapavom crvenom koçom, i tela devojke uz njega postojala je
ista onakva veza kao i izmeu ruçinog ploda i rascvetale ruçe. Zaåto bi se plod
smatrao loåijim od cveta?
"Lepa je", promrmlja on.
"Ima sigurno metar u kukovima", ree Dçulija.
"Takav je njen stil lepote", ree Vinston.
Drçao je Dçuliju zagrljenu oko pasa; ruka mu je obuhvatala ceo njen gipki
struk. Od kuka do kolena, njen bok je bio uz njegov. Iz njihovih tela nikad nee
izii dete. To je bilo jedino åto nikad nee moi da uine. Tajnu su mogli prenositi
jedino reima, iz jednog uma u drugi. æena u dvoriåtu nije imala uma; imala je
samo snaçne ruke, toplo srce i plodnu utrobu. Pitao se koliko je dece rodila. Mogla
ih je lako imati i svih petnaest. Imala je svoj trenutak procvata - moçda godinu
dana rustine lepote - a onda se najednom raskrupnjala kao oploena voka, dobila
crvenu i grubu koçu, i çivot joj se pretvorio u pranje, ribanje, kuvanje, metenje,
brisanje, krpljenje, ribanje, pranje rublja, prvo za decu, zatim za unuLe, kroz
trideset neprekidnih godina. I na kraju svega joå je pevala. Mistiçno poåtovanje
koje je oseao prema njoj bilo je nekako pomeåano s prizorom svetlog, jasnog
neba, koje se iza dimnjaka prostiralo u beskrajne daljine. Bilo je udno razmiåljati
o tome kako je nebo isto za sve, u Evroaziji i Istaziji isto kao i u Londonu. A i ljudi
pod tim nebom bili su manje-viåe isti - svuda, na celom svetu, stotine hiljada
miliona upravo ovakvih ljudi, koji ne znaju da postoje i drugi, koje razdvajaju
zidove mrçnje i laçi, a koji su ipak gotovo potpuno isti - ljudi koji nikad nisu nauili
misliti, ali koji u svoja srca, utrobe i miåLe slaçu snagu koja e jednog dana
preokrenuti svet. Ako uopåte ima nade, ona je u prolima! Iako knjigu nije proitao
do kraja, znao je da to mora biti Goldåtajnova konana poruka. Budunost pripada
prolima. A da li je on, Vinston Smit, mogao biti siguran da mu svet koji e oni
jednog dana sagraditi nee biti isto onako stran kao i svet Partije? Da, poåto e u
najmanju ruku to biti svet duåevnog zdravlja. Gde postoji jednakost, tu moçe biti
normalnosti. To e se desiti pre ili posle, snaga se pretvoriti u svet. Proli su
besmrtni, u to se nije moglo sumnjati kad se baci samo jedan pogled na onu
herojsku priliku u dvoriåtu. Oni e se na kraju ipak probuditi. A dok se to ne
dogodi, mada dotle moçe potrajati i hiljadu godina, ostae çivi uprkos svemu, kao
ptice, prenosei iz tela u telo vitalnost koju Partija nije imala i nije mogla ubiti.

107. 'çordç Orvel – 1984.
107/151
"SeDå li se", ree on, "onog drozda koji nam je pevao, onog prvog dana, na ivici
åumarka?"
"Nije pevao nama", ree Dçulija. "Pevao je za svoju duåu. ak ni to. Prosto
je onako pevao."
Ptice pevaju, proli pevaju, Partija ne peva. Svuda na svetu, u Londonu i
Njujorku, u Africi, Brazilu, u tajanstvenim zabranjenim zemljama preko granice, na
ulicama Pariza i Berlina, u selima beskrajne ruske ravnice, na trgovima Kine i
Japana - svuda je stajala ta ista vrsta, nepobediva prilika, udoviånih oblika od
rada i raanja, koja radi od roenja do smrti, a ipak peva. Iz tih monih bedara
jednog dana mora potei rod svesnih bia. Budunost je bila njihova; Dçulija, on i
ostali bili su mrtvaci. Ali ovek je mogao uestvovati u toj budunosti ako odrçava
u çivotu duh onako kako oni odrçavaju telo, i ako prenosi drugima tajno uenje da
su dva i dva etiri.
"Mi smo mrtvaci", ree on.
"Mi smo mrtvaci", posluåno ponovi Dçulija, kao odjek.
"Vi ste mrtvaci", ree gvozden glas iza njih.
Oni odskoLåe jedno od drugog. Vinstonova utroba kao da se pretvori u led.
Vide belinu svuda oko Dçulijinih duçica. Lice joj beåe dobilo mleno çutu boju. Dve
mrlje ruça koje su joj joå stajale na jagodicama oåtro su se isticale, kao da nemaju
nikakve veze sa koçom na kojoj su bile.
"Vi ste mrtvaci", ponovi gvozdeni glas.
"Bio je iza slike", dahnu Dçulija.
"Bio je iza slike", ree glas. "Ostanite kako stojite. Ne miite se dok vam se
ne naredi."
Poinje, najzad poinje! Nisu mogli niåta do da gledaju u oi. Beçati,
istrati iz kue no åto bude prekasno - takva misao im nije padala na pamet. Bilo je
nezamislivo ne posluåati gvozdeni glas sa zida. Neåto åkljocnu, kao kad se
otkljuava brava; na to se u tresak razbijenog stakla. Slika beåe pala na pod i
otkrila telekran.
"Sad nas mogu videti", ree Dçulija.
"Sad vas moçemo videti", ree glas. "Stanite na sredinu sobe. Lea uz lea.
Sklopite ruke na potiljku. Ne dotie se jedno drugog."
Nisu se dodirivali, ali njemu se inilo da osea kako Dçulijini telo drhti. Ili je
to drhtalo samo njegovo. Polazilo mu je za rukom samo toliko da ne cvokoe
zubima, ali nad kolenima nije imao kontrole. Ispod nih, u kuu i izvan kue, u se
tresak izama. Dvoriåte kao da je bilo puno ljudi. Neko je neåto vukao preko
kamenih ploa. æenina pesma beåe naglo prestala. u se dugi zveket koji je
odjekivao, kao da je neko bacio limeno korito preko dvoriåta, zatim zbrka ljutitih
glasova koja se zavråi u kriku bola.
"Kua je opkoljena", ree Vinston.
"Kua je opkoljena", ree glas.
u kako Dçulijini zubi åkljocnuåe. "Sad bismo mogli i da se oprostimo", ree
ona.
"Sad biste mogli i da se oprostite", ree glas. Uto se umeåa neki sasvim drugi
glas, tanak i odnegovan, koji se Vinstonu uini odnekud poznat: "Uzgred, kad smo
ve kod toga: Evo ide svear da ti pali svee, evo ide dçelat da ti glavu see!"

108. 'çordç Orvel – 1984.
108/151
Iza Vinstonovih lea neåto tresnu na krevet. Neko je gurnuo vrh lestvica
kroz prozor, razbivåi pri tom okvir. Neko se peo kroz prozor. Sa stepeniåta odjeknu
tutanj koraka. Soba se ispuni krupnim ljudima u crnoj uniformi s potkovanim
izmama na nogama i pendrecima u rukama. Vinston viåe nije drhtao. ak je i oi
jedva poketao. Bilo je vaçno samo jedno: ostati miran, ostati miran i ne dati im
izgovor da udare! Pred njim se zaustavi ovek s glatkim bokserskim licem na kome
su usta bila samo prorez, zamiåljeno balansirajui pendrek izmeu palca i
kaçiprsta. Vinston mu pogleda u oi. Oseanje obnaçenosti, dok je drçao ruke na
potiljku a celo mu telo bilo izloçeno, beåe skoro nepodnoåljivo. Onaj ovek izbaci
vrh belog jezika, obliza mesto gde je trebalo da mu budu usne, zatim proe. u se
joå jedan tresak. Neko beåe uzeo stakleni pritiska sa stola i razbio ga u komade o
podnoçje kamina.
Komadii korala, siXåan uvojak ruçLastog, nalik na ukras sa torte,
zakotrlja se preko prostiraa. Kako je sitan, pomisli Vinston, kako je uvek bio sitan!
Iza njega se u udah i tup tresak; neåto ga çestoko udari po gleçnju i skoro izbaci iz
ravnoteçe. Jedan od onih ljudi beåe tresnuo pesnicom Dçuliju u solarni pleksus i
presamitio je kao britvu. Ona se poe bacakati po podu, borei se za dah. Vinston
se nije usuivao da pomeri glavu ni za milimetar, ali ponekad bi mu njeno
pomodrelo lice doålo u vidno polje. Uza sav strah koji ga je stezao, on oseti njen
bol u svome telu, samrtni bol koji je ipak bio manje preåan od borbe za dah. Znao
je kako to izgleda: stravian, neizdrçljiv bol koji neprestano drçi ali koji se joå ne
moçe u svojoj punoj strahoti osetiti jer je pre svega bilo potrebno moi disati.
Zatim je dva oveka podigoåe za kolena i ramena i izneåe iz sobe kao vreu.
Vinston za trenutak spazi njeno lice, okrenuto naniçe, izoblieno i çuto, zatvorenih
Riju, i joå uvek sa po jednom mrljom ruça na obrazima; viåe je nije video.
Stajao je potpuno nepomino. Joå uvek ga niko nije udario. Kroz glavu mu
poHåe proletati misli koje su dolazile same od sebe, ali su mu se inile potpuno
nezanimljive. Pitao se da li su uhvatili eringtona. Pitao se åta su uradili onoj çeni
u dvoriåtu. Primeti da mu se oajno mokri, i oseti blago iznenaenje, poåto je to
uradio pre svega dva ili tri sata. Primeti da sat na kaminu pokazuje devet, to jest
dvadeset i jedan. Ali svetlo se inilo prejako. Zar u avgustu u devet sati uvee ne
poinje da se mrai? Pomisli da su se moçda on i Dçulija ipak prevarili u vremenu -
prespavali dvanaest sati i mislili da je dvadeset i trideset, dok je u stvari bilo nula
osam i trideset sledeeg jutra. Ali tu misao nije pratio dalje. Bila mu je
nezanimljiva.
U hodniku se Xåe novi, lakåi koraci. U sobu ue erington. Ljudi u crnim
iniformama se odjednom primiriåe. erington je takoe izgledao neåto drukije.
Pogled mu pade na komadie staklenog pritiskaa.
"Pokupite to", oåtro ree on.
Jedan od uniformisanih se saçe da ga posluåa. Koknijevskog izgovora beåe
nestalo; Vinston najednom shvati iji je glas malopre uo s telekrana. erington je
joå uvek imao na sebi svoj somotski kaput, ali kosa, koja mu je nekad bila sed,a sad
je bila crna. Viåe nije nosio naoare. On baci samo jedan, oåtar, pogled na
Vinstona, kao da mu proverava identitet, zatim prestade da obraa paçnju na
njega. Joå uvek se mogao prepoznati, ali viåe nije bio onaj isti ovek. Telo mu se
beåe isrpavilo i naokolo poraslo. Lice mu je bilo izmenjeno samo u detaljima, ali te
sitne promene su ga ipak potpuno preobliile. Crne obrve su bile manje upave,
bora viåe nije bilo, cele crte lica bile su drukije; ak je i nos izgledao krai. To je
bilo ilo, hladno lice oveka od svojih trideset pet godina. Vinstonu proe kroz
glavu da sad prvi put u çivotu posmatra, znajui ko je u pitanju, pripadnika Policije
misli.

109. 'çordç Orvel – 1984.
109/151
TREI DEO
1.
Nije znao gde se nalazi. Verovatno u zgradi Ministarstva ljubavi; ali nije
imao naina da to proveri.
Nalazio se u sobi s visokom tavanicom i bez prozora, sa zidovima od
blistavog belog proculana. Skrivene lampe ispunjavale su je hladnom svetloåu;
ulo se neko neprekidno zujanje, za koje je pretpostavljao da ima neke veze s
dovodom vazduha. Oko zida, prekinuta samo vratima, i na zidu preko puta vrata,
klozetskom åoljom bez drvenog sediåta, bila je klupa, ili polica, taman toliko åiroka
da se na njoj moglo sedeti. Bilo je etiri telekrana, po jedan na svakom zidu.
U stomaku je oseao tup bol, koj ga nije napuåtao joå otkako su ga ugurali u
zatvorena kola i odvezli. No bio je i gladan; ta glad je bila nezdrava i grizla je.
Otkako je poslednji put jeo moglo je proi dvadeset etiri sata, moçda i svih
trideset åest. Joå uvek nije znao, a verovatno nee nikad ni saznati, da li je bilo
jutro ili vee kad su ga uhapsili. Otkako su ga uhapsili nisu mu dali da jede.
Sedeo je åto je mirnije mogao na uzanoj klupi, ruku prekråtenih na kolenu.
Ve je nauio da mora sedeti mirno. Ako bi pravio neoekivane pokrete, s
telekrana su se izdirali na njega. Ali neodoljiva potreba za jelom zahvatala ga je
sve viåe. Iznad svega je çudeo za komadom hleba. inilo mu se da u dçepu
kombinezona ima nekoliko mrvica. To je ak moglo biti - ovo je misli zato åto ga je
neåto povremeno golicalo po nozi - i kakvo krupnije pare. Na kraju iskuåenje da
dozna åta je nadjaa strah; on gurnu ruku u dçep.
"Smit!" zaurla glas sa telekrana. "6079 Smit V.! Vadi ruku iz dçepa!"
On ponovo sede mirno, ruku prekråtenih na kolenu. Pre nego åto su ga
doveli u tu eliju, bili su ga bacili na neko drugo mesto koje je moralo biti obian
zatvor ili privremena elija u koju su patrole zatvarale za prvo vreme. Nije znao
koliko su ga tamo zadrçali; u svakom sluaju, nekoliko sati; bez asovnika i dnevnog
svetla bilo je teåko izmeriti vreme. U eliji je bilo buno i smrdljivo. Bila je slina
onoj u kojoj se sad nalazio, ali neopisivo prljava i veito prenatrpana; u njoj je bilo
deset do petnaest ljudi. Najviåe je bilo obinih kriminalaca, no bilo je i politikih
krivaca. On je utei sedeo uza zid, dok su ga prljava tela gurala, previåe obuzet
strahom i bolovima u trbuhu da bi obraao mnogo paçnje na svoju okolinu, ali mu
je ipak pala u oi zaprepaåujua razlika izmeu lanova Partije i ostalih. lanovi
Partije su uvek bili utljivi i preplaåeni, dok obine nije bilo briga ni za koga i ni za
åta. Psovali su straçare, çestoko se branili kad su im ovi oduzimali stvari, pisali
skaredne rei po podu, jeli prokrijumarenu hranu koju su vadili iz tajanstvenih
skroviåta u odei, i ak vikali u telekran kad bi pokuåao da uspostavi red. S druge
strane, neki od njih kao da su dobro stajali sa straçarima; zvali su ih po nadimcima
i nagovarali ih da im kroz åpijunku na vratima doture koju cigaretu. I sami straçari
su se prema obinim kriminalcima ponaåali nekako uzdrçljivije, ak i kad su morali
da upotrebe silu. Govorilo se naveliko o logorima za prinudni rad, kuda je veina
uhapåenih oekivala da bude odvedena. On saznade da u logorima 'moçe da se çivi'
ako ovek ima dobra poznanstva zna sve 'cake'. U logorima je bilo podmiivanja,
protekcije i ucene, bilo je homoseksualnosi i prostitucije, bilo je ak i zabranjenog
alkohola, destilisanog iz krompira. Kapoi su bili samo obini kriminalci, naroito
gangsteri i ubice, koji su sainjavali svojevrsnu aristokratiju. Sve prljave poslove
radili su politiki krivci.
Kroz eliju su neprestano prolazili hapåenici svih vrsta: trgovci drogama,
lopovi, banditi, crnoberzijanci, pijanci, prostitutke. Neki pijanci su bili tako
ratoborni da su ostali zatvorenici morali da ih savlauju zajednikim snagama. U

110. 'çordç Orvel – 1984.
110/151
jednom trenutku etiri straçara unesoåe ogromnu ruåevinu od çene koja se otimala
i dreala, drçHi je svaki za po jedan kraj; imala je åezdeset godina, velike
obeåene dojke su joj se klatile a po licu pali gusti pramenovi sede kose koja joj se
u otimanju beåe raåupala. Strgoåe joj s nogu bakandçe kojima se ritala na njih i
baciåe je Vinstonu na krilo, gotovo mu polomivåi butne kosti. æena se uspravi i
isprati straçara krikom "Da vam j... mater!" Zatim, primetivåi da sedi na neravnom,
skliznu s Vinstonovih kolena na klupu.
"Izvinjavaj, duåo", ree ona. "Nisam 'tela da sednem na tebe; to su me
gurnuli ovi govnari. Baå ne znaju da postupaju s damom." Ona zastade, potapåa se
po grudima, i podrignu. "Izvini", ree. "Nije mi baå najbolje."
Zatim se naçe i poe obilno povraati na pod.
"Ha, tako", ree sklopivåi oi i zavalivåi se. "Ako ti je muka, odma' povraaj;
ja to uvek govorim. Dok ti je joå taze u stomaku."
Ona oçive, okrete se da joå jednom pogleda Vinstona, koji kao da joj je
smesta postao simpatian. Prebaci mu debelu, masnu ruku preko ramena i privue
sebi, duvajui mu u lice miris piva i bljuvotine.
"Kako se zoveå, duåo?" upita ga ona.
"Smit", ree Vinston.
"Smit?" ree çena. "To je baå udno. Ja se isto prezivam Smit. Ko zna",
sentimentalno dodade ona, "moç' biti sam ti ak i majka!"
Vinston pomisli da bi mu ona odista i mogla biti majka. Imala je
odgovarajue godine i izgled; a mogue je da se ljudi ipak promene posle dvadeset
godina u logoru za prinudni rad.
Drugi mu se niko nije obraao. Obini kriminalci su u zaudno velikoj meri
ignorisali lanove Partije. Zvali su ih, s nekim ravnoduånim prezirom 'politiki'.
lanovi Partije su se plaåili da razgovaraju bilo s kim, a naroito izmeu sebe. On
je samo jednom, kad su dve lanice Partije bile zbijene jedna do druge, preuo
kroz buku glasova nekoliko rei proåaptanih na brzinu; posebno je uo da pominju
neku 'sobu sto jedan', åto nije razumeo.
U ovu drugu eliju su ga doveli pre kojih dva ili tri sata. Tupi bol u trbuhu
nije ga nikako napuåtao; ponekad bi slabio a ponekad jaao. Njegove misli su se u
istom ritmu åirile i suçavale. Kad je jaao, on je mislio samo o bolu i svojoj çelji za
hranom. Kad je slabio, zahvatala ga je panika. Bilo je trenutaka kad je sebi tako
çivo predstavljao åta e mu se desiti da mu se srce davalo u galop a dah
zaustavljao. Oseao je udarce pendrekom po laktovima a potkovanim izmama po
cevanicama; video je sebe kako se uvija na podu, vriåtei za milost kroz razbijene
zube. O Dçuliji skoro da i nije mislio. Nije mu uspevalo da zadrçi misli o njoj. Voleo
ju je i nije je hteo izdati; ali to je bila samo gola injenica koju je znao kao åto zna
aritmetika pravila. Nije oseao nikakvu ljubav prema njoj; gotovo nije ni
razmiåljao o tome åta se s njom deåava. Håe je mislio na O'Brajena, s treperavom
nadom. O'Brajen sigurno zna da je on uhapåen. Bratstvo, beåe rekao on, nikad ne
pokuåava da spase svoje lanove. No tu je bio i çilet; mogli bi mu doturiti çilet ako
hoe. On e imati moçda pet sekundi pre no åto uvari stignu da ulete u eliju.
2åtrica e se urezati u njega s nekom hladnoom koja pee; ak i prsti koji e je
drçati bie poseeni do kosti. Sve misli su se zaustavljale na njegovom bolesnom
telu, koje se drhtei povlailo od najmanjeg bola. Nije bio siguran da li e
upotrebiti çilet ak i ako mu se zaista ukaçe prilika. Bilo je prirodnije postojati iz
trenutka u trenutak i prihvatiti joå deset minuta çivota, iako je na njegovom kraju
neizbeçno ekalo muenje.

111. 'çordç Orvel – 1984.
111/151
Ponekad je pokuåavao da izbroji porculanske cigle u zidovima elije. To je
trebalo da bude lako, ali je on uvek na ovom ili onom mestu gubio raun. Håe se
pitao gde je i koje je doba dana. U jednom trenutku bio bi siguran da je napolju
puno dnevno svetlo; u sledeem isto tako siguran da je mrkli mrak. Instinktivno je
znao da se ovde svetla nikad ne gase. Tu nije bilo mraka; sad je shvatio zaåto je
O'Brajen razumeo aluziju. Na zgradi Ministarstva ljubavi nije bilo prozora. Njegova
elija se mogla nalaziti u samom srcu zgrade, a mogla je biti i na samoj ivici; mogla
je biti deset spratova ispod zemlje isto tako kao i trideset spratova iznad. U duhu
se pokretao s mesta na mesto i pokuåavao da po oseanju u telu odredi da li se
nalazi visoko u vazduhu ili duboko pod zemljom.
Spolja se zaXåe koraci izama. elina vrata se otvoriåe s treskom. Na
vratima odsenim korakom ue mlad oficir, elegantna figura uniformisana u crno
koja je izgledala da sva presijava od uglaane koçe i ije je bledo lice ravnih crta
bilo nalik na voåtanu masku. On dade znak straçarima ispred vrata da uvedu
zatvorenika koga su vodili. U eliju utetura pesnik Emplofort. Vrata ponovo
tresnuåe i zatvoriåe se.
Emplfort naini par nesigurnih pokreta s jedne strane na drugu, kao da misli
da postoje joå neka vrata kroz koja treba proi, zatim se ustumara po eliji. Joå
nije bio primetio Vinstonovo prisustvo. Paenike oi su mu bile upravljene na zid,
oko metar iznad Vinstonove glave. Nije imao cipela: kroz rupe na arapama virili su
krupni, prljavi prsti. Videlo se i da je nekoliko dana bio neobrijan. Strnjika brade
pokrivala mu je lice sve do jagodica i davala mu razbojniki izgled koji se nije
slagao s njegovim velikim slabakim telom i nervoznim pokretima.
Vinston se malo trçe iz svoje letargije. Mora se obratiti Emplfortu i
rizikovati urlik s telekrana. Moçda je Emplfort bio taj koji treba da mu donese
çilet.
"Emplfort", ree on.
S telekrane se ne zau urlik. Emplfort zastade, malo se trgavåi. Oi mu se
polako usredsrediåe na Vinstona.
"Smit!" ree on. "Zar i ti?"
"Za åta su te uhapsili?"
"Da ti pravo kaçem..." On nespretno sede na klupu prekoputa Vinstona.
"Postoji samo jedan zloin, zar ne?"
"I ti si ga uinio?"
"Tako ispada."
On stavi ruku na elo i za trenutak pritiåte slepoonice, kao da se neega
prisea.
"Takve stvari se deåavaju", neodreeno poe on. "Uspeo sam da se setim
jedne prilike - ukoliko je to bila ta prilika. No nema sumnje da je to bila
nepromiåljenost. Proizvodili smo definitivno izdanje Kiplingovih pesama. Na kraju
jednog stiha ostavio sam re 'bog'. Nisam mogao drukije!" skoro rasreno dodade
on.
"Nije bilo mogue izmeniti stih. Rima je bila 'svog'. Da li znaå da u celom
naåem jeziku ima samo dvanaest rima na 'og'? Danima i danima sam lupao glavu. Ali
druge rime jednostavno nije bilo."
Izraz lica mu se promeni. Srdçbe nestade; za trenutak je izgledao skoro
zadovoljan. Neka intelektualna toplota, radost pedanta koji je iåeprkao kakvu
beskorisnu injenicu zasja kroz prljavåtinu i ekinje. "Da li ti je kad palo na pamet",

112. 'çordç Orvel – 1984.
112/151
ree on, "da je celu istoriju engleske poezije odredilo to åto u engleskom jeziku
nema dovoljno rima?"
Ne, ta misao Vinstonu nikad nije pala na pamet. Niti mu se, pod datim
okolnostima, inila vaçnom ili pak zanimljivom.
"Znaå li koje je doba dana?" upita on.
Emplfort se ponovo trçe. "O tome skoro nisam ni mislio. Uhapsili su me - pre
dva dana - ili e biti tri?" Oi mu kliznuåe oko zidova, kao da je upola oekivao da
negde nae prozor. "Ovde se ne primeuje razlika izmeu dana i noi. Ne znam
kako bi se moglo izraunati vreme."
Joå nekoliko minuta su nevezano razgovarali, a zatim, bez primetnog
razloga, glas iz telekrana im naredi da ute. Vinston je sedeo utke, prekråtenih
ruku. Previåe åirok da bi mogao udobno sesti na uzanu klupu, Emplfort se vrpoljio,
sklapajui izduçene prste prvo oko jednog kolena pa oko drugog. Telekran zakevta
na njega da sedi mirno. Vreme je prolazilo. Dvadeset minuta, sat - bilo je teåko
proceniti. Spolja se joå jednom Xåe izme. Vinstonova utroba se zgri. Uskoro,
vrlo uskoro, moçda kroz pet minuta, moçda odmah, lupa izama e znaiti da je
doåao red na njega.
Vrata se otvoriåe. U eliju ue onaj oficir hladnog lica. Kratkim pokretom
ruke, on pokaza na Emplforta.
"Soba sto jedan", ree on.
Emplfort nespretno izie izmeu dvojice straçara, dok mu se na licu itala
nejasna uznemirenost ali i neshvatanje.
Proe joå vremena, po svemu sudei mnogo. Bol u Vinstonovom stomaku
beåe oçiveo. Misli su mu se spoticale u krug, uvek po istoj stazi, kao pokvarena
ploa. Imao je samo åest misli. Bol u stomaku; komad hleba; krv i vriåtanje;
O'Brajen; Dçulija; çilet. Utroba mu se joå jednom zgri; teåke izme su se
pribliçavale. Dok su se vrata otvarala, talas vazduha koji su proizvela unese snaçan
zadah hladnog znoja. U eliju ue Parsons. Na sebi je imao kratke pantalone kaki
boje i sportsku koåulju.
Ovaj put se Vinston trçe i zaboravi.
"Ti ovde!" uzviknu on.
Parsons baci na Vinstona pogled u kome nije bilo ni interesovanja ni
iznenaenja, ve samo nesree. On poe nervozno hodati gore-dole, oigledno ne
mogui da se smiri. Svaki put kad bi ispravio punaka kolena, videlo se da mu se
tresu. Oi su mu bile åirom otvorene i buljile su u prazno, kao da se ne moçe
uzdrçati da ne posmatra neåto na srednjoj udaljenosti od sebe.
"Za åta su te uhapsili?" upita Vinston.
"Za zlomisao!" ree Parsons, skoro slinei. Ton njegovog glasa odavao je u
isto vreme potpuno priznavanje krivice i izvesnu uçasnutu nevericu da se takva
jedna re moçe odnositi na njega. On zastade ispred Vinstona i poe ga revnosno
preklinjati: "äta misliå, nee me valjda streljati, a? Sigurno ne streljaju ako nisi
uradio niåta - ako samo imaå loåe misli? Poåto misli ne mogu da se izbegnu. Znam
da sasluåavaju vrlo pravedno. Siguran sam da e sa mnom pravedno. Imae moj
dosje pred sobom, je l' tako? Pa ti bar znaå kakav sam bio. Nisam bio loå. Ako nisam
bio inteligentan, bar sam bio aktivan. Davao sam sve od sebe za Partiju, zar nisam?
äta misliå hou li se izvui sa pet godina? Ili moçda deset? Ja im mogu biti od koristi
u radnom logoru. Valjda nee da me streljaju åto sam samo jednom zgreåio?"
"Jesi li kriv?" upita Vinston.

113. 'çordç Orvel – 1984.
113/151
"Sigurno da sam kriv!" uzviknu Parsons bacivåi ponizan pogled na telekran.
"Ne misliå da e Partija uhapsiti nevinog?" Njegovo çablje lice se malo smiri, ak
dobi pomalo bogougodan izraz. "Zlomisao je straåna stvar, bao", sentenciozno ree
on. "Podmukla. Zahvati oveka a da on to ni sam ne zna. Znaå kako je mene
uhvatila? U snu! Jeste, baå tako. Eto vidiå, ja radio, trudio se da doprinesem åta
sam mogao, - a nisam ni znao kakve sam to gadne stvari imao u glavi. A onda sam
poeo da buncam. Znaååta su uli da govorim?"
On snizi glas, kao neko ko je iz medicinskih razloga primoran da izgovori
kakvu skarednu frazu.
"Dole Veliki brat!' Jeste, baå sam to govorio. Po nekoliko puta, kako mi
kaçu. Meu nama reeno, bao, da znaå da mi je milo åto su me uhvatili pre nego
åto sam zabrazdio joå dalje. Znaå åta u da im kaçem kad me izvedu pred sud.
'hvala vam', eto åta u da kaçem. 'hvala vam åto ste me spasli pre nego åto je
postalo kasno'."
"Ko te je potkazao?" upita Vinston.
"Moja erica", odgovori Parsons s nekim çalobitnim ponosom. "Sluåala je
kroz kljuaonicu. ula åta sam govorio i odmah sutra otrala da javi patroli.
Pametna mala, a? A svega joj sedam godina. Nije mi niåta krivo åto me potkazala.
U stvari, ponosim se. Vidi se ipak da sam je vaspitao kako treba."
On uini joå nekoliko nervoznih koraka gore-dole, bacivåi nekoliko puta
çeljan pogled prema klozetskoj åolji. Zatim iznenada smae pantalone.
"Izvini, bao," ree. "Ne mogu da se uzdrçim. To je od ovog ekanja."
On spusti svoju zamaånju zadnjicu u åolju. Vinston pokri lice rukama.
"Smit!" dreknu glas iz telekrana. "6079 Smit V.! Skini ruke s lica. Zabranjeno
pokrivati lice u eliji."
Vinston skide ruke s lica. Parsons je upotrebljavao åolju, glasno i obilato.
Onda se ispostavi da je kazane neispravno, te je elija nekoliko sati odvratno
smrdela.
Parsonsa odvedoåe. PoHåe da dolaze i odlaze, zagonetno, novi zatvorenici.
Jedna çena beåe poslana u 'sobu sto jedan'; Vinston primeti da se skupila i
promenila boju kad je ula te rei. Doe jedan trenutak kad je, ako su ga doveli
ujutro, bilo popodne; ako su ga doveli popodne, onda je bila pono. U eliji ih je
bilo åestoro. Svi su sedeli vrlo mirno. Prekoputa Vinstona sedeo je ovek sa
bezbradim, zubatim licem savråeno slinim licu kakvog velikog, bezopasnog
glodara. Njegovi debeli, ispeglani obrazi bili su tako naduveni pri dnu da je bilo
teåko poverovati da u njima ne drçi zalihe hrane. Bledosive oi su mu stidljivo
skakale s jednog lica na drugo, i odmah skretale u stranu kad bi se srele sa oima
kog drugog.
Vrata se otvoriåe i straçari uvedoåe joå jednog oveka od ijeg izgleda
Vinstona za trenutak proRåe hladni trnci. To je bio ovek svakodnevnog,
prosenog izgleda, koji je mogao biti kakav inçenjer ili tehniar. No lice mu je bilo
toliko izmråavelo da je od toga podilazila jeza. Liilo je na lobanju. Zato åto je bilo
tako mråavo, oi i usta su se inili nesrazmerno veliki, a oi su bile pune ubilake,
neumirive mrçnje prema nekome ili neemu.
On sede na klupu neåto dalje od Vinstona. Vinston ga viåe nije posmatrao,
ali mu je izmueno lice slino lobanji bilo tako çivo u glavi kao da mu se nalazilo
pred samim oima. On odjednom shvati åta je posredi. Taj ovek je umirao od
gladi. Ova misao kao da je u isto vreme doåla svima. Svud na klupi doe do jedva
primetnog komeåanja. Oi oveka bez brade stalno su letele ka oveku s licem kao

114. 'çordç Orvel – 1984.
114/151
lobanja, zatim skretale s oseanjem krivice, potom se vraale kao da ih vue kakva
nesavladljiva sila. On se najednom poe vrpoljiti na svom mestu. Najzad ustade,
nespretno otetura preko elije, zavue ruku u dçep kombinezona, i, postiena
izgleda, pruçi prljav komad hleba oveku s licem kao lobanja.
S telekrana se zau besan, zagluåujui urlik. ovek bez brade podskoi.
ovek s licem kao lobanja beåe hitro gurnuo ruke iza lea, kao da pred celim
svetom pokazuje da odbija poklon.
"Bamsted!" zaurla glas. "2713 Bamsted Dç.! Baci taj hleb!"
ovek bez brade ispusti hleb na pod.
"Ostani gde si", ree glas. "Okreni se vratima. Ne mii se."
ovek bez brade posluåa. Veliki naduveni obrazi su mu se neobuzdano tresli.
Vrata se s treskom otvoriåe. Kad mladi oficir ue i zakorai u stranu, iza njegovih
lea se pojavi nizak, zdepast straçar ogromnih ruku i ramena. On stade ispred
oveka bez brade, a zatim, na oficirov znak, uputi stravian udarac, unosei u
njega svu teçinu tela, pravo u usta oveka bez brade. Snaga udarca kao da podiçe
ovog s poda. On polete preko elije i tresnu o podnoçje klozetske åolje. Za
trenutak je leçao oåamuen, dok mu je iz usta i nosa tekla tamna krv. Od njega su
se uli vrlo tihi jecaji, viåe nalik na cviljenje, koji su izgledali nesvesni. Zatim se
okrete i nesigurno uspravi na ruke i kolena. U potoku krvi i pljuvake, iz usta mu
ispadoåe dve polovine veåtake vilice.
Zatvorenici su sedeli vrlo mirno, drçHi ruke na kolenima. ovek bez brade s
naporom sede na svoje mesto. Jedan obraz mu je dobijao tamnu boju. Usta mu se
behu nadula u bezoblinu masu boje treånje s crnom rupom u sredini. S vremena na
vreme na prsa kombinezona procurilo bi malo krvi. Sive oi su mu i dalje letele od
lica do lica, stidljivije nego ikad, kao da je hteo da ispita koliko ga ostali preziru
zbog njegovog poniçenja.
Vrata se otvoriåte. Kratkim potezom oficir pokaza na oveka s licem kao
lobanja.
"Soba sto jedan", ree.
Pored Vinstona u se oåtar uzdah i komeåanje. ovek s lice kao lobanja beåe
se uistinu bacio na kolena pred oficira, sklopljenih ruku.
"Druçe! Oficiru!" zavapi on. "Nemojte me tako! Zar vam nisam ve rekao
sve? äta joåçelite da znate? Sve u vam priznati, sve! Samo mi recite åta hoete i
odmah u vam priznati. Napiåite i potpisau - åta god hoete! Samo ne sobu sto
jedan!"
"Soba sto jedan", ree oficir.
Lice onog drugog, ve veoma bledo, dobi boju koja se Vinstonu dotle nije
inila moguom. To je bila, jasno, nedvosmisleno, nijansa zelenog.
"Radite sa mnom åta god hoete!" kriknu on. "Ve mi nedeljama ne dajete
hrane. Dokrajite me, pustite me da umrem. Streljajte me. Obesite me. Osudite
me na dvadeset pet godina. Hoete da vam izdam joå nekog? Samo recite koga
hoete, uiniu sve åto zatraçite. Svejedno mi je ko, svejedno mi je åta e mu
raditi. Imam çenu i troje dece. Najstarijem nema ni åest godina. Dovedite ih sve
pred mene i zakoljite: stajau i gledau. Samo ne u sobu sto jedan."
"Soba sto jedan", ree oficir.
ovek se izbezumljeno okrete i pree pogledom po ostalim zatvorenicima,
kao da je mislio da na svoje mesto moçe staviti kakvu drugu çrtvu. Oi mu se
zaustaviåe na razbijenom licu oveka bez brade. On ispruçi mråavu ruku.

115. 'çordç Orvel – 1984.
115/151
"Njega treba da vodite, a ne mene!" povika on. "Niste uli åta je govorio kad
su mu razbili lice. Dajte mi priliku i ponoviu vam svaku njegovu ree. On je
neprijatelj Partije, a ne ja." Straçari koraknuåe napred. ovekov glas poraste u
urlik. "Niste ga uli!" ponovi on. "Neåto s telekranom nije u redu. On je taj koji vam
treba. Vodite njega, ne mene!"
Dva snaçna straçara behu se zaustavila da ga uhvate za ruke. No on se
upravo u tom trenutku baci preko poda i dograbi jednu od elinih åipki na kojima
je stajala klupa, i poe da zavija bez rei, kao çivotinja. Straçari ga dograbiåe da
ga otrgnu, ali on se drçao s iznenaujuom snagom. Vukli su ga moçda dvadeset
sekundi. Zatvorenici su sedeli utei, s rukama prekråtenim na kolenima, i gledali
pravo pred sebe. Zavijanje prestade; ovek nije imao snage viåe ni za åta sem da se
drçi. Onda se zau nov krik. Udarac straçareve izme beåe mu slomio prste na
jednoj ruci. Podigoåe ga na noge.
"Soba sto jedan", ree oficir.
Oni izvedoåe oveka s licem kao lobanja, koji je hodao nesigurnim
koracima, oborene glave, paçljivo drçHi svoju zdrobljenu ruku; sva borbenost ga
beåe napustila.
Proe mnogo vremena. Ako je ovek s licem kao lobanja bio izveden u
pono, bilo je jutro; ako je bio izveden ujutru, bilo je podne. Vinston je ve
nekoliko sati bio sam. Bol od sedenja na klupi bio je takav da je on esto ustajao i
hodao po eliji, bez opomena s telekrana. Onaj komad hleba je joå uvek leçao onde
gde ga je ispustio ovek bez brade. U poetku mu je bio potreban veliki napor da
ne gleda u tom pravcu, no glad ubrzo ustupi mesto çHi. Usta su mu bila lepljiva i
puna gadnog ukusa. Zujanje i nepromenjivo belo svetlo behu mu stvorili neku
nesvesticu, neku prazninu u glavi. Ustajao bi jer mu je bol u kostima postajao
nepodnoåljiv, a zatim, gotovo smesta, ponovo sedeo, jer mu se u glavi previåe
vrtelo da bi mogao ostati na nogama. Kad god bi uspostavio imalo kontrole nad
svojim fizikim oseajima, vratio bi mu se strah. Ponekad je, s nadom koja je
bledela, mislio na O'Brajena i çilet. Bilo je mogue da mu çilet stigne u hrani, ako
mu uopåte budu dali da jede.
Mislio je, neåto maglovitije, i o Dçuliji. I ona negde pati moçda joå viåe nego
on. Moçda baå tog trenutka krii od bola. Mislio je: "Kad bih mogao da spasem
'çuliju udvostruivåi moj bol, bih li to uradio? Bih." Ali to je bio samo intelektualni
zakljuak, koji je doneo jer je znao da tako treba. Nije ga oseao. Ovde se mogao
oseati samo bol i prethodni ukus bola. Osim toga, moçe li ovek koji trpi bol zbog
bilo ega çeleti da mu se bol pojaa? No na to pitanje joå nije imao odgovora.
izme su se ponovo pribliçavale. Ue O'Brajen. Vinston skoi na noge. Od åoka ga
beåe napustila svaka opreznost. Prvi put posle mnogo godina on zaboravi na
prisustvo telekrana.
"I vas su uhvatili!" povika on.
"Odavno su oni mene uhvatili", ree O'Brajen s blagom, gotovo pokajnikom
ironijom. Zaitm se izmae u stranu. Iza njega se pojavi straçar åirokih ramena s
dugim crnim pendrekom u ruci.
"Znao si, Vinstone", ree O'Brajen. "Nemoj se zavaravati. Znao si - oduvek si
znao."
Da, shvati on, oduvek je znao. Ali nije bilo vremena da o tome misli. Video
je samo pendrek u straçarevim rukama. Moçe ga udariti bilo gde: po temenu, po
vrhu uveta, po miåici, po laktu...
Po laktu! On se skljoka na kolena, skoro paralisan, drçHi udareni lakat
drugom rukom. Sve beåe eksplodiralo u çuto svetlo. Nezamislivo, nezamislivo, da

116. 'çordç Orvel – 1984.
116/151
jedan udarac moçe naneti toliki bol! Svetlo se razie i on vide O'Brajena i straçara
kako ga posmatraju odozgo. Straçar se smejao njegovom uvijanju. U svakom
sluaju, na jedno pitanje je doåao odgovor. Nikad, ni zbog ega na svetu, ne moçe
ovek çeleti jai bol. U pogledu bola moçe se çeleti samo jedno: da prestane. Na
svetu nema nieg goreg od fizikog bola. Pred bolom nema heroja, nema heroja,
mislio je ponovo i ponovo dok se uvijao na podu, uzaludno se dr çHi za
onesposobljenu levu ruku.
2.
Leçao je na neemu åto se inilo kao poljski krevet, samo åto je bilo na
veoj visini od tla i åto je on bio privezan tako da se nije mogao micati. Na lice mu
je padalo svetlo koje se inilo neuobiajeno jako. Uz njega je stajao O'Brajen i
paçljivo ga posmatrao. S druge strane stajao je ovek u belom mantilu koji je drçao
åpric za potkoçne injekcije.
ak i poåto su mu se oi otvorile, bio je u stanju da samo postepeno
razaznaje svoju okolinu. Imao je utisak da je u ovu sobu izronio iz nekog sasvim
drugog sveta, nekog podvodnog sveta duboko ispod nje. Koliko se nalazio u tom
podvodnom svetu, nije znao. Od trenutka kad su ga uhapsili nije video ni tame ni
dnevne svetlosti. Osim toga, seanje mu viåe nije bilo neprekinuto. Bilo je
trenutaka kad mu se svest, ak i ona vrsta svesti koja se ima u snu, zaustavljala i
nastavljala se posle intermeca praznine. No da li su se ta intermeca merila danima
ili mesecima, ili samo sekundama, nije mogao da dokui.
Koåmar je poeo s onim prvim udarcima u lakat. Kasnije je shvatio da je sve
åto se tada desilo samo uvid, uobiajeno ispitivanje kome se podvrgavaju skoro svi
zatvorenici. Postojao je dugi niz zloina - åpijunaça, sabotaça i slino - koje je po
pravilu svako morao priznati. Priznanje je bilo formalnost, mada je muenje bilo
istinsko. Koliko je puta bio tuen, koliko su prebijanja trajala, nije se mogao setiti.
Uvek je bilo pet ili åest ljudi u crnim uniformama koji su ga istovremeno tukli.
Ponekad pesnicama, ponekad pendrecima, ponekad elinim åipkama, ponekad
izmama. Bilo je trenutaka kad se uvijao na podu, çivotinjski neposramljen
bacakajui se ovamo-onamo da izbegne udarce, ime se samo otkrivao za nove, sve
nove i nove udarce, u rebra, u trbuh, u lakat, u cevanice, u preponu, u moånice, u
trtinu kost. Bilo je trenutaka kad je muenje trajalo u beskonanost i kad mu se
inilo da najsvirepije, najgadnije, najneoprostivije nije to åto ga straçari tuku i
dalje nego åto se ne moçe na silu onesvestiti. Bilo je trenutaka kad su ga çivci
toliko izdavali da je poinjao kriati za milost joå pre no åto bi prebijanje poelo,
kad je bilo dovoljno da samo vidi pesnicu stegnutu za udarac pa da pone
priznavati stvarne i izmiåljene zloine. Bilo je drugih trenutaka kad je polazio s
odlukom da ne prizna niåta, kada su mu svaku re morali izvlaiti na silu, kad bi za
sekund prestao stenjati izmeu dva udarca, i bilo je trenutaka kad je slabaåno
pokuåavao da uini ustupak, kad je govorio sebi "Priznau, ali joå ne. Moram da
izdrçim sve dok bol ne postane nepodnoåljiv. Joå tri udarca, joå dva udarca, a onda
u im rei åta hoe." Ponekad su ga prebijali tako da se jedva drçao na nogama, a
zatim bacali na kameni pod elije kao vreu krompira, ostavljali nekoliko sati da
doe sebi, pa ga izvodili i ponovo prebijali. Bilo je takoe i duçih perioda
oporavljanja. Seao ih se nejasno, jer su mu veinom prolazili u snu ili omami.
Seao se elije s krevetom od dasaka, s nekom vrstom police na zidu i limenim
umivaonikom, i obroka tople supe i hleba, a pokatkad i kafe. Seao se mrgodnog
berberina koji je dolazio da mu zgrebe bradu i potkreåe kosu, i poslovnih
bezoseajnih ljudi u belim mantilima koji su mu pipali puls, ispitivali reflekse,
podizali one kapke, prelazili po njemu grubim prstima traçHi slomljene kosti, i
zabadali mu igle u ruku da ga uspavaju.

117. 'çordç Orvel – 1984.
117/151
Prebijanja se prorediåe i postadoåe ponajviåe pretnja, uças u koji su ga
svakog trenutka mogli vratiti kad njegovi odgovori nisu zadovoljavali. Sad ga viåe
nisu ispitivali grubijani u crnoj uniformi nego partijski intelektualci, omaleni
okrugli ljudi hitrih pokreta i bljeåtavih naoara, koji su ga obraivali na smenu po
deset ili dvadeset asova uzastopce. Ti drugi islednici uvek su udeåavali da on
stalno trpi kakav slabiji bol, ali njegov bol im nije bio glavni oslonac. Udarali su mu
åamare, vukli ga za uåi, primoravlai ga da stoji na jednoj nozi, nisu mu dopuåtali da
mokri, upravljali mu bljeåtave sijalice u oi dok mu ne bi poåle suze; no cilj svega
toga je bio da ga ponize i uniåte mu sposobnost prepiranja i rasuivanja. Njihovo
pravo oruçje bilo je stalno sasluåavanje koje se protezalo sat za satom; saplitali su
ga, pripremali mu zamke, izvrtali sve åto bi rekao, ubeivali ga u svakom trenutku
da laçe i protivrei samom sebi dok na kraju ne bi poeo plakati, od stida isto
koliko i od nervnog umora. Ponekad bi tokom jedne seanse zaplakao po pet - åest
puta. NajHåe su se izdirali na njega, vreajui ga i pretei, kad god bi oklevao da
odgovori na neko pitanje, da e ga ponovo baciti straçarima; no ponekad bi
iznenada promenili ton, zvali ga drugom, zaklinjali ga u ime englsoca i Velikog
Brata, i pitali tuçnim glasom da li joå uvek nema u srcu dovoljno odanosti Partiji da
bi poçeleo da popravi greåke koje je poinio. Posle sasluåavanja, kad su mu çivci
bili iscepkani, ak je i to zaklinjanje bilo dovoljno da ga natera u razjadan pla. Na
kraju su ga uporni glasovi slomili potpunije nego straçarske pesnice i izme. Sveo se
samo na usta koja su govorila, i ruka koja je potpisivala, sve åto se od njega
traçilo. Jedina mu je briga bila da otkrije åta se od njega traçi da prizna, a zatim
da to hitro prizna, pre nego åto ga ponovo ponu zastraåivati. Priznao je da je ubio
ugledne lanove Partije, rasturao subverzivne pamflete, proneveravao druåtveni
novac, prodavao vojne tajne, vråio sabotaçu svake vrste. Priznao je da je joå od
1968. godine bio istazijski åpijun. Priznao je da veruje u boga, da oboçava
kapitalizam i da je seksualno nenormalan. Priznao je da je ubio svoju çenu iako je
znao, iako su i njegovi islednici morali znati, da mu je çena çiva. Priznao je da je
godinama u linom dodiru s Goldåtajnom i da je bio lan ilegalne organizacije u
kojoj su se nalazili skoro svi ljudi koje je poznavao. Priznati sve i okriviti svakog
bilo je lakåe. Osim toga, u celoj stvari je i bilo neke istine. Bilo je istina da je on
neprijatelj Partije, a u oima Partije nje bilo razlike izmeu misli i dela.
Bilo je i drugaijih seanja, koja su mu u svesti stajala nepovezana, kao
slike okruçene sa svih strana crnilom.
Nalazio se u eliji koja je bila ili mrana ili osvetljena, jer nije video niåta
do neije oi. Negde u blizini, sporo i ravnomerno, tiktakao je neki instrument. Oi
su postajale sve vee i sjajnije. On najednom uzlete s mesta gde je sedeo, zaroni u
te oi i nestade ga.
Bio je privezan za stolicu okruçenu brojanicima, pod sijalicama
zaslepljujueg sjaja. Neki ovek u belom mantilu posmatrao je brojanike. Spolja
se zau bat teåkih izama. Vrata se otvoriåe s treskom. Umaråira oficir voåtana lica,
za kojim su uåla dva straçara.
"Soba sto jedan", ree oficir.
ovek u belom mantilu se ne okrete. Nije gledao ni Vinstona; posmatroa je
samo brojanike.
Kotrljao se niz ogroman hodnik, kilometar åirok, pun velianstvene, zlatne
svetlosti, smejui se na sav glas i izvikujui priznanja iz punog grla. Priznavao je
sve, ak i ono åto je uspeo da zadrçi pod muenjima. Priao je istoriju svog çivota
publici kojoj je ona ve bila poznata. S njim su bili straçari, oni drugi islednici,
ljudi u belim mantilima. O'Brajen, Dçulija, erington; svi su se zajedno kotrljali niz
hodnik i smejali se na sav glas. Neåto strahobno åto je leçalo u budunosti bilo je

118. 'çordç Orvel – 1984.
118/151
nekako preskoeno te se nije desilo. Sve je bilo u redu, bola viåe nije bilo,
poslednji detalj njegovog çivota bio je otkriven, shvaen, oproåten.
Bio je poåao da ustane s kreveta od dasaka, upola siguran da je uo
O'Brajenov glas. Tokom svih sasluåanja, mada ga nikad nije video, Vinston je imao
utisak da je O'Brajen pored njega, iza same ivice vidnog polja. O'Brajen je bio taj
koji je upravljao svime. On je bio taj koji je pujdao straçare na njega i koji ih je
spreio da ga ubiju. On je bio taj koji je odluivao kad e Vinston urlikati od bola,
kad e se odmoriti, kad e mu dati da jede, kad e spavati, kad e mu se u ruku
pumpati droge. On je bio taj koji je postavljao pitanja i predlagao odgovore. On je
bio muitelj, on je bio zaåtitnik, on je bio inkvizitor, on je bio neprijatelj. A
jednom - Vinston nije bio siguran da li je to bilo u snu pod dejstvom droge, ili u
normalnom snu, ili ak u nekom trenutku jave - jednom mu je u uvo zaåaputao neki
glas: "Ne brini, Vinstone; ja bdim nad tobom. Sedam godina sam te posmatrao. Sad
je doåao trenutak preokreta. Spaåu te, uiniu te savråenim." Nije bio siguran da li
je glas bio O'Brajenov; no to je bio isti onaj glas koji mu je rekao 'Sreåemo se
tamo gde nema mraka', u onom drugom snu, pre sedam godina.
Nije se seao da se sasluåanje zavråilo. Bio je naiåao intermeco tame, a
zatim se elija, ili soba, u kojoj je sada bio poela polako uobliavati oko njega.
Leçao je skoro sasvim ravno na leima; nije se mogao micati. Svi kljuni delovi tela
bili su mu vezani. ak je i potiljak bio na neki nain stegnut. O'Brajen ga je
posmatrao odozgo, ozbiljno i pomalo tuçno. Vieno odozdo, lice mu je izgledalo
grubo u materiji i istroåeno, s kesicama pod oima i crtama umora od nosa do
brade. Bio je stariji no åto je Vinston mislio; mogao je imati etrdeset pet-pedeset
godina. Jedna ruka mu je bila iznad nekog brojanika iz ijeg je gornjeg kraja virila
poluçica.
"Rekao sam ti", ree O'Brajen, "da emo se, ako se opet sretnemo, sresti
ovde." "Da", ree Vinston.
Bez ikakvog upozorenja sem malog pokreta O'Brajenove ruke, talas bola mu
preplavi telo. Bol je uterivao strah u kosti jer mu se nije moglo odrediti poreklo;
Vinston je imao utisak da mu je nanesena smrtonosna povreda. Nije znao da li se to
stvarno deåava ili se samo takav utisak stvara elektrinim putem, ali oseao je da
mu neka sila krivi telo i polagano raskida zglobove. Iako mu je bol naterao znoj na
elo, najgori je od svega bio strah da e mu kima za koji trenutak pui. On steçe
zube i poe tegobno disati na nos, pokuåavajui da ostane nem åto duçe moçe.
"Ti se bojiå", ree O'Brajen posmatrajui mu lice, "da e se sledeeg
trenutka neåto prebiti. Posebno se plaåLå da e to biti kima. Pred oima imaå jasnu
sliku pråljenova kako prskaju i kimene moçdine kako se cedi iz njih. Je li tako,
Vinstone?"
Vinston ne odgovori. O'Brajen vrati poluçicu u prvobitni poloçaj. Talas bola
se povue skoro istom onom brzinom kojom je i naiåao.
"Ovo je bilo na etrdeset", ree O'Brajen. "MoçHå videti da ovaj brojanik
ide do sto. Molim te da imaå u vidu, tokom celog naåeg razgovora, da je u mojoj
moi da ti nanesem bol u koje vreme hou i do kog stepena hou. Ako me budeå
lagao, ili pokuåavao da vrdaå na bilo koji nain, ili ak pao ispod svog uobiajenog
nivoa inteligencije, onog Hå trenutka kriknuti od bola. Je li ti to jasno?"
"Jeste", ree Vinston.
O'Brajen postade manje strog. On zamiåljeno popravi naoare i poe korak-
dva po eliji. Kad je progovorio, glas mu je bio blag i strpljiv. Izgledao je kao
doktor, nastavnik, ak sveåtenik, kome je pre stalo da objasni nego da kaçnjava.
"Ja se oko tebe trudim, Vinstone," ree on, "jer ti vrediå truda. Ti savråeno dobro
znaååta je s tobom. To znaå ve godinama, iako si se borio protiv tog saznanja. Ti

119. 'çordç Orvel – 1984.
119/151
si duhovno rastrojen. Patiå od loåeg pamenja. Nisi u stanju da se setiå dogaaja
koji su se istinski odigrali, a ubeujeå sebe da se seDå dogaaja koji se nisu zbili.
Na sreu, ta bolest je izleiva. Ti se od nje nisi sam izleio zato åto nisi hteo. Nisi
bio spreman da uiniå jedan mali napor volje. Ti se joå uvek - ja to vrlo dobro znam
- grevito drçLå svoje bolesti mislei da je ona vrlina. Sad emo uzeti jedan primer.
S kojom silom je Okeanija ovog trenutka u ratu?"
"Kad su me uhapsili, Okeanija je bila u ratu s Istazijom."
"S Istazijom. Dobro. I Okeanija je oduvek u ratu s Istazijom, zar ne?"
Vinston uzdahnu, otvori usta da progovori, ali ne ree niåta. Nije skidao
Riju s brojanika.
"Istinu, Vinstone, molim te istinu. Tvoju istinu. Reci mi ega se po svom
miåljenju seDå."
"Seam se da svega nedelju dana pre mog hapåenja uopåte nismo bili u ratu
s Istazijom. S njom smo bili u savezniåtvu. Rat se vodio protiv Evroazije. Trajao je
etiri godine. A pre toga..."
O'Brajen ga zaustavi pokretom ruke.
"Joå jedan primer", ree on."Pre nekoliko godina imao si ozbiljnu
halucinaciju. Verovao si da trojica ljudi, tri bivåa lana Partije po imenu Dçons,
Aronson i Raterford - ljudi koji su bili pogubljeni zbog izdaje i sabotaçe poåto su sve
svoje zloine priznali u potpunosti - nisu krivi za zloine za koje su optuçeni.
Verovao si da si video neoboriv dokumentarni dokaz da su njihova priznanja laçna.
Postojala je izvesna fotografija u pogledu koje si imao halucinacije. Verovao si da
si je odista drçao u ruci. U pitanju je bila otprilike ovakva fotografija."
Izmeu O'Brajenovih prstiju pojavi se pravougaoni komadi papira. On se
nekih pet sekundi nae u Vinstonovom vidnom polju. To je bila fotografija,
fotografija oko koje nije moglo biti sumnje. Ona fotografija. Jedna od kopija one
fotografije koja je prikazivala Dçonsa, Aronsona i Raterforda na kongresu Partije u
Njujorku, koja mu je sluajno doåla u ruke pre jedanaest godina i koju je smesta
uniåtio. Pred oima mu je bila samo trenutak, a zatim ponovo nestala. Ali video ju
je, nema sumnje da ju je video! On uini oajniki, neizdrçljivo bolan napor da
oslobodi gornju polovinu tela. No nije se mogao pomeriti ni za centimetar. Za
trenutak beåe zaboravio na brojanik. Hteo je jedino da ponovo podrçi fotografiju
u ruci, ili bar da je vidi.
"Ona postoji!" uzviknu on.
"Ne", ree O'Brajen.
On ode do drugog kraja sobe. Na zidu s te strane nalazila se rupa za
pamenje. O'Brajen podiçe poklopac. Nevien, slabaåni komad papira odlete na
talasu vrelog vazduha; nestajao je u bljesku plamena. O'Brajen se okrete od zida.
"Pepeo", ree on. "Pepeo koji se ak ne moçe ni prepoznati. Prah. Ne
postoji. Nije uopåte ni postojala."
"Ali ona je postojala! Ona postoji! Postoji u seanju. Ja je se seam. Vi je se
seate."
"Ja je se ne seam", ree O'Brajen.
Vinston se ohladi. To je bila dvomisao. Oseti se smrtno bespomoan. Da je
mogao biti siguran da O'Brajen laçe, stvar ne bi imala znaaja. No bilo je savråeno
mogue da je O'Brajen zaista zaboravio fotografiju. Ako je tako, onda je ve
zaboravio i da je porekao da je se sea, zatim zaboravio i sam in zaboravljanja.

120. 'çordç Orvel – 1984.
120/151
Kako biti siguran da to nije jednostavno podvala? Moçda je to ludako iåDåivanje
svesti zaista mogue; to je bila misao koja ga je poraçavala.
O'Brajen ga je zamiåljeno posmatrao odozgo. Viåe nego ikad izgledao je kao
Xitelj koji se trudi oko deteta koje je zastranilo, ali koje ipak mnogo obeava.
"Postoji jedna partijska parola koja se odnosi na proålost", ree on. "Molim
te ponovi je."
"'Ko kontroliåe proålost, kontroliåe budunost; ko kontroliåe sadaånjost,
kontroliåe proålost'", posluåno ponovi Vinston.
"'Ko kontroliåe sadaånjost, kontroliåe proålost'", ree O'Brajen klimajui
glavom, sporo i s odobravanjem. "Da li ti, Vinstone, smatraå da proålost realno
postoji?"
Vinstona opet obuze oseanje bespomonosti. Oi mu poleteåe brojaniku.
Ne samo da nije znao da li e ga od bola spasti 'da' ili 'ne'; nije znao ak ni za koji
on sam veruje da je taan.
O'Brajen se blago nasmeåi. "Vinstone, u metafizici nisi jak", ree on. "Do
ovog trenutka nisi ni razmiåljao åta znai postojanje. Formulisau preciznije. Da li
proålost postoji konkretno, u prostoru? Da li negde postoji neko mesto, neki svet
vrstih predmeta, gde se proålost joå uvek odvija?"
"Ne."
"Gde onda postoji proålost, ako uopåte postoji?"
"U dokumentima. Zapisana."
"U svesti. U ljudskom pamåenju."
"U pamenju. Vrlo dobro. Mi, Partija, kontroliåemo sva dokumenta i sva
pamenja. Mi dakle kontroliåemo i proålost, zar ne?"
"Ali kako vi moçete spreiti ljude da pamte?" uzviknu Vinston, ponovo za
trenutak zaboravivåi na brojanik. "Pamenje je nevoljno. Ono je van oveka. Kako
moçete kontrolisati pamenje? Moje niste stavili pod kontrolu!"
O'Brajen se ponovo namrgodi i poloçi ruku na brojanik.
"Naprotiv", ree, "ti ga nisi stavio pod kontrolu. To te je i dovelo ovde. Ti si
dospeo ovamo zato åto nisu uspeo u poniznosti, u samodisciplini. Nisi hteo da izvråLå
onaj in pokoravanja koji je cena normalnosti. Viåe si voleo da budeå lud, da budeå
manjina koja se sastoji samo od jednog oveka. Vinstone, samo disciplinovan duh
moçe opaçati stvarnost. Ti verujeå da je stvarnost neåto objektivno, spoljno, åto
postoji za sebe. Ti isto tako verujeå da je priroda stvarnosti sama po sebi
Rigledna. Kad zavaravaå sebe mislei da neåto vidiå, ti pretpostavljaå da svi ostali
vide isto åto i ti. Ali ja ti velim, Vinstone, da stvarnost nije spoljna. Stvarnost
postoji u ljudskoj svesti i nigde viåe. I to ne u svesti pojedinca, koja moçe greåiti i
koja, bilo kako bilo, brzo umire; samo u partijskoj svesti, koja je kolektivna i
besmrtna. Istina je ono za åta Partija kaçe da je istina. Stvarnost se moçe opaçati
samo kroz oi Partije. To je injenica koju moraå ponovo nauiti, Vinstone. Za to je
potreban in samouniåtenja, napor volje. Pre nego åto Hå postati normalan, moraå
se poniziti."
On zastade nekoliko trenutaka, kao da bi sagovorniku dao vremena da
njegove rei shvati do kraja.
"Da li se seDå", nastavi on, "da si zapisao u svoj dnevnik, Sloboda, to je
sloboda rei da su dva i dva etiri?"
"Da", ree Vinston.

121. 'çordç Orvel – 1984.
121/151
O'Brajen podiçe levu ruku, nadlanicom prema Vinstonu, sakrivåi palac i
raåirivåi preostala etiri prsta.
"Koliko sam prstiju podigao, Vinstone?"
etiri."
"A ako Partija kaçe da nije etiri nego pet - koliko onda?"
etiri."
Re mu se zavråi u priguåenom jauku. Kazaljka na brojaniku beåe uzletela
na åezdeset pet. Po celom telu mu izbi znoj. Vazduh mu je prodirao u plua i
izlazio s dubokim stenjanjem koje nije mogao zaustaviti ak ni kad je stegao zube.
O'Brajen ga je posmatrao. DrçHi i dalje etiri prsta raåirena. Zatim povue
poluçicu. Ovog puta se bol samo malo ublaçi.
"Koliko prstiju, Vinstone?"
etiri."
Kazaljka se pope na åezdeset.
"Koliko prstiju, Vinstone?"
etiri! etiri! äta drugo da kaçem? etiri!"
Kazaljka se mora biti popela joå viåe, ali on je nije pratio. Vid su mu
ispunjavali krupno, strogo lice i etiri prsta. Prsti su mu stajali pred oima kao
stubovi, ogromni, zamagljenih obrisa, pomalo zatreseni; ali bilo ih je bez pogovora
etiri.
"Koliko prstiju, Vinstone?"
etiri! Prekinite, prekinite! Kako moçete dalje? etiri! etiri!"
"Koliko prstiju, Vinstone?"
"Pet! Pet! Pet!"
"Ne, Vinstone, to ti nee vredeti. LaçHå me. Ti joå uvek misliå da ih je etiri.
Koliko prstiju, molim?"
etiri! Pet! etiri! Koliko hoete. Samo prekinite, prekinite ovaj bol!"
Odjednom se nae kako sedi, s O'Brajenovom rukom oko ramena. Bio je bez
svesti nekoliko sekundi. Spone koje su mu stezale telo bile su olabavljene. Bilo mu
je veoma hladno, zubi su mu cvokotali, niz obraze su mu tekle suze. Za trenutak se
pripi uz O'Brajena kao dete, oseajui udno smirenje od njegove teåke ruke na
svojim ramenima. Imao je oseaj da je O'Brajen njegov zaåtitnik, da je bol neåto
åto dolazi spolja, i da je O'Brajen taj koji e ga od njega spasti.
"Sporo uLå, Vinstone", blago ree O'Brajen.
"Pa åta mogu?" zacmolji on. "Kako mogu da ne vidim åta mi je pred oima.
Dva i dva su etiri."
"Ponekad, Vinstone. Ponekad su pet. Ponekad su tri. Ponekad sve troje
istovremeno. Moraå se viåe truditi. Postati normalan nije lako."
On poloçi Vinstona na krevet. Veze na udovima se ponovo stegoåe, ali bol
beåe iåileo a drhtavica prestala; sad je samo oseao slabost i hladnou. O'Brajen
mahnu glavom oveku u belom mantilu, koji je sve to vreme stajao nepomono.
Ovaj se saçe i zagleda se izbliza u Vinstonove oi, opipa mu puls, poloçi uvo na
grudi, kucnu ovde-onde; zatim klimnu prema O'Brajenu.
"Ponovo", ree O'Brajen.

122. 'çordç Orvel – 1984.
122/151
Bol preplavi Vinstonovo telo. Kazaljka je morala biti na sedamdeset-
sedamdeset pet. On ovog puta zatvori oi. Znao je da su prsti joå tu, i da ih je
etiri. Bilo je vaçno jedino ostati u çivotu dok ne proe gr. Viåe nije primeivao da
li jaue ili ne. Bol se ponovo ublaçi. On otvori oi. O'Brajen beåe povukao poluçicu
natrag.
"Koliko prstiju, Vinstone?"
etiri. Pretpostavljam da ih je etiri. Da mogu, video bih pet. Pokuåavam
da vidim pet."
äta çeliå: da me ubediå kako vidiå pet, ili da ih zaista vidiå?"
"Da ih zaista vidim."
"Ponovo", ree O'Brajen.
Kazaljka se pope na osamdeset - moçda i devedeset. Vinston se samo
povremeno seao zaåto mu se zadaje bol. Iza vrsto stisnutih kapaka izgledalo mu
je da se prsti - itava åuma prstiju - pokreu kao u kakvoj igri, prepliu i raspliu,
nestaju jedni iza drugih i ponovo se pojavljuju. Pokuåavao je da ih izbroji, nije se
viåe seao zaåto. Znao je samo da je nemogue izbrojati ih, i da je to na neki nain
posledica tajanstvene istovetnosti izmeu pet i etiri. Bol se ponovo utiåa. Kad je
otvorio oi, vide isti prizor. Bezbroj prstiju, nalik na drvee u pokretu, i dalje je
prolazilo u oba pravca, ukråtajui se i ponovo se razdvajajui. On ponovo zaçmuri.
"Koliko sam prstiju podigao, Vinstone?"
"Ne znam. Ne znam. Ubiete me ako nastavite. etiri, pet, åest -
najiskrenije vam kaçem da ne znam."
"To je ve bolje", ree O'Brajen.
U Vinstonovu ruku zabode se igla. Gotovo u istom trenu po celom telu mu se
raåiri blaçena, lekovita toplota. Bol je ve bio dopola zaboravljen. On otvori oi i
zahvalno pogleda naviåe, prema O'Brajenu. Na prizor krupnog, izboranog lica, tako
ruçnog a tako inteligentnog, srce mu se steçe. Da se mogao pomai, ispruçio bi
ruku i stavio je O'Brajenu na rame. Nikad ga nije voleo dublje no tog trenutka, i to
ne samo zato åto mu je O'Brajen zaustavio bol. Bilo mu se vratilo staro oseanje da
u osnovi nije vaçno je li O'Brajen prijatelj ili neprijatelj. O'Brajen je bio ovek s
kojim se moglo razgovarati. Moçda oveku i nije toliko potrebno da bude voljen
koliko da bude shvaen. O'Brajen ga je muenjem doterao do ivice ludila, a za neko
vreme e ga poslati i u smrt. To niåta nije smetalo. U izvesnom smislu dubljem od
prijateljstva, njih dvojica su bili intimni; mada to nijedan od njih nije iskazao
reima, postojalo je neko mesto gde se mogu sresti i razgovarati. O'Brajen ga je
odozgo posmatrao s izrazom lica koji je nagoveåtavao da i on sam misli tu misao.
Kad je progovorio, ton mu je bio lak i neusiljen.
"Znaå li gde se nalaziå, Vinstone?" ree on.
"Ne znam. Nagaam. U Ministarstvu ljubavi."
"Znaå li koliko si vremena ovde?"
"Ne znam. Danima, nedeljama, mesecima - verovatno mesecima."
"A zaåto misliå da mi dovodimo ljude ovamo?"
"Da ih naterate da priznaju."
"Ne, nije zato. Pokuåaj ponovo."
"Da ih kaznite."
"Ne!" uzviknu O'Brajen. Glas mu se beåe naglo promenio, a lice odjednom
postalo istovremeno strogo i uzbueno. "Ne! Ne da samo izvuemo priznanje, ne da

123. 'çordç Orvel – 1984.
123/151
samo kaznimo. HoHå da ti kaçem zaåto smo te doveli ovamo? Da te izleimo! Da te
Xinimo normalnim! Molim te da shvatiå, Vinstone, da niko koga dovedemo ovamo
ne izlazi iz naåih ruku neizleen! Nas ne zanimaju ti glupavi zloini koje si poinio.
Partiju ne zanima otvoreni in: jedino do ega je nama stalo jeste misao. Mi se ne
zaustavljamo na tome da uniåtavamao svoje protivnike; mi ih menjamo. Shvataå li
åta hou time da kaçem?"
Bio je nagnut nad Vinstonom. Tako izbliza, lice mu je izgledalo ogromno, a
vieno odozdo, inilo se strahovito ruçno. Sem toga, bilo je ispunjeno nekim
zanosom, nekom ludakom predanoåu. Vinstonu se ponovo skupi srce. Da je bilo
mogue, uvikao bi se u krevet joå dublje. Bio je siguran da e O'Brajen povui
poluçicu iz iste obesti. Meutim, O'Brajen se u tom trenutku okrete i poe
nekoliko koraka gore-dole. Zatim nastavi, manje çestoko:
"Pre svega treba da shvatiå da ovde nema muenika. itao si o verskim
progonima u proålosti. U srednjem veku postojala je inkvizicija. Ona je propala.
Cilj joj je bio da iskoreni jeres, a postigla je to da ju je ojaala. Na svakog jeretika
koga je spalila na lomai pojavljivalo se na hiljade novih. Zaåto? Zato åto su se
pokajali; u stvari ubijali ih zato åto se nisu pokajali. Ljudi su umirali zato åto se
nisu hteli odrei svojih pravih verovanja. Prirodno, sva slava je pripadala çrtvi, a
sva sramota inkvizitoru koji ju je spaljivao. Kasnije, u dvadesetom veku, pojavili su
se totalitaristi: nemaki nacisti i ruski komunisti. Staljinisti su proganjali jeretike
svirepije nego Inkvizicija. Sem toga, inilo im se da su iz greåaka u proålosti izvukli
pouke; u svakom sluaju, znali su da ne smeju stvarati muenike. Pre no åto su
izvodili svoje çrtve na javne procese, namerno su im uniåtavali dostojanstvo.
Iscrpljivali su ih muenjem i samoom sve dok ti ljudi nisu postali bedne, kukavne
ruine, koje su priznavale sve åto im se stavi u usta, ruçile same sebe, optuçivale se
meusobno i krile se jedne iza drugih, cvilei za milost. Pa ipak se posle nekoliko
godina cela stvar ponovila. Mrtvi ljudi postali su muenici, a njihovo poniçenje bilo
je zaboravljeno. I opet: zaåto? Pre svega, zato åto su njihova priznanja bila
Rigledno iznuena i neistinita. Mi takve greåke ne pravimo. Sva priznanja koja se
ovde izreknu istinita su. Mi ih inimo istinitim. A iznad svega, ne dopuåtamo da se
mrtvi dignu protiv nas. Ne bi smeo dalje zamiåljati da e te potomstvo osvetiti,
Vinstone. Potomstvo nee ni uti za tebe. BiHå potpuno izvuen iz toka istorije.
Pretvoriemo te u gas i razvejati u stratosferu. Od tebe neåe ostati niåta: ni ime u
spisku, ni seanje u glavi. BiHå uniåten u proålosti kao i u budunosti. NeHå biti
postojao."
'Zaåto onda gubite vreme muHi me?' pomisli Vinston s trenutnom
gorinom. O'Brajen se zaustavi u pola koraka kao da je Vinston to izgovorio naglas.
Njegovo krupno ruçno lice se pribliçi, malo suçenih oiju.
"Ti sad misliå", ree on, "da, poåto te nameravmao potpuno uniåtiti, tako da
niåta åto kaçHå ili uradiå nee imati nikakvog znaaja - zaåto onda gubimo vreme i
prethodno te sasluåavamo? To si mislio, zar ne?"
"Da", ree Vinston.
O'Brajen se jedva primetno osmehnu. "Ti si feler u tkanini, Vinstone. Ti si
mrlja koja se mora izbrisati. Zar ti nisam maloas rekao da se mi razlikujemo od
progonitelja iz proålosti? Mi se ne zadovoljavamo negativnom proåloåu, ak ne ni
najponiznijim pokoravanjem. Kad nam se najzad budeå predao, to mora biti po
tvojoj slobodnoj volji. Mi ne uniåtavamo jeretika zato åto nam se suprotstavlja;
dokle god nam se suprotstavlja mi ga uopåte ne uniåtavamo. Mi ga preobraamo,
zarobljavamo srç njegove svesti, mi ga preobliavamo. Mi saçimamo sve zlo i sve
iluzije u njemu; pridobijamo ga za svoju stranu, i to ne na izgled, nego istinski - on
postaje srcem i duåom naå. Mi od njega prvo stvorimo naåeg oveka pa ga tek onda
ubijamo. Nepodnoåljivo nam je da igde na svetu postoji pogreåna misao, ma koliko

124. 'çordç Orvel – 1984.
124/151
bila tajna i nemona. ak ni u trenutku smrti ne moçemo dopustiti nikakva
skretanja. U proålosti je jeretik, idui na lomau, i dalje bio jeretik; propagirao je
svoju jeres, zanosio se njome. ak je i çrtva staljinskih istki mogla nositi bunt u
svojoj glavi dok je iåla hodnikom ekajui metak. Ali mi inimo mozak savråenim
pre nego åto ga raznesemo. Zapovest starih despotskih sistema bila je 'Nemoj'.
Zapovest totalitarnih sistema bila je 'Budi'. Naåa zapovest je 'Jesi'. Niko koga
dovedemo ovde viåe ne ustaje protiv nas. Svakoga oistimo do kraja. ak i ona tri
bedna izdajnika u iju si nevinost nekad verovao - Dçons, Aronson i Raterford - i
njih smo na kraju slomili. U njihovom sasluåavanju uestvovao sam i ja. Video sam
ih kako se polagano iscrpljuju, cvile, puze, plau - i to na kraju ne od straha, nego
jedino od kajanja. Kad smo s njima bili gotovi, bili su samo ljuåture ljudi. U njima
nije bilo viåe njiega sem çalosti zbog onoga åto su uinili, i ljubavi prema Velikom
Bratu. Bilo je dirljivo videti koliko su ga voleli. Molili su da ih streljamo odmah, da
bi umrli dok im je mozak joåist." Glas mu beåe postao gotovo sanjalaki. Na licu
su mu se opet videli onaj zanos i ono ludako oduåevljenje. Ne pretvara se, pomisli
Vinston; nije dvolian; on veruje u ono åto govori. Najviåe ga je muila sopstvena
intelektualna nedoraslost. Posmatrao je teåku a ipak elegantnu priliku kako koraa
gore-dole, kako mu ulazi i izlazi iz vidnog polja. O'Brajen je u svakom pogledu bio
vei od njega. On sam nije imao, niti ikad moçe imati, nijednu misao koju O'Brajen
nije joå odavno upoznao, ispitao i odbacio. U O'Brajenovom duhu bio je sadrçan
Vinstonov. No u tom sluaju, kako je mogue da O'Brajen bude lud? Mora biti da je
lud on, Vinston. O'Brajen se zaustavi i pogleda ga odozgo.
"Nemoj zamiåljati da Hå se spasti, Vinstone, ma koliko nam se potpuno
predao. Mi ne åtedimo nikog ko je jednom zastranio. ak i ako nam se prohte da te
pustimo da odçiviå svoj çivot do prirodne smrti, ni tad nam neHå pobei. äta ti se
desi ovde, ostaje zauvek. Shvati to unapred. Smoçdiemo te do stepena odakle
nema povratka. Ovde e ti se dogoditi stvari od kojih se nikad neHå oporaviti,
makar çiveo hiljadu godina. Viåe nikad neHå moi da imaå obino ljudska oseanja.
U tebi e sve biti mrtvo. Viåe nikad neHå biti kadar da osetiå ljubav, prijateljstvo,
radost çivota, smeh, radoznalost, hrabrost, poåtenje. BiHå åupalj. Mi emo te
isprazniti, potom ispuniti samim sobom."
On zastade i dade znak oveku u belom mantilu. Vinston oseti kako mu se
neki teåki aparat smeåta iza glave. O'Brajen sede na krevet, te mu je lice bilo skoro
na istom nivou s Vinstonovim.
"Tri hiljade", ree, govorei preko Vinstonove glave oveku u belom
mantilu.
Dva meka tampona, blago ovlaçena, pritisnuåe Vinstonove slepoonice. On
uzdrhta. Bie bola, nekog novog bola. O'Brajen poloçi svoju ruku na njegovu,
ohrabrujui, gotovo neçno.
"Ovog puta te nee boleti", ree on. "Gledaj me pravo u oi."
U tom trenutku se zbi razorna eksplozija ili neåto åto je liilo na eksploziju,
mada nije bio siguran da li je bilo i zvuka. No u svakom sluaju video je
zaslepljujui bljesak. Nije ga bolelo niåta, jedino se osetio nemoan. Iako je ve
leçao na leima kad se to desilo, imao je udan utisak da je oboren na lea nekim
straånim, bezbolnim udarcem. Sem toga, neåto mu se i u glavi bilo promenilo. Dok
mu se vid ponovo izoåtravao, on se seti gde je i prepoznade lice koje je gledalo u
njegovo; ali negde je postojala neka praznina, kao da mu je iz mozga izvaen
komad.
"Proi e", ree O'Brajen. "Pogledaj me u oi. S kojom je zemljom Okeanija
u ratu?"

125. 'çordç Orvel – 1984.
125/151
Vinston razmisli. Znao je åta znai re Okeanija, i da je on graanin
Okeanije. Seao se takoe i Evroazije i Istazije, ali ko je s kim u ratu nije znao.
Nije se ak ni seao nikakvog rata.
"Ne seam se."
"Okeanija je u ratu s Istazijom. SeDå li se sad?"
"Da."
"Okeanija je oduvek bila u ratu s Istazijom. Od poetka tvog çivota, od
poetka Partije, od poetka istorije, rat traje bez prekida, uvek isti rat. SeDå li se
toga?"
"Da."
"Pre jedanaest godina stvorio si legendu o trojici ljudi koji su bili osueni na
smrt zbog izdaje. Tvrdio si da si video komad papira koji je dokazivao njihovu
nevinost. Takav komad papira nikad nije postojao. Ti si ga izmislio, a kasnije si
poverovao u njega. Sad se seDå upravo onog trenutka kad si ga izmislio. SeDå li
se?"
"Da."
"Malopre sam podigao prste na ruci i pokazao ti. Video si pet prstiju. SeDå li
se?"
"Da."
O'Brajen podiçe prste leve ruke, sakrivåi palac.
"Ovde ima pet prstiju. Vidiå li pet prstiju?"
"Da."
I zaista ih je video toliko, za jedan kratak trenutak, pre nego åto mu se
predeo svesti izmenio. Video je pet prstiju, bez ikakve deformacije. Onda sve
ponovo postade normalno, i stari strah, mrçnja i zgranutost se vratiåe i skoliåe ga.
No postojao je trenutak - nije znao koliki; moçda trideset sekundi - jasnoe i
sigurnosti, kad je svaka nova O'Brajenova sugestija ispunjavala po jedno prazno
mesto i postajala apsolutna istina, kad je dva i dva moglo isto tako lako biti tri kao
i pet, da je to bilo potrebno. Taj trenutak beåe izbledeo pre nego åto je O'Brajen
spustio ruku; no, iako se nije dao povratiti, ostao je u seanju, kao åto u seanju
ostaje kakav intenzivan doçivljaj iz nekog udaljenog doba çivota, doba kad je
ovek bio sasvim druga linost nego u trenutku seanja.
"Sad vidiå", ree O'Brajen, "da je to, bilo kako bilo, mogue."
"Da", ree Vinston.
O'Brajen ustade zadovoljna lica. Levo od njega Vinston spazi oveka u
belom mantilu kako odbija vrh ampule i puni åpric. O'Brajen se okrete Vinstonu s
osmehom, i, gotovo na stari nain, popravi naoare na nosu.
"SeDå li se da si napisao u dnevniku", ree on, "da je svejedno jesam li ti
prijatelj ili neprijatelj, poåto sam, u najmanju ruku, ovek koji te razume i s kojim
se moçe razgovarati? Imao si pravo. Ja volim da razgovaram s tobom. Dopada mi se
ustrojstvo tvog intelekta. Podsea me na moje, s tom razlikom åto si ti lud. Pre
nego åto zavråimo ovu seansu, moçHå mi postaviti nekoliko pitanja, ako hoHå."
"Bilo kakvih?"
"Kakvih hoHå." On vide da su Vinstonove oi na brojaniku. "Iskljuen je.
Koje ti je prvo pitanje?"
äta ste uradili s Dçulijom?" upita Vinston.

126. 'çordç Orvel – 1984.
126/151
O'Brajen se ponovo osmehnu. "Izdala te je, Vinstone. Smesta, bez rezerve.
Retko sam kad video da nam neko pristupa tako brzo. Da je vidiå, jedva bi je
poznao. Sav bunt, sve obmane, sva ludost, sva iskrenost duha - sve je to isterano iz
nje. To je bilo savråeno obraeno, åkolski primer."
"Muili ste je?"
O'Brajen ostavi ovo bez odgovora. "Sledee pitanje", ree on.
"Da li Veliki Brat postoji?"
"Razume se da postoji. Partija postoji. Veliki Brat je otelovljenje Partije."
"Da li on postoji u istom smislu kao i ja?"
"Ti ne postojiå", ree O'Brajen.
Njega ponovo napade oseanje bespomonosti. Poznavao je, ili bar mogao
zamisliti, argumente kojima bi se dokazalo da on ne postoji; argumente kojima bi
se dokazalo da on ne postoji; ali oni su bili besmislice, igra rei. Zar i sama izjava
'ti ne postojiå' ne sadrçi logiki apsurd? Ali åta vredi to rei? Duh mu se skupi pri
pomisli na neporecive, ludake argumente kojima bi ga O'Brajen srubio.
"Mislim da postojim", umorno ree on. "Svestan sam postojanja svoje
linosti. Roen sam, i umreu. Imam ruke i noge. Zauzimam odreeno mesto u
prostoru. Nijedno vrsto telo ne moçe zauzeti to istomesto u isto vreme. Da li veliki
Brat postoji u tom smislu?"
"To nije vaçno. On postoji."
"Hoe li Veliki Brat umreti?"
"Razume se da nee. Kako bi mogao da umre? Sledee pitanje." "Da li
Bratstvo postoji?"
"To Vinstone, neHå saznati nikad. Ako reåimo da te pustimo na slobodu kad
budemo gotovi s tobom, ako doekaå i devedesetu, ni tad neHå saznati da li je na
to pitanje odgovor da ili ne. Dokle god budeå çiv, to e u tvojoj glavi ostati
nereåena zagonetka."
Vinston je leçao utei. Grudi su mu se dizale i spuåtale malo ubrzanije. Joå
uvek nije bio postavio ono pitanje koje mu je prvo doålo u glavu. Znao je da ga
mora postaviti, a ipak mu se inilo da jezik odbija da ga izgovori. Na O'Brajenovom
licu dalo se proitati da ga to zabavlja. inilo se ak da mu i naoare imaju neki
ironian sjaj. Zna, pomisli Vinston, zna åta u ga pitati! Na tu pomisao, iz njega
grunuåe rei:
äta je u sobi sto jedan?"
O'Brajenu se izraz lica ne promeni. On odgovori suvo:
"Ti znaååta je u sobi sto jedan, Vinstone. Svako zna åta je u sobi sto jedan."
On podiçe prst prema oveku u belom mantilu. Senasa je oigledno bila
gotova. U Vinstonovu ruku se zari igla. On gotovo istog trenutka utonu u dubok san.
3.
"Tvoje leenje ima tri faze", ree O'Brajen."Uenje, shvatanje i prihvatanje.
Vreme je da uHå u drugu fazu."
Kao i uvek, Vinston je leçao na leima. No od nedavna su mu veze bile
labavije. Joå uvek su ga vezivale za krevet, ali sada je mogao da malo pokrene ruke
u laktu. Brojanik je takoe postao manje uçasan. Od njegovih udara spasavala ga
je hitrina duha; O'Brajen je povlaio ruicu uglavnom samo onda kad je Vinston

127. 'çordç Orvel – 1984.
127/151
ispoljavao neinteligenciju. Ponekad bi proåla cela seansa a da O'Brajen ne upotrebi
brojanik. Vinston nije znao koliko je seansi bilo. Ceo taj proces kao da se protezao
dugo, beskrajno - verovatno nedeljama - a razmaci izmeu seansi trajali su katkad
nekoliko dana a katkad samo sat ili dva.
"LeçHi ovde", ree O'Brajen, "esto si se udio ak si i mene pitao - zaåto
Ministarstvo ljubavi troåi toliko vremena i truda na tebe. Dok si bio slobodna,
zbunjivalo te je, u osnovi to isto pitanje. Bio si u stanju da shvatiå mehanizam
druåtva u kome çiviå, ali ne i njegove pokretake motive. SeDå li se da si napisao u
dnevniku 'Jasno mi je kako; nije mi jasno zaåto'? I upravo kad si poeo razmiåljati o
onome 'zaåto', poeo si da sumnjaå u svoju normalnost. Proitao si knjigu,
Goldåtajnovu knjigu; ili bar neke delove. Da li si odatle saznao iåta åto ve nisi
znao?"
"Vi ste je proitali?" upita Vinston.
"Ja sam je napisao. To jest, uestvovao u pisanju. Kao åto znaå, nijedna
knjiga se ne proizvodi samostlano."
"Je li istina ono åto u njoj piåe?"
äto se opisa tie, jeste. Meutim program akcije koji ona iznosi suåta je
besmislica. Potajno nagomilavanje znanja - postepeno åirenje prosveenosti -
konano proleterska revolucija - zbacivanje Partije s vlasti. Ti si i sam predvideo da
e to pisati u njoj. Sve je to besmislica. Proleteri se nee nikad pobuniti, ni za
hiljadu godina, ni za milion. Ne mogu. Ne moram ti rei zaåto: ti to znaå i sam. Ako
si ikad gajio snove o ustanku, moraå ih napustiti. Partija se ni na koji nain ne
moçe zbaciti s vlasti. Vladavina Partije je vena. To treba da ti bude polazna taka
u daljem razmiåljanju."
On se pribliçi krevetu. Vena! ponovi on. "A sad da se vratimo na pitanje
'kako' i 'zaåto'. Tebi je prilino jasno kako se Partija odrçava na vlasti. Sad mi reci
zaåto se mi drçimo vlasti. äta nas na to pokree? Zaåto çelimo mo? Hajde, govori",
dodade on kad mu Vinston nije odgovorio.
Vinston ipak ne progovori joå trenutak-dva. Beåe ga savladalo oseanje
zamorenosti. Sa O'Brajenovog lica ponovo je zraila jedva primetna ludaka
zanesenost. Znao je u napred åta e O'Brajen rei. Da Partija ne çeli vlast radi sebe
same nego za dobro veine. Da ona çeli vlast zato åto su ljudi iz mase slabii i
kukavice koji ne mogu izdrçati slobodu niti se suoiti s istinom, te da im zato
moraju rukovoditi i sistematski ih obmanjivati drugi, jai od njih. Da oveanstvo
mora birati izmeu slobode i sree, i da je, za ogromnu veinu, srea bolja. Da je
Partija veiti zaåtitnih slabih, sekta predana jedinstvenom idealnu koji ini zlo da
bi stvorila dobro, koja çrtvuje svoju sreu za sreu drugih. Straåno je to, pomisli
Vinston, straåno je to åto e O'Brajen verovati u sve ovo kad bude izrekao ove rei.
Vidi mu se po licu. O'Brajen zna sve. Zna hiljadu puta bolje no Vinston u kakvom
poniçenju çivi ogromna masa ljudi i kojim ih laçima i varvarskim delima Partija
odrçava u takvom stanju. On je shvatio sve, odmerio sve, i zakljuio da niåta od
toga nije vaçno; krajnji cilj opravdava sve. äta se moçe, pomisli Vinston, protiv
ludaka koji je inteligentniji nego ti, koji pravino sasluåa tvoje argumente a zatim
jednostavno nastavlja sa svojim ludilom?
"Vi rukovodite nama za naåe dobro", slabim glasom ree on. "Vi verujete da
ljudi nisu sposobni da upravljaju sami sobom i stoga..."
On se trçe i skoro kriknu. Kroz telo mu beåe proåao udar bola. O'Brajen beåe
povukao poluçicu do trideset pet.
"Gluposti, Vinstone, gluposti!" uzviknu on. "Morao bi biti pametniji."
On vrati poluçicu na mesto i nastavi:

128. 'çordç Orvel – 1984.
128/151
"Ja u ti rei odgovor na moje pitanje. Evo u emu je stvar. Partija çeli mo
jedino i iskljuivo radi same moi. Nas ne zanima dobrobit drugih; zanima nas samo
mo. Ni bogatstvo, ni raskoå, ni dug çivot, ni srea; samo mo, ista mo. äta znai
ita mo, shvatiHå odmah. Mi se razlikujemo od svih oligarhijskih grupa iz proålosti
utoliko åto znamo åta radimo. Svi ostali, ak i oni koji su nam bili slini, bili su
kukavice i licemeri. Nemaki nacisti i staljinisti su nam po svojim metodima bili
vrlo blizu, ali nikad nisu imali hrabrosti da priznaju svoje motive. Oni su tvrdili,
moçda ak i verujui u to, da su se doepali vlasti ne çelei, i na ogranieno
vreme; da odmah iza ugla leçi raj u kome e svi ljudi biti slobodni i jednaki. Mi
nismo takvi. Mi znamo da niko ne grabi vlast s namerom da je se odrekne. Mo nije
sredstvo, mo je cilj. Ne uspostavlja se diktatura da bi se sauvala revolucija nego
se podiçe revolucija da bi se uspostavila diktatura. Cilj progonjenja je progonjenje.
Cilj muenja je muenje. Cilj moi je mo. Da li sad poinjeå da me shvataå?"
Vinstona iznenadi, kao åto ga je i ranije iznenaivao, zamor na
O'Brajenovom licu. Bilo je jako, mesnato i brutalno, bilo je puno inteligencije i
neke uzdrçane strasti pred kojom se oseao bespomoan; ali bilo je i umorno. Ispod
Riju su bile kesice, koça je visila s jagodica. O'Brajen se naçe nad njega, nemarno
mu primiXi istroåeno lice.
"Ti sad misliå", ree on, "da je moje lice staro i izmoreno. Misliå kako
govorim o moi, a nesposoban sam da spreim makar raspadanje svog sopstvenog
tela. Zar ne moçHå shvatiti, Vinstone, da jedinka nije niåta viåe do elija? Zamor
elije je elan organizma. Da li se umire kad se odseku nokti?"
On se okrete na drugu stranu i ponovo zakorai po sobi, drçHi jednu ruku u
Gçepu.
"Mi smo sveåtenici moi", ree on. "Bog, to je mo. No åto se tebe tie, mo
je trenuno samo re. Vreme je da stekneå predstavu o tome åta znai mo. Pre
svega treba da shvatiå da je mo kolektivna stvar. Jedinka je mona samo kad
prestane biti jedinka. Tebi je poznata parola Partije: 'sloboda je ropstvo.' Je li ti
padalo na pamet da se ona moçe itati i natraåke? Ropstvo je sloboda. Usamljen -
slobodan - ovek e uvek biti poraçen. Tako mora biti, jer je svakom ljudskom biu
sueno da umre, åto je najvei od svih poraza. Ali ako je u stanju da se potpuno,
do kraja potini ako se moçe utopiti u Partiju tako da su on i Partija jedno, onda je
svemoan i besmrtan. Drugo åto treba da shvatiå jeste da mo znai mo nad
ljudskim biima. Nad telom - ali pre svega nad duhom. Mo nad materijom -
spoljnom stvarnoåu, kako bi je ti nazvao - nema znaaja. Naåa vlast nad
materijom je ve apsolutna."
Vinston za trenutak zaboravi brojanik. On pokuåa da se podigne u sedei
stav, i uspe samo da se bolno istegne.
"Ali kako moçete imati vlast nad materijom?" eksplodira on. "Vi nemate vlast
ak ni nad klimom, ak ni nad silom teçe. Da i ne govorimo o bolestima, fizikom
bolu, smrti..."
O'Brajen ga uutka poretom ruke. "Mi imamo vlast nad materijom zato åto
imamo vlast nad duhom. Stvarnost je sadrçana u lobanji. Postepeno Hå nauiti,
Vinstone. Nema niega åto mi ne moçemo. Da budemo nevidljivi, da lebdimo u
vazduhu - åta god hoHå. Ja bih mogao uzleteti s ovog poda kao mehur sapunice kad
bih hteo. Ali neu, jer Partija to nee. Ti bi se morao okanuti tih shvatanja iz
devetnaestog veka o prirodnim zakonima. Mi pravimo prirodne zakone."
"Nije istina! Vi ne vladate ak ni ovom planetom. A Evroazija i Istazija? Njih
joå niste osvojili."

129. 'çordç Orvel – 1984.
129/151
"Nije vaçno. Pobediemo ih kad nam bude odgovaralo. No ak i da ih ne
pobedimo, åta bi to smetalo? Mi ih moçemo jednostavno iskljuiti iz svesti.
Okeanija je ceo svet."
"Ali i sama zemlja je samo zrnce praåine. A ovek je siXåan - bespomoan!
Otkad on postoji. Zemlja je milionima godina bila nenastanjena."
"Kojeåta. Zemlja je stara koliko i mi, niåta starije. Kako bi mogla biti
starija? Sve åto postoji, postoji samo kroz ljudsku svest."
"Ali stene su pune kostiju izumrlih çivotinja - mamuta, mastodonata i
ogromnih gmizavaca koji su postojali daleko pre nego åto se uopåte ulo za
oveka."
"Vinstone, jesi li ti video te kosti? Razume se da nisi. Njih su izmislili biolozi
iz devetnaestog veka. Pre oveka nije postojalo niåta. Posle oveka, ako on ikad
nestane s lica zemlje, nee biti nieg. Van oveka nepostoji niåta."
"Ali van nas je ceo kosmos. Pogledajte zvezde! Neke od njih su udaljene
milionima svetlosnih godina. One su nam zauvek van dohvata."
äta su zvezde?" ravnoduåno ree O'Brajen. "Plamici udaljeni koji kilomtar.
Da hoemo, mogli bismo stii do njih. Ili ih izbrisati. Zemlja je centar vasione.
Sunce i zvezde se okreu oko nje."
Vinston uini joå jedan grevit pokret. Ovog puta nije rekao niåta. O'Brajen
nastavi kao da odgovara na izreenu primedbu:
"Razume se, za izvesne svrhe to nije istina. Kad plovimo okeanom, ili kad
predviamo pomraenje, esto nam je pogodno da pretpostavimo da se zemlja
okree oko sunca i da su zvezde udaljene milione miliona kilometra. Ali åta s tim?
Misliå li da nismo u stanju da stvorimo dvostruki sistem astornomije? Zvezde mogu
biti i blizu i daleko, ve prema tome kako nam je potrebno. Misliå li da naåi
matematiari nisu tome dorasli? Jesi li zaboravio dvomisao?"
Vinston ponovo potonu u krevet. äta je god govorio, brz odgovor ga je lomio
kao tojaga. A ipak je znao, znao, da je u pravu. Verovanje da van sopstvenog duha
ne postoji niåta - pa valjda postoji neki nain da se dokaçe da je pogreåno? Zar nije
joå odavno u proålosti oboreno? Za to verovanje postojalo je ak i ime, ali ga se
nije mogao setiti. O'Brajenove usne, dok ga je posmatrao odozgo, iskriviåe se u blag
osmejak.
"Rekoh ti, Vinstone", ree on, "da si u metafizici slab. Re koje pokuåavaå da
se setiå jeste solipsizam. Ali greåLå. To nije solipsizam. Kolektivni solipsizam, ako
hoHå - to da. Ali to je druga stvar; ak sasvim suprotna. Ali skrenuli smo s pravca",
dodade on izmenjenim tonom. "Prava mo, mo za koju se mi moramo boriti i
danju i nou, nije mo nad stvarima nego nad ljudima." On zastade, i za trenutak
ponovo postade slian uitelju koji ispituje bistrog aka: "Kaçi mi, Vinstone, kako
jedan ovek uspostavlja svoju mo nad drugim?"
Vinston razmisli. "Primoravajui ga da pati", ree.
"Upravo tako. Primoravajui ga da pati. Nije dovoljna samo pokornost. Ako
ne pati, kako Hå znati da se pokorava tvojoj volji, a ne svojoj? Mo se sastoji u
nanoåenju bola i poniçenja. Mo se sastoji u tome da se ljudski duh razbije na
komade a potom sastavi u çeljeni oblik. Da li ti sad biva jasno kakav svet mi
stvaramo? Taj svet je potpuna suprotnost onim glupavim hedonistikim utopijama
koje su zamiåljali reformatori u proålosti. Svet straha, izdajstva i muke, svet u
kome se gazi i biva zgaçen, svet koji e s procesom rafiniranja postajati
nemilosrdniji. Napredak u naåem svetu znaLe napredak ka poveanju bola. Stare
civilizacije su tvrdile da se zasnivaju na ljubavi i pravdi. Naåa se zasniva na mrçnji.

130. 'çordç Orvel – 1984.
130/151
U naåem svetu nee biti drugih emocija od straha, gneva, trijufa i samouniçenja.
Sve ostalo emo uniåtiti - sve. Ve slamamo misaone navike koje su preçivele iz
perioda pre Revolucije. Raskinuli smo vezu izmeu deteta i roditelja, izmeu
oveka i oveka, i izmeu oveka i çene. Viåe se niko ne usuuje da veruje supruzi,
detetu, prijatelju. Deca e se oduzimati od majki po poroaju, kao jaja od
kokoåke. Seksualni instinkt e biti uniåten. Produçavanje vrste bie formalnost koja
e se obavljati jednom godiånje, kao åto se produçuje knjiçica za snabdevanje.
Ukinuemo orgazam. Naåi neurolozi upravo rade na tome. Nee biti odanosti, sem
odanosti Partiji. Nee biti ljubavi, sem ljubavi prema Velikom Bratu. Nee biti
smeha, sem smeha pobedioca nad pobeenim. Nee biti umetnosti, nee biti
knjiçevnosti, nee biti nauke. Kad postanemo svemoni, nauka nam viåe nee biti
potrebna. Nee biti razlike izmeu lepog i ruçnog. Nee biti radoznalosti nee biti
Xçivanja u çivotu. Sva konkurentska zadovoljstva bie uniåtena. Ali uvek - to nemoj
zaboraviti, Vinstone - uvek e biti opijenosti od moi, sve vee i sve suptilnije.
Uvek, u svakom trenutku postojae uzbuenje pobede, draç gaçenja po
neprijatelju koji je bespomoan. Ako hoHå sliku o budunosti, zamisli izmu kako
gazi ljudsko lice - zauvek."
On zastade, kao da je oekivao da e Vinston progovoriti. Vinston beåe
pokuåao da se ponovo utopi u povråinu kreveta. Nije mogao da izusti ni re. inilo
mu se da mu se srce sledilo. O'Brajen produçi:
"I zapamti da je to zauvek. Uvek e biti tog lica po kome treba gaziti.
Jeretik, neprijatelj druåtva, uvek e postojati da bismo ga mogli ponovo pobeivati
i poniçavati. Sve kroza åto si proåao otkako si nam dopao u ruke - sve e se to
nastaviti i to joå gore. äpijuniranja, izdaje, hapåenja, muenja, pogubljenja,
nestajanja, nee nikad prestati. Taj svet e biti svet straha isto koliko i trijumfa.
äto bude jaa, Partija e biti bezobzirnija; åto je slabiji otpor, to je jai
despotizam. Goldåtajn i njegove jeresi çivee veito. Svakog dana, svakog
trenutka, bie poraçavane, obezvreivane, ismevane, popljuvane - a ipak e uvek
preçivljavati. Ova drama koju sam s tobom igrao sedam godina odigravae se opet i
opet, generaciju za generacijom, uvek u sve suptilnijem obliku. Uvek emo imati
jeretika pred sobom, prepuåtenog nama na milost i nemilost, koji vriåti od bola,
slomljen, dostojan prezira - i koji e se na kraju potpuno pokajati, spasen od
samog sebe, koji e od svoje volje puziti do naåih stopa. To je svet koji
pripremamo, Vinstone. Svet pobede za pobedom, trijumfa za trijumfom;
beskrajnog pritiskanja, pritiskanja, pritiskanja na çivac moi. Vidim da poinjeå da
shvataå kako e taj svet izgledati. Ali na kraju Hå prevazii golo shvatanje.
PrihvatiHå ga i postati deo njega."
Vinston se beåe dovoljno povratio da moçe govoriti. "Ne moçete!" ree
slabim glasom.
äta misliå tom primedbom, Vinstone?"
"Ne moçete stvoriti takav svet koji ste mi sad opisali. To je san. Takav svet
je nemogu."
"Zaåto?"
"Nemogue je zasnovati jednu civilizaciju na strahu, mrçnji i surovosti."
"Zaåto ne?"
"Ne bi imala vitalnosti. Izvråila bi samoubistvo."
"Kojeåta. Ti si pod utiskom da mrçnja iscrpljuje viåe nego ljubav. Zaåto bi
bila takva? Pa i kad bi bila, åta onda? Recimo da mi reåimo da se istroåavamo brçe.
Recimo da ubrzamo tempo çivota tako da ljudi postanu senilni u tridesetoj godini.
Pa åta? Zar ne moçHå shvatiti da smrt jedinke nije smrt? Partija je besmrtna."

131. 'çordç Orvel – 1984.
131/151
Kao i obino, od njegovog glasa Vinston se oseti smlavljen i bespomoan.
Usto se bojao da e O'Brajen ponovo povui poluçicu na brojaniku. No ipak nije
mogao da uti. Slabaåno bez argumenata, bez iega åto bi ga podrçavalo sem
neiskazivog straha od onoga åto je O'Brajen rekao, on se vrati u nazad.
"Ne znam - ne tie me se. Nekako ete ve propasti. Neåto e vas ve
pobediti. Pobedie vas çivot."
"Mi vladamo çivotom, Vinstone, na svim njegovim nivoima. Ti zamiåljaå da
postoji neåto åto se zove ljudska priroda, åto e se razgneviti od naåih dela i
okrenuti protiv nas. Ali ljudsku prirodu stvaramo mi. ovek se moçe mesiti do
beskonanosti. Ili si se moçda vratio svom starom verovanju da e se proleteri ili
robovi dii i zbaciti nas. Izbaci to iz glave. Oni su bespomoni, kao çivotinje.
oveanstvo - to je Partija. Ostali su van njega; nevaçni su."
"Ne tie me se. Na kraju e vas potui. Pre ili posle e vas prozreti, a onda
e vas razbiti u paramparad."
"Vidiå li ti kakav dokaz da se to deåava?"
"Ne. Ja u to verujem. Znam da ete propasti. Postoji neåto u vasioni - ne
znam, neki duh, neki princip - åto nikad neete pobediti."
"Verujeå li ti u boga, Vinstone?"
"Ne."
"Pa åta je to onda, koji je taj princip koji e pobediti?"
"Ne znam. Duh oveka."
"A da li ti sebe smatraåovekom?"
"Da." "Ako jesi, Vinstone, onda si poslednji. Tvoja vrsta je izumrla;
naslednici smo mi. Shvataå li da si sam? Ti si van istorije, ti ne postojiå." Ponaåanje
mu se promeni; on ree neåto grublje: "I smatraå se moralno viåim od nas, s naåim
laçima i naåom svirepoåu?"
"Da, smatram se viåim."
O'Brajen ne ree niåta. Govorila su neka druga dva glasa. Posle jednog
trenutka Vinston primeti da je jedan od tih glasova njegov. To åto se ulo bilo je
magnetofonski snimak razgovora koji je vodio s O'Brajenom one veeri kad je
pristupio Bratstvu. On se sad u kako obeava da e lagati, krasti, falsifikovati,
ubijati, podsticati uzimanje droga i prostituciju, åiriti venerine bolesti, baciti
vitriol deci u lice. O'Brajen uini kratak, nestrpljiv pokret, kao da bi rekao da je
stvar nevredna prikazivanja. Zatim okrete prekida i glasovi uutaåe.
"Ustani s kreveta", ree.
Veze se behu olabavile. Vinston se spusti na pod i nesigurno uspravi.
"Ti si poslednji ovek", ree O'Brajen. "Ti si zatoenik ljudskog duha.
VideHå se kakav si. Skini odeu."
Vinston odreåi komad kanapa koji mu je drçao kombinezon. Patent-zatvara
su mu odavno bili iåupali. Nije se mogao setiti da li je i jedan put skinuo svu odeu
sa sebe otkako su ga uhapsili. Ispod kombinezona telo su mu obavijale prljave
çXkaste krpe, koje on jedva prepoznade kao ostatke donjeg rublja. Dok ih je
skidao sa sebe, on primeti trokrilno ogledalo na suprotnom kraju sobe. Pribliçi mu
se, zatim se zaustavi u pola koraka. Iz grla mu se beåe oteo nehotian krik.
"Hajde, hajde", ree O'Brajen. "Stani izmeu krila. VideHå se i sa strane."
Vinston beåe zastao jer ga je bilo strah. Prema njemu je iåla povijena siva,
kosturna prilika. Plaåio je viåe njen izgled nego samo saznanje da je ta prilika on.

132. 'çordç Orvel – 1984.
132/151
On se pribliçi staklu. Lice te spodobe izgledalo je izbaeno upolje zbog pognutog
drçanja. Izgubljeno, hapåeniko lice sa vorugavim elom koje je prelazilo u elavo
teme, iskrivljen nos i jagodice stuenog izgleda iznad kojih su oi bile uçarene i
blede. Obrazi su bili izborani, a usta izgledala upala. Svakako je posredi bilo
njegovo lice, ali mu se inilo da se ono promenilo manje nego on u sebi. Ono åto bi
se na njemu videlo bilo bi drukije od onog åto je oseao. Bio je delimino
Relavio. U prvom trenutku je pomislio da je posiveo, ali sivo mu je bilo samo
teme. Sem ruku i druga lica celo mu je telo bilo sivo od davnaånje prljavåtine koja
se upila u koçu. Ovde-onde pod prljavåtinom videle su se crvene brazgotine od
rana, a kod lanaka je proåireno mesto na veni bilo zapaljena masa s koje se
ljuåtila koça. No istinski ga je prestravilo to åto mu je telo bilo toliko smråalo.
Grudni koå mu je bio uzan kao u kostura; noge su se bile tako istanjile da su u
kolenu bile åire nego u butini. Sad je video åta je O'Brajen mislio o vienju sa
strane. Krivina kime je zaprepaåivala. Mråava ramena su bila pognuta, inei od
grudi ulegnue, tanki vrat kao da se savijao nadvoje pod teçinom lobanje. Da je
trebalo pogaati, rekao bi da je u pitanju telo åezdesetogodiånjaka koji pati od
kakve opake bolesti.
"Ponekad si mislio", ree O'Brajen, "da moje lice - lice lana Uçe partije -
izgleda staro i istroåeno. äta misliå o svom!"
On zgrabi Vinstona za rame i obrte ga tako da se naRåe licem u lice.
"Pogledaj u kakvom si stanju!" ree on. "Pogledaj tu prljavåtinu po celom
telu. Pogledaj to blato izmeu prstiju na nogama. Pogledaj tu odvratnu ranu na
nozi iz koje ti se cedi gnoj. Primeujeå li da zaudaraå kao jarac? Verovatno viåe i ne
primeujeå. Pogledaj koliko si smråao. Vidiå li? Mogu da sastavim palac i kaçiprst
oko tvoje miåice. Mogao bih ti prelomiti vrat kao åargarepu. Znaå li da si izgubio
dvadeset pet kilograma otkako si nam pao u ruke? ak ti i kosa opada, u celim
pramenovima. Gledaj!" On dohvati Vinstona za kosu i povue; u ruci mu ostade
pramen dlaka. "Otvori usta. Devet, deset, jedanaest - imaå joå jedanaest zuba.
Koliko si imao kad si doåao ovamo? I ovo malo åto ti je ostalo ispada ti iz glave.
Gledaj!"
On dohvati jedan od Vinstonovih preostalih prednjih zuba izmeu snaçnog
palca i kaçiprsta. Kroz Vinstonovu vilicu sevnu bol. O'Brajen mu beåe iåupao zub iz
korena. Zatim ga baci preko elije.
"Truliå", ree on, "raspadaå se. äta si ti? Vrea ubreta. Sad se okreni i
ponovo pogledaj u ogledalo. Vidiå li tu spodobu koja te gleda? To je poslednji
ovek. Ako si ti ovek, onda je to oveanstvo. A sad se obuci."
Sporim, krutim pokretima, Vinston se poe oblaiti. Do tada nije primeivao
koliko je mråav i slab. U glavi mu se vrtela samo jedna misao: da se u zatvoru
nalazi duçe nego åto mu se inilo. Zatim ga, dok je ponovo navlaio svoje bedne
krpe, iznenada preplavi saçaljenje prema svom upropaåenom telu. Pre no åto je
postao svestan åta ini, on se skljoka na stoliicu koja je stajala pored kreveta i
briznu u pla. Bio je svestan svoje ruçnoe, svoje nespretnosti - sveçanj kostiju u
odvratnom prljavom rublju koji sedi i plae pod grubim belim svetlom - ali se nije
mogao zaustaviti. O'Brajen mu poloçi ruke na rame, gotovo ljubazno.
"Nee to veno trajati", ree on. "MoçHå se spasti kad god zaçeliå. Sve zavisi
od tebe."
"Vi ste to uinili?" zajeca Vinston. "Vi ste me doveli u ovo stanje."
"Ne, Vinstone, ti si sam sebe doveo do njega. To si prihvatio kad si krenuo
protiv Partije. Sve je to bilo sadrçano u tvom prvom delu. Nije se desilo niåta åto
nisi i sam predvideo."

133. 'çordç Orvel – 1984.
133/151
On zastade, zatim produçi:
"Potukli smo te, Vinstone. Slomili smo te. Video si kakvo ti je telo. Duh ti je
u istom stanju. Ne mislimo da ti je ostalo joå mnogo ponosa. Tukli su te, batinali,
vreali; vriåtao si od bola, valjao si se na podu u sopstvenoj krvi i bljuvotini. Cvilio
si za milost, izdao si sve i svakoga. MoçHå li mi navesti ijedno poniçenje kroz koje
nisi proåao?"
Vinston beåe prestao da plae, mada su mu se suze i dalje cedile iz oiju.
On podiçe pogled ka O'Brajenu.
"Nisam izdao Dçuliju", ree.
O'Brajen ga zamiåljeno pogleda odozgo. "Ne", ree on. "ne; to stoji. Nisi
izdao Dçuliju."
Ono udno poåtovanje prema O'Brajenu, koje niåta nije moglo uniåtiti,
ponovo zapljusnu Vinstonovo srce. Kako je inteligentan, pomisli on, kako je
inteligentan! Nikad se nije desilo da O'Brajen ne shvati åta mu on kaçe. Svako drugi
bi mu smesta odvratio da je izdao Dçuliju. Jer åta nisu iscedili iz njega pod
mukama? Rekao im je sve åto je znao o njoj, o njenim navikama, njenom
karakteru, proålosti; priznao je gozbe namirnicama sa crne berze, blud, maglovite
planove protiv Partije - sve. A ipak, u onom smislu koji je davao toj rei, ipak je
nije izdao. Nije prestao da je voli; oseanja koja je imao prema njoj ostala su ista.
O'Brajen je bez objaånjenja razumeo åta je on mislio.
"Recite mi", upita ga Vinston, "hoe li me skoro streljati?"
"Dotle moçe potrajati joå dugo", ree O'Brajen. "Ti si teçak sluaj. Ali ne
gubi nadu. Mi izleimo svakog, pre ili posle. Na kraju emo te streljati."
4.
Bilo mu je mnogo bolje. Popravljao se i jaao iz dana u dan, ako se moglo
govoriti o danima.
Belo svetlo i zujanje ostali su nepromenjeni, ali elija je bila neåto udobnija
nego ostale u kojima je bio. Na krevetu od dasaka bio je duåek i jastuk; imao je i
stoliicu. Bili su ga okupali, a potom ga prilino esto puåtali da se pere u limenom
lavoru. ak su mu davali i tople vode da se pere. Dali su mu novo rublje i ist
kombinezon, mazali su mu oteenu venu nekom maåu koja je ublaçavala svrab.
Izvadili su mu preostale zube i dali veåtaku vilicu.
Proålo je mnogo nedelja, ako ne i meseci. Da je bio imalo zainteresovan,
mogao je da prati proticanje vremena, jer su ga hranili u razmacima koji su
izgledali pravilni. Procenjivao je da mu daju tri obroka na dvadeset etiri asa;
ponekad se maglovito pitao da li ga hrane nou ili danju. Hrana je zaudo bila
dobra, s mesom za svaki trei obrok. Jednom su mu dali ak i kutiju cigareta.
äibica nije imao, ali mu je veito utljivi straçar davao vatre. Prvi put kad je
pokuåao da puåi beåe mu pripala muka, ali nije popustio. Kutija mu je potrajala
dugo: puåio je samo po pola cigarete posle svakog obroka.
Dali su mu tablicu za iji je jedan ugao bila privezana kriçulja. Ispoetka ih
nije upotrebljavao. ak i budan, bio je u potpunoj apatiji. esto bi izmeu dva
obroka odleçao gotovo ne pokreXi se, as spavajui a as se budei u nejasne
fantazije u kojima je i otvoriti oi bilo previåe. Joå odavno je bio navikao da spava
s jakim svetlom na licu. Nije mu smetalo; jedina je razlika bila u tome åto su mu
snovi bili povezaniji. Celo to vreme sanjao je mnogo, i uvek lepe snove. Bio je u
Zlatnom kraju, ili sedeo meu velianstvenim ruåevinama osvetljenim suncem, s
majkom, sa Dçulijom, s O'Brajenom - nije radio niåta, prosto je sedeo na suncu i
razgovarao s njima o mirnim snovima. Sad kad je podsticaj koji je davao bol bio

134. 'çordç Orvel – 1984.
134/151
uklonjen, inilo se da je izgubio mo intelektualnog naprezanja. Nije mu bilo
dosadno, nije imao çelje za razgovorom ili razonodom. Prosto biti sam, ne biti
tuen ni sasluåavan, biti sit i sav ist, savråeno ga je zadovoljavalo.
Postepeno je poeo da provodi sve manje vremena u snu, ali joå uvek ga
niåta nije gonilo da ustaje. æeleo je jedino da mirno leçi i osea kako mu se u telu
skuplja snaga. Opipavao bi se ovde-onde, nastojei da se uveri da to nije iluzija, da
mu se miåLi zaista debljaju a koça zateçe. Najzad se uspostavi van svake sumnje
da se popravio; noge su mu u butinama bile neporecivo deblje nego u kolenima.
Posle toga, ispoetka s oklevanjem, on poe redovno izvoditi veçbe. Uskoro je bio u
stanju da pree tri kilometra, merei ih koracima po eliji, i ugnuta ramena mu se
poHåe ispravljati. Onda pokuåa da radi komplikovanije veçbe; tu se zaprepasti i
ponizi otkrivåi åta sve nije sposoban da uradi. Nije mogao da se kree brçe no
hodom, nije mogao da drçi stoliicu u ispruçenoj ruci, nije mogao da stoji na
jednoj nozi a da ne izgubi ravnoteçu. Xnuvåi, otkri da se moçe uspraviti na
jedvite jade, s uçasnim bolovima u butinama i listovima. Leçe potrbuåke i pokuåa
da se podigne rukama. Nije vredelo: nije se mogao pomai ni za centimetar. No
posle nekoliko dana - posle nekoliko obroka - ak i taj poduhvat mu poe za rukom.
Doe vreme kad je bio u stanju da se tako podigne åest puta uzastopce. Poe se
ak ponositi svojim telom i gajiti povremeno verovanje da mu se i lice vraa u
preDånje stanje. Jedino kad bi sluajno stavio ruku na elavo teme setio bi se
izboranog, ruåevnog lica koje ga je onog dana pogledalo iz ogledala.
Duh mu postade aktivniji. On sede na krevet od dasaka navalivåi se leima
na zid, s tablicom na kolenima, i smiåljeno se dade na posao da se prevaspita.
Bilo je sasvim jasno da je kaputilirao. Sad vide da je u stvari poeo
kapitulirati joå davno pre no åto je doneo tu odluku. Od trenutka kad se naåao u
zgradi Ministarstva ljubavi, da, ak i tokom onih minuta kad su on i Dçulija stajali
bespomono dok im je gvozdeni glas govorio åta da rade, shvatio je svu
lakoumnost, svu povrånost svog pokuåaja da se usprotivi moi Partije. Sad je znao
da ga je svih tih sedam godina Policija misli posmatrala kao isenkta pod lupom.
Nije bilo nijednog fizikog ina, nijedne izgovorene rei, koje nisu primetili,
nijednog misaonog procesa koji nisu bili u stanju da pogode. ak su i ono beliasto
zrnce praåine na koricama dnevnika uvek paçljivo vraali na mesto. Puåtali su mu
magnetofonske snimke, pokazivali fotografije. Na nekima su bili on i Dçulija
zajedno, Da, ak i... Viåe se nije mogao boriti protiv Partije. Osim toga, Partija je
bila u pravu. Tako je moralo biti: kako bi besmrtni, kolektivni mozak mogao da
pogreåi? Kojim se spoljnim merilom mogu proveravati njegovi zakljuci? Duåevno
zdravlje je stvar statistike. U pitanju je samo to da se naui misliti onako kako oni
misle. Samo åto...!
Kriçulja mu se meu prstima inila debela i nezgrapna. On poe zapisivati
misli koje su mu dolazile u glavu. Prvo napisa krupnim, neposrednim åtampanim
slovima:
SLOBODA JE ROPSTVO
Zatim gotovo bez predaha ispisa ispod toga:
DVA I DVA SU PET

135. 'çordç Orvel – 1984.
135/151
Ali tu se pojavi neka prepreka. Kao da je uzmicao pred neim, duh mu se
nije mogao usredsrediti. Znao je da zna åta je na redu, ali se za trenutak nije
mogao setiti. Uspe da se seti samo svesnim naporom; misao mu nije doåla sama od
sebe. On napisa:
BOG JE MO
Prihvatao je sve. Proålost je izmenjiva. Proålost se nikad nije menjala.
Okeanije je u ratu s Istazijom, Okeanija je oduvek u ratu s Istazijom. Dçons,
Aronson i Raterford su krivi za sve ime ih je optuçba teretila. On nikad nije video
fotografiju koja je pobijala njihovu krivicu. Ona uopåte nije ni postojala; on ju je
izmislio. Setio se da se seao protivrenih stvari, no to su bile laçne uspomene,
proizvodi samozavaravanja. Kako je sve to bilo lako! Treba se samo predati; sve
ostalo dolazi samo po sebi. To je kao kad ovek pliva uz struju koja ga gura natrag
ma koliko se naprezao, a zatim najednom reåi da se okrene i poe niza struju
umesto protiv nje. Niåta se nije menjalo sem plivaevog poloçaja: ono
predodreeno je u svakom sluaju ekalo na kraju. Sve je bilo lako sem...!
Sve moçe biti istina. Takozvani prirodni zakoni su kojeåtarija. Zemljina teça
je besmislica. "Ja bih mogao", rekao mu je O'Brajen, "uzleteti s ovog poda kao
mehur sapunice, kad bih hteo." Vinston to razradi. "Ako on misli da je uzleteo s
poda, i ako ja u isto vreme mislim da ga vidim kako uzlee, onda se to zaista
deåava." Odjednom, kao potopljena olupina koja se najednom probija na povråinu
vode, u glavu mu se probi misao: "Ne deåava se. Mi samo zamiåljamo da se deåava.
To je halucinacija." On je smesta odgurnu u stranu. Greåka je bila oigledna.
Podrazumevalo se da postoji 'stvarni' svet gde su se odvijala 'stvarna' zbivanja. Ali
kako takav svet moçe postojati? äta znamo o bilo emu, sem onoga åto saznajemo
preko svog duha? Sve åto se dogaa, dogaa se u duhu. äta god se deåava u duhu,
odista se deåava.
Nije imao teåkoa da ukloni tu greåku; nije bio ni u opasnosti da joj
podlegne. On ipak shvati da mu ta misao nije ni trebalo da doe u pamet. Duh
treba da stvori sebi neku slepu mrlju kad god se ukaçe kakva opasna misao. Taj
proces bi trebalo da bude automatski, instinktivan. U novogovoru se zvao
zlostavljanje.
On se dade na veçbanje u zlostavljanju. Predstavi sebi tvrdnje 'Partija kaçe
da je zemlja pljosnata', 'Partija kaçe da je led teçi od vode' - i izveçba se da ne
primeuje ili da ne shvata argumente koji su tome protivreili. Nije bilo lako. Bila
je potrebna velika mo rezonovanja i improvizacije. Na primer, aritmetiki
problemi koji su proizilazili iz tvrdnje 'dva i dva su pet' bili su van njegovih
intelektualnih moi. Bila je takoe potrebna i izvesna duhovna gimnastika,
sposobnost da se u jednom trenutku primenjuje najsuptilnija logika, a u drugom
previaju i najgrublje logike greåke. Glupost je bila isto toliko potrebna koliko i
inteligencija, i isto toliko teåko dostiçna.
Jednog dana - mada 'jednog dana' nije pravi izraz; moglo je isto tako biti i
pola noi; dakle: jednom - on zapade u udno, blaçeno sanjarenje. Iåao je
hodnikom oekujui metak. Znao je da e ga idueg trenutka metak pogoditi. Sve
je bilo sreeno, izglaeno, pomireno. Nije viåe bilo sumnji, prepirki, bola, straha.
Telo mu je bilo zdravo i snaçno. Hodao je lakim koracima, s radoåu od kretanja i
oseanjem da hoda po suncu. Viåe nije bio u uzanim belim hodnicima Ministarstva
ljubavi nego u onom ogromnom prolazu obasjanom suncem, åirokom itav
kilometar, kojim je prolazio u delirijumu izazvanom drogom. Bio je u Zlatnom
kraju i hodao putanjom preko starog paånjaka koji su zeevi sav obrstili. Oseao je

136. 'çordç Orvel – 1984.
136/151
kratku gipku travu pod nogama i sunce na licu. Na ivici poljane blago su se njihali
brestovi, a negde iza njih bio je potoL u ijim su se zelenim virovima ispod vrba
igrale ribice.
Odjednom se trçe, sav uçasnut. Po kimi mu izbi znoj. Bio je uo svoj glasni
krik:
"Dçulija! Dçulija! Dçulija! Dçulija, ljubavi moja! Dçulija!"
Za trenutak ga salete halucinacija: vide je pred sobom. inilo se da nije
samo s njim, nego u njemu. Bilo mu je kao da mu je uåla u samo tkivo koçe. Tog
trenutka ju je voleo daleko viåe nego kad su bili zajedno i slobodni. Isto tako je
znao da je ona negde çiva i da joj je potrebna njegova pomo.
On ponovo leçe i pokuåa da se pribere. äta je to uradio? Koliko e godina
ovaj trenutak slabosti dodati njegovom zatoeniåtvu?
Joå jedan trenutak, i on e uti bat izama u hodniku. Oni nee pustiti da
ovaj izliv proe nekaçnjeno. Sad znaju, ako nisu i od ranije znali, da on kråi
sporazum koji je zakljuio s njima. Pokorio se Partiji ali je joå uvek mrzi. U
proålosti je pod maskom konformiste nosio jeretiki duh. Sad se povukao korak
dalje: u duhu se predao, ali se nadao da e duåu ouvati netaknutu. Zna da nije u
pravu, ali viåe voli da ne bude. Oni e to razumeti - O'Brajen e razumeti. Sve je
iziålo na videlo u tom jednom jedinom glupavom kriku.
Morae da pone ispoetka. To moçe potrajati godinama. On pree rukom
preko lica, trudei se da upamti novi oblik. U obrazima su bile duboke bore
jagodice su pod rukom bile oåtre, nos spljoåten. Osim toga, otkako se poslednji put
video u ogledalu, dobio je i nove vilice. Nije lako odrçati nedokuiv izraz na licu
kad ovek ne zna kako mu lice izgleda. U svakom sluaju, sama kontrola nad
crtama lica nije dovoljna. On prvi put shvati da ovek koji hoe da sauva tajnu
mora da je sakrije i od samog sebe. Mora sve vreme znati da je ona tu, ali ne sme
je, dokle god ne postane potrebna, pustiti da u bilo kom obliku kome se moçe dati
ime prodre u svest. Od sad mora da ima ne samo ispravne misli nego i ispravna
oseanja, ispravne snove. A sve to vreme mora uvati mrçnju u sebi, kao grudvu
materije koja je deo njega, a ipak nepovezana s njim kao cistu.
Jednog dana e odluiti da ga streljaju. Ne moçe se znati kad, ali se
nekoliko sekundi unapred moçe pogoditi. Pucaju uvek s lea kad ovek ide
hodnikom. Deset sekundi e biti dosta. Za to vreme se svet u njemu moçe
preokrenuti. I onda, najednom, bez ijedne rei, bez zastajanja u hodu, bez
promene i u jednoj jedinoj crti lica - najednom e kamuflaça spasti i: bum! opalie
topovi njegove mrçnje. Mrçnja e ga ispuniti kao ogroman praåtav plamen. I u tom
istom trenutku: bum! Opalie metak, prekasno - ili prerano. Pre nego åto mu budu
pridobili mozak, oni e ga razneti. Jeretika misao e biti nekaçnjena, nepokajana,
van njihovog domaåaja zauvek. Oni e probuåiti rupu u svom sopstvenom
savråenstvu. Umreti mrzei ih - to je sloboda.
On zatvori oi. To je bilo teçe nego prihvatiti intelektualnu disciplinu. U
pitanju je bilo samoponiçenje, samosakaenje. Morae da zaroni u najgnusniju
gnusobu. äta joå ima straånije, åta joå ima gadnije? On pomisli na Velikog Brata.
Ogromno lice (zato åto se stalno vialo na plakatima uvek se inilo da ima metar u
åirinu) sa gustim crnim brkovima i oima koje su pratile oveka, izie mu pred oi
kao samo od sebe. Koje je njegovo pravo oseanje prema Velikom Bratu?
U hodniku se u teçak bat izama. elina vrata se otvoriåe s treskom. U
eliju ue O'Brajen. Iza njega je stajao oficir voåtana lica i straçari u crnoj
uniformi.
"Ustani", ree O'Brajen. "Hodi ovamo."

137. 'çordç Orvel – 1984.
137/151
Vinston stade pred njega. O'Brajen ga dohvati snaçnim rukama za ramena i
unese mu se u lice.
"Mislio si da me prevariå", ree on. "To ti je bilo glupo. Ispravi se. Pogledaj
me u lice."
On zastade, zatim nastavi blaçim glasom:
"Oporavljaå se. Intelektualno, s tobom je gotovo sve kako treba. Nisi
napredovao jedino emocionalno. Reci mi, Vinstone - i zapamti, bez laçi; ti znaå da
uvek primeujem laç - reci mi: koje je tvoje pravo oseanje prema Velikom Bratu?"
"Mrzim ga."
"Mrziå ga. Dobro. Znai da je doålo vreme da nauLå i poslednji korak. Moraå
zavoleti Velikog Brata. Nije dovoljno da mu se samo pokoravaå; moraå ga voleti."
On pusti Vinstona blago ga gurnuvåi prema straçarima.
"Soba sto jedan", ree.
5.
U svakoj fazi svog zatoeniåtva znao je, ili mu se inilo da zna, na kom se
mestu te zgrade bez prozora nalazi. Verovatno je bilo malih razlika u vazduånom
pritisku. elije gde su ga straçari tukli bile su pod zemljom. Soba u kojoj ga je
O'Brajen sasluåavo bila je visoko, blizu krova. Ova prostorija je bila mnogo metara
pod zemljom, na najdubljem mestu dokle se moçe doi.
Bila je vea od skoro svih ostalih elija u kojima je bio. No on je jedva i
primeivao okolinu. Primetio je jedino da su pravo ispred njega bila dva stoLa,
oba pokrivena zelenom ojom. Jedan je bio na svega metar-dva ispred njega, a
drugi neåto dalje, blizu vrata. Bio je u sedeem stavu privezan za stolicu tako
vrsto da nije mogao pokrenuti niåta, ak ni glavu. Glavu mu je otpozadi neåto
stezalo tako da je morao gledati pravo preda se.
Za trenutak je bio sam, zatim se vrata otvoriåe i O'Brajen ue.
"Jednom si me pitao", ree O'Brajen, "åta je u sobi sto jedan. Ja sam ti
rekao da odgovor znaå i sam. Svi znaju. U sobi sto jedna je najgora stvar na svetu."
Vrata se ponovo otvoriåe. Ue straçar koji je nosio neåto od çice, neku
kutiju ili korpu. On je stavio na udaljeniji sto. Od O'Brajena Vinston nije mogao da
vidi åta je to.
"Najgora stvar na svetu", ree O'Brajen, "varira zavisno od jedinke. Za nekog
je to biti çiv zakopan, za drugog biti spaljen, ili udaviti se, ili biti nabijen na kolac,
ili pedeset drugih smrti. Ima sluajeva kad je najgora stvar na svetu neåto sasvim
beznaajno, ak ni ne smrtonosno."
On se beåe malo pomerio u stranu tako da je Vinston mogao bolje videti
onaj predmet na stolu. To je bio etvrtasti kavez od çice, s ruicom neåto nalik na
maevalaku masku, s udubljenom stranom napolju. Iako je kavez leçao tri-etiri
metra od njega, Vinston vide da je uzduçnom pregradom podeljen na dvoje, i da se
u svakom odeljku nalazi po jedan stvor. To su bili pacovi.
"U tvom sluaju", ree O'Brajen, "najgora stvar na svetu su pacovi."
Joå im je video kavez, kroz Vinstona je proåla neka jeza predoseanja,
neki strah od neznano ega. No tog trenutka mu najednom postade jasno åta znai
onaj maskoliki deo. Utroba kao da mu se pretvori u vodu.
"Ne moçete!" kriknu on visokim, napuklim glasom. "Ne biste valjda! Ne biste
valjda! Pa to je nemogue."

138. 'çordç Orvel – 1984.
138/151
"Da li se seDå", ree O'Brajen, "trenutka panike koji ti je dolazio u snovima?
Ispred tebe je bio zid mraka, a u uåima ti je bualo. S druge strane zida nalazilo se
neåto uçasno. Znao si da znaååta je to, ali se nisi usuivao da mu pogledaå u oi. S
druge strane zida su se nalazili pacovi."
"O'Brajene!" ree Vinston napreçXi se da ovlada svojim glasom. "Vi znate da
to nije potrebno. äta traçite od mene?"
O'Brajen mu ne dade neposredan odgovor. Najzad progovori, onako
Xiteljski kako je ponekad imao obiaj. Gledao je zamiåljeno nekud u daljinu, kao
da se obraa publici iza Vinstonovih lea.
"Sam po sebi", ree on, "bol nije uvek dovoljan. Ima situacija u kojima se
ovek odupire bolu, ak i dok ne izdahne. Ali za svakog postoji neåto neizdrçljivo -
neåto o emu se ne moçe ni misliti. To nema veze sa hrabroåu i kukavilukom.
ovek koji pada s neke visine nije kukavica ako se u padu uhvati za uçe. ovek koji
izranja iz duboke vode nije kukavica ako napuni plua vazduhom. To je
jednostavno instinkt koji se ne moçe uniåtiti. Isti je sluaj s pacovima. Za tebe, oni
su neizdrçljivi. Oni predstavljaju oblik pritiska kome se ne moçHå odupreti, ak i
kad bi hteo. Stoga Hå uiniti ono åto se od tebe traçi."
"Ali åta, åta? Kako u to uiniti ako ne znam åta je?"
O'Brajen podiçe kavez i premesti ga na bliçi sto, spustivåi ga paçljivo na
oju. Vinstonu zapiåta krv u uåima. Imao je oseanje da sedi u potpunoj
usamljenosti. Nalazio se usred ogromne puste ravnice, ravne pustinje natopljene
suncem, preko koje su mu svi zvuci dolazili iz neizmernih daljina. No ipak je kavez
s pacovima bio nepuna dva metra od njega. Pacovi su bili ogromni. Bili su u onom
dobu kad im njuåka postaje tupa i krvoçedna a krzno prelazi iz sive boje u mrku.
"Iako je glodar", ree O'Brajen, joå uvek se obraajui nevidljivoj publici,
"pacov je mesoçder. To znaå. uo si åta se deåava u siromaånim etvrtima ovog
grada. Ima ulica gde çene ne smeju da ostave malo dete samo u kui, ak ni na
nekoliko minuta, jer bi ga inae pacovi svakako napali. U vrlo kratkom roku
oglodali bi ga do kostiju. Oni takoe napadaju bolesnike i samrtnike. Sa
zaXujuom inteligencijom raspoznaju koji se ljudi ne mogu braniti."
Iz kaveza se zau çestoka cika. Vinstonu se uini da dopire izdaleka. Pacovi
su se tukli; pokuåavali su da se dohvate jedno drugog kroz pregradu. On u i duboko
Rajniko stenjanje. Uini mu se da i ono dolazi odnekud van njega.
O'Brajen podiçe kavez i u istom trenutku pritisnu neåto na njemu. Neåto
åkoljocnu. Vinston se izbezumljeno napreçe da se otrgne sa stolice. Nije vredelo:
svaki deo tela, ak i glava, bili su vrsto stegnuti. O'Brajen primae kavez na nepun
metar od Vinstonovog lica.
"Pritisnuo sam prvu polugu", ree on. "Konstrukcija ovog kaveza ti je jasna.
Maska e ti nalei na lice, ne ostavljajui nikakav izlaz. Kad pritisnem ovu drugu
polugu, vrata kaveza e se podii. Izgladnele çivotinje e izleteti kao meci. Jesi li
kad video pacova u skoku? Naletee ti na lice i odmah zagristi u njega. Neki put idu
pravo na oi. Neki put progrizu kroz obraze i navale na jezik."
Kavez se primicao; ve je bio sasvim blizu. Vinston u niz oåtrih krika koji
kao da su dolazili iz vazduha iznad njegove glave. Ipak se çestoko borio protiv
panike. Smisliti, smisliti neåto makar u preostalom deliu sekunde - jedina nada je
bila u tome. Odjednom ga po nozdrvama udari odvratan ustajao zadah çivotinja. U
njemu se uskomeåa munina; on se gotovo onesvesti. Sve se bilo pomrailo. Za
trenutak je bio izvan sebe, çivotinja koja urla. No ipak izroni iz mraka grevito se
drçHi jedne misli. Moçe se spasiti na jedan jedini nain. Mora podmetnuti neko
drugo ljudsko bie, telo nekog drugog ljudskog bia, izmeu sebe i pacova.

139. 'çordç Orvel – 1984.
139/151
Krug maske je ve bio toliko blizu da se od njega nije videlo viåe niåta.
Vratanca od çice bila su mu na svega dva-tri pedlja od lica. Pacovi su znali åta se
sprema. Jedan je poskakivao, a drugi, stari olinjali deda iz kanalizacije, stajao
uspravno, steçXi ruçLastim åapama åipke kaveza, i krvoçedno njuåkao. Vinston
vide brkove i çute zube. Ponovo ga zahvati crna panika. Bio je slep, bespomoan,
bez misli.
"To je bila uobiajena kazna u vreme kineskog carstva." ree O'Brajen,
didaktiki kao i pre.
Maska mu se navlaila na lice. æica mu se oHåa o obraz. A onda - ne, to nije
bilo olakåanje, samo nada, siXåan komadi nade. Prekasno, moçda prekasno. No
on beåe najednom shvatio da na celom svetu postoji samo jedno bie na koje moçe
da prenese svoju kaznu - jedno jedino telo koje moçe da gurne izmeu sebe i
pacova. I poe izbezumljeno urlati, ponavljati iz sveg glasa:
"Dçuliji! Dçuliji! Ne meni! Dçuliji! Svejedno mi je åta ete joj! Iskidajte joj
lice, oderite je do kostiju. Ne meni! Dçuliji! Ne meni!"
Padao je unazad, u neizmerne dubine, sve dalje od pacova. Joå uvek je bio
privezan za stolicu, ali beåe propao kroz pod, kroz zidove zgrade, kroz zemlju, kroz
okeane, kroz atmosferu, u vasionu, u meuzvezdani prostor - sve dalje, dalje,
dalje od pacova. Bio je udaljen neznano koliko svetlosnih godina, ali O'Brajen je i
dalje stajao uz njega. Joå uvek je oseao hladnou çice na obrazu. Ali kroz tamu
koja ga je obavijala on u joå jedno metalno åkoljocanje. Znao je da su se vratanca
zatvorila a ne otvorila.
6.
Kafana Pod kestenom bila je gotovo prazna. Padajui koso kroz prozor, çut
sunev zrak je padao na praånjave ploe stolova. Bilo je petnaest asova; samotno
doba dana. Iz telekrana se cedila muzika metalnog zvuka.
Vinston je sedeo u svom uobiajenom uglu, zagledan u praznu Dåu. Katkad
bi podigao pogled na ogromno lice koje ga je gledalo sa suprotnog zida. Ispod njega
je pisalo VELIKI BRAT TE POSMATRA. Kelner se pojavi nepozvan i napuni mu Dåu
Gçinom Pobeda, istresavåi u nju i nekoliko kapljica iz druge boce kroz iji je
zapuåD prolazila cevica.To je bio saharin s karanfiliem, specijalitet kafane.
Vinston je sluåao telekran. Iz njega je trenutno izlazila samo muzika, ali
svakog asa se oekivao specijalni bilten Ministarstva mira. Novosti s afrikog
fronta bile su krajnje uznemirujue. Brige o tom frontu vraale su mu se celog
dana. Jedna evroazijska armija (Okeanija je u ratu s Evroazijom; Okeanija je
oduvek u ratu s Evroazijom) kretala se na jug stravinom brzinom. Podnevni bilten
nije pominjao nijednu odreenu oblast, no bilo je verovatno da se borbe ve vode
oko uåa Konga. Brazavil i Leopoldvil su bili u opasnosti. Nije se moralo gledati na
mapu da bi se shvatilo åta to znai. Nije u pitanju bio samo gubitak centralne
Afrike; prvi put u celom ratu bila je ugroçena i sama teritorija Okeanije.
U njemu planu neko jako oseanje, ne sasvim strah nego neko neodreeno
uzbuenje, zatim se zagasi. On prestade misliti o ratu. Tih dana se nije mogao
koncentrisati ni na åta duçe od nekoliko trenutaka. On podiçe Dåu i ispi je u
jednom gutljaju. Kao i uvek, dçin ga protrese, gotovo natera da povrati. Pie je
bilo odvratno. Karanfili i saharin, koji su, onako otuçni, ve i sami bili gadni, nisu
mogli da sakriju tupi uljasti miris; a najgore je od svega bilo to åto mu je miris
Gçina, koji ga je pratio dan i no, bio u svesti neraskidivo vezan sa zadahom onih...
Nikad ih nije imenovao, ak ni u mislima; koliko mu je bilo mogue, nije ih
ni zamiåljao. Oni su bili neåto ega je samo upola bio svestan, neåto åto mu se

140. 'çordç Orvel – 1984.
140/151
vrzma tik uz lice, neki miris koji mu se uporno drçao nozdrva. Dok se dçin u njemu
dizao, od podrignu kroz ljubiaste usne. Otkako su ga pustili bio se ugojio, pa ak i
povratio svoju staru boju - u stvari, i viåe nego povratio. Crte lica su mu zadebljale,
koça na nosu i jagodicama ogrubela i pocrvenela, ak je i elavo teme bilo previe
ruçLasto. Kelner, i ovog puta nepozvan, donese åahovsku tablu i poslednji broj
Tajmsa, savijen na strani sa åahovskim problemima. Zatim, videvåi da je Vinstonova
Dåa prazna, donese bocu s dçinom i napuni je. Vinston nije morao da naruuje.
Znali su njegove navike. äahovska tabla ga je uvek ekala, sto u uglu bio uvek
rezervisan; ak i kad je kafana bila puna on je za svojim stolom sedeo sam jer niko
nije hteo da bude vien u njegovoj blizini. Nikad se nije trudio da rauna koliko je
popio. U nepravilnim razmacima podnosili su mu komad prljave hartije za koji su
govorili da je raun, no imao je utiska da mu stalno naplauju manje. No bilo bi mu
svejedno i da je obratno. Sad je uvek imao para. Imao je ak i posao, sinekuru
plaenu daleko bolje no njegova ranija sluçba.
Muzika s telekrana prestade. Program nastavi spikerov glas. Vinston podiçe
glavu, ali posredi nije bio bilten s fronta. Samo kratko saopåtenje Ministarstva
obilja da je u prethodnom tromeseju norma desete troletke za proizvodnju pertli
premaåena za dvadeset osam odsto. On ispita åahovski problem i postavi figure. U
pitanju je bila komplikovana zavrånica, pri emu je trebalo upotrebiti i dva konja.
'Beli vue i dobija u dva poteza.' Vinston podiçe pogled na portret Velikog Brata.
Beli uvek matira, pomisli on s nekim maglovitim misticizmom. Uvek je tako
udeåeno, bez izuzetka. Ni u jednom åahovskom problemu od poetka sveta nije
pobeivao crni. Ne simbolizuje li to veitu, nepromenljivu pobedu dobra nad zlim?
Ogromno lice ga je posmatralo, puno smirene snage. Beli uvek matira.
Glas iz telekrana zastade i nastavi drukijim i mnogo ozbiljnijim tonom:
"Upozoravate se da budete spremni za vaçno saopåtenje u petnaest i trideset.
Petnaest i trideset! U pitanju su vesti od najveeg znaaja. Pazite da ih ne
propustite. Petnaest i trideset!" Zveketava muzika ponovo zasvira.
Vinstonu zalupa srce. To e biti bilten s fronta; instinkt mu je govorio da e
vesti biti loåe. Celog dana su mu se, s malim naletima uzbuenja, vraale misli o
strahobnom porazu u Africi. inilo mu se da gleda evroazijsku armiju kako kulja
preko nikad neprekoraene granice i prodire na vrh Afrike kao kolona mrava. Zar
nije bilo mogue nekako ih napasti s boka? U glavi mu je jasno stajao obris
zapadnoafrike obale. On podiçe belog konja i pomae ga preko table. Tu je pravo
mesto. Joå dok mu je pred oima bila crna horda koja juri na jug, on vide drugu
silu, neobjaånjivo skupljenu, kako im najednom prodire u pozadinu i preseca
kopnene i pomorske komunikacije. inilo mu se da svojom çeljom oçivljava tu
drugu silu. Ali treba dejstvovati brzo. Ako vladaju celom Afrikom, ako se doepaju
aerodroma i podmornikih baza na rtu Dobre Nade, presei e Okeaniju nadvoje.
To bi moglo znaiti svaåta: poraz, rasulo, ponovnu podelu sveta, propast Partije!
On duboko udahnu. U duåi mu se borila udna smeåna oseanja - mada to nije bila
smeåna u pravom smislu - tanije, nekoliko uzastopnih slojeva oseanja, pri emu
se nije moglo znati koji je sloj najniçi.
Gr proe. On vrati belog konja ne mesto, ali za trenutak se nije mogao
usredsrediti na problem. Misli mu ponovo odlutaåe. On skoro nesvesno ispisa prstom
po praåini na stolu:
2 + 2 =
"U duåu ti ne mogu ui", beåe mu rekla ona. Ipak su mogli.

141. 'çordç Orvel – 1984.
141/151
äta ti se ovde desi ostaje zauvek", beåe rekao O'Brajen. To je bila prava
re. Od nekih stvari, svojih sopstvenih dela, ovek se ne moçe oporaviti. U grudima
mu neåto bude ubijeno: spaljeno, saçHçeno.
Video se s njom; ak i razgovarao. Nije bilo opasno. Znao je, skoro
instinktivno, da za njegove postupke viåe gotovo i nemaju interesovanja. Da je bilo
ko od njih dvoje hteo, mogao je udesiti da se nau joå jednom. Sreli su se u stvari
sasvim sluajno, u Parku, jednog oåtrog, oajno hladnog martovskog dana, kad je
zemlja bila nalik na gvoçe i sva trava se inila mrtva, a nigde nije bilo nijednog
pupoljka sem nekoliko åafrana koji su se probili iz zemlje da ih vetar raåerei.
Hitao je svojim putem, smrznutih ruku i sa suzama od vetra, kad je vide na nepunih
deset metara od sebe. Odjednom mu bi jasno da se promenila na neki teåko opisiv
nain. Oni se skoro mimoiLåe bez ikakvog znaka, a zatim se on okrete i poe za
njom, ne previåe revnosno. Znao je da nema opasnosti, da se niko ne bi
zainteresovao za njih. Ona je utala. Poåla je ukoso preko trave kao da ga se
pokuåava otresti, zatim se pomirila s njegovim prisustvom pored sebe. Ubrzo se
naRåe okruçeni iskidanim çbunjem bez liåa, nekorisnim bilo kao skroviåte bilo kao
zaåtita od vetra. Stadoåe. Bilo je zverski hladno. Vetar je zviçdao kroz granice i
tresao retke åafrane. On je zagrli oko pojasa.
Telekrana nije bilo, ali je sakrivenih mikrofona moralo biti; sem toga, bili su
na vidiku. To nije imalo znaaja; niåta nije imalo znaaja. Mogli su lei na zemlju i
uraditi ono da su hteli. Na samu pomisao njemu se sledi meso na kostima. Ona
niim ne odvrati na zagrljaj; nije se ak ni trudila da se oslobodi. On sad vide åta se
promenilo u njoj. Lice joj je bilo çXe, a preko ela i slepoonice, delimino
sakrivena kosom, prolazila je brazgodina; ali promena nije bila u tome. U pitanju
je bilo to åto joj se struk proåirio i, na neki udan nain, ukrutio. On se seti kako je
jednom, posle eksplozije raketne bombe, pomagao da se iz ruåevina izvue leå, i
kako se zaudio ne åto je mrtvac bio neverovatno teçak, nego åto je bio tako
ukoen i nezgodan za noåenje; kao da je bio od kamena a ne mesa i kostiju.
Nije pokuåavao da je poljubi; nisu ni govorili. Kad su se vraali preko trave,
ona ga prvi put pogleda pravo u lice, kratkim pogledom, punim prezira i
odbojnosti. On se upita da li je to samo zbog neega iz proålosti ili ju je odbijao i
zbog svog naduvenog lica i vode koju mu je vetar stalno izvlaio iz oiju. Sedoåe na
dve gvozdene stolice, jedno pored drugog, ali ne previåe blizu. Vide da se ona
sprema da progovori. Ona pomeri svoju nezgrapnu cipelu nekoliko centimetara i
namerno prebi jednu granicu. Primeti da su joj stopala izgledala åira.
"Izdala sam te", otvoreno ree ona.
"Izdao sam te", ree on.
Ona baci na njega joå jedan kratak i odbojan pogled.
"Ponekad", ree ona, "ponekad ti zaprete neim - neim emu se ne moçHå
odupreti, o emu ak ne moçHå ni misliti. I onda kaçHå: "Nemojte mene, uradite to
nekom drugom, uradite to tome i tome." Posle moçHå i da se pretvaraå da je to bio
samo trik, da si to rekao samo da bi prestali i da to u stvari ne misliå. Ali to nije
istina. U onom trenutku zaista tako misliå. Misliå da nema drugog naina da se
spaseå, i potpuno si spreman da se spaseå na takav nain. I prosto poçeliå da se to
desi tom drugom. Nije ti stalo koliko e on da se mui. Stalno ti je samo do sebe."
"Stalo ti je samo do sebe", ponovi on kao odjek.
"A posle toga ne oseDå se onako isto prema tom drugom."
"Ne", ree on, "ne oseDå se onako isto."
inilo se da se viåe nema åta rei. Vetar im je lepio za telo tanke
kombinezone. Skoro najednom postade nezgodno sedeti i utati; sem toga, bilo je

142. 'çordç Orvel – 1984.
142/151
previåe hladno da bi se moglo sedeti nepokretno. Ona ree da mora na metro i
ustade da poe.
"Moramo se joå koji put videti", ree on.
"Da", ree ona, "moramo se joå koji put videti."
Neko vreme ju je neodluno pratio, pola koraka iza nje. Viåe nisu
progovorili. Nije se u stvari trudila da ga se otrese, ali je iåla upravo toliko brzo da
on nije mogao uporedo s njom. On se beåe reåio da je otprati do stanice metroa, ali
mu najednom to vuenje za njom po hladnoi postade besmisleno i neizdrçljivo.
Bila ga je obuzela çelja ne toliko da se odvoji od Dçulije koliko da se vrati u kafanu
Pod kestenom, koja mu nikad nije bila privlanija nego u tom trenutku.Pred oi mu
izie nostalgina slika svog stola u uglu, s novinama, åahovskom tablom i
nepresunim dçinom. Tamo e pre svega biti toplo. Sledeeg trenutka, ne sasvim
sluajno, on dopusti grupici prolaznika da ga izdvoji od Dçulije. Preko volje pokuåa
da je sustigne, zatim uspori korak, okrete se i poe u suprotnom pravcu. Kad je
preåao pedeset metara, okrete se. Na ulici nije bilo mnogo sveta, ali Dçuliju ve
nije mogao da raspozna. Bilo koja od desetak silueta koje su hitale niz ulicu mogla
je biti njena. Moçda se njeno raskrupnjalo, ukrueno telo viåe nije ni moglo
prepoznati s lea.
"U onom trenutku", rekla mu je, "zaista tako misliå." On i jeste tako mislio.
Nije samo rekao, nego je to zaista i poçeleo. Poçeleo je u tom trenutku da nju, a
ne njega, bace onim...
U muzici koja se cedila sa telekrana neåto se izmeni. Pojavi se neka reska,
podrugljiva nota, neka çuta nota. A onda - to se moçda nije ni deåavalo, moçda je
to bilo samo seanje u muzikom ruhu - neki glas zapeva:
Pod kestenom senke duge
Prodadosmo jedno drugo...
U oi mu navreåe suze. Kelner koji je prolazio pored stola primeti da mu je
Dåa prazna i donese bocu sa dçinom.
Podiçe Dåu i pomirisa je. Pie je sa svakim gutljajem postajalo ne manje
odvratno nego joå odvratnije. Ali bilo je postalo element u kome je plivao, njegov
çivot, njegova smrt i njegovo vaskrsenje. Dçin mu je svake noi donosio omamu i
svakog jutra podizao ga iz mrtvih. Kad se budio, retko pre jedanaest nula-nula,
slepljenih kapaka, izgorelih usta, i s oseanjem da mu je kima prebijena, ne bi se
mogao ni dii iz vodoravnog poloçaja da mu nisu pored kreveta stajale boca i ajna
åoljica. U podnevne sate je sedeo zacakljena lica, s bocom pod rukom, i sluåao
telekran. Od petnaest nula-nula do zatvaranja postojao je deo inventara u kafani
Pod kestenom. Viåe se nikog nije ticalo åta radi, viåe ga nije budio nikakav pisak,
viåe ga nijedan telekran nije korio. Povremeno, moçda dvaput nedeljno, odlazio je
u Ministarstvo istine, u praånjavu kancelariju koja je izgledala napuåtena, i tamo
obavljao neåto malo posla, upravo onoga åto se nazivalo poslom. Bio je postavljen
za lana pododbora pri nekom pododboru, izdanku jednog od bezbrojnih odbora
koji su se bavili manjim teåkoama nastalim u pripremanju jedanaestog izdanja
renika Novogovora. Sastavljali su neåto åto se zvalo 'ad hok izveåtaj', ali o emu je
taj izveåtaj trebalo da bude, nikad nije konano saznao. To je imalo neke veze s
pitanjem da li zareze treba stavljati u zagrade ili van zagrada. U njegovom
pododboru bilo ih je joåetvoro, sve osoba slinih njemu. Bilo je dana kad su se
sastajali i odmah potom rasturali, iskreno priznajui jedni drugima da zaista nema
åta da se radi. No bilo je i dana kad su se skoro revnosno davali na posao, pedantno

143. 'çordç Orvel – 1984.
143/151
i s velikim çarom sastavljali zapisnike, pravili nacrte drugih informacija koje nikad
nisu zavråavali - kad je prepirka oko toga åta je to zbog ega se navodno prepiru
postajala neverovatno komplikovana i zakukuljena, sa cepidlaenjem oko
definicija, s ogromnim skretanjima, svaama - ak pretnjama da se stvar izneti
pred viåe rukovodstvo. Onda bi najednom iz njih isparila sva energija, i sedeli bi
oko stola, gledajui se ugaåenim oima, kao duhovi koji blede kad petao kukurikne.
Telekran za trenutak uuta. Vinston ponovo podiçe glavu, bilten! Ali ne,
samo su menjali plou. Iza onih kapaka imao je mapu Afrike. Kretanje armije
saçinjavalo je dijagram: crna strela koja se probija horizontalno na istok preko
repa crne. Kao da traçi potporu, on podiçe pogled na neuzbueno lice s portreta.
Da li je uopåte mogue da ova druga strela ne postoji?
Interesovanje mu ponovo popusti. On popi joå jedan gutljaj dçina, podiçe
belog konja i povue jedan potez za probu. äah. No to oigledno nije bio pravi
potez, jer...
Nepozvano, u glavu mu se vrati seanje. On vide sobu osvetljenu sveom,
ogroman krevet s belim pokrivaem i sebe, deaka od devet-deset godina, kako
sedi na podu, muka kockice i oduåevljeno se smeje. Majka je sedela prekoputa
njega i takoe se smejala.
To se po svemu sudei desilo nekih mesec dana pre nego åto je ona nestala.
Taj trenutak je bio trenutak pomirenja, kad je upornu glad u trbuhu bio zaboravio,
a ranija ljubav prema majci za trenutak ponovo oçivela. Dobro se seao dana,
raskvaåenog od kiåe; voda je curila po oknu a svetlo bilo previåe mutno da bi se
moglo itati. Dosada dvoje dece u mranoj, pretrpanoj spavaoj sobi postala je
neizdrçiva. Vinston je cvilio i kukumavio, uzaludno zahtevao hranu, motao se po
sobi pomerajui stvari i udarajui nogama o drvenu oplatu sve dok susedi nisu
poeli udarati po zidu, dok je mlae dete svakog asa plakalo. Na kraju mu je
majka rekla: "A sad budi dobar pa u ti doneti igraku. Divnu igraku - mnogo e ti
se dopasti"; zatim otiåla na kiåu, u malu svaåtarnicu u blizini koja je joå uvek
povremeno radila, i vratila se s kartonskom kutijom u kojoj je bila igra 'ovee ne
ljuti se'. Joå uvek se seao mirisa vlaçnog kartona. Pribor za igru je bio bedan.
Tabla je bila ispucala, a sitne drvene kockice tako loåe da su jedva leçale na strani.
Vinston je posmatrao igru naduren i nezainteresovan. No tada mu je majka zapalila
komadi svee, pa su seli na pod da igraju. Ubrzo se jako ubzbudio i podcikivao dok
su figurice s nadom napredovale s jednog polja na drugo a onda bivale 'pojedene' i
morale se vraati na poetno polje. Odigrali su osam igara i dobili svako po etiri.
Njegova siXåna sestrica, premala da bi razumela igru, sedela je poduprta jastukom
i smejala poåto su se i njih dvoje smejali. Celo jedno popodne bili su sreni
zajedno, kao u njegovom ranijem detinjstvu.
On baci tu sliku iz svoje svesti. To je bila laçna uspomena. Povremeno su ga
uznemiravale laçne uspomene. One nisu imale znaaja, dokle god ovek zna åta su
u stvari. Neke stvari su se desile, neke druge nisu. On se okrete åahovskoj tabli i
ponovo podiçe belog konja. Figura skoro u istom trenutku pade i zveknu na tabli.
Vinston se beåe trgao kao da mu je u telo zabodena igla.
2åtar trubni znak beåe probio vazduh. Bilten! Pobeda! Kad se pre vesti uje
ovaj trubni znak, to uvek znai pobedu. Po kafani proe neko elektrino
uzbuenje. ak su se i kelneri trgli i nauljili uåi.
Trubni znak beåe oslobodio neopisivu buku. S telekrana je ve blebetao
uzbuen glas, no joå ga u samom poetku gotovo zagluåi klicanje spolja. Novost
beåe obletela ulice kao arolija. Od onog åto je izlazilo iz telekrana Vinston je uo
taman toliko da shvati da se sve desilo onako kako je i predvideo: ogromna armija
prebaena brodovima, iznenadan udar u neprijateljsku pozadinu, bela strela koja

144. 'çordç Orvel – 1984.
144/151
prodire preko repa crne. Kroz opåtu buku probijali su se odlomci trijumfalnih fraza:
"Kapitalan strateåki manevar... savråena koordinacija... krajnje rasulo... pola
miliona zarobljenika... potpuna demoralizacija... vlast nad celom Afrikom... kraj
rata sagledljiv... najvea pobeda u ljudskoj istoriji... pobeda, pobeda, pobeda!"
Vinstonove noge su ispod stola pravile grevite pokrete. Nije se ni pomakao
sa svog mesta, ali u duhu je trao, brzo trao, bio je s gomilom na ulici, kliXi do
ogluvljenja. On ponovo podiçe pogled na portret Velikog Brata. Kolos koji je
pregazio svet! Stena o koju su uzaludno udarale azijske horde! On pomisli kako je
pre deset minuta - da, svega deset minuta - u njegovom srcu joå uvek bilo
neodumice oko toga da li e vesti s fronta znaiti pobedu ili poraz. Ah, nestalo je
neåto viåe od evroazijske vojske! Mnogo se toga promenilo u njemu od onog prvog
dana u Ministarstvu ljubavi, ali konano, neophodna, lekovita promena se do tog
trenutka joå nije odigrala.
Glas s telekrana i dalje je sipao svoju priu o zarobljenicima, plenu i
pokolju, ali vika s ulice beåe malo zamrla. Kelneri su se vraali svome poslu. Jedan
od njih prie s bocom dçina. Sedei u svom blaçenom snu, Vinston nije obraao
paçnju na njega dok mu je ovaj punio Dåu. Viåe nije ni trao ni klicao. Nalazio se
ponovo u Ministarstvu ljubavi, gde mu je sve bilo oproåteno, gde mu je duåa bila
bela kao sneg. Nalazio se na optuçenikoj klupi, priznavao sve, pokazivao svakog.
Koraao je hodnikom obloçenim belim ploicama, s oseanjem da hoda po suncu, i
s naoruçanim straçarom za leima. Dugo oekivani metak mu je prodirao u mozak.
On se zagleda u ogromno lice. etrdeset godina mu je trebalo da sazna
kakav je to osmeh sakriven ispod crnih brkova. O svirepog, nepotrebnog
nesporazuma! O svojeglavog samoizgnanstva od roditeljskih grudi! Niz nos mu
procuriåe dve suze s mirisom dçina. Ali bilo je u redu, sve je bilo u redu, borba je
bila zavråena. Bio je izvojevao pobedu nad sobom. Veleo je Velikog Brata.
PRILOG
PRINCIPI NOVOGOVORA
Novogovor je bio zvanini jezik Okeanije, stvoren da bi zadovoljio ideoloåke
potrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. joå nije postojao niko ko
je upotrebljavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvo
opåtenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavljali
fours de force, koje je mogao obaviti samo specijalist. Oekivalo se da e
Novogovor konano zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga mi
nazvali) otprilike do 2050. godine. U meuvremenu je on sve viåe osvajao, s tim åto
su lanovi Partije nastojali da sve Håe upotrebljavaju novogovorske rei i
gramatike konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi
1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Renika novogovora,
bila je privremena; sadrçala je veliki broj suviånih rei i arhainih oblika koje je
kasnije trebalo izbaciti. Mi emo se ovde baviti konanom, usavråenom verzijom,
sistematizovanom u jedanaestom izdanju Renika.
Svrha Novogovora je bila ne da samo da sredstvo kojim bi se izraçavala
filozofija i duhovne navike sledbenika englsoca nego da onemogui sve ostale
naine miåljenja. Namera je bila da, kad Novogovor bude prihvaen jednom zauvek
a Starogovor zaboravljen, svaka jeretika misao - to jest, misao koja bi bila u
neskladu s principima englsoca - bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri u
kojoj zavisi od rei. Renik Novogovora je bio sastavljen tako da da taan i esto

145. 'çordç Orvel – 1984.
145/151
veoma suptilan izraz svakom znaenju koje bi lan Partije legitimno çeleo da
prenese sagovorniku ili itaocu, iskljuujui pri tom sva druga znaenja kao i
mogunost da se do njih doe posrednim putem. To se postizalo delimino
izmiåljanjem novih rei, no pre svega izbacivanjem nepoçeljnih rei i uklanjanjem
neortodoksnih znaenja iz preostalih rei; ak uklanjanjem svih sekundarnih
znaenja ukoliko je mogue. Naveåemo jedan primer. Re slobodan je postojala i
u Novogovoru, ali se mogla upotrebiti samo u reenicama kao åto su 'Ovo sediåte je
slobodno' ili 'Biu tako slobodan da vas zamolim za jedan çilet'. U starom smislu
'politiki slobodan' ili 'intelektualno slobodan' nije se mogla upotrebiti, poåto
politika i intelektualna sloboda viåe nisu postojale ni kao pojmovi, zbog ega su
nuçno bile bezimene. Sasvim nevezano s izbacivanjem jeretikih rei, suçavanje
renika je bilo samo sebi cilj; nijednoj rei koja nije bila neophodna nije se
dopuåtalo da ostane u çivotu. Novogovor je bio zamiåljen ne da proåiri nego da suzi
krug pojmova dostupnih ljudskoj misli, i toj svrsi je posredno koristilo smanjivanje
broja rei na minimum.
Novogovor se zasnivao na engleskom jeziku kakav poznajemo danas, mada
bi mnoge reenice Novogovora, ak i kad ne bi sadrçale novogovorne rei, bile
jedva razumljive danaånjem itaocu koji govori engleski. Novogovorske rei bile su
podeljene u tri posebne kategorije, poznate kao renik A, renik B (ili kombinovane
rei) i renik C. Bie jednostavnije govoriti o svakoj kategoriji posebno, no
gramatike osobenosti jezika emo razmotriti u odeljku posveenom reniku A,
poåto za sve tri kategorije vaçe ista pravila.
Renik A. Renik A se sastojao od rei potrebnih u svakodnevnim stvarima -
jelu, piu, radu, oblaenju, penjanju i silaçenju po stepenicama, voçnji u vozilima,
obraivanju vrta, kuvanju i slino. Sastojao se gotovo u potpunosti od rei koje ve
imamo - udariti, trati, pas, drvo, kua, njiva - ali u poreenju s danaånjim
engleskim renikom njihov broj je bio izvanredno mali, dok su im znaenja bila
odreena daleko stroçe. Sve dvosmislenosti i nijanse znaenja bile su istrebljene. U
onoj meri u kojoj je to uopåte mogue, novogovorska re iz ove kategorije nije bila
niåta drugo do jedan staccato zvuk koji izraçava jedan jedini jasno razumljiv
pojam. Renik A bi bilo nemogue upotrebiti u knjiçevnosti ili u diskusiji o politici
ili filozofiji. Njegova svrha je bila da izraçava jedinstvene, celishodne misli, koje su
se obino ticale konkretnih predmeta ili fizikih dela.
Gramatika Novogovora imala je dve jasno izraçene osobenosti. Prva je bila
gotovo potpuna univerzalnost svih vrsta rei. Svaka re (u principu je to vaçilo i za
vrlo apstraktne rei kao åto su ako ili kad) mogla se upotrebiti i kao glagol, i kao
imenica, i kao pridev, i kao prilog. Izmeu imeninog i glagolskog oblika, ukoliko su
poticali od istog korena, nije bilo nikakve razlike. Ovo pravilo je samo po sebi
uniåtilo veliki broj arhainih oblika. Re misliti, na primer, u Novogovoru nije
postojala. Njeno mesto zauzimala je re misao, koja je sluçila i kao glagol i kao
imenica. Ovde se nije primenjivao nikakav etimoloåki princip: u nekim sluajevima
je zadrçavan prvobitni imeniki oblik, a u nekim glagolski. ak i kad glagol i
imenica srodnog znaenja nisu bili etimoloåki povezani, esto se iz jezika izbacivalo
bilo jedno bilo drugo. Re sei, na primer, nije postojala; njeno znaenje je
sadrçala re noç, koja se upotrebljavala i kao glagol i kao imenica. Pridevi, uvek
srednjeg roda, obrazovali su se dodavanjem nastavka -asto imenici (koja je
istovremeno bila i glagol), a prilozi dodavanjem nastavka -sno. Tako je, na primer,
brzinasto znailo 'brz', a brzinosno znailo 'brzo'. Neki od naåih danaånjih prideva -
dobar, jak, velik, crn, mek - upotrebljavali su se i u Novogovoru, ali njihov broj je
bio veoma mali. Za njima se oseala slaba potreba, jer se skoro svaki pridev mogao
izvesti dodavanjem nastavka -asto. Nijedan od danaånjih priloga nije se zadrçao,
sem onih koji se ve zavråavaju na -sno. Prilog blizu na primer, glasio je blizinosno.

146. 'çordç Orvel – 1984.
146/151
Sem toga, suprotnost svakoj rei - ovo je takoe, u principu, vaçilo za sve
vrste rei - izvodila se dodavanjem prefiksa ne-, a pojaavanje dodavanjem
prefiksa viåe-, ili , za joå pojaanije oblike, dvaputviåe-. Tako je, na primer,
nehladno znailo topao, (topla, toplo) dok je viåe hladno znailo vrlo hladan, a
dvaputviåe hladno 'izuzetno hladan'. Takoe je bilo mogue, kao i u danaånjem
engleskom menjati gotovo svaku re dodavanjem predmetaka, pre-, po-, uz-, pod-,
itd. Ovim nainima bilo je mogue drastino smanjiti broj rei. Postojanje prideva
dobar, na primer, inilo je izliånim pridev loå, poåto se çeljeni smisao mogao
izraziti isto tako dobro - u stvari, joå i bolje - reju nedobro. Svaki put kad su dve
rei sainjavale prirodan par suprotnosti, ceo se posao sastojao u tome koju
odbaciti. Taman, na primer se moglo zameniti pridevom nesvetlo, ili svetao
pridevom netamno,po çelji.
Druga karakteristina crta gramatike Novogovora bila je pravilnost. Uz
nekoliko izuzetaka, koje emo navesti niçe, svi su nastavci bili podvrgnuti istim
pravilima. Proålo vreme svih glagola obrazovalo se dodavanjem nastavka -o na
tree lice jednine. Proålo vreme od ii, na primer, glasilo je ideo, od sresti sretneo,
itd. Mnoçina se po pravilu obrazovala dodavanjem nastavka i, tako da je reovek
davala oveci, prut - pruti, a lav - lavi. Svi pridevi su se poredili po istom pravilu,
tako da su komparativ i superlativ od dobar (u Novogovoru dobro, poåto su svi
pridevi bili srednjeg roda) glasili dobrije i najdobrije.
Jedine nepravilnosti bile su dopuåtene kod zamenica, pokaznih i odnosnih, i
pomonih glagola. Bilo je takoe i izvesnih nepravilnosti u graenju rei, diktiranih
potrebom da se govori brzo i lako. Re teåka za izgovor, ili re koja se mogla
pogreåno uti, smatrala se ispco facto loåom rei; stoga se ponekad, radi eufonije,
zadrçavao arhaini oblik ili unosila naknadna slova. No ova se potreba uglavnom
osetila u vezi s renikom B. Zaåto se lakoi izgovora pridavala tolika vaçnost,
videemo u daljem tekstu ovog eseja.
Renik B. Renik B se sastojao od rei namerno sastavljenih u politike
svrhe; naime od rei koje su ne samo u svakom sluaju imale politiki smisao,nego i
imale za cilj da onome ko ih izgovara nemetnu çeljeni mentalni stav. Bez potpunog
razumevanja principa na kojima je poivala englsoc, te rei je bilo teåko
upotrebljavati pravilno. U nekim sluajevima, one su se mogle prevesti na
Starogovor, pa ak i na rei iz renika A, ali obino uz dugo parafraziranje i
obavezno po ceni izvesnih finesa. Rei B predstavljale su neku vrstu verbalne
stenografije, koja je esto cele krugove ideja izraçavala u svega nekoliko slogova, i
koja je u isto vreme bila preciznija i imala veu udarnu mo nego obian jezik.
Sve rei B bile su kombinovane. (Kombinovane rei - na primer, diktograf -
nalazile su se, razume se, i u reniku A; no to su bile samo pogodne skraenice koje
nisu imale ideoloåke boje) Sastojale su se od dve ili viåe rei, ili delova dveju ili
viåe rei, stopljenih ujedno u obliku lakom za izgovor. Amalgam koji je odatle
proisticao uvek je bio istovremeno glagol i imenica, i menjao se po uobiajenim
pravilima. Da uzmemo samo jedna primer: re dobromisao, koja je znaila, u
veoma grubom prevodu, 'ideoloåka i politika ispravnost', ili, posmatrana kao
glagol, 'misliti na ideoloåki i politiki ispravan nain'. Njeni oblici su bili: glagol i
imenica, dobromisao; proålo vreme i prilog vremena proålog, dobromisao,prilog
vremena sadaånjeg, dobromislei; pridev, dobromisleno; prilog, dobromislenosno;
glagolska imenica dobromislitelj.
Rei B se nisu gradile ni po kom etimoloåkom planu. Mogle su se sastavljati
od svih vrsta rei, poreanih bilo kojim redom i kresanih na bilo koji nain koji ih
je inio lakim za izgovor ne oduzimajui im pri tom smisao. Poåto je ovde bilo teçe
postii eufoniju, nepravilni oblici su bili Håi nego u reniku A. Na primer,
pridevski oblici od dobromisao i zloseks glasili su dobromisasto i zloseksasto, jer bi

147. 'çordç Orvel – 1984.
147/151
pravilni oblici dvosmisasto i zloseksasti bili nezgodni za izgovor. U principu,
meutim, svim reima B mogli su se dodavati pravilni nastavci, koji su u svim
sluajevima bili jednaki.
Neke rei B imale su veoma istanano znaenje, jedva shvatljivo nekome ko
nije vladao jezikom kao celinom. Uzmimo na primer jednu tipinu reenicu iz
Tajmsovih uvodnika: Staromislitelji ne trbuhoseaju englsoc. Najkrai prevod te
reenice na Starogovor bi bio: "Oni iji je nain miåljenja formiran pre Revolucije
ne mogu u potpunosti emotivno shvatiti principe engleskog socijalizma." No to ne bi
bio taan prevod. Pre svega, da bi se potpuno shvatila gornja novogovorska
reenica, morala bi se imati jasna predstava o tome åta znai englsoc. Sem toga,
samo onaj ko je dobro upuen u englsoc moçe do kraja shvatiti punu snagu rei
trguhoseati, naime slepo i oduåevljeno prihvatiti, åto je danas teåko zamislivo; ili
punu snagu rei staromisao, koja je bila neraskidivo vezana sa predstavom zla i
dekadencije. Meutim, specijalna funkcija izvesnih novogovorskih rei, meu njima
i rei staromisao, nije se sastojala toliko u tome da izraçavaju znaenja koliko da
ih uniåtavaju. Znaenje tih rei, kojih je po prirodi stvari bilo malo,bilo je
proåireno do te mere da su obuhvatale celu grupu drugih rei; te druge rei, poåto
je njihovo znaenje sad prenosio jedan jedini lako razumljiv izraz, mogle su se
odbaciti i zaboraviti. Najvea teåkoa koju su imali sastavljai renika novogovora
nije bila u izmiåljanju novih rei nego u tome da tano utvrde åta novoizmiåljene
rei znae; to jest da utvrde koje grupe ostalih rei one ukidaju samim svojim
postojanjem.
Kao åto smo ve videli na sluaju rei slobodan, rei koje su nekad imale
jeretiko znaenje bile su ponekad poåteene, budui pogodne za upotrebu; no u
tom sluaju bile su oLåene od svih nepoçeljnih sekundarnih znaenja. Bezbroj
drugih rei - ast, pravda, moral, internacionalizam, demokratija, nauka i religija -
jednostavno su prestale da postoje. Njihovo znaenje je obuhvatala, - i
obuhvatajui ga, ukidala - åDica uopåtenih rei. Sve rei koje su bile vezane za
pojmove slobode i jednakosti, na primer, obuhvatala je jedna jedina re, zlomisao
(misaoni zloin), dok je sve rei vezane za pojmove objektivnosti i racionalizma
obuhvatala re staromisao. Vea preciznost bila bi opasna. Od lana Partije se
zahtevalo shvatanje slino onome koje je imao stari Hebrejac: ovaj je naime znao,
bez nekih detalja, da svi ostali narodi oboçavaju 'laçne bogove'. Nije mu bilo
potrebno da zna da se ti bogovi zovu Vaal, Oziris, Moloh, Astarot, itd.; åto je manje
znao o njima, bolje je bilo za njegovu pravovernost. On je znao za Jehovu i
Jehovine zapovesti; znao je, prema tome, da su svi bogovi sa drugim imenima i
drugim atributima laçni. Na pribliçno isti nain, lan Partije je znao koje je
ponaåanje pravilno, a u vrlo maglovitom, uopåtenom smislu znao kakva su skretanja
od njega mogua. Njegov seksualni çivot, na primer, u potpunosti su regulsale dve
novogovorske rei: zloseks (seksualni nemoral) i dobroseks (krepost). Re zloseks
obuhvatala je sve seksualne prestupe - blud, preljubu, homoseksualnost i ostale
perverzije - kao i normalno seksualno opåtenje ukoliko je samo sebi cilj. Nabrajati
ih poimence nije bilo potrebno jer su svi predstavljali jednaku krivicu i, po pravilu,
svi kaçnjavani smru. U reniku C, koji se sastojao od izraza koji se koriste u nauci
i tehnici, moglo je biti potrebno da se izvesnim seksualnim skretanjima daju
specijalni nazivi, ali obinom graaninu nije bila potreba da ih zna. On je znao åta
znai dobroseks - naime, normalni seksualni odnos izmeu muça i çene, s jedinom
svrhom da se zanu deca, bez fizikog zadovoljstva po çenu; sve ostalo je bilo
zloseks. U Novogovoru je retko bilo mogue ii za kakvom jeretikom misli dalje od
saznanja da je ona jeretika; dalje od te granice nisu postojale rei da tu misao
izraze.

148. 'çordç Orvel – 1984.
148/151
Nijedna re iz renika B nije bila ideoloåki neutralna. Meu njima je bilo
mnogo eufeminizama. Re logodmor (logor za prinudni rad) i Minimir (Ministarstvo
mira, tj. Ministarstvo rata) imale su znaenje gotovo potpuno suprotno od
nominalnog. S druge strane, neke rei su izraçavale otvoreno i prezirno shvatanje
prave prirode okeanijskog druåtva. Primer ovoga je re prolokljuk, koja je
oznaavala zabavu niske vrste i laçne vesti kojima je Partija kljukala mase. Bilo je
zatim i dvosmislenih rei, koje su bile prihvatane kad su se odnosile na Partiju, a
pogrdne kad su se odnosile na njene neprijatelje. No pored ovih, bilo je i rei koje
su na prvi pogled izgledala niåta drugo do obine skraenice, a kojima ideoloåku
boju nije davalo znaenje nego sama njihova konstrukcija.
Koliko je to uopåte bilo mogue, u reniku B se ubacivalo sve åto je imalo ili
moglo imati bilo kakvog politikog znaenja. Nazivi svih organizacija, svih grupa
ljudi, svih doktrina, svih zemalja, svih ustanova i svih javnih zgrada bili su bez
izuzetka kresani da dobiju çeljeni oblik - jednu jedinu re, laku za izgovor, koja
sadrçi najmanji mogui broj slogova potreban da ukaçe iz kog korena potiu. U
ministarstvu istine, na primer, odeljenje dokumentacije, u kome je radio Vinston
Smit, zvalo se dokodel, odeljenje proze prozodel, odeljenje za tele-programe
teleodel itd. Cilj ovoga nije bio samo da uåtedi u vremenu. Joå u prvim decenijama
dvadesetog veka, 'teleskopirne' rei i izrazi bili su jedna od karakteristinih crta
politikog jezika; primeeno je bilo da je sklonost ka upotrebi ovakvih skraenica
najizraçenija u totalitarnim drçavama i organizacijama. Primer za ovo su rei Naci,
Gestapo, Kominterna, Inspektor, Agitprop. U poetku je ta praksa prihvaena
gotovo instinktivno, ali u Novogovoru se ona sprovodila svesno. Primetilo se naime
da se tim skraivanjem naziva suçavalo i na suptilan nain menjalo znaenje izraza,
utoliko åto su se tim postupkom od njih otkidale sve asocijacije koje bi inae
povlaili. Izraz Komunistika internacionala, na primer, stvara kombinovanu sliku
opåteg ljudskog bratstva, crvenih zastava, barikada, Karla Marksa i Pariske komune.
S druge strane, re Kominterna stvara smo sliku vrsto sastavljene organizacije i
precizno odreenog doktrinarnog programa. Ona se odnosi na neåto åto se
prepoznaje gotovo isto onako lako kao sto ili stolica, i åto ima isto tako suçenu
svrhu. Kominterna je re koja se moçe izgovoriti skoro bez razmiåljanja, dok je
Komunistika internacionala izraz na kome se ovek mora zadrçati bar na trenutak.
Na isti nain, asocijacije koje priziva re Ministin su daleko malobrojnije i lakåe ih
je kontrolisati. Otuda navika da se izrazi skrauju kad god je mogue, ali i gotovo
preterana paçnja koja se posveivala lakoi izgovora.
U Novogovoru, eufonija je nadjaavala sve ostale momente sem preciznosti
znaenja. Njoj je uvek çrtvovana gramatika pravilnost kad se to smatralo
potrebnim. S pravom, jer je cilj bio, i to pre svega u politici, imati kratke i odsene
rei oko ijeg znaenja ne moçe biti zabune, koje se mogu izgovoriti brzo i koje
proizvode najmanje odjeka u govornikovoj svesti. Rei iz renika B ak su dobijale
u snazi zbog toga åto su meusobno bile veoma sline. Skoro bez izuzetka, te rei -
Minimir, zloseks, logodmor, prolokljuk, Polmisao (Policija misli) i bezbroj ostalih -
bile su dvosloçne ili trosloçne, s tim åto je naglasak pravilno padao na prvi i
poslednji slog. Upotrebljavati ih znailo je govoroti blebetavo, nainom koji je
istovremeno bio staccato i monoton. A to se upravo i traçilo. Cilj je bio odvojiti, u
najveoj moguoj meri, govor - osobito ako su u pitanju bile stvari koje nisu bile
ideoloåki neutralne - od miåljenja. U stvarima svakodnevnog çivota bilo je bez
sumnje potrebno, ili bar ponekad potrebno, razmisliti pre nego åto e se neåto rei,
ali lan Partije koji se nae u situaciji da treba da iznese sud o nekom pitanju
politike ili etike morao je biti u stanju da izbacuje pravilna miåljenja isto onako
automatski kao åto mitraljez izbacuje metke. Vaspitanje koje je dobio
osposobljavalo ga je za to, jezik mu je pruçao gotovo nepogreåiv instrumnt, a samo

149. 'çordç Orvel – 1984.
149/151
tkivo rei, njihov oåtri zvuk i izvesna namerna ruçnoa koja je bila u skladu s
principima englsoca, pruçala mu je dalju pomo na tom putu.
Tu mu je i pomagala injenica åto je izbor rei bio vrlo mali. U odnosu na
naå, renik Novogovora je bio krajnje skuen, s tim åto su se neprestano stvarali
novi naini pomou kojih se mogao joå viåe suziti. Novogovor se razlikovao od
veine ostalih jezika upravo po tome åto mu se renik svake godine suçavao umesto
da se åiri. Svako suçavanje je predstavljalo dobitak, jer åto je izbor manji, manje
je i iskuåenje da se razmiålja. Tvorci Novogovora su se nadali da e se konano
dospeti do artikulisanog govora koji bi tekao samo iz grkljana, bez ikakvog uHåa
viåih moçdanih centara. Taj cilj je otvoreno priznavala re patkogovor, koja je
znaila 'gakati kao patka'. Kao i razne druge rei iz renika B, ona je imala dva
znaenja. Ukoliko su miåljenja izraçena tim gakanjem bila politiki ispravna,
smisao je bio pohvalan: rekavåi za jednog od partijskih govornika da je dvaputviåe
dobar patkogovoritelj, Tajms mu je uinio srdaan i dragocen kompliment.
Renik C. Renik C je dopunjavao prva, i sastojao se samo od naunih i
tehnikih izraza. Oni su bili slini naunim izrazima koje mi danas upotrebljavamo i
poticali iz istih korena, s tim åto se i u njihovom sluaju po obiaju vodilo rauna
da se nepoçeljna sekundarna znaenja izbace. Za njih su vaçila ista gramatika
pravila kao i za rei iz prva dva renika. I u obinom i u politikom govoru
upotrebljavalo se vrlo malo rei C. Svaki nauni radnik ili tehniar mogao je nai
sve potrebne rei u spisku koji se odnosio na njegovu uçu struku, ali mu je retko
davano viåe od åDice rei sa drugih spiskova. Broj rei zajednikih za sve liste bio
je vrlo mali, a ni u jednom reniku nije postojala re koja bi izraçavala funkciju
nauka kao navike duha ili metoda miåljenja, nezavisno od pojedinanih grana.
ätaviåe, ni sama re 'nauka' nije postojala, poåto je svako znaenje koje bi mogla
imati bilo ve u dovoljnoj meri sadrçano u rei englsoc.
Iz prednjeg se vidi da je u Novogovoru bilo gotovo nemogue izraziti kakvo
jeretiko miåljenje, sem na veoma niskom nivou. Razume se, bilo je mogue
izgovoriti vrlo grube jeresi, neku vrstu vulgarnih izraza. Moglo se, na primer, rei
Veliki brat je nedobro. No takva jedna izjava, koja pravovernom uhu sama po sebi
predstavlja besmisao, ne bi se mogla podrçati logikim rezonovanjem, jer
potrebnih rei nije bilo. Anti-englsoc misli postojale su samo u nejasnom obliku bez
rei; mogle su se izraziti samo uopåtenim reima koje su spajale ujedno i osuivale
itave grupe raznovrsnih jeresi a da ih pri tom nisu bliçe odreivale. Novogovor se
u stvari mogao upotrebljavati za jeretike misli samo ponovnim prevoenjem nekih
rei sa Starogovora. Na Novogovoru bi, na primer, bilo mogue rei Svi oveci su
jednaki, ali samo u onom smislu u kome bi se na Starogovoru moglo rei Svi ljudi su
riokosi: ta reenica naime ne bi sadrçala nikakvu gramatiku greåku, ali bi
izraçavala oiglednu neistinu - da su svi ljudi jednakog rasta, teçine ili snage.
Pojam politike jednakosti viåe nije postojao, tako da je iz rei jednak bilo
izbaeno to sekundarno znaenje. 1984. godine, kad je Starogovor joå uvek
predstavljao normalno sredstvo opåtenja, teorijski je postojala opasnost da se
ovek koji upotrebljava novogovorske rei seti i njihovog prvobitnog znaenja. U
praksi, nikome ko je bio dobro upuen u dvomisao nije bilo teåko da to izbegne, no
za nekoliko generacija nestala bi ak i sama mogunost da se pogreåi. ovek koji je
odrastao govorei Novogovor kao jedini jezik za koji zna ne bi znao da je jednak
nekad znailo 'politiki jednak' ili slobodan znailo 'intelektualno slobodan', upravo
kao åto ovek koji nikad nije uo za åah ne moçe znati za sekundarno znaenje rei
kraljica ili top. Mnoge greåke i zloine taj ovek ne bi mogao poiniti prosto zato
åto bi mu bili bezimeni, dakle i nezamislivi. Ovde treba imati u vidu i to da bi

150. 'çordç Orvel – 1984.
150/151
karakteristike Novogovora vremenom postojale sve naglaåenje - rei bi bilo sve
manje a njihova znaenja bi bila sve oåtrije omeena, ime bi se smanjila i sama
mogunost da se upotrebe u nedoline svrhe.
Kad Starogovor bude jednom zauvek prevazien, bie prekinuta poslednja
veza s proåloåu. Istorija je ve bila preraena, ali su odlomci knjiçevnosti iz
proålih vremena, nepotpuno cenzurisani, ovde-onde joå uvek postojali, te ih je
neko ko bi i dalje pamtio Starogovor mogao proitati. U budunosti bi takvi
odlomci, ak i kad bi kojim sluajem ostali neuniåteni, bili nerazumljivi i
neprevodivi. Sa Starogovora na Novogovor se nije mogao prevesti nijedan pasus,
ukoliko se nije odnosio na kakav tehniki postupak ili kakvu vrlo jednostavnu
svakodnevnu radnju, ili ve sam po sebi bio politiki u skladu s principima englsoca
(dobromisleno, kako bi se to reklo u Novogovoru). To je praktino znailo da se
nijedna knjiga napisana pre otprilike 1960. godine nije mogla prevesti u celini.
Predrevolucionarna knjiçevnost se mogla podvri samo ideoloåkom prevodu - to
jest, izmenjivanju kako smisla tako i jezika. Uzmimo na primer onaj dobro poznati
stav iz Deklaracije nezavisnosti:
Za oigledne istine drçimo da su svi ljudi jednaki stvoreni, da ih je Tvorac
nekim neotuivim pravima obdario, i da se pravo na çivot, slobodu, i traçenje sree
meçdu tim pravima nalaze. Da se radi ostvarenija tih prava meçdu ljudima vlade
postavljaju, ija mo potie iz saglasnosti onih kojima vladaju. Da je, kad god koja
vlada pone tome na åtetu raditi, pravo narodno da izmeni je ili ukine, i novu vladu
postavi...
Ovaj stav se nikako ne bi mogao prevesti na Novogovor, a da se pri tom
Ruva prvobitni smisao. Najpribliçniji prevod bi se sastojao u tome da se ceo taj
stav saçme u jednu jedinu re, zlomisao. Prevod celog stava mogao bi biti samo
ideoloåki, on bi Dçefersonove rei pretvorio u panegirik apsolutizmu.
Veliki deo knjiçevnosti proålih vremena ve je u stvari bio izmenjena na taj
nain. Iz razloga prestiça bilo je poçeljno sauvati uspomenu na izvesne istorijske
linosti, uskladivåi pri tom njihova dosignua s filozofijom englsoca. Stoga su se u
to vreme sa Starogovora na Novogovor prevodili äekspir, Milton, Svift, Bajron,
Dikens i neki drugi pisci; po obavljenom prevodu, njihove prvobitne tekstove, kao i
sve åto je preostalo iz knjiçevnosti proålih vremena, ekalo je uniåtenje. To
prevoenje se odvijalo sporo i s teåkoama, te se nije oekivalo da e poduhvat biti
gotov pre prve ili druge decenije dvadeset prvog veka. Bilo je takoe isto
utilitarne literature - neophodnih tehnikih prirunika i slinog - u velikim
koliinama; s njima je takoe trebalo postupiti na isti nain. Uglavnom je iz tog
razloga - da bi se ostavilo dovoljno vremena za ove prethodne prevode - bilo
odreeno da se Novogovor konano prihvati tek 2050. godine.
SADRæAJ
PRVI DEO ........................................................................................2
1. .............................................................................................. 2
2. ............................................................................................ 10
3. ............................................................................................ 15
4. ............................................................................................ 19
5. ............................................................................................ 24
6. ............................................................................................ 31
7. ............................................................................................ 34

151. 'çordç Orvel – 1984.
151/151
8. ............................................................................................ 40
DRUGI DEO .................................................................................... 51
1. ............................................................................................ 51
2. ............................................................................................ 56
3. ............................................................................................ 61
4. ............................................................................................ 66
5. ............................................................................................ 72
6. ............................................................................................ 76
7. ............................................................................................ 77
8. ............................................................................................ 81
9. ............................................................................................ 87
TREI DEO.................................................................................... 109
1. ........................................................................................... 109
2. ........................................................................................... 116
3. ........................................................................................... 126
4. ........................................................................................... 133
5. ........................................................................................... 137
6. ........................................................................................... 139
PRILOG........................................................................................ 144
PRINCIPI NOVOGOVORA.................................................................. 144
SADRæAJ ...................................................................................... 150