ВУКОВА РЕФОРМА ЈЕЗИКА, ПИСМА И ПРАВОПИСА.pptx

Vukova reforma jezika, pisma i pravopisa, romantizam

1. ВУКОВА РЕФОРМА ЈЕЗИКА, ПИСМА И ПРАВОПИСА

2. ОДЛАЗАК У БЕЧ Познанство са Јернејем Копитаром Задаци које је Вук себи задао: Рад на реформи језика и правописа ; Сакупљање народних умотворина ; Сакупљање речи и састављање речника. Јернеј Копитар (1780–1844)

3. ГОДИНА 1814. „Писменица сербскога језика“ – прва штампана граматика српког језика. Штампана је Мркаљевом азбуком. Састављена по узору на тзв. „Словенску граматику“ Аврама Мразовића из 1794. године.

4. РЕФОРМА АЗБУКЕ

5. ГОДИНА 1836. „Српске народне пословице“ (Цетиње) Вратио је глас х . Завршио је реформу азбуке. Азбука има тридесет слова. Сваком гласу одговара једно слово.

6. СТАРА И НОВА АЗБУКА У старој азбуци Вук је изоставио црвена слова, док је у реформисаној азбуци „вуковици“ црвена слова Вук унео.

7. РЕФОРМА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА Доситеј Обрадовић – Вуков претходник у реформи књижевног језика Доситеј је писањем на народном језику и изостављањем слова „ дебело јер “ започео ново раздобље у српској књижевности.

8. РЕФОРМА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

9. ВУКОВИ ПРОТИВНИЦИ Српска црква на челу са митрополитом Стратимировићем. Српски писци окупљени око Матице Српске (Милован Видаковић, Јован Хаџић, Јован Стерија Поповић и др.) Власт у Србији на челу са кнезом Милошем Обреновићем. Митрополит Стефан Стратимировић Кнез Милош Обреновић Милован Видаковић

10. ПОБЕДА ВУКОВИХ ИДЕЈА Године 1847. штампана су четири дела Вуковим језиком и правописом. „Песме“ Бранка Радичевића „Горски вијенац“ Петра Петровића Његоша (старим правописом) Вуков превод „Новог завјета“ „Рат за српски језик и правопис“ Ђуре Даничића

11. ГОДИНА 1847.

12. КОНАЧНА ПОБЕДА Четири године након Вукове смрти ( 1868 ) озваничени су његов књижевни језик и правопис. Указом кнеза Михаила званично се укида забрана употребе Вуковог писма и правописа у Кнежевини Србији

13. „СРПСКИ РЈЕЧНИК“ (1818)

14. ПРВИ РЕЧНИК КОД СРБА

15. ЗНАЧАЈ ПРВОГ РЕЧНИКА Појава Рјечника је један од најважнијих догађаја у новијој историји српске културе: то је прво дело штампано реформисаном ћирилицом коју и данас употребљавамо, тј. то је дело у којем је остварена Вукова правописна реформа; уз ово дело штампана је и граматика, а у Предговору Рјечнику наводи се да основа књижевног језика мора бити народни језик .

16. СТРУКТУРА ЛЕКСИКЕ

17. ФОНЕТСКИ ПРИНЦИП Први пут је применио фонетски принцип „Пиши као што говориш“ – Аделунг Вук је писао: оца , а не отца ; врапца , а не врабца ; српски , а не србски ; потписати , а не подписати и сл.

18. ПРЕДГОВОР

19. ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ ДИЈАЛЕКАТ У Предговору Вук износи разлоге због којих пише на источнохерцеговачком дијалекту: „... што се тако говори онђе ђе сам се ја родио...“ „... да виде Сријемци и Бачвани и Банаћани како њи`ова браћа и по оним земљама говоре...“ осим тога на том дијалекту је стваран већи део богате народне књижевности; обимна дубровачка књижевност написана је овим дијалектом.

20. УНИШТАВАЊЕ РЈЕЧНИКА Православни кругови у Аустрији покушавају да спрече штампање речника. Рјечник је штампан у јерменској штампарији. Митрополит Стратимировић симболично спаљује речник 1819. године.