Писање семинарских и других студентских радова (презентација - нова верзија).pptx

Савети за писање семинарских радова.

1. Како се пишу семинарски (и други студентски) радови проф. др Нина Кршљанин

2. Основне теме часа 1) Зашто се на студијама било шта пише? 2) Семинарски радови: шта су и како се пишу (садржи опште корисне савете и за писање других радова) 3) Друге врсте радова: разлике у односу на семинарске

3. Зашто се на студијама (права) било шта пише? Такође користан начин учења редовног градива Продубљивање знања ван редовног градива Другачији показатељ стеченог знања Вежба организовања мисли и знања Припрема за стручни рад (велики део правничке професије подразумева истраживање и писање) Припрема за научни/академски рад

4. Како се на студијама учи писање? Семинарски часови уз редовну наставу Семинарске и студијске групе Академско писање као предмет Дипломски радови Методолошка литература

5. Шта су семинарски радови? По форми академски, по садржини школски Вежба за тражење и проучавање извора и литературе Вежба за академско писање Вежба за јавно излагање и дискусију Могућност за додатне поене на испиту/вежбама?

6. Шта ради ментор? Помаже у избору теме Помаже у тражењу извора и литературе Одговара на питања и дилеме током писања (не устежите се – боље спречити него лечити!) Прегледа семинарски рад, даје критике и сугестије Руководи одбраном семинарског (најчешће) Уписује резултат у индекс („успешно одбранио“)

7. Шта НЕ ради ментор? НЕ спроводи истраживање уместо студента НЕ обезбеђује лично и директно литературу (осим изузетно) НЕ пише ниједан део рада уместо студента НЕ исправља бројне правописне или техничке грешке НЕ намеће своје мишљење о отвореним питањима

8. Култура (електронске) комуникације са ментором Обраћање на почетку, поздрав и потпис на крају Проверите да Вам мејл не садржи неприкладно име (надимак), потпис или слику (најбоље – Ваше право име и фотографија) Подсетите кратко на чињенице из усмене или старије електронске комуникације Ако одговор изостане неколико дана – културно пишите поново да проверите (спам, заузетост…)

9. Каква треба да буде тема семинарског рада? У вези са темом предмета из ког се ради Ни преширока ни преуска Адекватно покривена литературом Примерена вашем знању језика и другог градива Занимљива вама лично  Оригиналност је бонус Одобрена унапред од стране ментора Готов списак тема: за и против

10. Избор теме: наћи златну средину А) Душаново законодавство Б) Брачно право у Душановом законику В) Анализа чл. 3. Душановог законика ( Ниједна свадба да се не учини без венчања , а ако се учини без благослова и упита цркве , такви да се разлуче .) Постоје ли целе књиге (монографије) на ту тему? Постоје ли чланци на ту тему? Колико се додирује у ширим делима?

11. Колико ће вам времена требати? Бар 2 недеље – не би требало више од 2 месеца Лоше, на брзину написан рад се најтеже исправља – може бити лакше писати испочетка Урачунајте време за тражење грађе, читање, само писање – а потом и за исправке Распоредите и према другим обавезама

12. Како се тражи литература? Каталог факултетске библиотеке (физички и електронски) Каталози других библиотека, нарочито COBISS Интернет претраживачи, нарочито Google Scholar Електронски доступни ресурси (књиге, часописи…) Референце других радова (и уџбеника) Референце са Википедије – уз опрез Готови спискови (ако постоје – опет за и против) Лична библиотека Консултовање стручњака (ментора) – у којој фази?

13. Шта није подобна литература? Неакадемски, анонимни сајтови с интернета Википедија и сл. Новински чланци (осим као извор о тад актуелним дешавањима) Други семинарски радови Популарно, неакадемски писане књиге Скоро па непогодни: кратки и прегледни радови

14. Колико ми референци треба? Довољно да се адекватно покрије тема Нипошто само уџбеници и шири прегледи Све што се уско и примарно бави датом темом (нарочито монографије) Допунски углови су бонус Врло оквирно – бар 5 референци Максимума нема – али немојте се „удавити“ у литератури на врло познате и опширно покривене теме! Најбитније: извори!

15. Извори: зашто су нужни? Информација из друге руке је увек лошија Преносе дух времена Самостални закључци Вежбање тумачења и објашњавања норми Литература везана за изворе: коментари закона

16. Кључне речи за претрагу Назив теме и њему сродне речи Шире теме: област права, период, категорија извора, главни теоријски појмови… Уже: поједини главни делови теме Главни аутори за одређену област

17. Како се литература користи? Читање теме, не дела (не нужно од корица до корица, али довољно да се темељно разуме) Да ли већ писати при првом читању? Белешке, глосе ( не у туђој књизи! ) и фише? Одмах давати референце (бележити странице) Дозвољено аргументовано неслагање с ауторима Не прескакати оно што не разумете!

18. Структура рада Насловна страна: подаци о раду, аутору, ментору Садржај: пожељно на почетку Минимум: увод, главни део, закључак Поделе главног дела могуће зависно од теме Увод је путоказ кроз рад; закључак – одредиште Не „надувавати“ обим поднасловима Библиографија на крају

19. Радни садржај: зашто је битан? Путоказ за истраживање Провера за ментора (да вас благовремено усмери) Подсетник за писање

20. Како треба писати? Писмено и граматички исправно Фонтом нормалне величине и типа (не чудним ) Стил мора бити академски (научни) и објективан, али јасан Без масних слова (болда), превеликих наслова и прекида Избегавати предуге реченице и пасусе Редовно стављати референце Изнети свој став, али аргументовано (чињенице + анализа) Илустрације само ако су потребне, не за украс Из ког лица?

21. Замислите да сте читалац! Семинарски није домаћи задатак фиксног решења! Како да вас разуме неко ко није стручњак за тему? Јасне мисли, прецизно изражавање (читалац није телепата) Излагање неопходних чињеница (али сврсисходно, без дигресије и расплињавања) Помоћ пријатеља: пробни читаоци

22. Не бојте се промена! „Први нацрти се у воду бацају“ Много тога може да искрсне током истраживања и писања Превелике дигресије боље ’рециклирати’ за други рад Крупније промене концепције (и наслова) мора одобрити ментор Увод се пише на крају, јер тек тада засигурно знате у шта уводите читаоца  (дотад може радна верзија)

23. Фусноте и референце Врсте фуснота/енднота: Упућујуће – са референцама (обавезне) Аналитичке – са ауторским текстом (пожељне) Референце се стављају: На крају сваког директног цитата (у наводницима) На крају сваке целине написане на основу неког дела (у просеку – на крају сваког пасуса) За упућивање на другу повезану тему и литературу о њој Нису потребне за очигледно општепознате податке Код закона и сл. могуће навођење само први пут

24. Како изгледају референце? Фусноте, ендноте или заграде у тексту? (само питање стила) Системи цитирања ~ потпуни подаци о цитираном делу (да би га неко други могао лако наћи) Бројеви страна одакле су преузети подаци Не преузимати туђе референце! Код посредног цитирања назначити оба дела (А наведено према Б) Формат: по неком упутству за ауторе или моделу друге литературе, али најбитније – конзистентно Честа грешка: чланци (у зборницима или часописима) Све наведено у фуснотама иде у библиографију

25. Шта је плагијат? Свако дословно преузимање туђег текста које није означено као цитат, чак и ако је наведена референца Парафразирање (препричавање) дела туђег текста ако није наведена референца Превелико садржинско ослањање на туђи текст, чак и ако је препричано и референце наведене Није технички плагијат, али: семинарски рад није компилација цитата – већина текста мора бити ваша

26. Сме ли АИ да помогне? Не сме други човек писати уместо Вас – па не сме ни софтвер Велико питање квалитета Коришћење као помоћне алатке?

27. Библиографија На крају текста Садржи СВЕ што је цитирано у тексту рада Не садржи НИШТА што није цитирано Подела на изворе и литературу Друге поделе по жељи и потреби (тј. ако су прикладне) Азбучно по презименима (ставке без аутора прве)

28. Како се рад доставља ментору? Радне верзије – најчешће електронском поштом (због антиплагијат софтвера и коментара) Користите пуне MS Word формате ( doc, docx), не егзотичније ( pages ) или ограниченије ( rtf , pdf) За одбрану ментор може тражити физички (укоричен) примерак коначне верзије – проверите

29. Предали сте радну верзију… …исправке ће сигурно бити потребне! Неизоставан део учења писања и учења теме Немојте да вас критика обесхрабри – добијају је и редовни професори – то је нормално! Обавезно уважите и начелно изнете коментаре („исправити Х кроз цео рад…“) Ако се не слажете – културно образложите

30. Како изгледа одбрана? Кратко излагање основних идеја рада (10-15 мин) Није пожељно читати! (лошији утисак) PowerPoint презентације и сл. – по жељи Питања ментора и публике Ако сте публика – потрудите се да поставите питање (и тако покажете интересовање), али држите се теме! Понегде се радови не бране или бране само одабрани

31. Есеји Есеј није мини-семинарски Мања дужина, слободнија форма, може са мање литературе, али… …обавезно полемички постављена тема! Како одабрати погодно питање? Практични задатак: смислите добру тему за есеј!

32. Студентски академски чланци Форма и стил писања слична семинарском раду Тема мора бити оригиналнија (бар по углу) Литература мора бити опсежније покривена Много битније познавање страних језика (потребних за обраду те конкретне теме) Форматирање, референце и сл.: по упутствима часописа/зборника; потребни апстракти и кључне речи Рецензије: слично озбиљнијим коментарима ментора

33. Прегледни и изворни чланци? Прегледни – примарно на основу литературе Изворни / оригинални – са већом личном анализом извора Коришћење извора у оригиналу? Граница некад релативна Практични задатак: пронађите примере!

34. Студентске конференције Кратка тематски груписана излагања + дискусија Потребан известан ниво оригиналности Некад се тражи менторство наставника Прилика за контакт с колегама с других факултета Култура на конференцији: праћење, време… Објављивање радова није увек организовано

35. Прикази књига Кратак преглед једне стручне књиге, обично нове Обично краћи од чланака (~5 стр.), али не нужно Поред препричавања садржине, пожељан и аргументован критички осврт Иако је читање само једне (приказане) књиге неопходно, познавање материје којом се бави је предуслов квалитета (прочитајте још пар главних)

36. Да ли писати дескриптивни или критички приказ? Колико добро иначе познајете тему? Да ли сматрате да је аутор учинио велики нови корак у њеном истраживању? Да ли се у нечему с њиме не слажете? Практични задатак: поређење приказа пример 1 пример 2

37. Извештаји са догађаја Обично краћи, слично приказима Основне информације нужне, али не и довољне Шта читалац може да сазна што не би могао из програма? Научна вредност?

38. Писање за Википедију Могуће писање на основу мање литературе Могуће мање интервенције, а не цео текст Различита структура (нарочито уводни део) Енциклопедијска објективност, без личних ставова Форматирање и референце: по правилима сајта Такође забрањен плагијат!

39. Домаће теме за страну публику? Скоро ништа од информација се не подразумева Зато прихватљивије сасвим прегледне теме Пожељне референце и на језику рада / енглеском Језик: за излагање довољна разумљивост, за објављивање виши ниво (зависно од лектуре) Mutatis mutandis – на српском о слабије познатим страним темама

40. Преводи стручних текстова Потребно познавање не само општег језика, већ и стручне терминологије За Википедију и сл. – дозвољен слободан превод, препричавање (јер је то технички нови чланак) За озбиљне публикације – неопходна потпуна прецизност (и пожељно испоштовати стил) Да ли постоји лектура и колико се ослонити?

41. Интервјуи у струци Уводно истраживање – погледати биографију и библиографију, прелистати главна дела Уживо или преко мејла? У сваком случају унапред спремити питања Редиговање усменог интервјуа – минимално Код икаквих корекција послати на одобрење

42. И, наравно… Увек могу постојати посебна правила! Зато увек проверите са ментором / наставником / уредништвом њихове специфичности! Читајте стручну литературу – користиће вам! И за конкретну тему рада, и као узор, и за стицање ширег и дубљег општег знања из струке!