‘’Prevencija mita i korupcije’’ - borba sa rizikom od mogućeg podmićivanja.pptx

MITO I KORUPCIJA

1. ‘’Prevencija mita i korupcije’’ - borba sa rizikom od mogućeg podmićivanja u sopstvenim radnim procesima Igor Ćika, direktor PDCA Konsalting d.o.o. Novi Sad i član SAMKB

2. Igor Ćika dipl.ing.mng . direktor, PDCA Konsalting DOO Diplomirani inženjer menadžmenta, Alfa Univerzitet u Beogradu Odsek Industrijski menadžment – Upravljanje organizacijama Vodeći stručni konsultant za projektovanje i implementaciju savremenih sistema menadžmenta - ISO 9001:2015; ISO 14001:2015; ISO 45001:2018; ISO/IEC 27001:2013; ISO 27701:2019; ISO 20000-1:2018; ISO 22301:2019; ISO 31000:2018; ISO 37001:2016, GDPR Akreditovani ekspert – trener od strane PECB (Professional Evaluation and Certification Board , Kanada) sa više od 200 treninga u oblasti sistema mendžmenta , bezbednosti informacija, procene rizika i zaštiti podataka, ovlašćeni konsultant European Bank for Reconstruction and Development ( EBRD ) i Deustche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit ( GIZ ) i član Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti ( SAMKB ) Jezici : srpski ( maternji ), engleski

3. Korupcija lat. corruptio Korupcija (sa lat. corruptio , u prevodu – podmitljivost, potkupljivost , pokvarenost) Korupcija je kriminalno delo – „korupcija" je odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga;- ZAKON O SPREČAVANJU KORUPCIJE ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022) Prema Rečniku Matice srpske mito u srpskom jeziku označava novac ili neku drugu vrednosnu stvar kao dar, nagradu kojom se neko (obično ko je na vlasti, ko ima uticaja) pridobija da udovolji davaočevoj želji (najčešće na nepošten, nezakonit način). Istorija pokazuje da je korupcija stara koliko i država i da se ne može iskoreniti. Ali, može se svesti na minimalni nivo. Suprotstavljanje korupciji je jedan od najvećih izazova svih organizacija, uključujući kako javna preduzeća, tako i privatne kompanije – korporativna bezbednost Korupcija se sprečava kroz primenu proaktivnih/preventivnih i reaktivnih/disciplinskih mera Prevencijom se sprečava nastanak koruptivnih pojava, a jedan od najznačajnijih načina za smanjenje obima korupcije jeste otkrivanje i otklanjanje uzroka, odnosno rizika na nastanak korupcije.

4. Osnovne karakteristike korupcije Osnovna karakteristika korupcije je tajnost. U tom smislu korupcija je potpuno zasnovana na poznatom efektu ledenog brega : istina se vrlo teško otkriva (i to obično tek godinama posle delikta, pre svega zbog katastrofalnih posledica po organizaciju) - uglavnom kao vrh sante koja pliva na vodi.

5. VRSTE KORUPCIJE - PODELA Bela korupcija Bela korupcija ili nepotizam je davanje privilegija na osnovu rođačkih i prijateljskih veza, bez očekivanja protivusluge. Kao takva, bela korupcija nije krivično delo, eventualno bi poslodavac ili nadređeni mogao da sankcioniše, to jest podvede pod disciplinsku odgovornost. Međutim, iako pravni sistem tu ostaje nemoćan, organizacije za borbu protiv korupcije se zalažu i tvrde da se i protiv ovog oblika korupcije treba boriti. Siva korupcija Siva korupcija je davanje privilegija po principu „usluga za uslugu“, nezavisno od rodbinskih i prijateljskih veza. Crna korupcija Crna korupcija je davanje privilegija uz direktnu primenu mita , najčešće novčane naknade. Davanje i primanje mita je jedan od najrasprostranjenijih oblika korupcije. Mito se daje i prima kako bi ovlašćeno lice uradilo nešto što nije u njenom nadleštvu ili ne uradilo nešto što je u obavezi .

6. SRBIJA – PERCEPCIJA KORUPCIJE SVAKI PETI GRAĐANIN smatra da davanje poklona službeniku, kako bi uradio nešto što je inače njegov posao - nije greh. Završavanje obaveza ,,preko veze”, odnosno korišćenje poznanstava za 19 odsto ljudi nije korupcija. ,,Koren” korupcije građani vide i u velikim ovlašćenjima službenika, njihovim malim platama, komplikovanim procedurama... Indeks percepcije korupcije (CPI) - CPI meri stepen u kojem se opaža korumpiranost u javnom sektoru (korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika). Indeks se sačinjava na osnovu različitih istraživanja i studija, koja ispituju mišljenja stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi Srbija je po indeksu percepcije korupcije na 96. mestu od 180 zemalja i teritorija, sa indeksom 38 , zabeleženim drugu godinu zaredom, što su ujedno i njene najniže dosadašnje ocene, pokazao je Globalni indeks percepcije korupcije 2021 koji je objavila organizacija Transparensi internešenal ( Transparency International , TI). Kompletni rezultati istraživanja mogu se preuzeti sa sajta TS: https://transparentnost.org.rs/index.php/sr/istraivanja-o-korupciji/indeks-percepcije-korupcije-cpi

7. SRBIJA – PERCEPCIJA KORUPCIJE Prelazak funkcionera iz javnog u privatni sektor, njegovo zapošljavanje, odnosno poslovna saradnja sa privrednim subjektima ili međunarodnim organizacijama čija delatnost je u vezi sa funkcijom koju je prethodno vršio. Pantoflaža u bukvalnom prevodu znači „obuvanje papuča”. U anglosaksonskom sistemu poznatija je kao „sistem rotacionih vrata” i poslednjih godina se identifikuje kao jedna od oblasti koje nose izuzetan rizik od korupcije. Kod nas je, kao potpuno nov pojam u oblasti sukoba interesa, uveden Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije 2010. godine. U Zakonu o sprečavanju korupcije "Sl. glasnik RS", br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022 Član 55 Ograničenja po prestanku javne funkcije „Lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije, ne može, bez saglasnosti Agencije, da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je javni funkcioner vršio javnu funkciju” Reč je o praksi sa kojom smo se sretali prethodnih godina – da funkcioner po prestanku funkcije pređe u firmu koja posluje u oblasti kojom se bavio na javnoj funkciji, sa kojom je poslovao ili čije je poslovno okruženje uređivao svojim odlukama Pantoflaža

8. ISO 37001:2016 Sistemi menadžmenta za borbu protiv korupcije U oktobru 2016. godine ISO je objavio standard za ISO 37001:2016 INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE objavljuje u oktobru 2017g. SRPS ISO 37001:2017 Sistem menadžmenta za borbu protiv korupcije osmišljen je tako da se unutar organizacije razvije kultura protiv korupcije i implementiraju odgovarajuće kontrole, što će zauzvrat povećati šanse za otkrivanje korupcije i prvenstveno smanjiti njeno pojavljivanje. ISO 37001, Sistemi menadžmenta za borbu protiv korupcije – Zahtevi sa uputstvom za primenu, sadrži zahteve i smernice za uspostavljanje, implementaciju, održavanje i poboljšavanje sistema menadžmenta za borbu protiv korupcije. On obuhvata korupciju u javnom, privatnom i neprofitnom sektoru, uključujući mito koje prima ili daje jedna organizacija ili njeni zaposleni, kao i mito koje se daje ili prima preko treće strane.

9. Predmet i područje primene ISO 37001:2016 ISO 37001:2016 se bavi sledećim pitanjima u vezi sa aktivnostima organizacije: mitom u javnom, privatnom i neprofitnom sektoru; mitom od strane organizacije; mitom od strane osoblja organizacije koje deluje u njeno ime ili u njenu korist; mitom od strane poslovnih saradnika organizacije koji deluju u njeno ime ili u njenu korist; mitom organizaciji; mitom osoblju organizacije u vezi sa aktivnostima organizacije; mitom poslovnim saradnicima organizacije u vezi sa aktivnostima organizacije; direktnim i indirektnim mitom (npr. mito koje se nudi ili prima od treće strane).

10. 4.5 Ocenjivanje rizika u vezi sa mitom Sve kompanije izložene su riziku pojave koruptivnih radnji, ali je nužno napomenuti da je njima potrebno na primeren način upravljati, kako bi se njihov mogući nepovoljan uticaj sveo na razumnu meru – jedan od zadataka korporativne bezbednosti Rizik od korupcije - „okolnost u kojoj može da dođe do pojave korupcije, a koja se odlikuje događajem prouzrokovanim neizvesnošću nastupanja ponašanja koje za cilj ima „korupciju“ u širem smislu reči, kojoj potencijalno mogu da doprinesu pogodujući faktori, pod kojima se podrazumevaju organizacioni, društveni i spoljašnji uslovi koji mogu da budu uzrok koji će jednog ili više počinilaca, koji mogu da postupaju i dogovorno, podstaći na dobrovoljno ili nametnuto prevarno delovanje u svoje lično ime ili u ime trećih lica, kršenjem zakona, normativa, propisa ili etičkih principa, na način kojim se stvara efekat koji može da podrazumeva sticanje nepoštene prednosti ili nanošenje nepravedne štete drugima, uz naknadu ili u zamenu za uslugu (sadašnju ili buduću), koja ne mora nužno da bude uzajamna, a koja može da bude novčane ili ne novčane prirode Projekat ACTS - „ACTs – Anticorruption Toolkit for SMEs” - METODOLOŠKI PRIRUČNIK: ANALIZA I TRETMAN RIZIKA OD KORUPCIJE U MIKRO PREDUZEĆIMA I MSP

11. NajčešćI i šire shvaćeni pojavni oblici korupcije - koruptivne tehnike Podmićivanje / davanje i primanje mita – neformalna plaćanja u robi, novcu i uslugama koja se traže ili nude osoblju za rad ili usluge koje bi inače trebalo da obezbede, odnosno za rad ili usluge koje treba da ne izvrše. Sukob interesa – okolnosti u kojima privatni interes utiče ili se čini kao da može uticati na nepristrasno i objektivno vršenje radnih dužnosti; situacije u kojima je pojedinac suočen sa izborom između dužnosti, odnosno zahteva koje njegov položaj nosi i njegovih/njenih privatnih interesa. Pronevera – krađa ili upotreba u privatne svrhe sredstava organizacije, opreme i resursa koje se redovno koriste u radu. Trgovina uticajem – prodaja uticaja u procesu odlučivanja u korist trećih lica. Ugrađivanje /provizija – dobavljač daje mito za dobijanje posla (direktno ili indirektno preko posrednika) ovlašćenom licu organizacije koji donosi odluku o dodeli ugovora ili posla. Iznuda – pretnja upotrebom sile ili drugi oblici zastrašivanja da bi se ostvarila materijalna korist Samoposlovanje – obuhvata praksu unajmljivanja sopstvene kompanije ili kompanije koja pripada bliskim rođacima ili prijateljima zaposlenog radi pružanja usluga organizaciji Usluge – razmena usluga je oblik korupcije koju je veoma teško otkriti i suzbiti. Međusobna razmena usluga se manifestuje u brojnim oblicima, uključujući poslove, dozvole, zapošljavanje, pružanje obrazovnih i zdravstvenih usluga. Politička korupcija – postavljanje i izbor rukovodilaca državnih institucija (direktori javnih preduzeća, članovi upravnih i nadzornih odbora i sl.) u zamenu za političku podršku, vršenje uticaja na postavljene kadrove (rukovodioce i službenike) kod donošenja odluka i slično

12. faktorI rizika korupcije Faktori rizika korupcije ne opisuju sam rizik korupcije u smislu načina njenog izvršenja, već pre razmatraju pitanje zašto bi nezakonitost mogla nastati i kolika je verovatnoća da će do nje doći.
Delotvoran proces prepoznavanja rizika korupcije uključuje ocenu podsticaja, pritisaka i mogućnosti za njeno izvršenje kroz tzv. „trougao kriminalnih radnji” U fazi mogućih scenarija i načina izvršenja tim bi trebalo da potraži, pre svega, odgovore na sledeća pitanja:
Kako bi osoba sklona koruptivnom ponašanju mogla iskoristiti slabosti internih kontrola?
Kako bi osoba sklona koruptivnom ponašanju mogla zaobići interne kontrole?
Šta bi osoba sklona koruptivnom ponašanju mogla učiniti da prikrije protivzakonit akt?

13. Registar rizika korupcije Registar rizika korupcije u suštini predstavlja bazu podataka koja je po određenom kriterijumu sačinjena od tima za procenu rizika i koja služi kao osnov za dalje upravljanje postupkom procene ovog tipa rizika. Katalog rizika: Organizacioni deo preduzeća - identifikovani vlasnik oblasti/rizičnog procesa za nastanak korupcije i drugih nepravilnosti Oblast / rizični proces za nastanak korupcije i drugih nepravilnosti- Zajedničke oblasti plana integriteta: Upravljanje kadrovima; Upravljanje javnim resursima i javnim finansijama; Etika i integritet; Informaciono - tehnološka (IT) bezbednost. Koruptivna tehnika koja je najverovatnija za prepoznati organizacioni deo odgovoran za identifikovani rizični proces- Podmićivanje / davanje i primanje mita; Sukob interesa; Pronevera; Trgovina uticajem; Ugrađivanje/provizija; Iznuda; Samoposlovanje ; Usluge; Politička korupcija Scenario rizika - način ispoljavanja prepoznate koruptivne tehnike Identifikovane postojeće mere/nepostojanje potrebnih mera u primeni u preduzeću - Zaposleni odgovaraju na pitanja o tome da li i koje mere za sprečavanje različitih pojavnih oblika korupcije i drugih nepravilnosti institucija ima i primenjuje, u odnosu na određeni radni proces, kao i kakva su saznanja i iskustva zaposlenih sa različitim pojavnim oblicima korupcije i drugih nepravilnosti koje su se eventualno dešavale u instituciji. Odgovor na pitanja 1 . Da li se postojeća mera primenjuje ?
2 . Ukoliko se primenjuje , da li postiže očekivane efekte ?

14. Registar rizika korupcije Verovatnoća rizika (V ) - Verovatnoća nastanka rizika je stepen izvesnosti da će doći do pojave scenarija rizika zbog ispoljavanja koruptivne tehnike u datom procesu. Potencijalni uticaj rizika (P) - Uticaj rizika je šteta koja može nastati po javno dobro (javne resurse, ugled institucije i sl.) nastupanjem scenarija rizika zbog ispoljavanja koruptivne tehnike u datom procesu. Vrednost rizika R = V * P Rangiranje rizika prema intenzitetu - Procena intenziteta rizika od korupcije i drugih nepravilnosti - Visoki intenzitet - 6,9 - Srednji intenzitet - 3,4 - Niski intenzitet - 1,2 Odabrane mere za implementaciju (predlog) sa stepenom hitnosti - Mere pravne i praktične prirode koje je potrebno preduzeti u cilju sprečavanja i otklanjanja rizika - Prema intenzitetu rizika, određuje se stepen hitnosti primene mera na mere visokog, srednjeg i niskog stepena hitnosti. Organizacioni deo preduzeća zadužen za implementaciju kontrola- Zaposleni ili organizaciona jedinica zadužena za primene mera - podaci o licima odgovornim za sprovođenje mera Rok za implementaciju- Vremenski rok predviđen za sprovođenje mera Komentar - Mogući komentar tima za procenu rizika Verovatnoća rizika nakon primene odabranih mera (V) Potencijalni uticaj rizika nakon primene odabranih mera (U) Vrednost rezidualnog rizika R = V * U Način praćenja i merenja upravljanja rizicima - Način izveštavanja i monitoringa primene mera tretmana rizika

15. MERE TRETMANA RIZIKA OD KORUPCIJE PREMA ISO 37001 – učešće korporativne bezbednosti u izboru i primeni mera A.8 Procedure zapošljavanja A.8.1 „Due diligence ” osoblja b ) preduzimanje razumnih koraka verifikacije da su kvalifikacije potencijalnog osoblja tačne;
c ) preduzimanje razumnih koraka da se za potencijalno osoblje dobiju preporuke od prethodnih
poslodavaca koje su zadovoljavajuće za organizaciju; A.8.3 Sukobi interesa a ) kada je menadžer prodaje te organizacije povezan sa menadžerom nabavke korisnika, ili
b ) kada menadžer jednog dela organizacije ima lični finansijski interes u poslovanju konkurenta. A.8.4 Mito osoblju organizacije A .8.4.2 Mito osoblju organizacije najverovatnije može da se desi u vezi sa osobljem koje može da donosi ili utiče na odluke u ime organizacije (npr. menadžer nabavke koji može da dodeli ugovore; nadzornik koji može da potvrdi da je posao urađen; menadžer koji može da imenuje osoblje ili odobri plate ili bonuse; službenik koji priprema dokumenta za dodeljivanje licenci i dozvola)

16. MERE TRETMANA RIZIKA OD KORUPCIJE PREMA ISO 37001 – učešće korporativne bezbednosti u izboru i primeni mera 8.10 Sprovođenje istrage u vezi sa mitom i postupanje sa njim Organizacija mora da primenjuje procedure koje: a) zahtevaju ocenjivanje i, kada je odgovarajuće, istragu svih slučajeva mita ili kršenja politike ili narušavanja sistema menadžmenta protiv mita, koji su prijavljeni, uočeni ili na koje se osnovano sumnja; b) zahtevaju odgovarajuće mere u slučaju da se istragom otkrije bilo kakav mito ili kršenje politike ili narušavanje sistema menadžmenta protiv mita; c) opunomoćuju istražitelje i omogućavaju im rad; d) zahtevaju saradnju u istrazi od strane relevantnog osoblja; e) zahtevaju da se status i rezultati istrage prijavljuju funkciji za usklađenost protiv mita i drugim funkcijama za usklađenost, kako je odgovarajuće; f) zahtevaju da se istraga sprovodi tako da se očuva poverljivost i da su rezultati istrage poverljivi. A .18 Sprovođenje istrage u vezi sa mitom i postupanje sa njim A.18.5 Istragu treba da sprovede osoba koja nije bila umešana u ovo pitanje. To može da bude funkcija za usklađenost, interna provera, drugi odgovarajući menadžer ili odgovarajuća treća strana. Osobi koja sprovodi istragu najviše rukovodstvo treba da dâ odgovarajuće ovlašćenje, resurse i pristup, tako da omogući da istraga bude efektivno sprovedena. Poželjno je da je osoba koja sprovodi istragu prošla obuku ili da ima prethodno iskustvo u sprovođenju istrage. Istragom treba brzo da se ustanove činjenice i da se sakupe svi neophodni dokazi, na primer:
a ) sačinjavanjem upita kako bi se ustanovile činjenice;
b ) prikupljanjem svih relevantnih dokumenata i drugih dokaza;
c ) pribavljanjem iskaza svedoka;
d ) gde je to moguće i opravdano, zahtevanjem da izveštaji o pitanju budu u pisanoj formi i potpisani od strane pojedinaca koji su ih sačinili

17. Prilog A Preporuke za primenu ovog međunarodnog standarda A.1 Opšte napomene A.2 Predmet i područje primene sistema menadžmenta protiv mita A.3 Razumno i srazmerno A.4 Ocenjivanje rizika u vezi sa mitom A.5 Uloge i odgovornosti upravljačkog tela i najvišeg rukovodstva A.6 Funkcija za usklađenost protiv mita A.7 Resursi A.8 Procedure zapošljavanja A.9 Svest i obuka A.10 „Due diligence ” - Kompleksna provera A.11 Finansijske upravljačke mere A.12 Nefinansijske upravljačke mere A.13 Primenjivanje sistema menadžmenta protiv mita od strane organizacija kojima se upravlja i poslovnih saradnika A.14 Posvećenost delovanju protiv mita A.15 Pokloni, povlašćeni status, donacije i slične koristi A.16 Interna provera A.17 Dokumentovana informacija A.18 Sprovođenje istrage u vezi sa mitom i postupanje sa njim A.19 Praćenje – monitoring A.20 Javna službena lica A.21 Antikorupcioni programi

18. HVALA NA PAŽNJI! Igor Ćika, direktor PDCA Konsalting d.o.o. Novi Sad / član SAMKB