Бугарска: Од Отцепљења од Турске до Првог Светског Рата ЛАВ МИЛИЧ
Позадина: Османска Владавина и Буђење Националне Свести Османска Владавина Бугарска је била под османском владавином од 14. века, током којег времена је била изложена културно м и верско м прилагођавању . Међутим, бугарски народ никада није изгубио своју националну свест, одржавајући свој језик, традицију и веру. Буђење Националне Свести У 19. веку, бугарска национална свест је почела да се јача. Бугарска елита је почела да ради на очувању и промовисању бугарског језика, културе и историје. Ово буђење је било повезано са ширењем идеја национализма широм Европе.
Издвајање Бугарске Цркве из Оквира Васељенске Патријаршије Верска Аутономија Бугарска Православна црква је била под јурисдикцијом Васељенске Патријаршије. У 19. веку, Бугари су тражили верску аутономиј у. Желели су да имају своју независну цркву под вођством сопственог патријарха. Покрет за Аутокефалију Покрет за аутокефалију је добио подршку Бугарског народа. Након деценија преговора, Бугарска Православна црква је добила аутокефалију 1870. године, што је био значајан корак ка националном самоопредељењу. На челу новоосноване Бугарске егзархије су се сукцесивно налазила три истакнута јерарха: Антим (1816-1888), Јосиф (1840-1915) и Стефан (1878-1957).
Априлски Устанак и Руско-Турски Рат (1877-1878) 1 Априлски Устанак У 1876. години, избио је Априлски Устанак, велики устанак против османске владавине. Устанак је био крваво потиснут, али је шокирао Европу и подигао међународни притисак на Османску империју. 2 Руско-Турски Рат Русија, која је била традиционални заштитник православних Словена, објавила је рат Османској империји 1877. године. Рат је завршен руском победом, а Османска империја је била приморана да преговара о миру.
Санстефански мир: Краткотрајна Велика Бугарска 1 Санстефанским миром (3. марта 1878) проглашена је независна Бугарска, која је укључивала велика простраства територија, што је био резултат руских војних успеха и дипломатских напора након Руско-турског рата. 2 Тако створена Велика Бугарска обухватала је територије данашње Бугарске, Македоније и Тракије, као и делове данашње Србије и Грчке, што је изазвало незадовољство других балканских сила и великих европских сила.
Берлински Конгрес и Стварање Бугарске Кнежевине Берлински Конгрес Након Руско-турског рата, одржан је Берлински конгрес, на коме су велике силе одлучивале о судбини Балкана. Након преговора, створена је Бугарска кнежевина, али је она била знатно мања од територије коју су Бугари желели. Стварање Бугарске Кнежевине Бугарска кнежевина је била независна држава, али је била под надзором великих сила. Њен територијални обим је био ограничен, а јужни делови Бугарске су остали под османском владавином.
Владавина Кнеза Александра Батенберга и Политичка Нестабилност Владавина Батенберга Након проглашења Бугарске кнежевине, за кнеза је изабран Александар Батенберг. Његова владавина је била обележена политичком нестабилношћу, борбом између политичких странака и спољним притиском. Политичка Нестабилност Кнез Батенберг је покушао да уведе либералнији политички систем, али је наишао на отпор . На крају, под притиском Русије, морао је да абдицира 1886. године.
Уједињење Источне Румелије и Бугарске (1885) 1 Уједињење Источна Румелија, регион који је остао под турском владавином, је прогласио аутономију 1878. године. У 1885. години, под вођством кнеза Александра Батенберга, дошло је до уједињења Источне Румелије и Бугарске. 2 Реакција Великих Сила Уједињење је покренуло међународну кризу. Велике силе нису желеле да виде снажну Бугарску. Русија је осудила уједињење, али је на крају прихватила нову ситуацију.
Владавина Кнеза, Касније Цара, Фердинанда I 35 Година владавине Фердинанд I је постао кнез Бугарске 1887. године, а његова владавина је трајала 35 година. Током његове владавине, Бугарска је доживела период релативне стабилности и економског развоја. 1908 Проглашење Царства Фердинанд I је прогласио Бугарску за царство 1908. године, што је био симболички корак ка успостављању Бугарске као независне и моћне државе.
Политичар Стефан Станболов Стефан Станболов је био значајна фигура бугарске политике. Он је био премијер Бугарске од 1887. до 1894. године. Станболов је водио консервативну политику, јачајући државу и националну идентичност.
Балкански ратови и национална катастрофа 1 Бугарска је ушла у Балканске ратове 1912. године са циљем да се бори за ослобођење Македоније. 2 Након почетних победа, Бугарска је поражена у Другом балканском рату и изгубила значајне територије. 3 Овај рат је представљао националну катастрофу за Бугарску.
Бугарска Улази у Први Светски Рат (1915) Придруживање Централним Силама Након Балканских ратова, Бугарска је била ослабљена и изолована. У 1915. години, цар Фердинанд I је одлучио да Бугарска уђе у Први светски рат на страни Централних сила. Тешки Губици Бугарска је претрпела тешке губитке у Првом светском рату. Рат је довео до економск ог краха и друштвених потреса у Бугарској.