racunarski-sistem. U vod u računarske sisteme

racunarski-sistem

1. Računarski sistemiRačunarski sistemi

2. •Računarski sistemi (računari) su elektronske
mašine koje obrađuju ulazne informacije (podatke
ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije
(rezultate).
•Računari su preuzeli mesto ljudima kod poslova
koje je potrebno obaviti velikom brzinom, koji se
stalno ponavljaju, koji zahtevaju veliku preciznost,
ali su ljudi još uvek dominantni kod poslova gde je
potrebna kreativnost i poslova koji su uvek
različiti.

3. Sa stanovišta primene
računari se dele na:
•računare opšte namene (koji mogu koristiti
različite programe za rešavanje različitih
problema);
•računare za specijalne namene (koji
koriste samo one programe za rešavanje
onih problema za koji su namenjeni:
igranje šaha automatski piloti upravljanje
nekom mašinom.

4. Sa stanovišta broja
korisnika koji istovremeno
mogu da koriste isti računar
postoje:
•višekorisnički (mainframe based) koji
obavlja složena i zahtevna
izračunavanja i koristi se u velikim
korporacijskim sistemima 
•jednokorisnički (PC based) 

5. Svaki računarski sistem
sastoji se od dve
komponente:
•same mašine – računarskog hardvera i
•programa po kojima računar radi –
računarskog softvera.
Izraz hardver označava fizičke uređaje
računarskog sistema (monitor, tastatura,
miš, štampač, procesor,...). Izraz softver
predstavlja skup programa koji
omogućavaju rad računara
( operativni sistemi, aplikativni programi,...)

6. Struktura hardvera
računarskog sistema
Tipičan računarski sistem sastoji se od
sledećih komponenati:
•centralne (unutrašnje) memorije,
•aritmetičko-logičke jedinice,
•kontrolne jedinice,
•jedinice spoljne memorije,
•ulaznih jedinica i
•izlaznih jedinica.

8. Centralna memorija
•Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe koje se
nalaze u programima. Programi i podaci koji se obrađuju
čuvaju se u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji.
•Ova memorija se sastoji od elektronskih kola koja mogu
imati dva stanja, koja se obično obeležavaju sa 0 i 1 (0-
nema napona i 1-ima napona). Ova kola se zovu bit
(binary digit).
•Ova količina memorije je veoma mala pa se bitovi u
memoriji udružuju u grupe (registre), koji su kod
personalnih računara obično dužine 8 bita. Ovakva
grupa bitova zove se bajt (byte). Jedan bajt ima 8
bitova i on može imati 2
8
(256) različitih kombinacija
nula i jedinica.
•Svaki bajt u memoriji računara ima svoju adresu na
kojoj se nalazi, koja se koristi prilikom upisa ili čitanja
podataka. 

9. •8 bitova=1 B (bajt)
•Veće merne jedinice su:
0 ili 1 – bit
8 bitova=1 B (bajt)
1024 (2
10
)B =1kB (kilobajt)
1024 (2
10
)kB=1MB (megabajt)
1024 (2
10
)MB=1GB (gigabajt)
1024 (2
10
)GB=1TB (terabajt)
•Pored grupisanja u registre po 8 bita, moguća su
grupisanja u veće jedinice: 16 bita (halfword), 32 bita
(word), a uvedene su i nove grupe od 64 i 128 bita.

10. Aritmetičko-logička
jedinica
•Aritmetičko-logička jedinica sastoji se od
registara i elektronskih kola koja izvode
aritmetičke operacije ( sabiranje,
oduzimanje, množenje, deljenje) i logičke
operacije (upređivanje dve vrednosti po
veličini i određivanje da li je izraz istinit ili
nije).
• Ranije je kod računara ova jedinica bila
samostalna i nazivala se još i matematički
koprocesor dok je kod savremenih računara
ona sastavni deo procesora.

11. Kontrolna jedinica
•Kontrolna jedinica kontroliše i
koordinira rad računarskog sistema.
•Ona se sastoji od više čipova koji se
nalaze na matičnoj ploči i kontroliše
izvršavanje programa i rad svih
uređaja računarskog sistema.

12. Jedinice spoljne memorije
Jedinice spoljne memorije se koriste za
čuvanje programa i podataka kad
računar nije uključen ili kada se oni
trenutno ne koriste. Značajni parametri
za izbor jedinica spoljne memorije su:
•srednje vreme pristupa podacima
( merna jedinica mili sekunda-ms) 
•brzina prenosa podataka (merna jedinica
Gbit/s) 
•kapacitet (merna jedinica GB-giga bajt ).

13. Jedinice spoljne
memorije su:
•flopi disk
•hard disk
•cd
•dvd
•USB fleš memorije
•memorijske kartice

14. Ulazne jedinice:
•Uređaji koji se koriste za unos informacija
u računar nazivaju se ulazne jedinice.
•Najčešće se za unos programa i podataka
koristi tastatura. Osim tastature kao
ulazne jedinice koriste se i miš, skener,
digitalni foto aparat, digitalna kamera,
mikrofon, digitajzer (grafička tabla),
čitač bar koda.

16. Izlazne jedinice:
•Izlazne jedinice se koriste za prikaz
informacija kroje se nalaze u
računaru.
•Najčešće se koristi monitor, a osim
njega koriste se i štampač, ploter,
zvučnik, slušalice.