Serbian (Latin) - Joseph and Asenath by E.W. Brooks.pdf

“And Pharaoh called Joseph's name Zaphnathpaaneah; and he gave him to wife Asenath the daughter of Potipherah priest of On. And Joseph went out over all the land of Egypt.” GENESIS 41:45

1. JOSEPH I ASENATH
Asenatha u braku traže kraljev sin i mnogi drugi.
1. U prvoj godini izobilja, u drugom mesecu, petog u mesecu,
Faraon je poslao Josifa da ide oko sve zemlje Egipta; i u
četvrtom mesecu prve godine, osamnaestorice meseca, Josif je
došao na granice Heliopolisa, i skupljao je kukuruz te zemlje
kao pesak mora. I postojao je izvesni čovek u tom gradu po
imenu Pentephres, koji je bio sveštenik Heliopolisa i faraon, i
šef svih Faraonovih satrapa i prinčeva; a ovaj čovek je
prevazilazio bogate i veoma žalfije i nežne, a bio je i savetnik
Faraona, jer je bio razborit izvan svih faraonovih prinčeva. I
imao je devičansku ćerku, po imenu Asenath, od 18 godina,
visoku i kovrgašku, i lepu da posmatra izvan svake device na
zemlji. Sada asenath sama ne voli device kćeri Egipćana, ali je
bila u svemu kao ćerke Jevreja, visoke kao Sara i dolaze kao
Rebeka i lepe kao Rejčel; i slava njene lepote proširila se u
inostranstvo na svu tu zemlju i na kraj sveta, tako da su po
razumu svi sinovi prinčeva i zamke želeli da joj se udvaraju,
nej, i sinovi kraljeva takođe, svi mladići i moćni, i bilo je
velikih razdora među njima zbog nje, i oni su esejisti da se
bore jedni protiv drugih. I Faraotov prvorođeni sin je takođe
čuo za nju, i nastavio je da se udovoljkuje ocu da mu je da ženi
i kaže mu: Daj mi, oče, Asenath, ćerku Pentephresa, prvog
čoveka Heliopolisa ženi. A njegov otac Faraon mu je rekao:
"Gde si ti sa tvoje strane tražio ženu nižu od sebe kada si kralj
umetnosti cele ove zemlje? Ne, ali lo! Kćerka Joakima Kralja
Moaba je zakačena za vas, i ona sama je kraljica i lepa za
izuzetno dobro posmatranje. Odnesi ovu ženi."
Toranj u kome Asenath ћivi je opisan.
2. Ali Asenath se namestio na beznačajno i prezirao svakog
čoveka, bio je hvalisav i ohoo, i nikada je čovek nije video,
nesamoćna kao što je Pentephres imao u svojoj kući toranj koji
se dodižu, veliki i visoko prekoračen, a iznad kule je bio
potkrovlje u kojem se nalazilo deset komora. I prva odaja je
bila sjajna i veoma ljupka i popločana ljubičastim kamenjem,
a zidovi su bili suočeni sa dragim i mnogobojnim kamenjem,
a krov je takođe te odaje bio od zlata. I u toj odaji bogovi
Egipćana, gde nije bilo broja, zlata i srebra, bili su fiksirani, i
svi oni koje je Asenath obožavao, i ona ih se plašila, i
svakodnevno im je vršila žrtve. I druga komora je takođe
sadržala sve Asenathove ukrase i grudi, i bilo je zlata u njoj, i
mnogo srebra i zlatno utkanog raimenta neograničeno, i izbor
kamenja i od velike cene, i fina odeća posteljine, i svo
ukrašavanje njene nevinosti je bilo tu. A treća odaja je bila
Asenathovo skladište, koje je sadržalo sve dobre stvari zemlje.
I preostalih sedam odaja sedam devica koje su bile ministar
asenath okupirane, svaka je imala po jednu komoru, za to su
bile istog uzrasta, rođene iste noći sa Asenathom, i ona ih je
mnogo volela; i takođe su bile prelepe kao nebeske zvezde, i
nikada čovek nije razgovarao sa njima ili muškim detetom.
Sada je Asenathova velika odaja u kojoj je udomljena njena
nevinost imala tri prozora; i prvi prozor je bio veoma velik,
gledajući preko terena ka istoku; a drugi je pogledao prema
jugu, a treći je pogledao preko ulice. I zlatni krevet je stajao u
odaji gledajući ka istoku; a krevet je bio položen sa ljubičastim
stvarima isprepletanim zlatom, krevetom utkanim skarletnim
i grimiznim stvarima i finom posteljinom. Na ovom krevetu
Asenath je sam spavao, i nikada nije imao muškarca ili drugu
ženu koja je sedela tamo. I takođe je bio odličan dvor koji se
pridružio kući svuda unaokolo, i prekoračio je visok zid dvor
sagrađen od velikog pravougaonog kamenja; a u sudu su se
takođe bile četiri kapije preklonjene gvožđem, a ove su držale
po osamnaest jakih mladića naoružanih; a bilo je i posađenih
duž zidnog vašar drveća svih vrsta i svih plodova, njihovo
voće je bilo zrelo, jer je to bila sezona žetve ; a tu je bila i
bogata voda koja je izvirula sa desne strane istog suda ; a ispod
founta je bila velika cisterna koja je primala vodu tog
nasipalja, kada je otišla, kao što je i bila, reka kroz sred dvora
i zalivala je sva stabla tog dvora.
Džozef najavljuje dolazak u Pentefres.
3. I došlo je do toga da je u prvoj godini sedam godina izobilja,
u četvrtom mesecu, dvadeset osmom u mesecu, da je Josif
došao na granice Heliopolisa skupljajući kukuruz tog okruga.
I kada se Joseph približio tom gradu, poslao je dvanaest ljudi
pre njega u Pentephres, sveštenik Heliopolisa, kaže: "Doći ću
danas kod vas, jer je vreme podneva i podnevnog obroka, i
velika je vrućina sunca, i da ću se možda ohladiti pod krovom
tvoje kuće." A Pentephres, kada je čuo te stvari, radovao se
prevazilaženju velike radosti, i rekao: "Blagosloven bio
Gospod Bog Josifa, jer je moj gospodar Džozef mislio da sam
dostojan." A Pentephres je pozvao nadzornika svoje kuće i
rekao mu: "Haste i spremi moju kuću, i pripremi sjajnu večeru,
jer nam je Džozef moćni bog danas došao." A kada je Asenath
čula da su njeni otac i majka došli iz posedovanja njihovog
nasledstva, ona se sjajno obradovala i rekla: "Otići ću da vidim
oca i majku, jer su došli iz posedovanja našeg nasledstva" (za
to je bila sezona žetve). A Asenath je ušao u njenu odaju gde
su ležale njene odore i obukao finu lanenu odoru od grimizne
stvari i isprepletane sa zlatom, i stegnute se zlatnim steznikom,
i narukvicama oko njenih ruku; i oko svojih stopala stavila je
zlatne buskine, i oko vrata je bacila ukras velike cene i dragog
kamenja, koji su bili ulepšani sa svih strana, imajući takođe
imena bogova Egipćana svuda ugraviranih na njima, kako na
narukvicama tako i na kamenju; i stavila je takođe tijaru na
glavu i vezala dijademu oko njenih hramova i pokrila glavu
mantilom.
Pentephres predlaže da se Asenath da Josephu u braku.
4. I tako je projuršala i sišla niz stepenice iz svog potkrovlja i
došla kod oca i majke i poljubila ih. I Pentephres i njegova
žena su se radovali njihovoj ćerki Asenath sa izuzetnom
velikom radošću, jer su je očarali i ulepšali kao Božiju
nevestu; i doneli su sve dobre stvari koje su doneli iz
posedovanja svog nasledstva i dali ih ćerki; i Asenath se
radovao svim dobrim stvarima, tokom kasnog letnjeg voća i
grožđa i urma i preko golubica, i preko duda i smokava, jer su
sve bile fer i prijatne po ukusu. A Pentephres je rekao svojoj
ćerki Asenath: "Dete." A ona je rekla, "Ovde sam ja,
gospodaru." A on joj je rekao: "Sedi između nas, i ja ću ti reći
svoje reči." "Lo! Džozef, moćni jedan od Bogova, došao nam
je danas, a ovaj čovek je vladar cele zemlje Egipta; i kralj
Faraon ga je postavio za vladara sve naše zemlje i kralja, i on

2. sam daje kukuruz ovoj zemlji, i daje ga od dolazeće gladi; a
ovaj Josif je čovek koji obožava Boga, i diskretan i devica kao
ti umetnost danas, i čovek moćni u mudrosti i znanju, i duh
Božiji je nad njim i milost Gospodnja je u njemu. Dođi,
najdraže dete, i ja ću ga dati ženi, i ti ćeš mu biti za mladu, i
on će sam biti tvoj mladoženja zauvek." I, kada je Asenath čula
ove reči od svog oca, veliki znoj joj se nalio preko lica, i
depilirala se od velikog besa, i pogledala je u pitate oca i rekla:
"Zašto, moj gospodaru oče, govoriš ove reči? Daćeš me kao
zarobljenika vanzemaljcu i beguncu i onom koji je prodat? Zar
ovo nije sin pastira iz zemlje Canana? I on sam je bio ostavljen
od njega. Zar to nije on koji je ležao sa svojom ljubavnicom, i
njegov gospodar ga je bacio u zatvor tame, a Faraon ga je iz
zatvora doveo neshvaćenog dok je tumačio svoj san, kako to
takođe tumače starije žene Egipćana? Ne, ali ja ću se udati za
kraljevog prvorođenog sina, jer je on sam kralj cele zemlje."
Kada je čuo te stvari Pentephres bilo je sramota da dalje
razgovara sa svojom ćerkom Asenath o Džozefu, jer mu je ona
odgovorila hvalisavošću i besom.
Džozef stiže u Pentefresovu kuću.
5. I lo! mladić pentefresovih sluga je uљao, i on mu je rekao:
"Lo! Džozef stoji pred vratima našeg dvora." I kada je Asenath
čula ove reči, pobegla je sa lica oca i majke i otišla u
potkrovlje, ušla je u svoju odaju i stajala na velikom prozoru
gledajući na istok da vidi Josifa kako ulazi u očevu kuću. I
Pentephres je izašao i njegova žena i svi njihovi srodni i sluge
da upoznaju Džozefa; I, kada su kapije dvora koje su gledale
na istok otvorene, Josif je došao sedeo u drugoj kočiji Faraona;
i tamo su bila jok četiri konja bela kao sneg sa zlatnim
komadićima, a kočije su bile moderne od čistog zlata. I Josif
je bio obučen u tuniku belu i retku, a ogrtač koji je bačen oko
njega bio je ljubičast, napravljen od fine posteljine
isprepletane zlatom, i zlatni venac mu je bio na glavi, a oko
njegovog venca bilo je dvanaest kamena izbora, a iznad
kamenja dvanaest zlatnih zraka, a u desnoj ruci kraljevski štab,
koja je imala istrebljenu maslinovu grančicu, i bilo je izobilje
voća tamo. Kada je, onda, Džozef ušao u dvor i vrata su bila
zatvorena, i svaki nepoznati muškarac i žena su ostali ispred
suda, jer su stražari kapija privukli i zatvorili vrata, Pentephres
je došao i njegova žena i svi njihovi srodni osim njihove ćerke
Asenath, i oni su poslušali Josifa na njihovim licima na zemlji;
a Josif je sišao sa svojih kočija i dočekao ih rukom.
Asenath vidi Josifa kroz prozor.
6. I kada je Asenath videla Josifa bila je povređena u duši i
srce joj je bilo smrskano, a kolena su joj bila opuštena i celo
telo joj je drhtalo i plašila se od velikog straha, a onda je
stenjala i rekla u svom srcu: "Avaj jadan! Gde sad da ja,
bednik, odem? ili gde da budem sakrivena od njegovog lica?
Ili kako će me Josif sin Božji videti, jer sam sa moje strane
govorio zle stvari o njemu? Avaj, jadan sam! Da odem i budem
sakrivena, jer on sam vidi svako skrovište, i zna sve stvari, i
nijedna skrivena stvar mu ne može pobeći iz razloga velike
svetlosti koja je u njemu? I sada neka mi Je Bog Josif milostiv
jer sam u neznanju izgovorio opake reči protiv njega. Šta sad
da ja, bednik, sledim? Zar nisam rekao: Jozef kometa, sin
pastira iz zemlje Canana? Sada zato Došao nam je u kočiji kao
sunce sa neba, i danas je ušao u našu kuću, i zasijao je u njemu
kao svetlost na zemlji. Ali ja sam budalasta i odvažna, jer sam
ga prezirala i spajila zle reči o njemu i nisam znala da je Josif
sin Božiji. Za koga će među muškarcima ikada biti takva
lepota, ili koja će utroba žene roditi takvo svetlo? Bedna sam
i budalasta, jer sam izgovorila zle reči svom ocu. Sada, stoga,
neka me otac da Džozefu za pomoćnicu i bond ženu, i biću u
vezi sa njim zauvek."
Džozef vidi Asenatha na prozoru.
7. I Džozef je ušao u kuću Pentefresa i seo na stolicu. Oprali
su mu noge, i postavili sto pred njega odvojeno, jer jozef nije
jeo sa Egipćanima, pošto mu je ovo bila odvratnost. I Josif je
pogledao gore i video Asenath viri, i on se saith to Pentephres:
"Ko je ona žena koja stoji u potkrovlju pored prozora? Pusti je
da ode iz ove kuжe." Jer se Džozef plašio, rekavši: "Da me i
ona sama ne nervira." Za sve žene i ćerke prinčeva i zamke sve
zemlje Egipta koje su ga nervirale da bi mogle da leže sa njim;
ali mnoge žene i ćerke Egipćana takođe, koliko i Beheld
Džozef, bili su uznemireni zbog njegove lepote; i izaslanike
koje su mu žene poslale zlatom i srebrom i dragocenim
poklonima koje mu je Josif poslao pretećim i uvredljivim,
rekavši: "Neću grešiti na vidiku Gospoda Boga i lica mog oca
Izraela." Jer, Josif je imao Boga uvek pred očima i ikada se
sećao očevih zabrana; za Džejkoba često pik i dodode svoj sin
Josif i svi njegovi sinovi: "Zadržite sebe, dece, bezbedno od
nepoznate žene da ne bi imala druženje sa njom, jer druženje
sa njom je propast i uništenje." Zato je Džozef rekao: "Pustite
tu ženu da ode iz ove kuće." A Pentephres mu je rekao:
"Gospodaru, ta žena koju ste videli kako stoji u potkrovlju nije
stranac, ali jeste naša ćerka, ona koja mrzi svakog muškarca, i
nijedan drugi muškarac je nije video da vas spašava samo
danas; I, ako želiš, Gospode, ona će doći i razgovarati sa
tobom, jer je naša ćerka kao tvoja sestra." A Džozef se radovao
prevazilasku velike radosti, jer je Pentefres rekao: "Ona je
devica koja mrzi svakog čoveka." A Džozef je rekao
Pentefresu i njegovoj ženi: "Ako je ona tvoja ćerka, i ako je
devica, neka dođe, zbog toga je moja sestra, i volim je od
danas kao svoju sestru."
Džozef blagosilja Asenatha.
8. Onda je njena majka otišla u potkrovlje i dovela Asenatha
kod Josepha, i Pentephres joj je rekao: "Poljubi brata, jer je i
on danas devica, i mrziš svaku nepoznatu ženu čak i kao što
mrziš svakog nepoznatog čoveka." A Asenath je rekao Josifu:
"Živeo, Gospode, blagosloven od Boga Najvišeg." A Josif joj
je rekao: "Bog koji brzo sve stvari blagosloviжe te, damo."
Pentephres saith zatim svojoj ćerki Asenath: "Dođi da poljubiš
brata." Kada je Asenath tada prišao da poljubi Josifa, Josif je
ispružio desnu ruku, i položio je na njene grudi između njena
dva pape (za njene pape su već stajale kao divne jabuke), a
Josif je rekao: "Nije sresti čoveka koji obožava Boga, koji
blagosiljava svojim ustima živog Boga, i jede blaženi hleb
života, i pije blagoslovenu šolju besmrtnosti, i pomazana je
blagoslovenom nepotkupljivošću, da poljubi nepoznatu ženu,
koja blagosilja svojim ustima mrtvim i gluvim idolima i jede
sa njihovog stola hleb davljenja i pića iz njihove libacije šolja
prevare i pomazana je nečinjenjem uništenja; ali čovek koji

3. obožava Boga poljubiće svoju majku i sestru koja je rođena od
njegove majke i sestre koja je rođena iz njegovog plemena i
žene koja deli njegov kauč, koji svojim ustima blagosiljavaju
živog Boga. Isto tako, takođe nije susret sa ženom koja
obožava Boga da poljubi nepoznatog čoveka, jer je ovo
odvratnost pred Bogom." I, kada je Asenath čuo ove reči od
Josepha, bila je uznemirena i stenjala je; I dok je
nepokolebljivo gledala u Josifa otvorenih očiju, bili su
ispunjeni suzama. I Josif ju je, kada ju je video da plače,
sažaljevao izuzetno, jer je bio blag i milostiv i onaj koji se
plašio Gospoda. Onda je podigao desnu ruku iznad njene glave
i rekao: "Gospode Bože mog oca Izraela, najvišeg i moćnog
Boga, koji se brzo kreće sve stvari i pozive od tame do
svetlosti i od greške do istine i od smrti do života, blagoslovi
ovu devicu takođe, i brzo je, i obnovi je svojim svetim duhom,
i neka pojede hleb tvog života i popije šolju tvog blagoslova, i
numeriši je sa tvojim ljudima koje si izabrao pre nego što su
sve stvari napravljene, i pusti je da uđe u tvoj odmor koji se
pripremaš za tvoj izbor, i pusti je da živi u tvom večnom životu
zauvek."
Asenath se povlači i Džozef se priprema za odlazak.
9. I Asenath se radovao blagoslovu Josifa sa prevazilaskom
velike radosti. Onda je sama otišla u svoj potkrovlje, i pala na
svoj krevet u nemoći, jer je bilo u njenoj radosti i tuzi i velikom
strahu; i neprekidni znoj se slivao preko nje kada je čula ove
reči od Josifa, i kada joj je piknuo u ime Boga Najvišeg
Srednjeg. Onda je plakala sa velikim i gorkim plačom, i
predala se pokajanju od njenih bogova koje nije mogla da
oboћava, i idola, koje je odbila, i иekala veиe da doрe. Ali
Džozef je jeo i pio; i rekao je svojim sluћbenicima da
prisluљkuju konje u njihove koиije, i da idu oko cele zemlje.
A Pentephres je rekao Josephu: "Pustite mog gospodara da se
uloћi ovde danas, i ujutru жete iжi svojim putem." A Džozef
je rekao: "Ne, ali otići ću danas, jer ovo je dan kada je Bog
počeo da pravi sve njegove stvorene stvari, i osmog dana se
takođe vraćam tebi i uložiću ovde."
Asenath odbacuje egipatske bogove i abase sebe.
10. I, kada je Josif izašao iz kuće, Pentephres je takođe i sav
svoj srodnik otišao u njihovo nasledstvo, a Asenath je ostao
sam sa sedam devica, bez liste i jecao dok sunce nije zašlo; i
nije jela hleb niti pila vodu, ali dok su svi spavali, ona je sama
je bila budna i jecajući i često je udarala dojke rukom. I posle
ovih stvari Asenath se uzdigao iz njenog kreveta, i tiho sišao
niz stepenice iz potkrovlja, i dolaskom do kapije zatekao
portres kako spava sa njenom decom; i ona je projurila i
skinula sa vrata kožni poklopac zavese i napunila ga pepelom
i odnela do potkrovlja i položila na pod. I tako je bezbedno
zatvorila vrata i pričvrstila ih gvozdenom šrafom sa strane i
stenjala sa velikim stenjanjem zajedno sa mnogo i veoma
sjajnim jecanjem. Ali devica koju je Asenath voleo pre svega
devicama je čula kako stenje i došla je na vrata nakon što je
takođe zasmela druge device i našla je zatvorenu. I, kada je
slušala stenjanje i jecanje Asenatha, rekla joj je, stojeći bez:
"Šta je to, moja gospodarice, i gde si tužna? I љta je to љto te
muиi? Otvori nam i da te vidimo." A Asenath joj je rekao,
zatvoren unutra: "Veliki i teški bolovi su napali moju glavu, a
ja se odmaram u svom krevetu, i nisam u stanju da ustanem i
otvorim za vas, jer sam nemoćan nad svim svojim udovima.
Idite zato svako od vas u njenu odaju i spavajte, i pustite me
da budem miran." I, kada su device otišle, svaka u svoju odaju,
Asenath se uzdigla i tiho otvorila vrata svoje spavaće sobe, i
otišla u svoju drugu odaju gde su bile grudi njenog
ukrašavanja, otvorila je svoju kasu i uzela crnu i sombre tuniku
koju je obukla i oplakivanja kada joj je umro prvorođeni brat.
Pošto je uzela tuniku, odnela ju je u svoju odaju, i ponovo
bezbedno zatvorila vrata, i stavila šraf sa strane. Onda je,
dakle, Asenath odložio njen kraljevski ogrtač, i obukao tuniku
za žaljenje, i opustio njen zlatni steznik i stezao se konopcem
i odložio tijaru, to je mitre, iz njene glave, kao i dijademe, a
lanci iz njenih ruku i njenih stopala su takođe bili položeni na
pod. Onda je ponela svoju odoru i zlatni steznik i mitru i
dijademu, i bacila ih kroz prozor koji je gledao prema severu,
siromašnima. I tako je uzela sve svoje bogove koji su bili u
njenoj odaji, bogove zlata i srebra gde nije bilo broja, i
zakočila ih u delove, i bacila kroz prozor siromašnim ljudima
i prosjacima. I opet, Asenath je uzela svoju kraljevsku veиeru
i debeljuce i ribu i meso, i sve ћrtve njenih bogova, i posude
vina libacije, i bacila ih sve kroz prozor koji je izgledao
severno kao hrana za pse. 2 I posle ovih stvari uzela je kožnu
koricu u kojoj su bile pepeljuge i sipala ih na pod; i tako je
uzela vreću i stegla je Bedra; a opustila je i mrežu kose glave
i posula pepeo po glavi. I razvlačila je pepeo takođe po podu,
i padala na pepeo i stalno udarala dojke rukama i jecala celu
noć stenjajući do jutra. I, kada se Asenath pojavio ujutru i
video, i lo! pepeo je bio ispod nje kao glina od suza, ponovo
je pala na lice na pepeo dok sunce nije zašlo. Tako je Asenath
to radio sedam dana, ne degustirajuжi bilo љta.
Asenath rešava da se moli Bogu Jevreja.
11. I osmog dana, kada je svanulo i kada su ptice već cvrkutale
i psi lajali na prolaznike, Asenath je podigla glavu malo sa
poda i pepeljuge u kojima je sedela, zbog toga je prekoračila
umornost i izgubila moć udova od svog velikog poniženja; jer
je Asenath imala iznurenu i slabu i njena snaga je propadala, i
tako se okrenula prema zidu, sedeći ispod prozora koji je
gledao na istok; i glavom je legla na grudi, valivši prste
rukama preko desnog kolena; i usta su joj bila zatvorena, i
otvorila ga je ne tokom sedam dana i tokom sedam noći njenog
poniženja. I rekla je u svom srcu, ne otvarajući usta: "Šta da
radim, ja nisko, ili gde da idem? I sa kim ponovo da nađem
utočište? ili kome da govorim, devici koja je siroče i pusta i
napuštena od svih i omraženog? Svi su me sada zamračili, a
među njima čak i moj otac i moja majka, zbog toga sam odbio
bogove gnušajući se i odlazio sa njima i dao ih siromašnima
da ih unište ljudi. Za mog oca i moju majku je rekao: "Asenath
nije naљa жerka." Ali svi moji rođaci su takođe došli da me
mrze, i svi ljudi, zbog toga sam dao njihove bogove da
Uniљtenje. I mrzela sam svakog čoveka i sve koji su mi se
udvarali, i sada u ovom mom poniženju svi su me mrzeli i oni
se raduju mojoj počasti. Ali Gospod i Bog moćnog Josifa mrze
sve koji obožavaju idole, jer on je ljubomoran Bog i užasan,
kao što sam čuo, protiv svih koji obožavaju čudne bogove;
Kada me je mrzeo, jer sam oboћavao mrtve i gluve idole i
blagoslovio ih. Ali sada sam odbacio njihovu žrtvu, i moja usta
su se otuđila od njihovog stola, i nemam hrabrosti da pozovem

4. Gospoda Boga nebeskog, najmoćnijeg i najmoćnijeg Od
moćnog Josifa, jer su moja usta zagađena žrtvovanjem idola.
Ali čuo sam mnoge kako govore da je Bog Jevreja pravi Bog,
i živi Bog, i milosrdni Bog i žalosna i dugotrajna patnja i puna
milosti i nežnosti, i onaj koji misli da nije greh čoveka koji je
skroman, a naročito onaj koji greši u neznanje, i osuđenik ne
bezakonja u vreme muke čoveka koji je napaćen; u skladu sa
tim i ja, skromni, biću odvažan i okrenuću se ka njemu i tražiti
utočište sa njim i ispovediti mu sve moje grehe i izliti moju
peticiju pred njega, i on će se smilovati mojoj bedi. Jer ko zna
da li će videti ovo moje poniženje i pustošenje moje duše i
sažaljevanje mene, i videće takođe sirotište moje bede i
nevinosti i braniti me? zbog toga je, koliko sam čuo, i sam otac
siročadi i uteha narušenog i pomagača progonjenih. Ali u
svakom slučaju, i ja ću biti odvažan i plakaću mu. Onda se
Asenath podigla sa zida gde je sedela, i podigla se na kolena
prema istoku i usmerila pogled ka nebu i otvorila usta i rekla
Bogu:
Asenathova molitva
12. Molitva i ispovest Asenata: "Gospode Bože pravedni, koji
stvaraju vekove i daju život svim stvarima, koji su dali dah
životu svim tvojim kreacijama, koji su nevidljive stvari izneli
na svetlost, koji su činili sve stvari i činili da se manifestuju
stvari koje se nisu pojavile, koje podižu raj i nalaze zemlju na
vodama, koje popravljaju veliko kamenje na ambisu vode, što
neće biti potopljeno, ali su do kraja čineći tvoju volju, za to ti
Gospode, reč i sve stvari su nastale, i tvoja reč, Gospode, je
život svih tvojih stvorenja, do tebe bežim u utočište, Gospode
moj Bože, od otuda, do tebe ću plakati, Gospode, i za tebe ću
priznati svoje grehe, Da li ću izliti svoju peticiju, gospodaru,
i da vam otkrijem svoje bezakonje. Poštedi me, Gospode,
poštedi me, jer sam počinio mnoge grehe protiv tebe, činio
sam bezakonje i bezbožnost, govorio sam stvari da ne budu
izgovorene, i opake na tvom vidiku; moja usta Gospode,
zagađena od žrtvovanje idola Egipćana, i od stola njihovih
bogova: grešio sam, Gospode, grešio sam na tvoj nišan, kako
u znanju tako i u neznanju činio sam bezbožnost u tome što
sam obožavao mrtve i gluve idole, i nisam dostojan da ti
otvorim usta, Gospode, ja jadna Asenathova ćerka
Pentephresa sveštenika, devica i kraljica, koja je nekada bila
ponosna i ohola i ona koja je napredovala u bogatstvu mog oca
iznad svih ljudi, ali sada siroče i pusto i napušteno od svih
ljudi. Za te bežim, Gospode, i za tvoju ponudu nudim svoju
peticiju, i do vas ću plakati. Izbavi me od njih koji me jure.
Gospodaru, pre nego što me uzmu; Jer, kao dete u strahu od
neke flote svom ocu i majci, i njegov otac ispruži ruke i uhvati
ga uz grudi aiso uradi to ti. Gospode, ispruži svoje neosećene
i užasne ruke na mene kao oca koji voli dete, i uhvati me iz
ruke supersenzualnog neprijatelja. Za lo! drevni i divljački i
okrutni lav juri za mnom, jer je on otac bogova Egipćana, a
bogovi idola-manijaka su njegova deca, i ja sam došao da ih
mrzim, i ja sam ih sa njima odao, jer su oni lavovska deca, i
bacio sam sve bogove Egipćana od mene i učinio ih, a lav, ili
njihov otac đavo, u gnevu protiv mene pokušava da me
proguta. Ali ti, Gospode, izbavi me iz njegovih ruku, i biću
spašena iz njegovih usta, da me ne bi rastrgao i bacio u plamen
vatre, i vatra me bacila u oluju, i oluja me je obuhvati u tami i
bacila u dubinu mora, i velika zver koja me je od večnog
gutanja progutala, i nestanem zauvek. Isporuči me, Gospode,
pre nego što sve ove stvari dođu na mene; isporučite me,
gospodaru, pusta i bespomoćna, zbog toga su me otac i majka
demantovali i rekli: 'Asenath nije naša ćerka', jer ja kočim
njihove bogove u delovima i bežim sa njima, kao da sam ih
potpuno mrzeo. A sada sam siroиe i pusto, i nemam drugu
nadu da te spasim. Gospode, niti još jedno utočište spasi svoju
milost, ti prijatelju ljudi, jer ti si samo umetnički otac siročadi
i šampion progonjenih i pomagač napaćenih. Smiluj mi se
Gospode, i čuvaj me čistog i devičanskog, odašišišća i
siročeta, jer samo ti Gospod umniči slatkog i dobrog i nežnog
oca. Za koji otac je sladak i dobar kao ti, Gospode? Za lo! sve
kuće mog oca Pentephresa koje mi je dao za nasledstvo su
neko vreme i nestaju; ali kuće tvoje nasledstva, Gospode, su
nepotkupljive i večne."
Asenathova molitva (nastavak)
13. "Poseti, Gospode, moje poniženje i smiluj se mom sirotištu
i sažali se na mene, na muku. Za lo! Ja, gospodaru, sam
pobegao od svih i potražio utočište sa tobom jedinim
prijateljem ljudi. Lo! Ostavio sam sve dobre stvari na zemlji i
potražio utočište sa tobom. Gospode, u džaklotu i pepelu, goli
i usamljeni. Lo! Sada sam odložio svoj kraljevski ogrtač fine
posteljine i grimiznih stvari isprepletanih sa zlatom i stavio
crnu tuniku žalosti. Lo! Oslobodio sam svoj zlatni steznik i
bacio ga od mene i stegao se konopcem i vrećom. Lo! moju
dijademu i moj mitre sam bacio iz glave i posuo sam se
pepelima. Lo! pod moje odaje koja je bila popločana
mnogobojnim i ljubičastim kamenjem, koja je nekada bila
ovlažena mastma i bila osušena svetlim lanenim krpama, sada
je ovlažena mojim suzama i obeščasćena je u tome što je
posuta pepelom. Lo! Gospodaru, od pepela i mojih suza
formirano je mnogo gline u mojoj odaji kao na širokom putu.
Lo! Gospodaru, moja kraljevska veиera i meso koje sam dao
psima. Lo! Ja sam takođe, Gospodaru, postila sedam dana i
sedam noći i niti jela hleb niti pila vodu, a usta su mi suva kao
točak i jezik kao rog i usne kao posuda, a lice mi se smanjilo,
a oči su mi propale od prolivanja suza. Ali ti, Gospode moj
Bože, izbavi me iz mojih mnogih neznanja, i oprosti mi za to,
pošto sam devica i nesvesna, zastranila sam. Lo! sada sve
bogove koje sam obožavao ranije u neznanju sada znam da su
bili gluvi i mrtvi idoli, i kočim ih u delovima i dao da ih gaze
svi ljudi, a lopovi su ih razmazili, koji su bili zlato i srebro, i
sa tobom sam potražio utočište, Gospode Bože, jedinog
saosećajnog i prijatelja ljudi. Oprosti mi, Gospode, za to što
sam počinio mnogi gresi protiv tebe u neznanju i izgovorili su
bogohulne reči protiv mog gospodara Josifa, i nisu znali, ja
sam jadan, da je on tvoj sin. Gospode, pošto su mi zli ljudi
apelovani na zavist rekli: 'Džozef je sin pastira iz zemlje
Canana', a ja sam im ja poverovao i zalutao, a ja sam ga zapalio
i govorio o rđavim stvarima o njemu, ne znajući da je tvoj sin.
Za koga meрu ljudima bege ili жe ikada biti takva lepota? ili
ko je još takav kao on, mudar i moćni kao sve ulepšani Josif?
Ali za tebe, Gospode, predajem ga, jer ga sa moje strane volim
viљe od svoje duљe. Čuvaj ga u mudrosti tvoje milosti, i
posveti me njemu za slušku i bond ženu, da mogu da mu
operem noge i da mu ulepšam krevet i ministara i da mu
služim, i biću mu vezana žena za vreme mog života."

5. Arhanđel Mihailo posećuje Asenath.
14. I, kada je Asenath prestao da daje priznanje Gospode, lo!
jutarnja zvezda je takođe izašla iz raja na istoku; a Asenath je
to video i radovao se i rekao: "Hath Gospod Bog je onda čuo
moju molitvu? za to je ova zvezda glasnik i najavljivanje
visine velikog dana." I lo! teško do jutarnje zvezde raj je bio
iznajmljen i pojavila se velika i neizbežno svetlo. I kada ga je
videla Asenath je pao na njeno lice na pepeo, i odmah je
doљao do nje иovek sa neba, љaljuжi zrake svetlosti, i stajao
iznad njene glave. I dok je ležala na licu, božanski anđeo joj
je rekao, "Asenath, ustani." A ona je rekla, "Ko je on koji me
je zvao da su vrata moje odaje zatvorena i da je toranj visok, i
kako je onda doљao u moju odaju?" I nazvao ju je ponovo po
drugi put, rekavši, "Asenath, Asenath." A ona je rekla, "Evo
me, Gospode, reci mi ko si ti umetnost." A on je rekao: "Ja
sam glavni kapetan Gospoda Boga i komandant svih domaćina
Najvišeg: ustani i stani na noge, da mogu da ti kažem svoje
reči." Podigla je lice i videla, i lo! čovek u svemu kao što je
Jozef, u odori i vencu i kraljevskom osoblju, čuva da mu je
lice bilo munjevito, a oči kao svetlost sunca, i dlake glave kao
plamen vatre zapaljene baklje, i njegove ruke i stopala kao
gvožđe koje sija od vatre, jer su varnice nastavile kako iz
njegovih ruku, tako i od njegovih nogu. Videvši te stvari
Asenath se plašila i pala na lice, nesposobna čak ni da stane na
noge, jer se u velikoj meri plašila i svi udovi su joj drhtali. A
čovek joj je rekao: "Budi dobro vedrina, Asenath, i ne boj se;
ali ustani i stani na noge, da mogu da ti kažem svoje reči."
Onda je Asenath ustao i stao na njene noge, i anđeo joj je
rekao: "Idi bez prepreka u svoju drugu komoru i ostavi crnu
tuniku gde si ti umetnička klada, i baci džaklota iz tvojih
slabina, i protresi pepeo iz tvoje glave, i operi lice i tvoje ruke
čistom vodom i stavi beli netaknuti ogrtač i steznike sa svetlim
steznikom nevinosti, duplim, i dođi mi ponovo, i govoriću ti
rečima koje su ti poslate od Gospoda." Onda se Asenath bacila
i otišla u svoju drugu odaju, gde su bile grudi njenog
ukrašavanja, i otvorila svoju kasu i uzela beli, fini, netaknuti
ogrtač i obukla ga, pošto je prvo skinula crni ogrtač, i
neoštećena takođe konopac i džaklo iz njenih slabina i stegla
se u svetlom, duplom stezniku svoje nevinosti, jedan steznik
o njenim slabinama i drugi steznik o njenim grudima. I otresla
se takođe pepela iz glave i oprala ruke i lice čistom vodom, i
uzela je mantil najlepše i fino i zamaglila glavu.
Majkl je rekao Asenathu da жe biti Dћozefova ћena.
15. I tako je došla do božanskog glavnog kapetana i stajala
pred njim, i anđeo Gospodnji sajt njoj: "Uzmi sada mantiju iz
tvoje glave, za tu ti umetnost danas čista devica, a tvoja glava
je od mladića." A Asenath joj ga je uzeo iz glave. I opet,
božanski anđeo joj je rekao: "Budi dobro vedrina, Asenath,
devica i čista, za lo! Gospod Bog je čuo sve reči tvoje ispovesti
i tvoje molitve, i on je takođe video poniženje i muku sedam
dana tvoje apstinencije, jer je od tvojih suza mnogo gline
formirano pre tvog lica na ovim pepelima. U skladu sa tim,
budite dobri, Asenath, devica i иista, za lo! tvoje ime je
napisano u knjizi života i neće zauvek biti naduvano; Ali od
danas ćeš biti obnovljena i preuređena i rekvivena, i pojesti
blagosloveni hleb života i popiti šolju ispunjenu besmrtnošću
i biti pomazana blagoslovenom nepotkupljivošću. Budi dobra
vedrina, Asenath, devica i иista, lo! Gospod Bog te je danas
dao Josifu za nevestu, i on će sam biti tvoj mladoženja zauvek.
I nema više od toga da se zoveš Asenath, ali tvoje ime će biti
Grad utočišta, jer će u tvom narodu mnogi narodi tražiti
utočište i oni će se nalaziti pod tvojim krilima, i mnoge nacije
će naći utočište tvojim sredstvima, i na tvojim zidovima oni
koji se odaju Bogu najviše visoko kroz pokajanje će biti
bezbedni; za to Pokajanje je kćerka Najvišeg Srednjeg, i ona
sama preduzima Boga Najviše visoko za tebe na svakih sat
vremena i za svo to pokajanje, pošto je on otac Pokajanja, i
ona sama je završetak i nadzornik svih devica, voleći te
prekomerno i preklinjajući najviše za tebe na svakih sat
vremena, i za sve koji se pokaju ona će obezbediti mesto za
odmor na nebesima, i obnavlja sve koji su se pokajali. A
Pokajanje prevazilazi pošteno, devica čista i nežno i blago; I
zato je Bog najviše voli, i svi anđeli je poštuju, i ja je izuzetno
volim, jer je i ona sama moja sestra, i kako vas voli device
takođe vas volim. I lo! Sa moje strane idem kod Josifa i
govoriću mu sve te reči koje se tiču tebe, i on će doći danas da
te vidi i raduje se zbog tebe i da te voli i da budeš mladoženja,
i bićeš njegova voljena nevesta zauvek. Shodno tome me čuj,
Asenath, i obuci ogrtač za venčanje, drevni i prvi ogrtač koji
je tek položen u tvojoj odaji od starog, i stavi sve tvoje izbore
ukrašene takođe o ti, i ukrasi sebe kao dobru mladu i učini sebe
spremnom da ga upoznaš; za lo! on lično je danas došao kod
tebe i videće te i radovaće se." I, kada je Anđeo Gospodnji u
obliku čoveka završio sa izgovarajući ove reči Asenathu, ona
se radovala velikoj radosti zbog svih stvari koje je on
izgovorio, i pala na njeno lice na zemlju, i napravila pokornost
pred njegovim nogama i reče mu: "Blagosloven je Gospod
tvoj Bog koji te je poslao da me izbaviš iz tame i da me iz
temelja samog ponasa dovede u svetlost, i blagosloveno je
tvoje ime zauvek. Ako sam našao milost, gospodaru, na tvom
vidiku i znaću da ćeš izgovoriti sve reči koje si mi rekao tako
da budu ostvarene, neka ti tvoja pomoćna pomoćica govori sa
tobom." A anđeo joj je rekao, "Reci dalje." A ona je rekla:
"Molim te, Gospode, sedi malo na ovaj krevet, jer je ovaj
krevet čist i neiskrtiran, jer taj drugi čovek ili druga žena
nikada nisu sedeli na njemu, i postaviću pred tebe sto i hleb, i
ti ćeš pojesti, i doneću ti takođe vino staro i dobro, miris gde
će stići do neba, i ti ćeš tamo piti i posle toga otići na tvoj put."
I on joj je rekao: "Haste i donesi je brzo."
Asenath pronalazi medenjake u njenom magacinu.
16. I Asenath je protraćio i postavio prazan sto pred njega; Ja
dok je ona počinjala da donosi hleb, božanstveni anđeoski sajt
joj je rekao: "Donesi mi i medenjak." I stajala je mirno i bila
zbunjena i tugovala zbog toga što nije imala pčelinje češljanje
u svom magacinu. A božanski anđeo joj je rekao: "Gde si ti
još uvek?" A ona je rekla: "Gospodaru, poslaću dečaka u
predgrađe, jer je posedovanje našeg nasledstva blizu, i on će
doći i doneti jedno brzo, i ja ću ga postaviti pred vas."
Božanstveni anđeo joj je sajt: "Uđi u skladište i naći ćeš
pčelinje češalj kako leži na stolu; Uzmi ga i donesi ga tamo."
A ona je rekla, "Gospode, nema pčelinjeg češljanja u mom
magacinu." A on je rekao, "Idi i naрi." A Asenath je ušao u
njeno skladište i zatekao medenjaka kako leži na stolu; i češalj
je bio veliki i beo kao sneg i pun meda, i taj med je bio kao
rosa neba, i miris toga kao miris života. Onda se Asenath

6. zapitao i rekao unutra Ona sama: "Da li je ovo češalj iz usta
samog ovog čoveka?" A Asenath je uzeo taj češalj i doneo ga
i postavio na sto, a anđeo joj je rekao: "Zašto si ti rekao, 'Nema
medenjaka u mojoj kući', i lo! Da li si mi ga doneo?" A ona je
rekla: "Gospode, nikada nisam stavila medenjak u moju kuжu,
ali kao љto si rekao, tako je napravljena. Doљlo je ovo iz tvojih
usta? za to je miris mirisa kao miris mast." A čovek se
nasmešio ženinom razumevanju. Onda ju je pozvao u sebe, i,
kada je došla, ispružio je desnu ruku i uzeo je za glavu, i, kada
je odmahnuo glavom desnom rukom, Asenath se u velikoj
meri plašio anđeoske ruke, jer su se te varnice nastavile iz
njegovih ruku posle manira crvenog gvožđa, i shodno tome
ona je sve vreme zurela od mnogo straha i drhtala od anđeoske
ruke. A on se nasmešio i rekao: "Blagosloven art thou,
Asenath, zato što su ti neodostojne božije misterije otkrivene;
i blagosloveni su svi koji se u pokajanju priklonje Gospodu
Bogu, jer će jesti ovaj češalj, jer taj češalj je duh života, a ovo
pčele raja oduševljenja su napravile od rose života koje su u
raju Božijem i svakom cvetu, i od toga jedu anđele i sve
izabrane Božije i sve sinove Najsnažnije, i ko god će ga pojesti
neće umreti zauvek." Onda je božanski anđeo ispružio desnu
ruku i uzeo mali komad iz češlja i jeo, i svojom rukom je
smestio ono što je ostalo u Asenathova usta i rekao joj: "Jedi",
a ona je jela. A anđeo joj je rekao: "Lo! Sada si pojeo hleb
života i popio šolju besmrtnosti i bio pomazan
nepotkupljivošću; Lo! sada tvoje meso proizvodi cveće života
iz fontane Najubedljivije, i tvoje kosti će biti debele kao
kedrovi raja zadovoljstva Boga i nepodnošljive moći će te
održavati; u skladu sa tim, tvoja mladost neće videti starost,
niti će tvoja lepota zauvek propasti, ali bićeš kao zidani majka-
grad svih." Anđeo je podstakao češalj, i mnoge pčele su
nastale iz ćelija tog češlja, a ćelije su bile bezbrojnim, desetine
hiljada i hiljade hiljada. I pčele su takođe bile bele kao sneg, a
njihova krila kao ljubičaste i grimizne stvari i kao skarlet; i
takođe su imali oštre ubode i nisu povredili nijednog čoveka.
Onda su sve te pčele okružile Asenath od stopala do glave, i
druge velike pčele kao njihove kraljice su nastale iz ćelija, i
kružile su oko njenog lica i na njenim usnama, i napravile
češalj na njenim ustima i na usnama kao češalj koji je ležao
pred anđelom; i sve te pčele su jele iz češlja koji je bio na
Asenathu. A anđeo je rekao pčelama: "Idi sada kod tebe."
Onda su se sve pčele uzdigle i odletele i otišle u raj; Ali koliko
god su mnogi želeli da povrede Asenatha svi su pali na zemlju
i umrli. I tako je anđeo protegao svoje osoblje preko mrtvih
pčela i rekao im: "Ustani i odlazi takođe na svoje mesto." Onda
su se sve mrtve pčele uzdigle i otišle u sud koji se pridružio
Asenathovu kuću i zauzele svoj smeštaj na drveću koje nosi
voće.
Majkl odlazi.
17. I anđeoski sajt asenathu, "Hast ti si video ovu stvar?" A
ona je rekla, "Da, gospodaru, videla sam sve te stvari."
Božanski anđeo joj je sajt: "Tako će biti i sa svim mojim
rečima i finom posteljinom isprepletanom zlatom, a kruna
zlata bila je na glavi svake od njih; mnogi kao što sam danas
razgovarao sa tobom." Onda se Anđeo Gospodnji po treći put
ispružio desnom rukom i dodirnuo stranu češlja, i odmah je
vatra izašla sa stola i proždirao češalj, ali za stolom je
povređeno ni vitlanje. I, kada je mnogo mirisa došlo iz
spaljivanja češlja i ispunilo komoru, Asenath je rekao
božanskom anđelu: "Gospode, imam sedam devica koje su
vaspitane sa mnom iz mladosti i rođene su jedne noći sa
mnom, koje me čekaju, i sve ih volim kao svoje sestre.
Nazvaću ih i blagosloviti i njih, čak i ako me blagosloviš." A
anрeo joj je rekao: "Zovi ih." Onda je Asenath pozvao sedam
devica i postavio ih ispred anđela, i anđeo im je rekao:
"Gospod Bog najjasniji će vas blagosloviti, i vi ćete biti
stubovi utočišta sedam gradova, i svi izabranici tog grada koji
žive zajedno počivaće na vama zauvek." I posle ovih stvari
božanski anđeoski sajt asenathu: "Odnesi ovaj sto." I, kada se
Asenath okrenuo da ukloni sto, odmah je otišao od njene oиi,
i Asenath je video kako su to koиije sa иetiri konja koja idu na
istok ka nebu, i koиije su bile kao plamen vatre, a konji kao
munja, a anрeo je stajao iznad te koиije. Onda je Asenath
rekao: "Blesav i budalast da li sam ja, onaj niski, za to sam
govorio kao da je čovek došao u moju odaju sa neba! Nisam
znao da je Bog uљao u to; i lo! sada se vratio u raj na svoje
mesto." I rekla je u sebi: "Budi ljubazan, Gospode, prema
svojoj vezi, i poštedi svoju pomoćnu sestru, jer, sa moje strane,
ja sam u neznanju govorio brzoplete stvari pred tobom."
Asenathovo lice se transformiše.
18. I, dok je Asenath još govorila ove reči sebi, lo! Mladić,
jedan od Josifovih sluga, koji kaže: "Džozefe, moćni Božji
čoveče, dođi ti danas." I odmah Asenath je pozvao nadzornika
njene kuće i rekao mu: "Haste i pripremi moju kuću i spremi
dobru večeru, za tog Josifa, moćnog Božijeg čoveka, dođi nam
danas." A nadzornik kuće kada ju je ugledao (za njeno lice se
smanjio od sedmodnevne muke i jecanja i apstinencije)
tugovao je i plakao; i on ju je uzeo za desnu ruku i nežno je
poljubio i rekao: "Kakva ajlin, moja gospo, to vaše lice je tako
skupljeno?" A ona je rekla: "Imala sam velike bolove u vezi
moje glave, i spavanje je odstupilo od mojih očiju." Onda je
nadzornik kuće otišao i pripremio kuću i večeru. I Asenath se
setio anđeoskih reči i njegovih zabrana, i projubio i ušao u
njenu drugu odaju, gde su bile grudi njenog ukrašavanja, i
otvorio njenu veliku kasu i izneo njen prvi ogrtač kao grom da
je posmatra i obuče; i stegla se takođe steznikom bistrim i
kraljevskim koji je bio od zlata i dragog kamenja, i na ruke je
stavila zlatne narukvice, i na noge zlatne buskine, i dragoceni
ukras o njenom vratu, i zlatni venac koji je stavila o glavu; i
na vencu kao na njegovom prednjem delu bio je veliki safirni
kamen, i oko velikog kamena šest kamenčića velike cene, i sa
veoma čudesnom mantilom je zakrila glavu. I, kada se
Asenath setio reči nadzornika njene kuće, zbog toga joj je
rekao da joj se lice smanjilo, ona je tugovala prekomerno, i
stenjala i rekla: "Jad sam ja, ona niska, pošto mi se lice skupila.
Džozef će me tako videti i biće mi on na njemu." I ona se saith
svom šajkači, "Donesi mi čistu vodu iz fontane." I, kada ga je
donela, sipala ga je u lavor, i, sagnuvši se da se umije, videla
je svoje lice kako sija kao sunce, i njene oči kao jutarnja
zvezda kada se uzdigne, i njeni obrazi kao zvezda raja, a njene
usne kao crvene ruže, dlake njene glave bile su kao loza koja
cveta među njegovim plodovima u raju Boga, njen vrat kao
sve varijabilni čempres. A Asenath, kada je videla te stvari,
čudila se sebi na prizoru i radovala se prevazišađujući veliku
radost i umijući se ne licem, jer je rekla, "Da ne bih oprala ovu
veliku i dosađujuću lepoticu." Nadzornik njene kuće se potom

7. vratio da joj kaže: "Sve stvari su urađene koje ti zapovedaš";
I, kada ju je omamio, u velikoj meri se plašio i dugo je bio
zaplenjen drhtanjem, pa je pao pod njene noge i počeo da
govori: "Šta je ovo, moja ljubavnice? Kakva je to lepota koja
te okružuje, koja je sjajna i čudesna? Hath Gospod Bog
nebeski te je izabrao za nevestu za svog sina Josifa?"
Džozef se vraća i prima ga Asenath.
19. I, dok su još govorili te stvari, dečak je došao da kaže
Asenathu "Lo! Joseph standeth pred vratima naših court."
Onda se Asenath usudio i sišao niz stepenice iz njenog
potkrovlja sa sedam devica da upozna Džozefa i stajao na
tremu njene kuće. I, Džozef je došao u sudnicu, kapije su bile
zatvorene i svi stranci su ostali napolju. A Asenath je izašao
sa trema da upozna Džozefa, i kada ju je video čudio se njenoj
lepoti, i rekao joj: "Ko si ti, damo? Brzo mi reci." A ona mu je
sajth: "Ja, gospode, ja sam tvoja šajka Asenath; sve idole koje
sam odbacio od sebe i oni su stradali. I jedan čovek mi je danas
došao sa neba i dao mi hleb života i ja sam jeo, i popio sam
blagoslovenu šolju, i on mi je rekao: 'Dao sam te za nevestu
Josifu, i on sam će biti tvoj mladoženja zauvek; i tvoje ime se
neće zvati Asenath, već će se zvati "Grad utočišta", i Gospod
Bog će vladati nad mnogim narodima, i kroz vas će tražiti
utočište sa Bogom Najsnažnim. A čovek je rekao: "Ići ću i kod
Džozefa da mogu da mu kažem u uši ove reči koje se tiču vas.'
I sada ti znaš, Gospode, ako taj čovek dođe kod tebe i ako ti se
obrati u vezi mene." Onda je Joseph saith asenathu:
''Blagoslovena umetnost ti, ženo, Božja najvišeg, i
blagoslovena je tvoje ime zauvek, jer je Gospod Bog postavio
temelje tvojih zidina, i sinovi živog Boga će boraviti u tvom
gradu utočišta, i Gospod Bog će vladati nad njima zauvek. Jer
taj čovek je došao sa neba kod mene danas i rekao mi ove reči
koje se tiču tebe. I sad dođi do mene, devica i čista, i zašto bi
se ti izdala? "Onda je Josif ispružio ruke i zagrlio Asenatha, i
Asenatha Josepha, i dugo su se ljubili, i oboje su ponovo živeli
u svom duhu. I Josif je poljubio Asenatha i dao joj duh života,
onda joj je drugi put pružio duh mudrosti, a treći put ju je
nežno poljubio i dao joj duh istine.
Pentefres se vraća i želi da zavešti Asenatha Džozefu, ali
Džozef je rešio da je pita za ruku od Faraona.
20. I, kada su se dugo kopčali jedan oko drugog i preplitali
lance svojih ruku, Asenath je rekao Džozefu: "Dođi dodji,
Gospode, i uđi u našu kuću, za to sam sa moje strane pripremio
našu kuću i sjajnu večeru." Uzela je njegovu desnu ruku i
odvela ga u svoju kuжu i sela na stolicu Pentephresa, njenog
oca; i donela mu je vodu da mu opere stopala. A Džozef je
rekao: "Neka jedna od devica dođe i opere mi noge." A
Asenath mu je rekao: Nej, gospode, za tu otuda ti si umetnost,
gospodaru, a ja sam tvoja gospoрica. I zbog čega si tražio ovo,
da još jedna devica treba da opere noge? jer ta tvoja stopala su
moja stopala, i tvoje ruke moje ruke, i tvoja duša moja duša, i
druga neće oprati tvoja stopala." Ograničila ga je i oprala mu
noge. Onda ju je Josif uzeo za desnu ruku i nežno je poljubio
i Asenath mu je nežno poljubio glavu, i Tako je sedeo na
desnoj ruci. Njen otac i majka i sva njena srodnost tada su došli
iz posedovanja njihovog nasledstva, i videli su je kako sedi sa
Džozefom i tapše u svadbenoj odeći. I čudili su se njenoj lepoti
i radovali se i veličali Boga koji je brzo ubio mrtve. I posle
ovih stvari su jeli i pili; I, svi su se veselili, Pentephres je rekao
Josephu: "Sutra ću pozvati sve prinčeve i zamke cele zemlje
Egipta, i napraviću venčanje za vas, i vi ćete odvesti moju
ćerku Asenath ženi." Ali Džozef je rekao: "Sutra idem kod
faraona kralja, jer on sam je moj otac i postavio me za vladara
nad celom ovom zemljom, i ja ću razgovarati sa njim u vezi
Asenatha, i on će mi je dati ženi." A Pentephres mu je rekao:
"Idi u miru."
Džozef se ženi Asenathom.
21. I Joseph je ostao tog dana sa Pentephresom, i nije ušao u
Asenath, za to nije hteo da kaže: "Nije sastanak za man who
worshippeth Bog da spava sa svojom ženom pre braka." A
Džozef je ustao rano i otišao u Faraon i rekao mu: "Daj mi
Asenatha, ćerku Pentephresa, sveštenika Heliopolisa, ženi." I
Faraon se radovao velikoj radosti, i saith Josephu: "Lo! Zar
ovo nije bilo zavedeno ženi iz večnosti? U skladu sa tim neka
bude tvoja žena otuda i do večnog vremena." Onda je Faraon
poslao i pozvao Pentefres, a Pentefres je doveo Asenatha i
postavio je pred Faraona; i Faraon kada ju je video čudesnu u
njenoj lepoti i rekao: ''Gospod Bog Josifa će te blagosloviti,
dete, i ova tvoja lepota će ostati do večnosti, jer je Gospod Bog
Josif izabrao tebe kao nevestu za njega: jer Josif je sin
Najsnažnijeg, i ti ćeš se zvati svojom nevestom od sada i
zauvek." I posle ovih stvari Faraon je uzeo Josifa i Asenatha i
namestio zlatne vence na njihovim glavama, koji su bili u
njegovoj kući od starog i od davnina, a Faraon je postavio
Asenatha na Džozefovu desnu ruku. A Faraon je stavio ruke
na njihove glave i rekao: "Gospod Bog najjaиi жe te
blagosloviti i umnoћiжe te i uveliиati i veliиanstveno
veliиanstveno." Onda ih je Faraon okrenuo da se suoče jedno
sa drugim i pristigao im usta na usta, i poljubili su se. I Faraon
je napravio venčanje za Džozefa i sjajnu večeru i mnogo pića
tokom sedam dana, i pozvao je sve vladare Egipta i sve
kraljeve naroda, pošto je dao proglas u zemlji Egipta, rekavši:
"Svaki čovek koji će raditi tokom sedam dana venčanja Josifa
i Asenata će sigurno umreti." I dok je venčanje trajalo, i kada
se večera završila, Džozef je ušao u Asenath, i Asenath kojeg
su začeli Joseph i Goli Manasses i Efraim njegov brat u
Džozefovu kuću.
Asenath se upoznaje sa Jacobom.
22. I, kada je prošlo sedam godina izobiateta, sedam godina
gladi je počelo da dolazi. I, kada je Džejkob čuo za Džozefa
svog sina, došao je u Egipat sa svim svojim srodnim osobama
u drugoj godini gladi, u drugom mesecu, dvadeset prvom u
mesecu, i nastanio se u Gošenu. A Asenath je rekao Josephu:
''Idem da vidim tvog oca, jer taj tvoj otac Izrael je kao moj otac
i Bog. A Džozef joj je rekao: "Ići sa mnom da vidiš mog oca."
I Džozef i Asenath su došli kod Džejkoba u zemlju Gošena, i
Josifova braća su ih upoznala i poslušala ih na njihovim licima
na zemlji. Onda su obojica ušli kod Džejkoba; i Džejkob je
sedeo na svom krevetu, i on lično bio starac u požudnim
godinama. I, kada ga je Asenath video, ona se čudila njegovoj
lepoti, jer je taj Džejkob bio prelep da posmatra prekomerno i
njegovu starost kao mladost komačkog čoveka, i sva glava mu
je bila bela kao sneg, a dlake na glavi su bile sve blizu i guste

8. prekomerno, a brada bela dopire do njegovih grudi, njegove
oči vesele i glisterisane, njegove sinjuzije i ramena i ruke od
anđela, butina i listova i stopala od džina. Onda se Asenath,
kada ga je videla tako, čudila i pala i napravila pokornost na
njenom licu na zemlji. A Džejkob je rekao Džozefu: "Da li je
ovo moja snaja, tvoja žena? Blagoslovena da li жe biti najjaиa
Boћja." Onda je Džejkob pozvao Asenatha u sebe i
blagoslovio je i nežno poljubio; A Asenath je ispružila ruke i
uzela Džejkobov vrat i držala ga za vrat i nežno ga poljubila. I
posle ovih stvari su jeli i pili. I tu su i Josif i Asenath otišli u
njihovu kuću; i Simeon i Levi, sinovi Lije, sami su ih
sprovodili napred, ali sinovi Bilhaha i Zilpaha, služavke Lee i
Rejčel, nisu se pridružili njihovom sprovođenju, jer su im
zavideli i prezirali ih. A Levi je bio kod Asenathove desne
strane, a Simeon levo. A Asenath je uzela Levijevu ruku, jer
ga je volela neizmerno iznad svega Josifove braće i kao
proroka i obožavaoca Boga i jednog koji se plašio Gospoda.
Jer on je bio čovek koji se razumeo i prorok Najviše srednje
škole, i sam je video pisma napisana na nebu i čitao ih i
otkrivao Asenathu u tajnosti; jer je i sam Levi takođe mnogo
voleo Asenath i video mesto njenog odmora na najvišem
nivou.
Faraoov sin pokušava da navedu Simeona i Levija da ubiju
Džozefa.
23. I došlo je do toga dok su Josif i Asenath prolazili, kada su
išli kod Džejkoba, Faraoninog prvorođenog sina su videli sa
zida, i, kada je video Asenatha, naljutio se na nju zbog njene
nadmaљene lepote. Onda je Faraoov sin poslao glasnike, i
pozvao Simeona i Levija njemu; I, kada su došli i stali pred
njega, faraonov prvorođeni sin im je rekao: "Ja sa svoje strane
znam da ste vi danas moćni ljudi iznad svih ljudi na zemlji, i
sa ovim vašim pravim rukama grad Šešemit je svrgnut, i sa
vaša dva mača 30.000 ratnika je posečeno. I ja ću vas danas
uzeti za sebe kao saputnike i dati vam mnogo zlata i srebra i
služiti ljude i pomoćne sluške i kuće i velika nasledstva, i boriti
se na mojoj strani i učiniti mi ljubaznost; Zbog toga sam dobio
sjajno uprkos tvom bratu Josifu, pošto je on lično odveo
Asenatha kod žene, a ova žena mi je bila zadužena od starog.
A sada pođi sa mnom, i boriću se protiv Džozefa da ga ubijem
svojim mačem, i odneću Asenatha ženi, i ti ćeš biti za mene
kao braća i verni prijatelji. Ali, ako ne čuješ moje reči, ubio ću
te svojim mačem." I, kada je rekao te stvari, izvukao je svoj
maи i pokazao im ga. A Simeon je bio hrabar i smeo čovek, i
mislio je da položi desnu ruku na dršku svog mača i izvuče je
iz kolja i opčini Faraonovog sina jer im je izgovorio teške reči.
Levi je tada video pomisao na svoje srce, jer je bio prorok i
troduši nogom na Simeonovu desnu nogu i pritisnuo je,
potpisujući mu da prestane sa gnevom. A Levi je tiho govorio
Simeonu: "Zbog čega si ljut na ovog čoveka? Mi smo ljudi
koji oboћavaju Boga i nije sreжno za nas da iscrtamo zlo za
zlo." Onda je Levi otvoreno rekao Faraonovog sina blagom od
srca: "Zašto pre toga govorite našem gospodaru ove reči? Mi
smo ljudi koji oboћavaju Boga, a naљ otac je boћiji prijatelj,
a naљ brat je kao Boћiji sin. I kako ćemo da uradimo ovu
opaka stvar, da grešimo u prizor našeg Boga i našeg oca
Izraela i na vidiku našeg brata Josifa? A sada čuj moje reči.
Nije susret sa čovekom koji obožava Boga da povredi bilo kog
čoveka u bilo kom mudrom; i, ako je neka želja da se povredi
čovek koji obožava Boga, taj čovek koji obožava Boga koji se
ne nalazi na njemu, jer u njegovim rukama nema mača. I da li
se čuvaš da progovoriš još neke ove reči o našem bratu
Džozefu. Ali, ako nastaviš u svom zlom savetniku, lo! naši
mačevi su privučeni protiv tebe." Onda su Simeon i Levi
izvukli svoje maиeve iz svojih koиija i rekli: "Seest ti sada ovi
maиevi? Sa ova dva mača Gospod je kaznio uprkos
Šešemitima, gde su to učinili uprkos sinovima Izraela preko
naše sestre Dine, koju je Šešem sin Hamor oskrnavio." I
Faraonov sin, kada je video izvučene mačeve, strahovao je
izuzetno i drhtao po celom telu, jer su oni svetlucali kao
plamen vatre, i oči su mu postale prigušene, i pao je na lice na
zemlju pod njihovim nogama. Onda je Levi ispružio desnu
ruku i uzeo ga, rekavši: "Ustani i ne boj se, samo se čuvaj da
progovoriš više bilo koju zlu reč koja se tiče našeg brata
Džozefa." I tako su i Simeon i Levi izašli pre njegovog lica.
Faraoov sin kuje zaveru sa Danom i Gadom da ubije
Džozefa i zapleni Asenatha.
24. Faraoničin sin je tada nastavio da bude pun straha i tuge
zbog toga što se plašio Džozefove braće, i ponovo je bio
izuzetno besan zbog asenathove lepote, i tugovao je u velikoj
meri. Onda mu njegovi sluћaoci kaћu na uvo: "Lo! Sinovi
Bilhaha i sinovi Zilpaha, služavke Lee i Rejčel, Džejkobove
žene, u velikom su neprijateljstvu protiv Džozefa i Asenata i
mrze ih; to će biti do tebe u svim stvarima u skladu sa tvojom
voljom." Odmah je Faraoov sin poslao glasnike i pozvao ih, i
došli su kod njega u prvih sat vremena noći, i stajali su u
njegovom prisustvu, a on im je saith rekao: ''Naučio sam od
mnogih da ste moćni ljudi." A Den i Gad, starija braća, su mu
rekli: "Neka moj gospodar sada razgovara sa svojim slugama
šta želi, da tvoji služeći ljudi mogu da čuju i mi možemo da
uradimo u skladu sa tvojom voljom." Onda se Faraoov sin
radovao prevazilaženju velike radosti i rekao svojim
služećima: "Povucite se sada na kratak prostor od mene, za to
moram da održim tajni govor sa ovim ljudima." I svi su se
povukli. Onda je Faraoov sin lagao, i on im je rekao: "Lo! sada
su blagoslov i smrt pred vašim licima; da li stoga uzimate
blagoslov a ne smrt, jer ste moćni muškarci i nećete umreti kao
žene; Ali budite hrabri i osvetite se svojim neprijateljima. Jer
sam čuo Džozefa kako tvoj brat govori Faraonu mom ocu:
"Dan i Gad i Naphtali i Ašer nisu moja braća, već deca očevih
deveruša: Zato čekam za smrt mog oca, i izbaciće ih sa zemlje
i sve njihove probleme, da ne bi trebalo da naslede kod nas, jer
su oni deca deveruša. Za ove su me takođe prodali
Išmaelitima, i učiniću ih ponovo u skladu sa njihovim, uprkos
tome što su se opako obavezali protiv mene; samo će moj otac
umreti." A moj otac Faraon ga je pohvalio za te stvari i rekao
mu: "Ti si dobro progovorila, dete. U skladu sa tim, uzmite od
mene moćne ljude i nastavite protiv njih u skladu sa onim što
su se zacrtali protiv vas, a ja ću vam biti pomagač." I kada su
Den i Gad иuli te stvari od Faraonovog sina, bili su mnogo
problematiиni, i tugovali su prekomerno, i rekli su mu:
"Molimo te, Gospode, pomozi nam; Jer od sada smo tvoji
robovi i bondovi i umrećemo sa tobom." A Faraoov sin je
rekao: "Biću ti pomagač ako i ti čuješ moje reči." I rekli su mu:
"Zapovedi nam šta želite i učinićemo u skladu sa tvojom
voljom." A Faraoov sin im je rekao: "Ubio ću mog oca
Faraona ove noći, jer je faraon kao Džozefov otac i rekao mu

9. da će pomoći protiv tebe; I da li ćeš ubiti Džozefa, i odneću
Asenatha sebi u ženu, i bićeš moja braća i kolege naslednici
svih mojih stvari. Samo uradite ovu stvar." A Den i Gad su mu
rekli: "Mi smo tvoji sluћbeni ljudi danas i radiжemo sve stvari
koje si nam naredio. I čuli smo Josifa kako govori Asenathu:
'Idite sutra u posed našeg nasledstva, za to je sezona berbe'; i
poslao je 600 ljudi moćnih u rat sa njom i 50 preteča. Zato nas
saslušajte i govorićemo našem gospodaru." I oni mu prskaju
sve njihove tajne reči. Onda je Faraoov sin dao četvorici braće
po 500 ljudi i postavio ih njihovim poglavicama i vođama. I
Dan i Gad su mu rekli: "Mi smo tvoji sluћljivi ljudi danas i
radiжemo sve stvari koje si nam ti naredio, a mi жemo se
postaviti noжu i leћati u иekanju u jaruzi i sakriti se u debljinu
tove; i da li uzimaš sa sobom pedeset pognute dame na konje
i ideš daleko pre nas, a Asenath će doći i pasti u naše ruke, i
mi ćemo poseći ljude koji su sa njom, a ona će sama pobeći sa
svojim kočijama i pasti u tvoje ruke i ti ćeš joj uraditi kao želju
za dušom; i posle ovih stvari ubiti ćemo i Josifa dok on tuguje
za Asenathom; Isto tako i njegova deca hoćemo li mu ubijati
pred očima." Faraoninog prvorođenog sina tada, kada je čuo
te stvari, izuzetno se radovao, i poslao ih je napred i dve hiljade
borbenih ljudi sa njima. A kada su došli u jarugu sakrili su se
sebe u zgusnute škrtove, i podelili su se u četiri firme, i zauzeli
svoju stanicu na daljoj strani jaruge kao u prednjem delu pet
stotina ljudi sa ove strane puta i na tome, i sa bliže strane
jaruge isto tako ostali su ostali, a i oni sami su zauzeli svoju
stanicu u debeljuci, petsto ljudi sa ove strane i na putu; a
između njih je bio širok i širok put.
Faraoov sin ide da ubije oca, ali nije primljen. Naphtali i
Asher protestuju protiv Dena i Gada protiv zavere.
25. Onda je Faraonin sin ustao iste noći i došao u očevu sobu
da ga ubije mačem. Čuvari njegovog oca su ga ometali da dođe
kod oca i rekao mu: "Koji komandujući ti, gospodaru?" A
Faraoov sin im je rekao: "Želim da vidim svog oca, zbog toga
ću se okupiti berbu mog novosađenog vinograda." A stražari
su mu rekli: "Tvoj otac je trpeo bol i ležao budan celu noć i
sada se odmarao, i rekao nam je da niko ne treba da mu dolazi
čak ni ako je to moj prvorođeni sin." I иuo je da su te stvari
nestale u gnevu i odmah uzeo montirane maљne pedeset u
broju i otiљao pre njih kao љto su mu Den i Gad rekli. A mlađa
braća Naphtali i Asher pikaju na svoju stariju braću Dena i
Gada, govoreći: "Zašto sa vaše strane ponovo radite zlobno
protiv svog oca Izraela i protiv vašeg brata Džozefa? I Neka
ga Bog sačuva kao jabuku oka. Lo! Zar nisi jednom prodao
Džozefa? i on je danas kralj svih zemlju Egipta i dahta hrane.
Stoga, ako ponovo poželiš da radiš zlobno protiv njega, on će
plakati u Najvišoj Visočanstvu i poslaće vatru sa neba i to će
te prožderati, i anđeli Božiji će se boriti protiv tebe." Onda su
starija braća bila premeštena u bes protiv njih i rekla: "I
hoćemo li umreti kao žene? Daleko bilo." I izašli su da se
sretnu sa Džozefom i Asenathom.
Zaverenici ubijaju Asenathove stražare i ona beži.
26. I Asenath je ustao ujutru i rekao Josifu: "Idem u posed
našeg nasledstva kao što si ti rekao; ali moja duša se bojažljivo
za tu tvoju umetnost koja se rastaje od mene." A Josif joj je
rekao: "Budi dobro vedratan i ne plaši se, nego odlazi radujući
se, u strahu ni od jednog čoveka, jer je Gospod sa tobom i on
sam će te sačuvati kao jabuku oka od svakog zla. I krenuću u
davanje hrane i daću svim ljudima u gradu, i nijedan čovek
neće nestati od gladi u zemlji Egipta." Onda je Asenath otiљao
na njen put, a Dћozef zbog davanja hrane. I, kada je Asenath
stigao do mesta jaruge sa 600 ljudi, Odjednom su oni koji su
bili sa Faraonovog sina došli iz zasede i pridružili se borbi sa
onima koji su bili sa Asenatom, i sve ih posekli svojim
mačevima, i svi njeni preteče koje su šmugnuli, ali asenath je
pobegao sa njenim kočijama. Onda je Levi, lijin sin, znao sve
te stvari kao prorok i rekao svojoj braći o Asenathovu
opasnost, i odmah je svako od njih uzeo svoj mač na butinu i
štitove na rukama i kopljima u pravim rukama i jurio za
Asenathom velikom brzinom. I, dok je Asenath bežao ranije,
lo! Faraon sin ju je upoznao i pedeset jahača sa njim: a
Asenath, kada ga je videla, bila je zaplenjena sa veoma velikim
strahom i drhtala je, i pozvala je ime Gospoda njenog Boga.
Ljudi sa Faraonovog sina i oni sa Danom i Gadom su
ubijeni; i četvorica braće beže u jarugu i njihovi mačevi su
izbačeni iz njihovih ruku.
27. I Benjamin je sedeo sa njom na kočiji desno strana; a
Bendžamin je bio snažan momak od oko devetnaest godina, i
na njemu je bila neefikasna lepota i možda od lavovskog kita,
a bio je i onaj koji se izuzetno plašio Boga. Onda je Bendžamin
skočio sa kočije, i uzeo okrugli kamen iz jaruge i napunio ruku
i bacio se na Faraonovog sina i ugušio njegov levi hram, i ranio
ga teškom ranom, i pao je sa konja na zemlju polumrtav. I tako
je Bendžamin, trčeći ka steni, saith asenath-ovom kočijašu:
''Daj mi kamenje iz jaruge." I dao mu je 50 kamenja. A
Bendžamin je bacio kamenje i pobio pedeset ljudi koji su bili
sa Faraonovog sina, svo kamenje koje tone kroz njihove
hramove. Onda su sinovi Lija, Ruben i Simeon, Levi i Džuda,
Isačar i Zebulon, jurili za ljudima koji su čekali protiv Asenata
i pali na njih nesvesni i sve ih posekli; a šestorica su šmuglala
dve hiljade i sedamdeset šest ljudi. I sinovi Bilhe i Zilpaha su
pobegli sa lica i rekli: "Mi smo stradali od ruku naše braće, a
Faraoni sin Hath je takođe umro od ruke Bendžamina momka,
i svi koji su bili sa njim su stradali od ruke dečaka
Bendžamina. U skladu sa tim, dođite da pobimo Asenatha i
Benjamina i pobegnemo u debljinu ove 10-e. I došli su protiv
Asenatha držeći svoje mačeve nacrtane krvlju. A Asenath
kada ih je videla u velikoj meri se plašila i rekla: "Gospode
Bože, koji me je brzo oporavio i izbavio od idola i korupcije
smrti, čak i kao što si mi rekao da će moja duša živeti zauvek,
izbavi me sada takođe od ovih zlih ljudi." I Gospod Bog je иuo
Asenathov glas, i odmah su maиevi protivnika pali sa njihovih
ruku na zemlju i pretvoreni su u pepeo.
Den i Gad su pošteđeni Asenathovog preduzimenja.
28. I sinovi Bilhe i Zilpaha, kada su videli čudne иudo koje se
borilo, plaљio i govorio: "Gospod se borio protiv nas u
Asenathovo ime." Onda su pali na njihova lica na zemlji i
poslušali Asenatha i rekli: "Smiluj nam se tvoji vezisti, za tu
tvoju umetnost naša ljubavnica i kraljica. Zlo smo počinili zla
dela protiv vas i protiv našeg brata Džozefa, ali Gospod nas je
oslobodio u skladu sa našim delima. Stoga, mi tvoji bondovi
se molimo, smiluj nam se nisko i bedno i izbavi nas iz ruku

10. naše braće, jer će oni od sebe napraviti osvetnike uprkos
učinjenom i njihovi mačevi su protiv nas. U skladu sa tim,
budite ljubazni prema vezistima, gospodarice, pred njima." A
Asenath im je rekao: "Budite dobro veseli i ne plašite se svoje
braće, jer to su oni sami ljudi koji obožavaju Boga i plaše se
Gospoda; Ali idite u debljinu ove žela dok ih ne umirim u vaše
ime i ne ostanem njihov gnev zbog velikih zločina koji Sa
tvoje strane si se usudio da se posvetiš njima. Ali Gospod vidi
i sudi izmeрu mene i tebe." Onda su Den i Gad pobegli u
zgusnute ražnje; i njihova braća, Lijini sinovi, dotrčali su kao
jeleni sa velikom žomom protiv njih. I Asenath se povukao iz
kočije koja je bila njena prikrivena i dao im njenu desnu ruku
sa suzama, a oni su sami pali i pokoravali joj se na zemlji i
plakali glasnim glasom; i nastavili su da traže od svoje braće
sinove pomoćnici da ih uguše. A Asenath im je rekao: "Molim
te, poštedi svoju braću, i učini ih ne zlim za zlo. Jer gospod me
je spasao od njih i razbio njihove bodeže i mačeve iz njihovih
ruku, i lo! istopili su se i spaljeni su u pepeo na zemlji kao
vosak od pre vatre, i ovo nam je dovoljno da Gospod borba za
nas protiv njih. U skladu sa tim, poštedite svoju braću, jer oni
su vaša braća i krv vašeg oca Izraela." A Simeon joj je rekao:
"Pre toga naša ljubavnica govori lepe reči u ime svojih
neprijatelja? Ne, nego ćemo ih odseći iz udova našim
mačevima, jer su osmislili zle stvari koje se tiču našeg brata
Josifa i našeg oca Izraela i protiv tebe, naše ljubavnice, danas."
Onda je Asenath ispružio njenu desnu ruku i dodirnuo
Simeonovu bradu i nežno ga poljubio i rekao: "Ni u jednom
mudrom, brate, ne čini zlo zlu tvom susedu, jer će gospod
osvetiti ovo uprkos tome. Oni su sami, znate, vaša braća i
potomci vašeg oca Izraela, i pobegli su izdaleka sa vašeg lica.
U skladu sa tim, odobrite im pomilovanje." Onda joj je Levi
prišao i nežno poljubio njenu desnu ruku, jer je znao da se ona
pretvara da spašava muškarce od besa njihove braжe da ne
treba da ih ubijaju. I oni su sami bili pri ruci u debelom krevetu
od reeda: i Levi njegov brat znajući da to nije izjavio svojoj
braći, jer se plašio da ne bi u njihovom besu trebalo da smanje
svoju braću.
Faraoov sin umire. Faraon takođe umire i Džozef ga
nasleđuje.
29. I Faraonin sin je ustao sa zemlje i seo i pljunuo krv iz usta;
jer mu je krv tekla iz hrama u usta. A Bendžamin mu je
pritrčao i uzeo mu mač i izvukao ga iz faraonovog sina (jer
Bendžamin nije nosio mač na butini) i poželeo da na grudima
zgnječi Faraonovog sina. Onda mu je Levi pritrčao i uzeo ga
za ruku i rekao: "Ni u jednom mudrom, brate, uradi ovo, jer
mi smo ljudi koji obožavaju Boga, i to nije susret za čoveka
koji obožavaju Boga da učini zlo zlom, niti da gazi po onom
koji je pao, niti potpuno da zgazi svog neprijatelja čak i do
smrti. A sada vrati mač na njegovo mesto, i dođi da mi
pomogneš, i pusti nas da ga izlečimo od ove rane; I, ako
preživi, biće naš prijatelj i njegov otac Faraon će biti naš otac."
Onda je Levi podigao Faraonovog sina sa zemlje i oprao krv
sa njegovog lica i vezao mu zavoj preko rane i namestio ga na
konja i odveo ga do njegovog oca Faraona, u vezi sa svim
stvarima koje su se desile i zadesila. A Faraon je ustao sa svog
prestola i poslušao Levija na zemlji i blagoslovio ga. Onda,
kada je proљao treжi dan, Faraoov sin je umro od kamena gde
ga je ranio Bendћamin. A Faraon je žalio za svog prvorođenog
sina prekomerno, kada se od tuge Faraon razboleo i umro sa
109 godina, a svoju dijademu prepustio je sve ulepšanom
Džozefu. A Josif je vladao sam u Egiptu 48 godina; i posle
ovih stvari Džozef je vratio dijadem Faraonovo mlađe dete,
koje je bilo na dojci kada je umro starac Faraon. A Džozef je
bio otac Faraonovog mlađeg deteta u Egiptu do svoje smrti,
veličajući i hvaleći Boga.