srbija .pdf maturski rad iz geografije tema srbija
ssuser1814cc
4 views
22 slides
May 13, 2025
Slide 1 of 22
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
About This Presentation
ss
Slide Content
Гимназија-Гњилане-Шилово
(Издвојено одељење у Пасјану)
Матурски рад из Географије
Тема: Република Србија
Ментор: Ученик:
Лазар Живковић, проф. Стеван Симић
Јун, 2025.год.Шилово.
(Издвојено одељење у Пасјану)
Матурски рад из Географије
Тема: Република Србија
Ментор: Ученик:
Лазар Живковић, проф. Стеван Симић
Јун, 2025.год.Шилово.
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
2
САДРЖАЈ
САДРЖАЈ.................................................................................................................. 2
1. УВОД ..................................................................................................................... 3
2. ИСТОРИЈАТ СРБИЈЕ .......................................................................................... 4
2.1 Праисторија .................................................................................................. 4
2.2 Раздобље Немањића..................................................................................... 6
2.3 После Немањића .......................................................................................... 7
2.4 Османска владавина ..................................................................................... 8
2.5 Модерна Србија ............................................................................................ 8
3. ПРИРОДНО ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ............................................................ 11
3.1 Клима ........................................................................................................... 11
3.2 Рељеф .......................................................................................................... 12
3.3 Панонска низија ......................................................................................... 12
3.4 Хидрологија ................................................................................................ 14
3.5 Биљни и животињски свет ........................................................................ 16
4. ДЕМОГРАФИЈА ................................................................................................ 18
5. ПРИВРЕДА ......................................................................................................... 19
6. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................ 20
ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................ 21
2
САДРЖАЈ
САДРЖАЈ.................................................................................................................. 2
1. УВОД ..................................................................................................................... 3
2. ИСТОРИЈАТ СРБИЈЕ .......................................................................................... 4
2.1 Праисторија .................................................................................................. 4
2.2 Раздобље Немањића..................................................................................... 6
2.3 После Немањића .......................................................................................... 7
2.4 Османска владавина ..................................................................................... 8
2.5 Модерна Србија ............................................................................................ 8
3. ПРИРОДНО ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ............................................................ 11
3.1 Клима ........................................................................................................... 11
3.2 Рељеф .......................................................................................................... 12
3.3 Панонска низија ......................................................................................... 12
3.4 Хидрологија ................................................................................................ 14
3.5 Биљни и животињски свет ........................................................................ 16
4. ДЕМОГРАФИЈА ................................................................................................ 18
5. ПРИВРЕДА ......................................................................................................... 19
6. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................ 20
ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................ 21
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
3
1. УВОД
Србија, или званично Република Србија, континентална је држава која се налази
ујужној Европи,већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију.
Главни град је Београд. Са 1.659.440 становника у широј околини по попису из 2011.
године, он је административно и економско средиште државе.
Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на
истоку са Бугарском, на југу са Републликом Македонијом, на југозападу саАлбанијом и
Црном Гором а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република
Српска).
Србија се налази у централном делу Балканског полуострва, на најважнијим путним
правцима који повезују Европу и Азију и заузима површину од 88.499 квадратних
километара. Подељена је на пет региона (Београдски регион, Регион Војводине, Регион
Шумадије и западне Србије, Регион јужне и источне Србије и Регион Косово и Метохија),
који обухватају Град Београд као посебну територијалну јединицу и 30 управних области.
Она је у западноевропској временској зони (један сат испред гриничког времена).
Има умереноконтиненталну климу, са постепеним прелазом између четиригодишња доба.
Србија је раскрсница Европе и геополитичк и важна територија.
Међународнипутеви и железничке пруге, који пролазе долинама њених река, чине
најкраћу везу између западне и централне Европе, с једне, и Блиског истока, Азије и
Африке, с друге стране. Ови путеви прате правац долине реке Мораве, који се код Ниша
раздваја на два крака. Један прати Јужну Мораву и Вардарску долину до Солуна, а други
реку Нишаву према Софији и Истанбулу.
Северни део Републике заузима равница , а у јужним пределима су брежуљци и
планине. Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 метара надморске висине, а
највиши врх је Ђеравица (на Проклетијама) са висином од 2.656 метара. Планински рељеф
Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња,
Рисовача). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском, на ушћу
Тимока у Дунав, на 28-36 метара надморске висине.
- Највиша тачка: Ђеравица, Проклетије (2.656 м.).
- Најнижа тачка: Ушће Тимока у Дунав (28 м.).
- Највеће језеро: Ђердапско језеро.
- Најдужа река: Дунав.
3
1. УВОД
Србија, или званично Република Србија, континентална је држава која се налази
ујужној Европи,већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију.
Главни град је Београд. Са 1.659.440 становника у широј околини по попису из 2011.
године, он је административно и економско средиште државе.
Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на
истоку са Бугарском, на југу са Републликом Македонијом, на југозападу саАлбанијом и
Црном Гором а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република
Српска).
Србија се налази у централном делу Балканског полуострва, на најважнијим путним
правцима који повезују Европу и Азију и заузима површину од 88.499 квадратних
километара. Подељена је на пет региона (Београдски регион, Регион Војводине, Регион
Шумадије и западне Србије, Регион јужне и источне Србије и Регион Косово и Метохија),
који обухватају Град Београд као посебну територијалну јединицу и 30 управних области.
Она је у западноевропској временској зони (један сат испред гриничког времена).
Има умереноконтиненталну климу, са постепеним прелазом између четиригодишња доба.
Србија је раскрсница Европе и геополитичк и важна територија.
Међународнипутеви и железничке пруге, који пролазе долинама њених река, чине
најкраћу везу између западне и централне Европе, с једне, и Блиског истока, Азије и
Африке, с друге стране. Ови путеви прате правац долине реке Мораве, који се код Ниша
раздваја на два крака. Један прати Јужну Мораву и Вардарску долину до Солуна, а други
реку Нишаву према Софији и Истанбулу.
Северни део Републике заузима равница , а у јужним пределима су брежуљци и
планине. Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 метара надморске висине, а
највиши врх је Ђеравица (на Проклетијама) са висином од 2.656 метара. Планински рељеф
Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња,
Рисовача). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском, на ушћу
Тимока у Дунав, на 28-36 метара надморске висине.
- Највиша тачка: Ђеравица, Проклетије (2.656 м.).
- Најнижа тачка: Ушће Тимока у Дунав (28 м.).
- Највеће језеро: Ђердапско језеро.
- Најдужа река: Дунав.
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
4
2. ИСТОРИЈАТ СРБИЈЕ
2.1 Праисторија
Најстарији трагови људског постојања, на тлу данашње Републике Србије, датирају
из времена последњег глацијала, око 40.000. године пре н. е. Најзначајнији локалитети из
овог периода су пећине код села Градац, испод Јерининог брда недалеко од Крагујевца и
Рисовача на Венчацу код Аранђеловца.
Крајем леденог доба, током холоцена, велике промене климе, али и флоре и фауне,
довеле су до стварања људских заједница које ће створити једну од најкомплекснијих
праисторијских култура, културу Лепенског Вира. Карактеришу је насеобине грађене по
утврђеном обрасцу, са сахрањивањем унутар њих и карактеристичним кућама трапезасте
основе, усавршена израда алата и оружја, а сматра се да је у њој постојала друштвена
хијерархија и приватно власништво, као и развијена религија (са култним местима и
сакралним објектима) и уметност (јављају се прве скулптуре риболиких људи, риба и
јелена). Топлија клима, довела је до стварања нове културе у Подунављу, која се по
локалитету Старчево код Панчева, назива Старчевачком културом, а простирала се на
простору од Босне до Македоније током 5. миленијума пре н. е. Њене куће користе дрво
као арматуру и блато и плеву као грађу, док им је основа квадратно-трапезаста.
Слика 1: Фигурица Винчанске културе старе 4000-4500 г.п.н.е
4
2. ИСТОРИЈАТ СРБИЈЕ
2.1 Праисторија
Најстарији трагови људског постојања, на тлу данашње Републике Србије, датирају
из времена последњег глацијала, око 40.000. године пре н. е. Најзначајнији локалитети из
овог периода су пећине код села Градац, испод Јерининог брда недалеко од Крагујевца и
Рисовача на Венчацу код Аранђеловца.
Крајем леденог доба, током холоцена, велике промене климе, али и флоре и фауне,
довеле су до стварања људских заједница које ће створити једну од најкомплекснијих
праисторијских култура, културу Лепенског Вира. Карактеришу је насеобине грађене по
утврђеном обрасцу, са сахрањивањем унутар њих и карактеристичним кућама трапезасте
основе, усавршена израда алата и оружја, а сматра се да је у њој постојала друштвена
хијерархија и приватно власништво, као и развијена религија (са култним местима и
сакралним објектима) и уметност (јављају се прве скулптуре риболиких људи, риба и
јелена). Топлија клима, довела је до стварања нове културе у Подунављу, која се по
локалитету Старчево код Панчева, назива Старчевачком културом, а простирала се на
простору од Босне до Македоније током 5. миленијума пре н. е. Њене куће користе дрво
као арматуру и блато и плеву као грађу, док им је основа квадратно-трапезаста.
Слика 1: Фигурица Винчанске културе старе 4000-4500 г.п.н.е
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
5
Старчевачку културу заменила је у средњем неолиту Винчанска култура, која је
свој назив добила по локалитету Винча — Бело брдо, недалеко од Београда на обали
Дунава и представља технолошки најнапреднију праисторијску културу на свету. Њени
локалитети из позног неолита Плочник код истоименог села поред Прокупља односно
Беловоде и Белолице код Петровца, на основу пронађених бакарних налаза, представљају
најстарије европске центре металургије, што помера почетке металног доба у још даљу
прошлост. Куће Винчанске културе су грађене од истих материјала и истих су облика, као
оне из Старчевачке културе, али су за разлику од њих, масивније са две просторије и
огњиштима, док су у позном периоду биле поређане у редове са својеврсним улицама
између њих, па би се њихова насеља могла сматрати урбаним. Поред земљорадње и
сточарства као основних занимања, људи у овом периоду су се бавили и ловом, риболовом
и сакупљањем плодова, затим прављењем грнчарије, алатки од камена, али и плетењем
асура од лике и трске, па чак и прерадом вуне. Грнчарију карактерише заобљеност, док
антропоморфне и зооморфне фигурине (Винчанска дама, Видовданка, Хајд ваза, Богиња на
трону), као и просопоморфни поклопци и жртвеници представљају изузетне уметничке
домете ове културе. Посебну одлику Винчанске културе представљају урезани знаци,
познати као винчанско писмо, о чијој функцији има много претпоставки (ознаке
власништва, кауције, пиктограми или сликовно писмо, фонетско писмо…).
Културе бронзаног доба, почињу да се јављају на тлу Србије око 1900. године пре н.
е. и то на подручју Баната (моришка), Срема (винковачка), северозападне Србије (Белотић-
Бела Црква) и јужног Поморавља (Бубањ-Хум III-Слатина). Њихов мирни живот је
поремећен око 1425. п. н. е., када са севера надире нова култура (култура гробних хумки)
са бронзаним оружјем (мачеви, секире, бодежи), што доводи до покретања народа, која су
допрла и до Египта.[58] Између 1200. и 1000. п. н. е., на простору Косова, Поморавља,
Бачке и Баната, постоје људске заједнице које имају иста насеља, посуђе, облик
сахрањивања, баве се узгајањем јечма и пшенице, узгајају говеда, свиње и коње, а ређе
козе и овце. Крајем другог и почетком првог миленијума пре н. е. (период од 1125. до 750.
п. н. е.), долази до настанка гвозденог доба и формирања првих етничких заједница на
Балканском полуострву (Дарданаца, Трибала, Илира и Трачана).
За гвоздено доба је везан и долазак Трако-кимераца око 725. п. н. е. из Кавкаско-
понтских предела, који са собом доносе своје гвоздено оружје и накит. Током наредна два
века долази до формирања етничког разграничења међу племенима на Балкану, почиње да
се развија размена добара (о чему сведоче луксузни хеленски предмети пронађени на овом
простору), а археолошка истраживања указују и на процесе хеленизације Трибала и
Дарданаца, док се из историјских извора зна да су између 300. и 100. п. н. е. водили ратове
са македонским краљевима.
Млађе гвоздено доба карактерише појава Келта, који се 335. п. н. е. састају са
Александром Македонским на Дунаву, да би након његове смрти прешли Саву и Дунав и
5
Старчевачку културу заменила је у средњем неолиту Винчанска култура, која је
свој назив добила по локалитету Винча — Бело брдо, недалеко од Београда на обали
Дунава и представља технолошки најнапреднију праисторијску културу на свету. Њени
локалитети из позног неолита Плочник код истоименог села поред Прокупља односно
Беловоде и Белолице код Петровца, на основу пронађених бакарних налаза, представљају
најстарије европске центре металургије, што помера почетке металног доба у још даљу
прошлост. Куће Винчанске културе су грађене од истих материјала и истих су облика, као
оне из Старчевачке културе, али су за разлику од њих, масивније са две просторије и
огњиштима, док су у позном периоду биле поређане у редове са својеврсним улицама
између њих, па би се њихова насеља могла сматрати урбаним. Поред земљорадње и
сточарства као основних занимања, људи у овом периоду су се бавили и ловом, риболовом
и сакупљањем плодова, затим прављењем грнчарије, алатки од камена, али и плетењем
асура од лике и трске, па чак и прерадом вуне. Грнчарију карактерише заобљеност, док
антропоморфне и зооморфне фигурине (Винчанска дама, Видовданка, Хајд ваза, Богиња на
трону), као и просопоморфни поклопци и жртвеници представљају изузетне уметничке
домете ове културе. Посебну одлику Винчанске културе представљају урезани знаци,
познати као винчанско писмо, о чијој функцији има много претпоставки (ознаке
власништва, кауције, пиктограми или сликовно писмо, фонетско писмо…).
Културе бронзаног доба, почињу да се јављају на тлу Србије око 1900. године пре н.
е. и то на подручју Баната (моришка), Срема (винковачка), северозападне Србије (Белотић-
Бела Црква) и јужног Поморавља (Бубањ-Хум III-Слатина). Њихов мирни живот је
поремећен око 1425. п. н. е., када са севера надире нова култура (култура гробних хумки)
са бронзаним оружјем (мачеви, секире, бодежи), што доводи до покретања народа, која су
допрла и до Египта.[58] Између 1200. и 1000. п. н. е., на простору Косова, Поморавља,
Бачке и Баната, постоје људске заједнице које имају иста насеља, посуђе, облик
сахрањивања, баве се узгајањем јечма и пшенице, узгајају говеда, свиње и коње, а ређе
козе и овце. Крајем другог и почетком првог миленијума пре н. е. (период од 1125. до 750.
п. н. е.), долази до настанка гвозденог доба и формирања првих етничких заједница на
Балканском полуострву (Дарданаца, Трибала, Илира и Трачана).
За гвоздено доба је везан и долазак Трако-кимераца око 725. п. н. е. из Кавкаско-
понтских предела, који са собом доносе своје гвоздено оружје и накит. Током наредна два
века долази до формирања етничког разграничења међу племенима на Балкану, почиње да
се развија размена добара (о чему сведоче луксузни хеленски предмети пронађени на овом
простору), а археолошка истраживања указују и на процесе хеленизације Трибала и
Дарданаца, док се из историјских извора зна да су између 300. и 100. п. н. е. водили ратове
са македонским краљевима.
Млађе гвоздено доба карактерише појава Келта, који се 335. п. н. е. састају са
Александром Македонским на Дунаву, да би након његове смрти прешли Саву и Дунав и
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
6
отпочели нападе на цело полуострво, све до пораза код Делфа, 279. п. н. е. Они се након
тога повлаче са тла данашње Грчке и успевају да покоре Трибале и део Аутаријата, са
којима формирају моћно племе Скордиска,[58] који на тлу данашње Карабурме подижу
свој град Сингидунум, који се сматра претечом престонице модерне Србије, Београда.
2.2 Раздобље Немањића
Велики жупан Стефан Немања, родоначелник династије Немањић Против великог жупана
Тихомира ће се, 1166. или 1168. године, побунити његов најмлађи брат Стефан Немања
који ће потиснути старију браћу из земље, а касније ће код Пантина на Косову потући
византијску војску предвођену његовом браћом, која га након тога признају за владара.
Немања ће током наредна три десетлећа водити успешне ратове против Византије у којима
ће значајно проширити своју државу. Припаја јој Неретљанску област, Захумље,
Травунију, Приморје, делове Косова, Метохије, а на кратко осваја и Ниш у коме се састаје
са светим римским царем и вођом крсташа III крсташког похода Фридрихом Барбаросом,
коме предлаже савез против Византије. На престолу га, у договору са византијским царем,
наслеђује средњи син Стефан, који почетком своје владавине бива потиснут од старијег
брата Вукана, али на крају успева да се одржи на власти. Користећи се политичком
ситуацијом на Балкану насталом после крсташког заузећа Цариграда 1204. године, он је
наставио ширење своје државе (осваја Призрен, Врање и Ниш), коју 4. јануара 1217.
године уздиже на ранг краљевине, добивши од папе Хонорија III краљевски венац. Две
године касније, његов млађи брат Сава је од васељенског патријарха у Никеји издејствовао
уздизање рашке епархије на ниво архиепископије чији је постао први архиепископ, чиме је
српска црква стекла аутокефалност и ударени су темељи данашњој Српској православној
цркви.
Стефана наслеђују синови Радослав (1223—1234) и Владислав (1234—1242) који
владају под утицајем својих моћних тастова епирског деспота и бугарског цара, после
којих на власт долази најмлађи син Урош I (1242—1276). Иако није успео да прошири
границе своје државе, Урош је успео да економски ојача државу тако што је из
Трансилваније довео рударе Сасе, чиме је започела експлоатација рудника у Србији, што
ће његовим наследницима пружити финансијску основу за даља освајања. Био је ожењен
Јеленом Анжујском која је играла значајну улогу у тадашњој Србији, а сликарство његове
задужбине Сопоћана спада у сам врх европске средњовековне уметности. Њега је са
власти, услед неуспешних ратова и незадовољства у земљи, збацио 1276. године старији
син Драгутин (краљ Србије 1276—1282, краљ Срема 1282—1316), који ће, свега неколико
година касније 1282. године, препустити власт млађем сину Милутину (1282—1321), који
спада у ред најзначајнијих српских владара.[66] Током неколико наредних година,
Милутин ће проширити Србију ка југу, освајајући већи део данашње Северне Македоније
са Скопљем које му постаје престоница и северне делове Албаније, а на кратко ће држати
6
отпочели нападе на цело полуострво, све до пораза код Делфа, 279. п. н. е. Они се након
тога повлаче са тла данашње Грчке и успевају да покоре Трибале и део Аутаријата, са
којима формирају моћно племе Скордиска,[58] који на тлу данашње Карабурме подижу
свој град Сингидунум, који се сматра претечом престонице модерне Србије, Београда.
2.2 Раздобље Немањића
Велики жупан Стефан Немања, родоначелник династије Немањић Против великог жупана
Тихомира ће се, 1166. или 1168. године, побунити његов најмлађи брат Стефан Немања
који ће потиснути старију браћу из земље, а касније ће код Пантина на Косову потући
византијску војску предвођену његовом браћом, која га након тога признају за владара.
Немања ће током наредна три десетлећа водити успешне ратове против Византије у којима
ће значајно проширити своју државу. Припаја јој Неретљанску област, Захумље,
Травунију, Приморје, делове Косова, Метохије, а на кратко осваја и Ниш у коме се састаје
са светим римским царем и вођом крсташа III крсташког похода Фридрихом Барбаросом,
коме предлаже савез против Византије. На престолу га, у договору са византијским царем,
наслеђује средњи син Стефан, који почетком своје владавине бива потиснут од старијег
брата Вукана, али на крају успева да се одржи на власти. Користећи се политичком
ситуацијом на Балкану насталом после крсташког заузећа Цариграда 1204. године, он је
наставио ширење своје државе (осваја Призрен, Врање и Ниш), коју 4. јануара 1217.
године уздиже на ранг краљевине, добивши од папе Хонорија III краљевски венац. Две
године касније, његов млађи брат Сава је од васељенског патријарха у Никеји издејствовао
уздизање рашке епархије на ниво архиепископије чији је постао први архиепископ, чиме је
српска црква стекла аутокефалност и ударени су темељи данашњој Српској православној
цркви.
Стефана наслеђују синови Радослав (1223—1234) и Владислав (1234—1242) који
владају под утицајем својих моћних тастова епирског деспота и бугарског цара, после
којих на власт долази најмлађи син Урош I (1242—1276). Иако није успео да прошири
границе своје државе, Урош је успео да економски ојача државу тако што је из
Трансилваније довео рударе Сасе, чиме је започела експлоатација рудника у Србији, што
ће његовим наследницима пружити финансијску основу за даља освајања. Био је ожењен
Јеленом Анжујском која је играла значајну улогу у тадашњој Србији, а сликарство његове
задужбине Сопоћана спада у сам врх европске средњовековне уметности. Њега је са
власти, услед неуспешних ратова и незадовољства у земљи, збацио 1276. године старији
син Драгутин (краљ Србије 1276—1282, краљ Срема 1282—1316), који ће, свега неколико
година касније 1282. године, препустити власт млађем сину Милутину (1282—1321), који
спада у ред најзначајнијих српских владара.[66] Током неколико наредних година,
Милутин ће проширити Србију ка југу, освајајући већи део данашње Северне Македоније
са Скопљем које му постаје престоница и северне делове Албаније, а на кратко ће држати
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
7
и сам Драч. Касније ће освојити Браничево, које предаје Драгутину, коме је угарски краљ и
његов таст доделио на управу Мачву са Београдом и северну Босну. Сам Милутин 1299.
године закључује мир са Византијом, према коме му цар Андроник II (1282—1328)
признаје освајања и даје за жену петогодишњу ћерку Симониду.
Почетак 14. века обележава грађански рат између браће око права наслеђивања
престола који се окончава поновним прихватањем Дежевског споразума, којим је
Драгутин 1282. године предао власт Милутину и према коме га наслеђује Драгутинов син.
Милутина је са власти 1314. године покушао да збаци син Стефан (1322—1331), који је
ухваћен и по његовом наређењу ослепљен, после чега је послат у изгнанство у Цариград.
Након Драгутинове смрти 1316. године он заробљава његовог сина и наследника
Владислава и заузима његову државу, после чега води трогодишњи рат са краљем Угарске
Карлом Робертом (1310—1342) у коме губи Београд, али задржава Мачву и Браничево.
После његове смрти 1321. године, државу захвата грађански рат између његових синова
Константина и Стефана, у који се након Константинове погибије укључује Владислав, али
Стефан и њега побеђује. Он наставља да шири своју државу ка југу на рачун, Византије,
али не успева да поврати приморје од Цетине до Дубровника које се након Милутинове
смрти отцепило, након чега га осваја бан Босне Стефан II Котроманић (1322—1353).
Против њега је створен савез Византије и Бугарске, који је Стефан уништио, потукавши до
ногу Бугаре у бици код Велбужда 1330. године. Само годину дана касније, његов син
Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) користи незадовољство властеле и у
Неродимљу заробљава оца, који исте године умире у као затвореник у Звечану, а Душан
постаје нови краљ.
Године 1217, током владавине Стефана Првовенчаног, Србија постаје независна
краљевина, а 1346. године достиже врхунац моћи као царство Стефана Душана, који се
прогласио за „цара Срба и Грка‖.
2.3 После Немањића
Српске снаге предвођено кнезом Лазаром Хребељановићем сукобиле су се са
Османским царством 1389. године у бици на Косову пољу. У бици су и Лазар и његов
противник Мурат I изгубили животе, што је био први и једини случај да османски султан
страда у току битке. Обе стране су претрпеле велике губитке.
Стефан Лазаревић као османски вазал је предводио српске помоћне одреде у бици
код Ангоре. После битке код Ангоре је од Византинаца у Цариграду добио звање деспота
1402. године чиме Србија постаје деспотовина. У време његове владавине у Србији се
развија Ресавска школа средњовековне књижевности.
7
и сам Драч. Касније ће освојити Браничево, које предаје Драгутину, коме је угарски краљ и
његов таст доделио на управу Мачву са Београдом и северну Босну. Сам Милутин 1299.
године закључује мир са Византијом, према коме му цар Андроник II (1282—1328)
признаје освајања и даје за жену петогодишњу ћерку Симониду.
Почетак 14. века обележава грађански рат између браће око права наслеђивања
престола који се окончава поновним прихватањем Дежевског споразума, којим је
Драгутин 1282. године предао власт Милутину и према коме га наслеђује Драгутинов син.
Милутина је са власти 1314. године покушао да збаци син Стефан (1322—1331), који је
ухваћен и по његовом наређењу ослепљен, после чега је послат у изгнанство у Цариград.
Након Драгутинове смрти 1316. године он заробљава његовог сина и наследника
Владислава и заузима његову државу, после чега води трогодишњи рат са краљем Угарске
Карлом Робертом (1310—1342) у коме губи Београд, али задржава Мачву и Браничево.
После његове смрти 1321. године, државу захвата грађански рат између његових синова
Константина и Стефана, у који се након Константинове погибије укључује Владислав, али
Стефан и њега побеђује. Он наставља да шири своју државу ка југу на рачун, Византије,
али не успева да поврати приморје од Цетине до Дубровника које се након Милутинове
смрти отцепило, након чега га осваја бан Босне Стефан II Котроманић (1322—1353).
Против њега је створен савез Византије и Бугарске, који је Стефан уништио, потукавши до
ногу Бугаре у бици код Велбужда 1330. године. Само годину дана касније, његов син
Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) користи незадовољство властеле и у
Неродимљу заробљава оца, који исте године умире у као затвореник у Звечану, а Душан
постаје нови краљ.
Године 1217, током владавине Стефана Првовенчаног, Србија постаје независна
краљевина, а 1346. године достиже врхунац моћи као царство Стефана Душана, који се
прогласио за „цара Срба и Грка‖.
2.3 После Немањића
Српске снаге предвођено кнезом Лазаром Хребељановићем сукобиле су се са
Османским царством 1389. године у бици на Косову пољу. У бици су и Лазар и његов
противник Мурат I изгубили животе, што је био први и једини случај да османски султан
страда у току битке. Обе стране су претрпеле велике губитке.
Стефан Лазаревић као османски вазал је предводио српске помоћне одреде у бици
код Ангоре. После битке код Ангоре је од Византинаца у Цариграду добио звање деспота
1402. године чиме Србија постаје деспотовина. У време његове владавине у Србији се
развија Ресавска школа средњовековне књижевности.
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
8
Турци су коначно загосподарили Србијом после пада Смедерева 1459. године, за
време владавине познатог османског султана Мехмеда II.
Срби су на подручју данашње Војводине присутни од средњег века под влашћу
Угарске. У 15. и 16. веку су на подручју Срема, Баната и Бачке поседе имали српски
деспоти. У 16. веку су Срби на подручју данашње Војводине формирали две краткотрајне
државне творевине, првом од њих је владао самозвани цар Јован Ненад, а другом војвода
Радослав Челник.
2.4 Османска владавина
Делови територије данашње Србије су били у саставу Османског царства у периоду
од 15. до почетка 20. века. У састав Османског царства су најпре, почетком 15. века,
укључени југоисточни делови данашње Србије (околина Ниша), затим, средином 15. века
(1459. године), цело подручје Српске деспотовине, и коначно, између 1521. и 1552. године
и цело подручје данашње Војводине.
Срби у Банату су 1594. године подигли велики устанак против османске власти,
који се завршио поразом.
Од краја 17. века, у северним деловима данашње Србије (Бачка, западни Срем)
османску ће власт заменити хабзбуршка, која ће се између 1718. и 1739. године проширити
и на друге делове територије данашње Србије (источни Срем, Банат, Мачву, Шумадију,
Браничево, Тимочку Крајину). После 1739. године, граница османског и хабзбуршког
домена се налази на Сави и Дунаву.
Србија ће своју државност почети да обнавља у 19. веку, након Првог (1804.
године) и Другог српског устанка (1815. године), најпре у виду вазалне кнежевине, да би
потпуну независност стекла 1878. године. Неки јужни и западни делови данашње Србије
остаће под османском влашћу све до 1912. године. Период османске управе трајао је
различито у деловима данашње Србије; најкраће су под турском влашћу били неки делови
Војводине (око 150 година), а најдуже неки делови јужне Србије (око 5 векова).
2.5 Модерна Србија
Вожд Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка и оснивач династије
Карађорђевић
8
Турци су коначно загосподарили Србијом после пада Смедерева 1459. године, за
време владавине познатог османског султана Мехмеда II.
Срби су на подручју данашње Војводине присутни од средњег века под влашћу
Угарске. У 15. и 16. веку су на подручју Срема, Баната и Бачке поседе имали српски
деспоти. У 16. веку су Срби на подручју данашње Војводине формирали две краткотрајне
државне творевине, првом од њих је владао самозвани цар Јован Ненад, а другом војвода
Радослав Челник.
2.4 Османска владавина
Делови територије данашње Србије су били у саставу Османског царства у периоду
од 15. до почетка 20. века. У састав Османског царства су најпре, почетком 15. века,
укључени југоисточни делови данашње Србије (околина Ниша), затим, средином 15. века
(1459. године), цело подручје Српске деспотовине, и коначно, између 1521. и 1552. године
и цело подручје данашње Војводине.
Срби у Банату су 1594. године подигли велики устанак против османске власти,
који се завршио поразом.
Од краја 17. века, у северним деловима данашње Србије (Бачка, западни Срем)
османску ће власт заменити хабзбуршка, која ће се између 1718. и 1739. године проширити
и на друге делове територије данашње Србије (источни Срем, Банат, Мачву, Шумадију,
Браничево, Тимочку Крајину). После 1739. године, граница османског и хабзбуршког
домена се налази на Сави и Дунаву.
Србија ће своју државност почети да обнавља у 19. веку, након Првог (1804.
године) и Другог српског устанка (1815. године), најпре у виду вазалне кнежевине, да би
потпуну независност стекла 1878. године. Неки јужни и западни делови данашње Србије
остаће под османском влашћу све до 1912. године. Период османске управе трајао је
различито у деловима данашње Србије; најкраће су под турском влашћу били неки делови
Војводине (око 150 година), а најдуже неки делови јужне Србије (око 5 векова).
2.5 Модерна Србија
Вожд Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка и оснивач династије
Карађорђевић
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
9
Србија је своју борбу за независност почела током Српске револуције, а та борба је
трајала неколико десетлећа.
Ђорђе Петровић, познатији као Карађорђе, је умакао Сечи кнезова и са
шумадијским првацима је фебруара 1804. године организовао збор у селу Орашац, на ком
је одлучено да се подигне буна. На овом збору Карађорђе је изабран за „вожда‖. Буна је
почела паљењем турских ханова по Шумадији и протеривањем Турака из ханова и села у
утврђене градове. Да би смирио ситуацију у Београдском пашалуку, турски султан је јула
1804. године послао босанског везира Бећир-пашу. Карађорђе је као први услов за
успостављање мира тражио ликвидацију дахија, које је Миленко Стојковић у ноћ између 5.
и 6. августа, по Карађорђевом наређењу и уз сагласност Бећир-паше, погубио на острву
Ада Кале.
Међутим, ово није смирило ситуацију у пашалуку. Султан је 1805. године послао у
Београд за везира Хафис-пашу, ког су устаници дочекали на Иванковцу и нанели му тежак
пораз. Овим је буна против дахија прерасла у устанак против турске власти и српску
националну револуцију. Следеће године устаници су поразили турску војску на Мишару и
Делиграду и освојили београдску варош.
Устаници су покушали да успоставе мир са Османским царством. Преговоре са
Портом у име српске стране је водио трговац Петар Ичко и успео од ње да издејствује
Ичков мир. Најважније одредбе Ичковог мира су биле да се из Србије протерају јаничари и
да Срби обављају јавне службе и чувају границу. Мир није остварен јер су Срби наставили
рат када је на њихову страну у рат ушла Русија. Следеће године (1807), Срби су заузели
београдску тврђаву, а удружена српско-руска војска је однела победе код Штубика и
Малајнице. У наредним годинама устаници су ратовали ради ослобођења српског народа
изван Београдског пашалука.
Без већих окршаја је прошла 1808. година, а за следећу годину Карађорђе је
планирао да се у Рашкој састане са војском црногорског владике Петра I и одатле да се
упути у ослобађање Старе Србије. Карађорђе је однео победе над Турцима код Суводола,
Сјенице и Новог Пазара. Међутим, морао је да одустане од похода јер му се црногорски
владика није придружио и зато што су устаници поражени у бици на Чегру. Српски
устаници су 1810. године однели победе код Лознице и Варварина (заједно са руском
војском).
Поход Наполеона на Русију је принудио једног савезника Срба да оконча рат са
Турском. Русија је 1812. године склопила са Османским царством Букурешки мир и
повукла своју војску из устаничке Србије. Русија је Букурешким миром покушала да
устаницима осигура аутономију и амнестију за учешће у рату. Устаници су до тада
остварили независност и нису желели да прихвате само аутономију и наставили су да се
9
Србија је своју борбу за независност почела током Српске револуције, а та борба је
трајала неколико десетлећа.
Ђорђе Петровић, познатији као Карађорђе, је умакао Сечи кнезова и са
шумадијским првацима је фебруара 1804. године организовао збор у селу Орашац, на ком
је одлучено да се подигне буна. На овом збору Карађорђе је изабран за „вожда‖. Буна је
почела паљењем турских ханова по Шумадији и протеривањем Турака из ханова и села у
утврђене градове. Да би смирио ситуацију у Београдском пашалуку, турски султан је јула
1804. године послао босанског везира Бећир-пашу. Карађорђе је као први услов за
успостављање мира тражио ликвидацију дахија, које је Миленко Стојковић у ноћ између 5.
и 6. августа, по Карађорђевом наређењу и уз сагласност Бећир-паше, погубио на острву
Ада Кале.
Међутим, ово није смирило ситуацију у пашалуку. Султан је 1805. године послао у
Београд за везира Хафис-пашу, ког су устаници дочекали на Иванковцу и нанели му тежак
пораз. Овим је буна против дахија прерасла у устанак против турске власти и српску
националну револуцију. Следеће године устаници су поразили турску војску на Мишару и
Делиграду и освојили београдску варош.
Устаници су покушали да успоставе мир са Османским царством. Преговоре са
Портом у име српске стране је водио трговац Петар Ичко и успео од ње да издејствује
Ичков мир. Најважније одредбе Ичковог мира су биле да се из Србије протерају јаничари и
да Срби обављају јавне службе и чувају границу. Мир није остварен јер су Срби наставили
рат када је на њихову страну у рат ушла Русија. Следеће године (1807), Срби су заузели
београдску тврђаву, а удружена српско-руска војска је однела победе код Штубика и
Малајнице. У наредним годинама устаници су ратовали ради ослобођења српског народа
изван Београдског пашалука.
Без већих окршаја је прошла 1808. година, а за следећу годину Карађорђе је
планирао да се у Рашкој састане са војском црногорског владике Петра I и одатле да се
упути у ослобађање Старе Србије. Карађорђе је однео победе над Турцима код Суводола,
Сјенице и Новог Пазара. Међутим, морао је да одустане од похода јер му се црногорски
владика није придружио и зато што су устаници поражени у бици на Чегру. Српски
устаници су 1810. године однели победе код Лознице и Варварина (заједно са руском
војском).
Поход Наполеона на Русију је принудио једног савезника Срба да оконча рат са
Турском. Русија је 1812. године склопила са Османским царством Букурешки мир и
повукла своју војску из устаничке Србије. Русија је Букурешким миром покушала да
устаницима осигура аутономију и амнестију за учешће у рату. Устаници су до тада
остварили независност и нису желели да прихвате само аутономију и наставили су да се
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
10
боре. Огромна турска војска, предвођена великим везиром Хуршид-пашом је опколила
устаничку државу са запада, југа и истока. Устаничка Србија била је покорена да краја
октобра 1813. године. Карађорђе је напустио Србију са већим бројем устаничких
старешина, а велики број Срба се иселио на територију суседне Аустрије.
Устаничке старешине које нису избегле почеле су да се договарају како да зауставе
турски зулум. У Такову 23. априла 1815. године је одржан традиционални сабор.
Окупљени прваци су одлучили да подигну устанак, па су понудили предводништво
Милошу Обреновићу, што је он прихватио, али након извесног колебања. Други српски
устанак је подигнут и вођен против турске власти. Устаници су водили борбу само против
војске београдског везира. Најважније битке су биле код Чачка, Палежа, Пожаревца, на
Љубићу и Дубљу.
Када су против побуњених Срба пошле још и две султанове војске из Босне и
Румелије, Милош Обреновић је започео преговоре, уверен да не може пружити отпор на
три стране. На Дрини је започео преговоре са босанским везиром Хуршид-пашом, а
наставио је румелијским везиром Марашли Али-пашом. Са Марашлијом је склопио
усмени споразум којима је Србима у београдском пашалуку осигурао полуаутономни
положај. Према постигнутом договору, Срби су имали право да скупљају порез, да
учествују у суђењу Србима, да спахије убирају приходе по законима и да у Београду заседа
Народна канцеларија састављена од српских кнезова. Тако је окончан Други српски
устанак, односно ратни период Српске револуције. Милош Обреновић се одмах по
завршетку Другог српског устанка одрекао титуле вожда, а прихватио је титулу кнеза.
10
боре. Огромна турска војска, предвођена великим везиром Хуршид-пашом је опколила
устаничку државу са запада, југа и истока. Устаничка Србија била је покорена да краја
октобра 1813. године. Карађорђе је напустио Србију са већим бројем устаничких
старешина, а велики број Срба се иселио на територију суседне Аустрије.
Устаничке старешине које нису избегле почеле су да се договарају како да зауставе
турски зулум. У Такову 23. априла 1815. године је одржан традиционални сабор.
Окупљени прваци су одлучили да подигну устанак, па су понудили предводништво
Милошу Обреновићу, што је он прихватио, али након извесног колебања. Други српски
устанак је подигнут и вођен против турске власти. Устаници су водили борбу само против
војске београдског везира. Најважније битке су биле код Чачка, Палежа, Пожаревца, на
Љубићу и Дубљу.
Када су против побуњених Срба пошле још и две султанове војске из Босне и
Румелије, Милош Обреновић је започео преговоре, уверен да не може пружити отпор на
три стране. На Дрини је започео преговоре са босанским везиром Хуршид-пашом, а
наставио је румелијским везиром Марашли Али-пашом. Са Марашлијом је склопио
усмени споразум којима је Србима у београдском пашалуку осигурао полуаутономни
положај. Према постигнутом договору, Срби су имали право да скупљају порез, да
учествују у суђењу Србима, да спахије убирају приходе по законима и да у Београду заседа
Народна канцеларија састављена од српских кнезова. Тако је окончан Други српски
устанак, односно ратни период Српске револуције. Милош Обреновић се одмах по
завршетку Другог српског устанка одрекао титуле вожда, а прихватио је титулу кнеза.
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
11
3. ПРИРОДНО ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ
3.1 Клима
Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим
морима (јадранским, егејским и црним) док се на северу наслања на европски континент.
Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се може рећи да у
Србији влада континентална клима на северу, умереноконтинентална на југу, и планинска
клима на високим планинама. Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла.
Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у
Србији је –39,5 °C (13. јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша
44,9 °C (24. јула 2007. у Смедеревској Паланци). Просечна годишња температура у Србији
је: 10,9 °C (предели испод 300 метара надморске висине), 10 °C (300—500 метара), 6 °C
(1000—1500 метара), 3 °C (изнад 1500 метара). Просечна годишња количина падавина је
896 mm. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.
Годишње суме падавина у просеку расту са надморском висином. У нижим
пределима годишња висина падавина се креће у интервалу од 540 до 820 mm. Подручја са
надморском висином преко 1000 м просечно имају 700 до 1000 mm падавина, а неки
планински врхови на југозападу Србије обилније падавине до 1500 mm. Већи део Србије
има континентални режим падавина, са већим количинама у топлијој половини године,
изузев југозападних крајева где се највише падавина измери у јесен. Најкишовитији је
јуни, када у просеку падне 12 до 13% од укупне годишње суме падавина. Најмање
падавина имају месеци фебруар и октобар. Појава снежног покривача карактеристична је
за хладнији део године од новембра до марта, а највећи број дана са снежним покривачем
је у јануару.
Годишње суме трајања сијања Сунца крећу се у интервалу од 1500 до 2200 сати
годишње.
Приземна ваздушна струјања су у великој мери условљена орографијом. У топлијем
делу године преовлађују ветрови са северозапада и запада. Током хладнијег дела године
доминира источни и југоисточни ветар–кошава. У планинским областима на југозападу
Србије преовлађују ветрови са југозапада.
Најзначајнији ветрови Србије су: кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за
север Србије), северац (хладан и сув северни ветар), моравац (хладан и сув; долази са
севера и дува долином Мораве), јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве),
југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне Србије).
11
3. ПРИРОДНО ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ
3.1 Клима
Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим
морима (јадранским, егејским и црним) док се на северу наслања на европски континент.
Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се може рећи да у
Србији влада континентална клима на северу, умереноконтинентална на југу, и планинска
клима на високим планинама. Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла.
Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у
Србији је –39,5 °C (13. јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша
44,9 °C (24. јула 2007. у Смедеревској Паланци). Просечна годишња температура у Србији
је: 10,9 °C (предели испод 300 метара надморске висине), 10 °C (300—500 метара), 6 °C
(1000—1500 метара), 3 °C (изнад 1500 метара). Просечна годишња количина падавина је
896 mm. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.
Годишње суме падавина у просеку расту са надморском висином. У нижим
пределима годишња висина падавина се креће у интервалу од 540 до 820 mm. Подручја са
надморском висином преко 1000 м просечно имају 700 до 1000 mm падавина, а неки
планински врхови на југозападу Србије обилније падавине до 1500 mm. Већи део Србије
има континентални режим падавина, са већим количинама у топлијој половини године,
изузев југозападних крајева где се највише падавина измери у јесен. Најкишовитији је
јуни, када у просеку падне 12 до 13% од укупне годишње суме падавина. Најмање
падавина имају месеци фебруар и октобар. Појава снежног покривача карактеристична је
за хладнији део године од новембра до марта, а највећи број дана са снежним покривачем
је у јануару.
Годишње суме трајања сијања Сунца крећу се у интервалу од 1500 до 2200 сати
годишње.
Приземна ваздушна струјања су у великој мери условљена орографијом. У топлијем
делу године преовлађују ветрови са северозапада и запада. Током хладнијег дела године
доминира источни и југоисточни ветар–кошава. У планинским областима на југозападу
Србије преовлађују ветрови са југозапада.
Најзначајнији ветрови Србије су: кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за
север Србије), северац (хладан и сув северни ветар), моравац (хладан и сув; долази са
севера и дува долином Мораве), јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве),
југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне Србије).
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
12
3.2 Рељеф
Рељеф Србије сачињавају три географске целине. То су Панонска низија, потом
брдовити предели с нижим планинама и низијама, и планинско – котлинска подручја.
Панонска низија заузима 29 процената територије Србије. На овом поднебљу
преовладавају равнице са речним токовима, као и два планинска узвишења, Фрушка Гора
и Вршачке планине.
Брдовити предели са нижим планинама и низијама заузимају простор јужно од Саве
и Дунава. Надморска висина на овом подручју варира од 500 до 1 000 метара. Овакав
рељеф обухвата око две трећине територије Србије.
Око десетину територије Србије чине подручја са надморским висинама од преко
1000 метара. Реч је о масивима смештеним јужно од река Западна Морава и Нишава. Реке
у Србији у већем делу припадају Црноморском, односно Дунавском сливу. Реке са
простора Метохије део су Јадранског слива, док оне на југоистоку припадају Егејском
сливу. Пловне реке у Србији су Дунав (588 км), Сава (206 км), Тиса (168 км), и делом
Велика Морава (185 км). Друге веће реке у Србији су Западна Морава, Јужна Морава,
Ибар, Дрина и Тимок. Већих природних језера у Србији нема, већ су она настала
преграђивањем речних корита. Највећа језера су Ђердапско језеро, Власинско језеро,
Зворничко језеро, Перућац, Палић и Бело језеро. У Србији се налази највећи и најдужи
кањон у Европи, Ђердап. Србија поседује пет Националних паркова. То су Национални
парк Ђердап, Национални парк Копаоник, Национални парк Тара, Национални парк Шар –
планина и Национални парк Фрушка Гора.
3.3 Панонска низија
Панонска низија представља веома значајну област Србије. Она заузима Војводину,
северни, равничарски део Србије и уски појас јужно од реке Дунава и Саве. Највећи део
Панонске низије лежи испод 200 m надморске висине, а „равничарску идилу― ремете
острвске планине, лесне заравни и пешчаре. Острвске планине представљају остатке
спуштеног дела старе масе тј. унутрашњих Динарида. Протежу се од запада према истоку.
Изграђене су од стена различите старости: палеозојских шкриљаца, мезозојског кречњака
итд. Падине Фрушке горе и Вршачких планина изграђени су од органских неогених
седимената и плеистоцених наслага леса.
Просторе данашњег Панонског басена некада је прекривао праокеан Тетис, чијим
повлачењем је и настао Панонски басен. Повлачењем, Тетис је иза себе оставио веома
12
3.2 Рељеф
Рељеф Србије сачињавају три географске целине. То су Панонска низија, потом
брдовити предели с нижим планинама и низијама, и планинско – котлинска подручја.
Панонска низија заузима 29 процената територије Србије. На овом поднебљу
преовладавају равнице са речним токовима, као и два планинска узвишења, Фрушка Гора
и Вршачке планине.
Брдовити предели са нижим планинама и низијама заузимају простор јужно од Саве
и Дунава. Надморска висина на овом подручју варира од 500 до 1 000 метара. Овакав
рељеф обухвата око две трећине територије Србије.
Око десетину територије Србије чине подручја са надморским висинама од преко
1000 метара. Реч је о масивима смештеним јужно од река Западна Морава и Нишава. Реке
у Србији у већем делу припадају Црноморском, односно Дунавском сливу. Реке са
простора Метохије део су Јадранског слива, док оне на југоистоку припадају Егејском
сливу. Пловне реке у Србији су Дунав (588 км), Сава (206 км), Тиса (168 км), и делом
Велика Морава (185 км). Друге веће реке у Србији су Западна Морава, Јужна Морава,
Ибар, Дрина и Тимок. Већих природних језера у Србији нема, већ су она настала
преграђивањем речних корита. Највећа језера су Ђердапско језеро, Власинско језеро,
Зворничко језеро, Перућац, Палић и Бело језеро. У Србији се налази највећи и најдужи
кањон у Европи, Ђердап. Србија поседује пет Националних паркова. То су Национални
парк Ђердап, Национални парк Копаоник, Национални парк Тара, Национални парк Шар –
планина и Национални парк Фрушка Гора.
3.3 Панонска низија
Панонска низија представља веома значајну област Србије. Она заузима Војводину,
северни, равничарски део Србије и уски појас јужно од реке Дунава и Саве. Највећи део
Панонске низије лежи испод 200 m надморске висине, а „равничарску идилу― ремете
острвске планине, лесне заравни и пешчаре. Острвске планине представљају остатке
спуштеног дела старе масе тј. унутрашњих Динарида. Протежу се од запада према истоку.
Изграђене су од стена различите старости: палеозојских шкриљаца, мезозојског кречњака
итд. Падине Фрушке горе и Вршачких планина изграђени су од органских неогених
седимената и плеистоцених наслага леса.
Просторе данашњег Панонског басена некада је прекривао праокеан Тетис, чијим
повлачењем је и настао Панонски басен. Повлачењем, Тетис је иза себе оставио веома
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
13
плодно тло, па се због тога Панонски басен назива још и „Житницом Србије―. За просторе
ове регије особена је црница (или чернозем), као врста земљишта. Међутим, јавља се и тзв.
деградирани чернозем, као и плодно алувијално тло и гајњаче.
Привреда ове области је добро развијена и као велика привредна средишта јављају
се Нови Сад, Суботица, Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Сремска Митровица, Шабац,
Смедерево и Пожаревац. 6 Због веома плодног тла добро је развијена пољопривреда, а
највише се гаје од воћа: шљиве, јабуке, крушке, ораси, трешње, вишње, кајсије, брескве; од
поврћа: купус, пасуљ, парадајз и паприка; од житарица: кукуруз, пшеница, раж, јечам; од
индустријских биљака: сунцокрет, шећерна репа, хмељ, мак. Најзначајнија пољопривредна
производња је производња винове лозе и производња вина.
Слика 2: Панонска низија
13
плодно тло, па се због тога Панонски басен назива још и „Житницом Србије―. За просторе
ове регије особена је црница (или чернозем), као врста земљишта. Међутим, јавља се и тзв.
деградирани чернозем, као и плодно алувијално тло и гајњаче.
Привреда ове области је добро развијена и као велика привредна средишта јављају
се Нови Сад, Суботица, Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Сремска Митровица, Шабац,
Смедерево и Пожаревац. 6 Због веома плодног тла добро је развијена пољопривреда, а
највише се гаје од воћа: шљиве, јабуке, крушке, ораси, трешње, вишње, кајсије, брескве; од
поврћа: купус, пасуљ, парадајз и паприка; од житарица: кукуруз, пшеница, раж, јечам; од
индустријских биљака: сунцокрет, шећерна репа, хмељ, мак. Најзначајнија пољопривредна
производња је производња винове лозе и производња вина.
Слика 2: Панонска низија
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
14
3.4 Хидрологија
Већи део Србије припада сливу Дунава (81.646 km² тј. 92,4 %,који и сам протиче
кроз северну Србију дужином од 588 километара. Поред Дунава, пловне су још целим
својим током кроз Србију реке: Сава (206 km), Тиса (168 km) и Бегеј (75 km), а делимично
су пловне Велика Морава (3 km од 185 km) и Тамиш (3 km од 118 km). Остале велике реке,
са дужином тока кроз Србију већом од 200 km, су: Западна Морава (308 km), Јужна
Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок (202 km). Део југа Србије
припада сливу река Бели Дрим у Метохији и Радика у Гори (4.771 km² тј. 5,4 %) које теку
ка Јадранском мору. Сливови река Пчиња, Лепенац и Драговиштица на југоистоку Србије
припадају егејском сливу (1.944 km² тј. 2,2 %). Поред река, у Србији је изграђен и читав
низ вештачких канала, који служе за одбрану од поплава, наводњавање земљишта,
пловидбу и друге намене. Њихова укупна дужина износи 939.2 km, од чега је за бродове,
до 1000 t, пловно 385.9 km. Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и
познат је под називом Канал Дунав—Тиса—Дунав, према називима река које повезује.
Већина језера у Србији је полигенетског порекла, а највеће међу њима је Ђердапско
језеро, површине 178 km² (са румунским делом: 253 km²), које је по настанку вештачко-
акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава. Друга већа вештачка језера у
Србији, са површином већом од 10 km², су: Власинско језеро (на реци Власини, 16 km²),
Перућац (на реци Дрини, 12,4 km²) и језеро Газиводе (на реци Ибру, површине 11,9 km²).
Највећа природна језера су Палићко језеро површине 5,6 km² и Бело језеро површине 4,8
km², која се налазе у Војводини. На високим планинама југа Србије, јављају се глацијална
језера, попут Ђеравичког на Проклетијама или језера на Шар-планини, док се на крајњем
северу јављају, иначе ретка[19], еолска језера, Палићко (5.6 km²) и Лудошко. Поред њих, у
Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: крашка (Жагубичко врело) и
речна језера (Русанда, Царска бара), док су тектонска језера, која су постојала у
прошлости, током времена нестала. У неким пећинама Србије, јављају се подземна тј.
пећинска језера, каква су на пример, језера у Раваничкој пећини.
Највиши водопад у Србији је Јеловарник (71 метар) на Копаонику, који сачињавају
три узастопне каскаде, а други по висини је Пиљски на Старој планини (64 метра[21]).
Највећи и најдужи кањон Србије и Европе је Ђердап на Дунаву, док је највеће речно
острво Србије Острово у Дунаву код Костолца, површине 60 km².
14
3.4 Хидрологија
Већи део Србије припада сливу Дунава (81.646 km² тј. 92,4 %,који и сам протиче
кроз северну Србију дужином од 588 километара. Поред Дунава, пловне су још целим
својим током кроз Србију реке: Сава (206 km), Тиса (168 km) и Бегеј (75 km), а делимично
су пловне Велика Морава (3 km од 185 km) и Тамиш (3 km од 118 km). Остале велике реке,
са дужином тока кроз Србију већом од 200 km, су: Западна Морава (308 km), Јужна
Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок (202 km). Део југа Србије
припада сливу река Бели Дрим у Метохији и Радика у Гори (4.771 km² тј. 5,4 %) које теку
ка Јадранском мору. Сливови река Пчиња, Лепенац и Драговиштица на југоистоку Србије
припадају егејском сливу (1.944 km² тј. 2,2 %). Поред река, у Србији је изграђен и читав
низ вештачких канала, који служе за одбрану од поплава, наводњавање земљишта,
пловидбу и друге намене. Њихова укупна дужина износи 939.2 km, од чега је за бродове,
до 1000 t, пловно 385.9 km. Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и
познат је под називом Канал Дунав—Тиса—Дунав, према називима река које повезује.
Већина језера у Србији је полигенетског порекла, а највеће међу њима је Ђердапско
језеро, површине 178 km² (са румунским делом: 253 km²), које је по настанку вештачко-
акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава. Друга већа вештачка језера у
Србији, са површином већом од 10 km², су: Власинско језеро (на реци Власини, 16 km²),
Перућац (на реци Дрини, 12,4 km²) и језеро Газиводе (на реци Ибру, површине 11,9 km²).
Највећа природна језера су Палићко језеро површине 5,6 km² и Бело језеро површине 4,8
km², која се налазе у Војводини. На високим планинама југа Србије, јављају се глацијална
језера, попут Ђеравичког на Проклетијама или језера на Шар-планини, док се на крајњем
северу јављају, иначе ретка[19], еолска језера, Палићко (5.6 km²) и Лудошко. Поред њих, у
Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: крашка (Жагубичко врело) и
речна језера (Русанда, Царска бара), док су тектонска језера, која су постојала у
прошлости, током времена нестала. У неким пећинама Србије, јављају се подземна тј.
пећинска језера, каква су на пример, језера у Раваничкој пећини.
Највиши водопад у Србији је Јеловарник (71 метар) на Копаонику, који сачињавају
три узастопне каскаде, а други по висини је Пиљски на Старој планини (64 метра[21]).
Највећи и најдужи кањон Србије и Европе је Ђердап на Дунаву, док је највеће речно
острво Србије Острово у Дунаву код Костолца, површине 60 km².
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
15
Карта 1: сливови Србије
Дунав је друга река по дужини у Европи након Волге. Настаје у Шварцвалду од
својих изворишних кракова Брег и Бригах код града Донауешингена, Немачка. Дунав је
дугачак око 2850 km, протиче кроз неколико централноевропских главних градова, пре
него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини.
Mорава или Велика Морава је река у Србији. Настаје спајањем Западне и Јужне
Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца.
Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је
185 km, са Западном Моравом (дужина притока) је 493 km. 8 Велика Морава настаје
спајањем Јужне Мораве и Западне Мораве близу Сталаћа, малог града и централне
железничке раскрснице у централној Србији. Од тог места до ушћа у Дунав североисточно
од Смедерева Велика Морава је дуга 185 km. Са својом дужом притоком, Западном
Моравом, укупна дужина износи 493 km. Јужна Морава која представља главни извор воде
за Мораву је дужа, али је због регулације речног корита и мелиорицаионих радова данас
учињена краћом. Регулациони радови су учињени на све три Мораве, тако да су све
значајно скраћене. Некада је ова река била преко 600 km дужине. Данас је најудаљенији
извор воде за моравски слив извор реке Ибар, десне и највеће притоке Западне Мораве.
Ибар извире у Црној Гори и заједно као систем Ибар-Западна Морава Велика Морава
представља речни систем дужине 550 km, и као такав је најдужи водени пут на Балканском
полуострву.
15
Карта 1: сливови Србије
Дунав је друга река по дужини у Европи након Волге. Настаје у Шварцвалду од
својих изворишних кракова Брег и Бригах код града Донауешингена, Немачка. Дунав је
дугачак око 2850 km, протиче кроз неколико централноевропских главних градова, пре
него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини.
Mорава или Велика Морава је река у Србији. Настаје спајањем Западне и Јужне
Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца.
Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је
185 km, са Западном Моравом (дужина притока) је 493 km. 8 Велика Морава настаје
спајањем Јужне Мораве и Западне Мораве близу Сталаћа, малог града и централне
железничке раскрснице у централној Србији. Од тог места до ушћа у Дунав североисточно
од Смедерева Велика Морава је дуга 185 km. Са својом дужом притоком, Западном
Моравом, укупна дужина износи 493 km. Јужна Морава која представља главни извор воде
за Мораву је дужа, али је због регулације речног корита и мелиорицаионих радова данас
учињена краћом. Регулациони радови су учињени на све три Мораве, тако да су све
значајно скраћене. Некада је ова река била преко 600 km дужине. Данас је најудаљенији
извор воде за моравски слив извор реке Ибар, десне и највеће притоке Западне Мораве.
Ибар извире у Црној Гори и заједно као систем Ибар-Западна Морава Велика Морава
представља речни систем дужине 550 km, и као такав је најдужи водени пут на Балканском
полуострву.
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
16
Западна Морава је река у централној Србији дугачка 308 km, која заједно са
Јужном Моравом чини Велику Мораву. Западна Морава настаје у пољу Ташти, источно од
Пожеге, од Голијске Моравице и Ђетиње. У овом пољу се у Ђетињу са леве стране улива
Скрапеж, али на мање од једног километра од ушћа Скрапежа, Ђетиња се среће са
Голијском Моравицом, стварајући Западну Мораву. Због близине ушћа Ђетиње, Скрапежа
и Голијске Моравице, неки извори сматрају све три реке директним крацима Западне
Мораве, али пошто је Голијска Моравица 23 km дужа, она се сматра главним краком.
Мерено од извора Голијске Моравице, Западна Морава је дугачка 308 km, док је дужина
саме Западне Мораве 208 km. У Западну Мораву се укупно улива 85 притока. Река је
некада била дужа (319 km), али због регулације тока, она је скраћена. Западна Морава има
просечан проток од 125 m3/s, али је одликују екстремна колебања, што се одликује
великим поплавама. Слив Западне Мораве износи 15.849 km² (42,3 % целог слива Велике
Мораве), припада Црноморском сливу, а сама река није пловна.
3.5 Биљни и животињски свет
Биогеографски, на територији Србије налазе се две зоналне вегетације (односно,
два биома) — већи део површине припада биому широколисних и мешовитих шума
умерених предела, док предели изнад горње шумске границе припадају биому тундри
(алпијске тундре). У оквиру шумског биома присутна су четири екорегиона: балканске
мешовите шуме (заузимају највећи део територије јужно од Саве и Дунава), панонске
мешовите шуме (заузимају Панонску низију са ободним пределима), динарске мешовите
шуме (мала површина у југозападном делу Србије) и родопске планинске мешовите шуме
(мала површина у југоисточном делу Србије). У оквиру биома тундри развијена је
високопланинска зељаста вегетација алпијских ливада и камењара. Поред зоналне
вегетације, заступљени су и други вегетацијски облици, у зависности од локалних услова,
нпр. низијске ливаде, тресаве, степски фрагменти.
Фауна Србије је доста разноврсна, што значи да је велики број животињских врста
које су регистроване на територији Европе присутно и у Србији. По прецизном попису —
чак 43,3%. Подаци кажу да се у водама и око њих налази 110 врста риба и 20 врста
водоземаца, да на територији Србије живи најмање 45 врста гмизаваца, око 260 врста
птица гнездарица и 94 врсте сисара.Најчешће врсте дивљачи на које се може наићи у
Србији су европски јелен, јелен лопатар, срна, дивокоза, муфлон, дивља свиња, медвед,
куна златица, куна белица, јазавац, веверица, обични пух, зец, ласица, вук, обични рис,
шакал, риђа лисица , ракунолики пас и твор. Остале животињске врсте које настањују
Србију су јежеви, гуштери, змије, као и разни инсекти попут лептира.
Србију насељавају и следеће врсте дивљих птица: врабац, славуј, кос, дрозд, сива
чапља, дивља гуска, дивља патка кржуља, дивља патка риђоглава, јастреб кокошар,
16
Западна Морава је река у централној Србији дугачка 308 km, која заједно са
Јужном Моравом чини Велику Мораву. Западна Морава настаје у пољу Ташти, источно од
Пожеге, од Голијске Моравице и Ђетиње. У овом пољу се у Ђетињу са леве стране улива
Скрапеж, али на мање од једног километра од ушћа Скрапежа, Ђетиња се среће са
Голијском Моравицом, стварајући Западну Мораву. Због близине ушћа Ђетиње, Скрапежа
и Голијске Моравице, неки извори сматрају све три реке директним крацима Западне
Мораве, али пошто је Голијска Моравица 23 km дужа, она се сматра главним краком.
Мерено од извора Голијске Моравице, Западна Морава је дугачка 308 km, док је дужина
саме Западне Мораве 208 km. У Западну Мораву се укупно улива 85 притока. Река је
некада била дужа (319 km), али због регулације тока, она је скраћена. Западна Морава има
просечан проток од 125 m3/s, али је одликују екстремна колебања, што се одликује
великим поплавама. Слив Западне Мораве износи 15.849 km² (42,3 % целог слива Велике
Мораве), припада Црноморском сливу, а сама река није пловна.
3.5 Биљни и животињски свет
Биогеографски, на територији Србије налазе се две зоналне вегетације (односно,
два биома) — већи део површине припада биому широколисних и мешовитих шума
умерених предела, док предели изнад горње шумске границе припадају биому тундри
(алпијске тундре). У оквиру шумског биома присутна су четири екорегиона: балканске
мешовите шуме (заузимају највећи део територије јужно од Саве и Дунава), панонске
мешовите шуме (заузимају Панонску низију са ободним пределима), динарске мешовите
шуме (мала површина у југозападном делу Србије) и родопске планинске мешовите шуме
(мала површина у југоисточном делу Србије). У оквиру биома тундри развијена је
високопланинска зељаста вегетација алпијских ливада и камењара. Поред зоналне
вегетације, заступљени су и други вегетацијски облици, у зависности од локалних услова,
нпр. низијске ливаде, тресаве, степски фрагменти.
Фауна Србије је доста разноврсна, што значи да је велики број животињских врста
које су регистроване на територији Европе присутно и у Србији. По прецизном попису —
чак 43,3%. Подаци кажу да се у водама и око њих налази 110 врста риба и 20 врста
водоземаца, да на територији Србије живи најмање 45 врста гмизаваца, око 260 врста
птица гнездарица и 94 врсте сисара.Најчешће врсте дивљачи на које се може наићи у
Србији су европски јелен, јелен лопатар, срна, дивокоза, муфлон, дивља свиња, медвед,
куна златица, куна белица, јазавац, веверица, обични пух, зец, ласица, вук, обични рис,
шакал, риђа лисица , ракунолики пас и твор. Остале животињске врсте које настањују
Србију су јежеви, гуштери, змије, као и разни инсекти попут лептира.
Србију насељавају и следеће врсте дивљих птица: врабац, славуј, кос, дрозд, сива
чапља, дивља гуска, дивља патка кржуља, дивља патка риђоглава, јастреб кокошар,
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
17
лештарка, јаребица камењарка, пољска јаребица, препелица, фазан, лиска црна, шумска
шљука, голуб гривнаш, голуб пећинар, голуб дупљаш, гугутка, грлица, сојка (креја), гачац,
сива врана и сврака.
Слика 3: Фазан
Многи канали, природна и вештачка језера одличан су потенцијал за разноврсност
рибљег фонда. У најчистијим водама могу се пронаћи поточни и речни ракови, а
уобичајено се на различитим локацијама пеца кечига, шаран, поточна и језерска пастрмка,
смуђ, штука и велики број врста беле рибе.
Фауна Ђердапа је богата и разноврсна, али није до сада комплексно истражена.
Забележено је присуство бројних инсектских врста, карактеристичних за водене биотопе,
за ливаде, пашњаке и шуме. Фауна риба истражена је нарочито са аспекта утицаја
изградње ХЕ «Ђердап» на миграторне путеве јесетерских врста. Шуме Подунавља Србије
представљају важан природан услов, као погодност за развој туризма ових простора. Овај
комплексан утицај испољава се у физиолошком и естетском виду, с тим што се први
огледа у продукцији кисеоника, абсорбцији угљендиоксида, лучењу фитонцида, снижењу
ефеката сунчеве радијације и ублажавању екстремних вредности других елемената климе.
На тај начин, шумска вегетација постаје важан фактор у стварању здраве средине, погодне
за одмор, реконвалесценцију и рекреацију. У том погледу шумске површине имају
значајну додатну вредност, за развој различитих видова туризма, посебно излетничког и
планинског.
17
лештарка, јаребица камењарка, пољска јаребица, препелица, фазан, лиска црна, шумска
шљука, голуб гривнаш, голуб пећинар, голуб дупљаш, гугутка, грлица, сојка (креја), гачац,
сива врана и сврака.
Слика 3: Фазан
Многи канали, природна и вештачка језера одличан су потенцијал за разноврсност
рибљег фонда. У најчистијим водама могу се пронаћи поточни и речни ракови, а
уобичајено се на различитим локацијама пеца кечига, шаран, поточна и језерска пастрмка,
смуђ, штука и велики број врста беле рибе.
Фауна Ђердапа је богата и разноврсна, али није до сада комплексно истражена.
Забележено је присуство бројних инсектских врста, карактеристичних за водене биотопе,
за ливаде, пашњаке и шуме. Фауна риба истражена је нарочито са аспекта утицаја
изградње ХЕ «Ђердап» на миграторне путеве јесетерских врста. Шуме Подунавља Србије
представљају важан природан услов, као погодност за развој туризма ових простора. Овај
комплексан утицај испољава се у физиолошком и естетском виду, с тим што се први
огледа у продукцији кисеоника, абсорбцији угљендиоксида, лучењу фитонцида, снижењу
ефеката сунчеве радијације и ублажавању екстремних вредности других елемената климе.
На тај начин, шумска вегетација постаје важан фактор у стварању здраве средине, погодне
за одмор, реконвалесценцију и рекреацију. У том погледу шумске површине имају
значајну додатну вредност, за развој различитих видова туризма, посебно излетничког и
планинског.
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
18
4. ДЕМОГРАФИЈА
Према процени из 2023. године, на територији Републике Србије без података за
АП Косово и Метохија, у Србији живело је 6.623.183 становника, при чему 62,1%
становништва живи у градским насељима.
Према попису из 2022. проценат писменог становништва старијег од 10 година је
99,37%. Према попису из 2022. компјутерски писмено је 45,73% становништва старије од
15 година (мушкарци 44,82%; жене 46,57%).
Стопа укупног фертилитета 2023. је износила 1,62 деце по жени.[89] Очекивани
животни век при рођењу у Србији износи је 74,8 године (мушкарци 72,3; жене 77,5).
Према попису из 2011. године, који ни овог пута није спроведен на територији
Косова и Метохије, а није обухватио ни Албанце са југа Србије који су га бојкотовали,
број становника Србије без Косова и Метохије износио је 7.186.862. Тај број представља
пад од 311.139 пописаних у односу на претходни попис из 2002. године.
Према одвојеном косовском попису, који није спроведен на Северном Косову, на
Косову су 2011. године живела 1.733.872 становника.
Процењује се да на југу Србије живи још око 36.000 Албанаца који нису
учествовали у попису, а да на Северном Косову живи још око 68.000 становника.
Срби чине већину од 83,32% становништва, следе Мађари 3,53%, Роми 2,05%,
Бошњаци 2,02%, Хрвати 0,80%, Словаци 0,73%, Црногорци 0,54%, Власи 0,49%, Румуни
0,41%, затим Југословени, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци,
Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси, Турци и други.
Графикон 1: Етничке заједнице у Србији
18
4. ДЕМОГРАФИЈА
Према процени из 2023. године, на територији Републике Србије без података за
АП Косово и Метохија, у Србији живело је 6.623.183 становника, при чему 62,1%
становништва живи у градским насељима.
Према попису из 2022. проценат писменог становништва старијег од 10 година је
99,37%. Према попису из 2022. компјутерски писмено је 45,73% становништва старије од
15 година (мушкарци 44,82%; жене 46,57%).
Стопа укупног фертилитета 2023. је износила 1,62 деце по жени.[89] Очекивани
животни век при рођењу у Србији износи је 74,8 године (мушкарци 72,3; жене 77,5).
Према попису из 2011. године, који ни овог пута није спроведен на територији
Косова и Метохије, а није обухватио ни Албанце са југа Србије који су га бојкотовали,
број становника Србије без Косова и Метохије износио је 7.186.862. Тај број представља
пад од 311.139 пописаних у односу на претходни попис из 2002. године.
Према одвојеном косовском попису, који није спроведен на Северном Косову, на
Косову су 2011. године живела 1.733.872 становника.
Процењује се да на југу Србије живи још око 36.000 Албанаца који нису
учествовали у попису, а да на Северном Косову живи још око 68.000 становника.
Срби чине већину од 83,32% становништва, следе Мађари 3,53%, Роми 2,05%,
Бошњаци 2,02%, Хрвати 0,80%, Словаци 0,73%, Црногорци 0,54%, Власи 0,49%, Румуни
0,41%, затим Југословени, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци,
Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси, Турци и други.
Графикон 1: Етничке заједнице у Србији
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
19
5. ПРИВРЕДА
Привреда на територији Србије се налазила у колапсу током 1990-их. Просечна
плата у децембру 1993. године износила је 21 немачку марку (DM). Хиперинфлација, у
укупном трајању од 24 месеца је достигла врхунац у јануару 1994. године, када је просечна
инфлаторна стопа износила 313.563.558, односно дневна стопа је износила 62,2%, на сат —
2, 03%. У најкритичнијим моментима долазило је и до несташица хране. Србији су уведене
опште санкције Савета безбедности ОУН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000,
2001. и 2005. године, када је у потпуности нормализована трговина са САД.
Пољопривреда чини 16,6% националног БДП-а, индустрија 25,5% и услужне
делатности 57,9%. Укупни БДП за 2007. је био око 44,8 милијарди долара. Док је БДП-
ППП за 2007. по становнику износио 10,375 долара.
Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара. Површина
пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око
4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику).
Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30% под
шумама. Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у
мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из
Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац, обронци Фрушке
горе, Александровачка Жупа и део Метохије по виноградима. Сточарство је развијено у
Рашкој и у источној Србији.
Србија располаже са око 2 971 220 радно-способног становништва. Године 2022.
стопа незапослености износила је 10,6%. Најнижа стопа незапослености забележена је у
Београдском региону (17,9%), а највиша у јужне и источне Србије (27,3%). (Косово и
Метохија око 50%). У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним
делатностима 24% (2002, без Косова и Метохије).
Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-
децембар 2007. године износила је 19.790,9 милиона евра. Извоз је износио 6432,2
милиона, а увоз 13358,7 милиона. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са
чланицама Европске уније, око 60%. У извозу, главни спољнотрговински партнери,
појединачно, били су: Италија (1.094,2 милиона долара); Босна и Херцеговина (1.042,1
милиона долара) и Црна Гора (950,9 милиона долара).
19
5. ПРИВРЕДА
Привреда на територији Србије се налазила у колапсу током 1990-их. Просечна
плата у децембру 1993. године износила је 21 немачку марку (DM). Хиперинфлација, у
укупном трајању од 24 месеца је достигла врхунац у јануару 1994. године, када је просечна
инфлаторна стопа износила 313.563.558, односно дневна стопа је износила 62,2%, на сат —
2, 03%. У најкритичнијим моментима долазило је и до несташица хране. Србији су уведене
опште санкције Савета безбедности ОУН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000,
2001. и 2005. године, када је у потпуности нормализована трговина са САД.
Пољопривреда чини 16,6% националног БДП-а, индустрија 25,5% и услужне
делатности 57,9%. Укупни БДП за 2007. је био око 44,8 милијарди долара. Док је БДП-
ППП за 2007. по становнику износио 10,375 долара.
Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара. Површина
пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око
4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику).
Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30% под
шумама. Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у
мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из
Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац, обронци Фрушке
горе, Александровачка Жупа и део Метохије по виноградима. Сточарство је развијено у
Рашкој и у источној Србији.
Србија располаже са око 2 971 220 радно-способног становништва. Године 2022.
стопа незапослености износила је 10,6%. Најнижа стопа незапослености забележена је у
Београдском региону (17,9%), а највиша у јужне и источне Србије (27,3%). (Косово и
Метохија око 50%). У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним
делатностима 24% (2002, без Косова и Метохије).
Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-
децембар 2007. године износила је 19.790,9 милиона евра. Извоз је износио 6432,2
милиона, а увоз 13358,7 милиона. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са
чланицама Европске уније, око 60%. У извозу, главни спољнотрговински партнери,
појединачно, били су: Италија (1.094,2 милиона долара); Босна и Херцеговина (1.042,1
милиона долара) и Црна Гора (950,9 милиона долара).
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
20
6. ЗАКЉУЧАК
Србија као земља богата природним богатствима и културним знаменитостима ће у
будућности засигурно имати значајнију улогу у свету.Србија у географском погледу
оставља нам још много простора за истраживање.
Србија је, након катастрофалних људских и материјалних губитака у Првом
светском рату и уједињења са бившом Хабзбуршком круновином Војводином (и другим
територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних
Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у
Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији,
Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006,
после одржаног референдума у Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна
заједница је престала да постоји, а Србија је, на основу Уставне повеље, наставила
државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.
У саставу Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од
НАТО бомбардовања Југославије, Косово и Метохија се налазе под протекторатом
Уједињених нација. Привремене институције самоуправе на Косову и Метохији, на којем
Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. једнострано и противправно (противно
Уставу Србије из 2006. и Резолуцији Савета безбедности УН 1244) прогласиле су
независност, коју Србија, многе друге државе и Уједињене нације не признају.
Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску
безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску
сарадњу, Централноевропског уговора о слободној т рговини, Азијске банке
инфраструктурних инвестиција, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014.
преговара о приступању Европској унији. Србија се од 2007. формално придржава
политике војне неутралности. Економија Србије је са вишим средњим приходом, са
доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом.
Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја, индексу глобалне друштвене
покретљивости, као и индексу глобалног мира.
20
6. ЗАКЉУЧАК
Србија као земља богата природним богатствима и културним знаменитостима ће у
будућности засигурно имати значајнију улогу у свету.Србија у географском погледу
оставља нам још много простора за истраживање.
Србија је, након катастрофалних људских и материјалних губитака у Првом
светском рату и уједињења са бившом Хабзбуршком круновином Војводином (и другим
територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних
Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у
Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији,
Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006,
после одржаног референдума у Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна
заједница је престала да постоји, а Србија је, на основу Уставне повеље, наставила
државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.
У саставу Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од
НАТО бомбардовања Југославије, Косово и Метохија се налазе под протекторатом
Уједињених нација. Привремене институције самоуправе на Косову и Метохији, на којем
Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. једнострано и противправно (противно
Уставу Србије из 2006. и Резолуцији Савета безбедности УН 1244) прогласиле су
независност, коју Србија, многе друге државе и Уједињене нације не признају.
Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску
безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску
сарадњу, Централноевропског уговора о слободној т рговини, Азијске банке
инфраструктурних инвестиција, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014.
преговара о приступању Европској унији. Србија се од 2007. формално придржава
политике војне неутралности. Економија Србије је са вишим средњим приходом, са
доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом.
Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја, индексу глобалне друштвене
покретљивости, као и индексу глобалног мира.
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
21
ЛИТЕРАТУРА
-Балканско полуострво и јужнословенске земље. Јован Цвијић -Ружица Вук,
Сузана Небески Хостић
- Географија на државној матури www.Srbija.com
- https://sr.wikipedia.org/sr-ec/
- www.google.rs
- „Процене становништва | Републички завод за статистику Србије‖.
www.stat.gov.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 04. 02. 2019. г.
Приступљено 4. 2. 2019.
21
ЛИТЕРАТУРА
-Балканско полуострво и јужнословенске земље. Јован Цвијић -Ружица Вук,
Сузана Небески Хостић
- Географија на државној матури www.Srbija.com
- https://sr.wikipedia.org/sr-ec/
- www.google.rs
- „Процене становништва | Републички завод за статистику Србије‖.
www.stat.gov.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 04. 02. 2019. г.
Приступљено 4. 2. 2019.
[РЕПУБЛИКА СРБИЈА СТЕВАН СИМИЋ] Јун 20225
22
Датум предаје:______________________________
Комисија:
Председник:________________________
Испитивач:_________________________
Члан:______________________________
Коментар:
Датум одбране:________________ Оцена:______________ ( )
22
Датум предаје:______________________________
Комисија:
Председник:________________________
Испитивач:_________________________
Члан:______________________________
Коментар:
Датум одбране:________________ Оцена:______________ ( )
Tags
Categories
GeneralDownload
Download Slideshow Get the original presentation fileQuick Actions
Statistics
- Views 4
- Slides 22
- Age 223 days
Related Slideshows
22
Pray For The Peace Of Jerusalem and You Will Prosper
RodolfoMoralesMarcuc
45 views
26
Don_t_Waste_Your_Life_God.....powerpoint
chalobrido8
48 views
31
VILLASUR_FACTORS_TO_CONSIDER_IN_PLATING_SALAD_10-13.pdf
JaiJai148317
44 views
14
Fertility awareness methods for women in the society
Isaiah47
41 views
35
Chapter 5 Arithmetic Functions Computer Organisation and Architecture
RitikSharma297999
43 views
5
syakira bhasa inggris (1) (1).pptx.......
ourcommunity56
42 views