West - album panini dečije novine 1978.pdf
milivojmarkovic1
91 views
52 slides
Oct 15, 2024
Slide 1 of 52
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
About This Presentation
West panini album
Slide Content
Tragiöna epopeja
jednog
ponosnog naroda
Indijanci! Ko jos nije &uo za njih?
Ima li koga ko misli da o njima ne zna sve?
Ratniéke- boje, luxovi i strele, vracevi, lula
mira, skvo, logori, napadi na dilizansc...
Svet koji istorija, literatura,
reklo bi se na prvi pogled, opisali
film i televizija,
ih strana.
Medutim, nije tako: Zivot Indijanaca i njihova nesreéna
sudbina, uvek su opisivani sa strane belih Ijudi, odnosno sa
tacke gledisia pobednika
Tek u poslednje vreme, istorija 1 film
pocinju da prikazuju istinu o ovom ponosnom
i hrabrom narodu, nekadasnjem apsolutnom
gospodaru americkog kontinenta,
Ovaj album ima za cilj da laéno opite
velicanstvenu istoriju Indijanaca À njihovih
velikih poglavica, sluedi se pri tom
dokumentoyanom rekonstrukeljon
istorija Indijunnen, ovog puta
videna „odima njenth prolaxoninin"
jednog
ponosnog naroda
Indijanci! Ko jos nije &uo za njih?
Ima li koga ko misli da o njima ne zna sve?
Ratniéke- boje, luxovi i strele, vracevi, lula
mira, skvo, logori, napadi na dilizansc...
Svet koji istorija, literatura,
reklo bi se na prvi pogled, opisali
film i televizija,
ih strana.
Medutim, nije tako: Zivot Indijanaca i njihova nesreéna
sudbina, uvek su opisivani sa strane belih Ijudi, odnosno sa
tacke gledisia pobednika
Tek u poslednje vreme, istorija 1 film
pocinju da prikazuju istinu o ovom ponosnom
i hrabrom narodu, nekadasnjem apsolutnom
gospodaru americkog kontinenta,
Ovaj album ima za cilj da laéno opite
velicanstvenu istoriju Indijanaca À njihovih
velikih poglavica, sluedi se pri tom
dokumentoyanom rekonstrukeljon
istorija Indijunnen, ovog puta
videna „odima njenth prolaxoninin"
Zap.
1. — Jedan od vellkih: Pon
tia. Spada svakako medu
nalanadajaie _indijanske
poglavice u istoriji Za
hjegovo ime vezuje se ob-
razovanje saveza I
Janekih. plemena, ki
Vite godina vodio rat Sa
Englezima.
1b. — Doll su te Aslje, 14uél preko leds. Epopeja Indijanca poëinie
Dre vide où desethiliada godina, kada su pejedine grupe prodrie na
novi kontinent sa Krajnjeg severolstoka Azije, prelazeti Beringov
moreuz u potrazi za krdima mamuta. Prelaz se verovatno odvijao
Zimi, kada se na moreura atvara ledeni pokrivaé koji spaja Cukot-
‘ko poluostrvo 1 Aljasku.
WEST
Stinita istorija Indijanaca
1a. — Ovako je naseljena. Mapa
prikazuje pravee migracija, za-
Evaljujués kojima je, tokom hi-
Yada godina, naseljavan amerit-
ki Kontinent. Preko Atlantika, is-
krcavanjem Vikinga i Kolumba;
pa Pacifiku, «Kon Tikis splav
ed Balze, slitan onima koji su
Peruanske Indijance odneli do
Polinezijskin “ostrva.
1. — Jedan od vellkih: Pon
tia. Spada svakako medu
nalanadajaie _indijanske
poglavice u istoriji Za
hjegovo ime vezuje se ob-
razovanje saveza I
Janekih. plemena, ki
Vite godina vodio rat Sa
Englezima.
1b. — Doll su te Aslje, 14uél preko leds. Epopeja Indijanca poëinie
Dre vide où desethiliada godina, kada su pejedine grupe prodrie na
novi kontinent sa Krajnjeg severolstoka Azije, prelazeti Beringov
moreuz u potrazi za krdima mamuta. Prelaz se verovatno odvijao
Zimi, kada se na moreura atvara ledeni pokrivaé koji spaja Cukot-
‘ko poluostrvo 1 Aljasku.
WEST
Stinita istorija Indijanaca
1a. — Ovako je naseljena. Mapa
prikazuje pravee migracija, za-
Evaljujués kojima je, tokom hi-
Yada godina, naseljavan amerit-
ki Kontinent. Preko Atlantika, is-
krcavanjem Vikinga i Kolumba;
pa Pacifiku, «Kon Tikis splav
ed Balze, slitan onima koji su
Peruanske Indijance odneli do
Polinezijskin “ostrva.
Ovde su Ziveli
Indijanci
stotinu plemena
Ova mapa prikazuje teritorijano
‘resprostiranie naljanstáh, plemena
Sa. naznadenins zoname. glavnih. e
owas Be d'or coselovonie
jovag_Sveta 1. pro a
belih Ijudi . Ft sapere
Indijanci
stotinu plemena
Ova mapa prikazuje teritorijano
‘resprostiranie naljanstáh, plemena
Sa. naznadenins zoname. glavnih. e
owas Be d'or coselovonie
jovag_Sveta 1. pro a
belih Ijudi . Ft sapere
E Y nepreglednim prerijama koje pokrivaju najvect deo unutradnjosti
prerije Severne Amerike, bizon je kralj. Nepregledna stada koja se polako
prue kresu u potrasi zo novim painjactma, predstaulfaju osnounu e-
zervu gotovo sein sivotnin potreba za prerijska nomadska plemena:
‘pravu roku mesa À hole.
29, — Bell bizon, Smalran od Indijanaca za 30, - Pseél posto, Indijanci su prvchlino dr- 31: — Loy lukom I strclom. Indljanac u Jovu
sein Zivotinfu, je n o ne smelo da se dail pse sa vutu Poscbne vraie nosllke, zvane na antilope, Zanvaljujuct upotrebl luke | stre«
ele, predstavija u stv. ri redak fenomen ale
Bi
4
Strevojs« hola se sastojala od dve grune lamo- le, divijadi mije prelilo Istrebljenje.
va. ‘Gu Kojin se stavljao teret.
prerije Severne Amerike, bizon je kralj. Nepregledna stada koja se polako
prue kresu u potrasi zo novim painjactma, predstaulfaju osnounu e-
zervu gotovo sein sivotnin potreba za prerijska nomadska plemena:
‘pravu roku mesa À hole.
29, — Bell bizon, Smalran od Indijanaca za 30, - Pseél posto, Indijanci su prvchlino dr- 31: — Loy lukom I strclom. Indljanac u Jovu
sein Zivotinfu, je n o ne smelo da se dail pse sa vutu Poscbne vraie nosllke, zvane na antilope, Zanvaljujuct upotrebl luke | stre«
ele, predstavija u stv. ri redak fenomen ale
Bi
4
Strevojs« hola se sastojala od dve grune lamo- le, divijadi mije prelilo Istrebljenje.
va. ‘Gu Kojin se stavljao teret.
Indijnei nisu Ziveli somo u preril. Njihova teritorija ovu-
A hvatale je tekode, brda- plantne, jezera, reke, morske obale,
1 ski j ‘moévare 4 pustinje... pravi, nepregledni raj na zemij.
32. — Lov ne losose. Duz obale
na severocapadu. Kontinenta, Tn~
Aijanel su koristili proletne seo
Les da Hse ena ramon,
3504 Loy ma kitove. Na Pacifiku, Indijanel ple- 35. — Sneina koza. Jedna od 2i-
mena ah bavi su sc dovom na dove. Kilove nie oj su Inajancl pasch-
Pogodene harpunima, doviagi zu do obalo, koristeël no cenili, ne samo zbog mesa, ve
Kane, posebno Saxrádene za vuéu vellkth lereta. 1 zbog finog, toplog krana,
36. — Kraljeystvo losa,
Veliki sisar, &ija su mno-
gobrojna siada nastan]
Sala ve oblast, bio Je
ofmiljent plen lovaca. Lo=
Vi ‘su ga i u zimskoj
sezoni, - prateci njegove
tragove, Koje je ostavijao
snegu.
31. — Jara slakrose. In-
Aljanski sport lakros«
38-30. — Kako se rada kann. Ierada konua odvijala se prema
lima 3 sistemima Koji su se/donekle razlikovali medu ple-
ja. Evo pripadnika plemena Clleva, kako drveni skelet éamea
Dadliive oblazu nepropustivem À otpornor. Korom br
Ja omiljena.
A hvatale je tekode, brda- plantne, jezera, reke, morske obale,
1 ski j ‘moévare 4 pustinje... pravi, nepregledni raj na zemij.
32. — Lov ne losose. Duz obale
na severocapadu. Kontinenta, Tn~
Aijanel su koristili proletne seo
Les da Hse ena ramon,
3504 Loy ma kitove. Na Pacifiku, Indijanel ple- 35. — Sneina koza. Jedna od 2i-
mena ah bavi su sc dovom na dove. Kilove nie oj su Inajancl pasch-
Pogodene harpunima, doviagi zu do obalo, koristeël no cenili, ne samo zbog mesa, ve
Kane, posebno Saxrádene za vuéu vellkth lereta. 1 zbog finog, toplog krana,
36. — Kraljeystvo losa,
Veliki sisar, &ija su mno-
gobrojna siada nastan]
Sala ve oblast, bio Je
ofmiljent plen lovaca. Lo=
Vi ‘su ga i u zimskoj
sezoni, - prateci njegove
tragove, Koje je ostavijao
snegu.
31. — Jara slakrose. In-
Aljanski sport lakros«
38-30. — Kako se rada kann. Ierada konua odvijala se prema
lima 3 sistemima Koji su se/donekle razlikovali medu ple-
ja. Evo pripadnika plemena Clleva, kako drveni skelet éamea
Dadliive oblazu nepropustivem À otpornor. Korom br
Ja omiljena.
Indijanci su pottovalt zemiju kao botonskt izvor Zivota, iz
razloga koje je lako rasumeti. Svako pleme ovog naroda,
Prilagedivit. svoje obigaje 1 ponalanje prirodmoj sredini
U Kojo} Je fivelo, dobijalo je od zemlje sue Sto mu je bilo
potrebno.
40. — Prita o plrinéw. Pored obi-
da Sivad, Thalia su imalı
dosta plodnih teren
na, preeiznim ugovorima. Ovde
vidime Zene Cipeva kako mlate
pirinad, je zmeuje pada u
enw
polju, koristili su se,
poljobrivrednim alatkı
Pre
atin
es ae EU — »Pucbloste. Pu-
ganiem u oaromnim pu-
inama stenovitih Sor-
parrain pod
Hu Jos iz praistorije.
41. — Gajenje Kukuruza. Plemena na Jugoza-
3 padu, Koja su sa nomadskog presla na ratar-
Ski nagin Zivota, gajila su pored Kukuruza jet
1 neke druge Atarice 1 vote. Pri radovima u
ves nekoliko “vekova.
42, — Igra mija. To je jedna od najvaznljih
rituatnih igara plemena Hopi, a namena jo}
Je bila da se umilostivi nebo. Prema
Epraznovanja, pustane na slobodu da bi donele
kite.
45-46. — Zemija Seminola, U jusnom dela Floride le prosrana
oblast Evergieids (entes: motwarn predal, p barama
} motvarama iz kojih se izdizu ve Tas kollbama dud
kanal ‚nastanjenih allgatorima, tive 2Sermirho-ie« ctpadnil
pl
mena Kel, doseljen krajem osamnacstog veka iz Döordälle
razloga koje je lako rasumeti. Svako pleme ovog naroda,
Prilagedivit. svoje obigaje 1 ponalanje prirodmoj sredini
U Kojo} Je fivelo, dobijalo je od zemlje sue Sto mu je bilo
potrebno.
40. — Prita o plrinéw. Pored obi-
da Sivad, Thalia su imalı
dosta plodnih teren
na, preeiznim ugovorima. Ovde
vidime Zene Cipeva kako mlate
pirinad, je zmeuje pada u
enw
polju, koristili su se,
poljobrivrednim alatkı
Pre
atin
es ae EU — »Pucbloste. Pu-
ganiem u oaromnim pu-
inama stenovitih Sor-
parrain pod
Hu Jos iz praistorije.
41. — Gajenje Kukuruza. Plemena na Jugoza-
3 padu, Koja su sa nomadskog presla na ratar-
Ski nagin Zivota, gajila su pored Kukuruza jet
1 neke druge Atarice 1 vote. Pri radovima u
ves nekoliko “vekova.
42, — Igra mija. To je jedna od najvaznljih
rituatnih igara plemena Hopi, a namena jo}
Je bila da se umilostivi nebo. Prema
Epraznovanja, pustane na slobodu da bi donele
kite.
45-46. — Zemija Seminola, U jusnom dela Floride le prosrana
oblast Evergieids (entes: motwarn predal, p barama
} motvarama iz kojih se izdizu ve Tas kollbama dud
kanal ‚nastanjenih allgatorima, tive 2Sermirho-ie« ctpadnil
pl
mena Kel, doseljen krajem osamnacstog veka iz Döordälle
Pojedine etniöke grupe Indijanace, stalno nastanjenih u Centralnoj i Juänoj Americi,
tokom vekova razvile su visoko rezvijene oblike civilizacija: Acteke, Toltela, Maja
Inka, Njihov visok kultur nivo nije iskijutoao surove varverske obiéaje, Kao Ho
je bilo prinofenje Ijuaskih Zriava kod Acteka. Na shei: vrhovni svestenik priprema
se da nolem otvori grudni koë rive. Polozaj tela ¿rtve je takav, da jof Zo srce
ispada eros modem napravijent otvor, kako Di se, prema verovanju, magle taóno de
predvidi buduénost. Na sli desno: jedan od sveitenika Inka sa svojom lamom. Dra”
‘va Inka, prostirala se na danadnjo} teritoriji Perua i vecem delu Ekvadora + Cilea
Plemena Maja su ve u danainjoy Guatemals { jubnom Meksikt. U Meksike je
dos Dita razuijena civilizacija Acteka, a pre nje, eivilisachfa Tolteka,
tokom vekova razvile su visoko rezvijene oblike civilizacija: Acteke, Toltela, Maja
Inka, Njihov visok kultur nivo nije iskijutoao surove varverske obiéaje, Kao Ho
je bilo prinofenje Ijuaskih Zriava kod Acteka. Na shei: vrhovni svestenik priprema
se da nolem otvori grudni koë rive. Polozaj tela ¿rtve je takav, da jof Zo srce
ispada eros modem napravijent otvor, kako Di se, prema verovanju, magle taóno de
predvidi buduénost. Na sli desno: jedan od sveitenika Inka sa svojom lamom. Dra”
‘va Inka, prostirala se na danadnjo} teritoriji Perua i vecem delu Ekvadora + Cilea
Plemena Maja su ve u danainjoy Guatemals { jubnom Meksikt. U Meksike je
dos Dita razuijena civilizacija Acteka, a pre nje, eivilisachfa Tolteka,
Idiliéna, ravnoreta izmedu Indtjanacn $ njthove prirodne sredine, koja
Je trajata hiljadama godina, srusila se tencnada à 2a woek. Dosavit‘preko
‘mora u »velikim Kamuimas, iskrcalı su se [judi suerte Kode, Sobom su
doneli dotad nevidene stvarl; blistave oklope, tajanstveno 1 moéno oru£je,
neobiene Hvolinje .. Ze kratko vreme, vesti o. bogatstuima Novos
Kontinenta odjeknule su starom Evropom, budeéi pohlepu kod kraljeva
+ avanturista. Stigh su »konkuistadorie: grupe pljagkata hoj yu, preplo-
vivlt okean gonjent demonom 2lata, za samo nekoliko deseting “godina
51. — Vilinat, prvi
Kolonizatort. Pos-
da su prvi. bell
Yudl, Koll su sti
zatrli, smrodi À zdrobili u paramparéad hiljadugoditnju civilización
38-58. — Dolazak jedrenfaka. Indijancı posmatraju iskrcavanje 90-61. Kortez. Spanski avanturista Emando Korter, iskreao, se
belin doitjakn iz jedrenjaka. Prvi su u Severnu Ameriku 1513, 2518 gone Sa 10 ua y Metales
godine stieli Spancl, Kasnije su Francuzi 1 Portugalei osnovali nohtitlanu, prestonie!_acteske
nekoliko kolonija na kanadsku) obal tezumom,
62, — Prvi konjl. Prve konje dovezli su u 68. — Bolanstvo »tovek-konfe, - Smatrajuéi
Ameriku Kortezovi ljudi. Indijanei su se pla- goveka | konía za jednu Zivolinfu, zapanjeni
SHV konfa, koje do lada nisu poznaval à prestravijont Acteci padali su pred njima
. na kolena.
St, Kral Inka, 1882, godine, para Franz
cisko 80 1judi, zarobio Je viadara
‘Mishusipu: to Je blo ka) corstva Inks.
tole sigurni dokazi
Je trajata hiljadama godina, srusila se tencnada à 2a woek. Dosavit‘preko
‘mora u »velikim Kamuimas, iskrcalı su se [judi suerte Kode, Sobom su
doneli dotad nevidene stvarl; blistave oklope, tajanstveno 1 moéno oru£je,
neobiene Hvolinje .. Ze kratko vreme, vesti o. bogatstuima Novos
Kontinenta odjeknule su starom Evropom, budeéi pohlepu kod kraljeva
+ avanturista. Stigh su »konkuistadorie: grupe pljagkata hoj yu, preplo-
vivlt okean gonjent demonom 2lata, za samo nekoliko deseting “godina
51. — Vilinat, prvi
Kolonizatort. Pos-
da su prvi. bell
Yudl, Koll su sti
zatrli, smrodi À zdrobili u paramparéad hiljadugoditnju civilización
38-58. — Dolazak jedrenfaka. Indijancı posmatraju iskrcavanje 90-61. Kortez. Spanski avanturista Emando Korter, iskreao, se
belin doitjakn iz jedrenjaka. Prvi su u Severnu Ameriku 1513, 2518 gone Sa 10 ua y Metales
godine stieli Spancl, Kasnije su Francuzi 1 Portugalei osnovali nohtitlanu, prestonie!_acteske
nekoliko kolonija na kanadsku) obal tezumom,
62, — Prvi konjl. Prve konje dovezli su u 68. — Bolanstvo »tovek-konfe, - Smatrajuéi
Ameriku Kortezovi ljudi. Indijanei su se pla- goveka | konía za jednu Zivolinfu, zapanjeni
SHV konfa, koje do lada nisu poznaval à prestravijont Acteci padali su pred njima
. na kolena.
St, Kral Inka, 1882, godine, para Franz
cisko 80 1judi, zarobio Je viadara
‘Mishusipu: to Je blo ka) corstva Inks.
tole sigurni dokazi
8566, — Veliki poli
far: Hilavata, To Je
poglavica koji Je, stro-
ijenjem à upornim pre
govaranjem, uspeo da
Smiri krvave sukobe i=
medu pojedinih plemena
Trokeza. Izvrstan govor~
nik À vest polititar, on
Je” proglasio osnovne:
ipe Saveza pet pie-
pprikdjucito 1 pleme Tus-
karora) je jos uvek bio
Burst à delotveran,
— Franeuzi ma San Loreneu, 1596, Fran-
Zak Karte zaplovio je na svojim bro-
dovima vodama rele San Lorenco, pred. za-
ivijenim. pogledima indijanskog plemens.
ulogorenog na obliönjern brdu: na tom istom
bru, 1612. godine osnovan je grad Montreal
8. — Otmice konfa. Prvi strah où konja
proiao je vrio brzo. Indljahel — robovi na
Spanskim farmama Jugozapada, nautili su da
Jasu pa su testo bozal! u slobodu na konjima
‘svojth gospodara.
ne Indijanel su zarobili engleskog avanturl=
Stu Diona Smita i osudili ga na srt. Spasla
mu je Avot Pokahontas, Kél poglavice Pou-
hatana, izmoliväi od svog oca milost za belog
eka
TI. — Pokahontas na engleskom dvoru.
Polo se udala za Diona Rolfe, Pt
hontas, Kel poglavice Pouhatana, odlazi
sa svojim mulem u Englesku, gde je
na dvora prima kraljiea
12, — Istrañivas Samplen. Napadnut où
Jedne grupe Trokeza, Francuz, Samjuel
Samplen, upotrebio je svoju arkebur
To se dogodilo 1609. godine 1 predsta
ao Je uzrok stopedesetogodienjih sur
Koba izmedu Irokeza À Alkonkina
70. — Kruna xa Fouhatana, Prvi engleski do-
seljenici, Koji su se iskreali u Virdzinii, pe
klonili su u anak zabvalnosti, poplavici Pow-
hatanuı kopiju engleske kratjeveke krune, a
16a bi Wbegli eventuaine buduée napade
Inaijanaca na svoja sla,
far: Hilavata, To Je
poglavica koji Je, stro-
ijenjem à upornim pre
govaranjem, uspeo da
Smiri krvave sukobe i=
medu pojedinih plemena
Trokeza. Izvrstan govor~
nik À vest polititar, on
Je” proglasio osnovne:
ipe Saveza pet pie-
pprikdjucito 1 pleme Tus-
karora) je jos uvek bio
Burst à delotveran,
— Franeuzi ma San Loreneu, 1596, Fran-
Zak Karte zaplovio je na svojim bro-
dovima vodama rele San Lorenco, pred. za-
ivijenim. pogledima indijanskog plemens.
ulogorenog na obliönjern brdu: na tom istom
bru, 1612. godine osnovan je grad Montreal
8. — Otmice konfa. Prvi strah où konja
proiao je vrio brzo. Indljahel — robovi na
Spanskim farmama Jugozapada, nautili su da
Jasu pa su testo bozal! u slobodu na konjima
‘svojth gospodara.
ne Indijanel su zarobili engleskog avanturl=
Stu Diona Smita i osudili ga na srt. Spasla
mu je Avot Pokahontas, Kél poglavice Pou-
hatana, izmoliväi od svog oca milost za belog
eka
TI. — Pokahontas na engleskom dvoru.
Polo se udala za Diona Rolfe, Pt
hontas, Kel poglavice Pouhatana, odlazi
sa svojim mulem u Englesku, gde je
na dvora prima kraljiea
12, — Istrañivas Samplen. Napadnut où
Jedne grupe Trokeza, Francuz, Samjuel
Samplen, upotrebio je svoju arkebur
To se dogodilo 1609. godine 1 predsta
ao Je uzrok stopedesetogodienjih sur
Koba izmedu Irokeza À Alkonkina
70. — Kruna xa Fouhatana, Prvi engleski do-
seljenici, Koji su se iskreali u Virdzinii, pe
klonili su u anak zabvalnosti, poplavici Pow-
hatanuı kopiju engleske kratjeveke krune, a
16a bi Wbegli eventuaine buduée napade
Inaijanaca na svoja sla,
Poste konkvistadora, stitu naseljenici. Najenadajnija je bila grupa od 120 Pligrina (u prevodu: hodo-
¿umika), pripadnike jedne po
Holanda’
Pugraone selednice. Prot
u ogortene neprijatetye Indijanaca.
Ina. Onl su brodom »Mejfleuer. krenuli lz Engleske i, posto su preplovili Atlantski okean, is-
Kreali se na-rt Kod u Masakusetsu. Tokom plovidbe, deset dama pre iskreavanja, Pilgrimi su medu
Sobom sklopili ¿uvent »Mejflauer ugovor Koi je predstavijao osnovnt akt mjlhove kasnije politiôke
dodiri sa tamnoënjim Indijaneima bil su_prjateljski, ali k
‘nics Koji su napuktali Europu proponjent 2bop svojih puritanskih verskih ubedenja, pretvorili su se
cbne verske sekte, medu kojima je bilo Engleza, Francuza, Iraca +
ji doselje=
Y vatreno oruzje,
15. — Treovina kranom. — Francuskı Wrgov— 74. — Prjatel)_ Pllgrina, Samoset, Boglavica 15. — MasasoJloy ugovor. Jo je-
ci su od sui belih Ijudi Dil! najzaintereso- plemena Pemakvida, bio Je jedan od. prvih dan prijatel) Pigrina bio Je Ma-
Vanili za kupovinu krzna. Indijanci su xa Indijanaca koji je ponudio svoje prijateljstvo sasojt, poglavica plemena Vam-
rado prodavali u zamenu 2a Sekire, nozeve Pügrinima kada su ont osnovall grad Plmut Panog. Ugovor o miru koji je on
u Masagusetau. Skloplo sa Pilgrinima, bio je dugo
na Snake
76. — Skvanto, biväl rob. Posle 77, — Prodaja Manhatana, Ostr- 78-79. — »Dan zahvalnosti«, — 13, decembar 1621. godine: pro-
Gugog zarobhenistva u Engleskoj, vo na kome se danas nalazi Nju- slava druge goditnjice osnivanja kolonije u Plimutu. Da bi uve-
Skvanto se vratio u Ameriku, jork, kuplo je 1628, godine od lífali ova}. praznik, mazvali »Tenksgiving dej. (dan zah-
de je Kasnije Koristio naselje: — Indilanaca Peter Minuit, guver- _ valnosi), Pligrini organlzuju veliki banket na Kofi su porvant
cima u Plimutu, weeci th kako ner kompanije Holandske Indije, _ neki od Indijanaca u znak zahvalnosti, prijateljstva | dobre vole.
se gajl kukunuz.
1
za samo 24 dolara.
¿umika), pripadnike jedne po
Holanda’
Pugraone selednice. Prot
u ogortene neprijatetye Indijanaca.
Ina. Onl su brodom »Mejfleuer. krenuli lz Engleske i, posto su preplovili Atlantski okean, is-
Kreali se na-rt Kod u Masakusetsu. Tokom plovidbe, deset dama pre iskreavanja, Pilgrimi su medu
Sobom sklopili ¿uvent »Mejflauer ugovor Koi je predstavijao osnovnt akt mjlhove kasnije politiôke
dodiri sa tamnoënjim Indijaneima bil su_prjateljski, ali k
‘nics Koji su napuktali Europu proponjent 2bop svojih puritanskih verskih ubedenja, pretvorili su se
cbne verske sekte, medu kojima je bilo Engleza, Francuza, Iraca +
ji doselje=
Y vatreno oruzje,
15. — Treovina kranom. — Francuskı Wrgov— 74. — Prjatel)_ Pllgrina, Samoset, Boglavica 15. — MasasoJloy ugovor. Jo je-
ci su od sui belih Ijudi Dil! najzaintereso- plemena Pemakvida, bio Je jedan od. prvih dan prijatel) Pigrina bio Je Ma-
Vanili za kupovinu krzna. Indijanci su xa Indijanaca koji je ponudio svoje prijateljstvo sasojt, poglavica plemena Vam-
rado prodavali u zamenu 2a Sekire, nozeve Pügrinima kada su ont osnovall grad Plmut Panog. Ugovor o miru koji je on
u Masagusetau. Skloplo sa Pilgrinima, bio je dugo
na Snake
76. — Skvanto, biväl rob. Posle 77, — Prodaja Manhatana, Ostr- 78-79. — »Dan zahvalnosti«, — 13, decembar 1621. godine: pro-
Gugog zarobhenistva u Engleskoj, vo na kome se danas nalazi Nju- slava druge goditnjice osnivanja kolonije u Plimutu. Da bi uve-
Skvanto se vratio u Ameriku, jork, kuplo je 1628, godine od lífali ova}. praznik, mazvali »Tenksgiving dej. (dan zah-
de je Kasnije Koristio naselje: — Indilanaca Peter Minuit, guver- _ valnosi), Pligrini organlzuju veliki banket na Kofi su porvant
cima u Plimutu, weeci th kako ner kompanije Holandske Indije, _ neki od Indijanaca u znak zahvalnosti, prijateljstva | dobre vole.
se gajl kukunuz.
1
za samo 24 dolara.
80. — Opehankany, 1618
godina: "umire Poubatan,
{fvorac ugovora o miru ‘sa
belim Yyudima u Virdäinii
Na polozaju poglavice na-
sleduje ga njegov brat
Opehankanu, kojt Je gajio
duboku mrénju prema do
seljenicima. Potinju prvi
Sukobl.
81—62. — Za samo Jedan das 347 Artava, Revolt protiv belih do-
seljenika, koji su trazili sve vige zemlje, buknuo je izmenada, u
ta 1022. godine: Indijanci su napall farme 1 sela à u
toku jednog Casa pobili 347 naschenika,
WDiemstaun. To Je bio poktiak dv
Preäivell su se povukli
aestogodisnjeg gerilskon rata.
84, — Poslednja ofs-
melva. 1644. godine u
svojoi devedeset de:
veto) godini (po sve
83. — Odmarda, Belci odolevaju
Juritima Indijanaca À, za uavrat
breduzimaju_munjevite prepade
ha njihova.sela. Ugovor 9 mira
sklopljen je 1984, >
| 85. — Mall Mohlka-
mac, Unkas, detak iz
enika, Potetkom se-
damnaestog veka, Mo
hikanaca ima" oke
5000, a ve na oba-
lama gornjeg Hadso-
sele se na zapad, ede
Se slapaju sa drugim
86. — Rat Pekvoda. Buknuo je usted
Plemenskih razmirica à zavrsio se 1637:
Le godine belel À mjihov! saveznici, Mo
hikanci, pobill su 700 pripadnika pl
mena Pekvoda, ji se poglavica,
vreme te dugorodiänje borbe, zvao
81. — Pobedeni odlaze u progonstvo.
Za pobedene nije bilo milostl, Nekoli-
cing Pekvoda. kojl su preiivelt pokolj
ukrcani na brod i prevezeni na Ber=
Piemenima.
godina: "umire Poubatan,
{fvorac ugovora o miru ‘sa
belim Yyudima u Virdäinii
Na polozaju poglavice na-
sleduje ga njegov brat
Opehankanu, kojt Je gajio
duboku mrénju prema do
seljenicima. Potinju prvi
Sukobl.
81—62. — Za samo Jedan das 347 Artava, Revolt protiv belih do-
seljenika, koji su trazili sve vige zemlje, buknuo je izmenada, u
ta 1022. godine: Indijanci su napall farme 1 sela à u
toku jednog Casa pobili 347 naschenika,
WDiemstaun. To Je bio poktiak dv
Preäivell su se povukli
aestogodisnjeg gerilskon rata.
84, — Poslednja ofs-
melva. 1644. godine u
svojoi devedeset de:
veto) godini (po sve
83. — Odmarda, Belci odolevaju
Juritima Indijanaca À, za uavrat
breduzimaju_munjevite prepade
ha njihova.sela. Ugovor 9 mira
sklopljen je 1984, >
| 85. — Mall Mohlka-
mac, Unkas, detak iz
enika, Potetkom se-
damnaestog veka, Mo
hikanaca ima" oke
5000, a ve na oba-
lama gornjeg Hadso-
sele se na zapad, ede
Se slapaju sa drugim
86. — Rat Pekvoda. Buknuo je usted
Plemenskih razmirica à zavrsio se 1637:
Le godine belel À mjihov! saveznici, Mo
hikanci, pobill su 700 pripadnika pl
mena Pekvoda, ji se poglavica,
vreme te dugorodiänje borbe, zvao
81. — Pobedeni odlaze u progonstvo.
Za pobedene nije bilo milostl, Nekoli-
cing Pekvoda. kojl su preiivelt pokolj
ukrcani na brod i prevezeni na Ber=
Piemenima.
Novi
Novi talast iseljemka, Koji kuljeju_kroz kapije Evrope, zapljuskuju obale Novog Sex
doseijeniei — Englezi, Francusi À Spanci, prodiru sve dublje u unutrafnjost Amerike.
Sek drocée, krée sume, isusuju motvare, grade kuce 1 kolibe, podifu ograde, Nepregiedna
Jovita, koje su hiljadama godina pripadala svima, sada su tzdeljena ne pojedine posede:
sukob indijanace i belih doseljentka je neizhezon,
90. — Tesko detinjstwo, Jos u detinjstvu, Me-
{akomel je imao dosta prilike da upozaa bele
Bude, od kojih je na svojo) Koll osetio lose
postupanje | nepravdu; tuzno iskustvo, koje
Je znatno uticalo na njegov karakter.
38, — Biblija meda Indiianeima. Ne dolaze
svi bell Buda sa namerom da zauzmu zemlju,
Meda njlma ima | takvih, kao Dion Eliot,
Koji Indijaneima tumati biblju 1, 1Guél od
plemens do plemena, uzalud pokuSava da
Imedu Hude vrati mir i dobru volfu
jedna of maja
Cajnijin lénostt
92, — Smt iz zasede, Posle nekoliko blista-
vih pobeda nad doseijenicima, »Kralj Filipe
1 njegove pristalice padell su da trpe teske
poraze: medu poginulim u indijanskim redo-
Mima, nasao se à Metakomet, ubijen iz za
Sede, 1876. godine,
94. — Nograda za ubleu.
91-62, — Pokal u Sonn, 102. goaine, Melakomer Je abran
2 pong pemenn Nampanog. Ubrzo je sto na lo Jednoe avo}. »pmdvige ubica je
ca holt se epica am Barba sa dowesencima: Soto” np a 2
Sina of najtraihj epizode ove borde ‘aoelezena je 1918. :
metara vunene tkanine.
2
Novi talast iseljemka, Koji kuljeju_kroz kapije Evrope, zapljuskuju obale Novog Sex
doseijeniei — Englezi, Francusi À Spanci, prodiru sve dublje u unutrafnjost Amerike.
Sek drocée, krée sume, isusuju motvare, grade kuce 1 kolibe, podifu ograde, Nepregiedna
Jovita, koje su hiljadama godina pripadala svima, sada su tzdeljena ne pojedine posede:
sukob indijanace i belih doseljentka je neizhezon,
90. — Tesko detinjstwo, Jos u detinjstvu, Me-
{akomel je imao dosta prilike da upozaa bele
Bude, od kojih je na svojo) Koll osetio lose
postupanje | nepravdu; tuzno iskustvo, koje
Je znatno uticalo na njegov karakter.
38, — Biblija meda Indiianeima. Ne dolaze
svi bell Buda sa namerom da zauzmu zemlju,
Meda njlma ima | takvih, kao Dion Eliot,
Koji Indijaneima tumati biblju 1, 1Guél od
plemens do plemena, uzalud pokuSava da
Imedu Hude vrati mir i dobru volfu
jedna of maja
Cajnijin lénostt
92, — Smt iz zasede, Posle nekoliko blista-
vih pobeda nad doseijenicima, »Kralj Filipe
1 njegove pristalice padell su da trpe teske
poraze: medu poginulim u indijanskim redo-
Mima, nasao se à Metakomet, ubijen iz za
Sede, 1876. godine,
94. — Nograda za ubleu.
91-62, — Pokal u Sonn, 102. goaine, Melakomer Je abran
2 pong pemenn Nampanog. Ubrzo je sto na lo Jednoe avo}. »pmdvige ubica je
ca holt se epica am Barba sa dowesencima: Soto” np a 2
Sina of najtraihj epizode ove borde ‘aoelezena je 1918. :
metara vunene tkanine.
2
95. — Marklz de Frontenak. 1672
godine, guverner, ¿Nove Francu-
Skee (letorija danainje Kanade),
je na sve natin
Mado)
Hlavicom, Penobskota,
86-37, — Odbrana Long Saulla. Ime sela Long Sault, vezano
se odigrala
Je za
eg godine, kada su pet Algonkinaca | Sesnaest Francura brand malo ‘usvidenge où nee
la Sedam stotina Irokeza.
Iscrpljujuél rad. -U oblastima, danas
ati kao Arizona | Novi Meksiko, Span-
Eid konkvistadori podizu plantaZe na kolima,
od najtezim uslovima, rade Pueblo Indijanci
100-101, — Novi tira
min. U toku Popeovog
Ustanka, samo u oblasti
Sap Huan ublieno Je Lee
tine Spanaca. Oke
adao pleme-
m Pueblo.» Jednom_
âne okrutne vladavine.
oblast, koja je netto kasnije dobila ime Pen-
silvanija.
godine, guverner, ¿Nove Francu-
Skee (letorija danainje Kanade),
je na sve natin
Mado)
Hlavicom, Penobskota,
86-37, — Odbrana Long Saulla. Ime sela Long Sault, vezano
se odigrala
Je za
eg godine, kada su pet Algonkinaca | Sesnaest Francura brand malo ‘usvidenge où nee
la Sedam stotina Irokeza.
Iscrpljujuél rad. -U oblastima, danas
ati kao Arizona | Novi Meksiko, Span-
Eid konkvistadori podizu plantaZe na kolima,
od najtezim uslovima, rade Pueblo Indijanci
100-101, — Novi tira
min. U toku Popeovog
Ustanka, samo u oblasti
Sap Huan ublieno Je Lee
tine Spanaca. Oke
adao pleme-
m Pueblo.» Jednom_
âne okrutne vladavine.
oblast, koja je netto kasnije dobila ime Pen-
silvanija.
Teinja za posedovanjem novih teritorija izezvala je opite sukobe izmedu vetikih evrop-
Shah kotonijainth. sita, Ostm topo, Novi ever Dreneli Su se? jeukobi Koji vu seu to vreme odvijali
na Sterom Kontinentu. Izblo je francusko-enpleskt rat (1689—1763). Nodayfi se temedu due
Dojske, indijanske plemena i närodi nasti su sena ode ratujuée strane,
2a svoje saveznike do
tada neopredeljena in-
Sijanska plemena,
106. -Napadi Hjuro-
a. eeiée y ovom rato
prutalo je Indijancima
Prliku da dodu do bo
esos plena, So ih Je
Eso podeslo na
= nei nase à vojnih
Pliatka = tlda, 170 So Je- pen, Evo Huron
ancunt { Indijane! y danaest predivelik slanevnika Dir fancuskih savemika,
Palau englesko selo de (meda njima à Zone 1 deca), Kako se udaljavaju re
J Masatusetsu, SNA pei DAI su zaroblen! } primorant na Kom u svojim kanoima,
stanovnika, man kror sneane 'manoso, dig posto su unis engles
fei stotine mile. Fouvraene
Aus, — Vodldl. inayancı Gao 110. — Vasingtonoy poraz, 1754. godine, kod tvrdave Fort Dikien (bl le se kas
ovaj Algonkin, Koji je postao nije razvio Pitsburg), plemena Delavera, Sauni i Olava, predvodeni Francuzima, prinudili su na
francuski wzvidnik) su koristilt bilku sto Sezdeset slabo naoruzanih engleskih vojnika (regrulovanih medu doseljenicima) inane:
regularnim trupama kao vodiéi. Ti im tezake poraz.
“
Shah kotonijainth. sita, Ostm topo, Novi ever Dreneli Su se? jeukobi Koji vu seu to vreme odvijali
na Sterom Kontinentu. Izblo je francusko-enpleskt rat (1689—1763). Nodayfi se temedu due
Dojske, indijanske plemena i närodi nasti su sena ode ratujuée strane,
2a svoje saveznike do
tada neopredeljena in-
Sijanska plemena,
106. -Napadi Hjuro-
a. eeiée y ovom rato
prutalo je Indijancima
Prliku da dodu do bo
esos plena, So ih Je
Eso podeslo na
= nei nase à vojnih
Pliatka = tlda, 170 So Je- pen, Evo Huron
ancunt { Indijane! y danaest predivelik slanevnika Dir fancuskih savemika,
Palau englesko selo de (meda njima à Zone 1 deca), Kako se udaljavaju re
J Masatusetsu, SNA pei DAI su zaroblen! } primorant na Kom u svojim kanoima,
stanovnika, man kror sneane 'manoso, dig posto su unis engles
fei stotine mile. Fouvraene
Aus, — Vodldl. inayancı Gao 110. — Vasingtonoy poraz, 1754. godine, kod tvrdave Fort Dikien (bl le se kas
ovaj Algonkin, Koji je postao nije razvio Pitsburg), plemena Delavera, Sauni i Olava, predvodeni Francuzima, prinudili su na
francuski wzvidnik) su koristilt bilku sto Sezdeset slabo naoruzanih engleskih vojnika (regrulovanih medu doseljenicima) inane:
regularnim trupama kao vodiéi. Ti im tezake poraz.
“
nu. — smart, 1757.
godine, obale reke Monogela (na
Graniel izmedu danasnje Severne
Karoline 1 Pensilvanije) bile su
pozornica zasede koju su posta-
vill Francuzi 1 Indijanet trupama
leskog generala Bredoka. Od
A | 1200 engleskin vojnika, poginulo
| ie te0'a me njima i sam ger
| Sera
118. — Lovel na skalpove. Indi-
cima na skalpove posebno su se
{sticall Trokezl.
114, — Stub za mutenje. Mnogo vete
patnje ocekivale su zarobljenike na
dbe strane, bilo Indijance bilo belce,
oje je dekala smrt, vezane za stub
za mutenje.
115. — Veibe u gadanju. U olekivanju
engleske ofanzive, Franeuzi su potell
da obutavaju ratnike Algonkina iz
Ohaja i Kentakija rukovanju vatrenim
crue.
116. — NajteH{ poalovl. Prilikom dugih mar-
Seva, vojske su koristile Indijance za najna-
pornije poslove, kao sto je bila vuta topova.
Takeo ova stopovska ranas nye imala odmo-
ra ni za vreme lamedu dve bitke.
118, — Pad Kvibeka, Posto su iz domovine
dobili nova pojatanja, Englezi 1759. prelaze
Y odluénu ofanziva | zauzimaju porlednit
bastion Francuza: Kvibek. Posle vratolomnog
Penjanja uz vrieine litice, Englert à Trokez!
peri — lovel na Zivolinjska krzna Bapadaju À osvajaju tvrdava
godine, obale reke Monogela (na
Graniel izmedu danasnje Severne
Karoline 1 Pensilvanije) bile su
pozornica zasede koju su posta-
vill Francuzi 1 Indijanet trupama
leskog generala Bredoka. Od
A | 1200 engleskin vojnika, poginulo
| ie te0'a me njima i sam ger
| Sera
118. — Lovel na skalpove. Indi-
cima na skalpove posebno su se
{sticall Trokezl.
114, — Stub za mutenje. Mnogo vete
patnje ocekivale su zarobljenike na
dbe strane, bilo Indijance bilo belce,
oje je dekala smrt, vezane za stub
za mutenje.
115. — Veibe u gadanju. U olekivanju
engleske ofanzive, Franeuzi su potell
da obutavaju ratnike Algonkina iz
Ohaja i Kentakija rukovanju vatrenim
crue.
116. — NajteH{ poalovl. Prilikom dugih mar-
Seva, vojske su koristile Indijance za najna-
pornije poslove, kao sto je bila vuta topova.
Takeo ova stopovska ranas nye imala odmo-
ra ni za vreme lamedu dve bitke.
118, — Pad Kvibeka, Posto su iz domovine
dobili nova pojatanja, Englezi 1759. prelaze
Y odluénu ofanziva | zauzimaju porlednit
bastion Francuza: Kvibek. Posle vratolomnog
Penjanja uz vrieine litice, Englert à Trokez!
peri — lovel na Zivolinjska krzna Bapadaju À osvajaju tvrdava
1775, godine, engleski doseljenici u Americi, bune se protiv zemije'—
matice: potinje rat za nezavisnost, A Indijanci? Joë jedanput ont se ore
znjednitki put u borbi za opstanak, ali poglavice velikog naroda, izde-
Henog vekoonim sukobima, ne uspevaju da nadu ta) pravi Put
119, — Pontijak, Doglayica Olaya, Roden 1720
godine, Pontijak je postas poglavica plemens
Rojee nasejavalo blast oko Vel des
zera. Jedan rta u kom
pokszas svoju. Vela ram vestimos je
napad na engleski jedrenjak na Jezeru In
120. — Veliki savez, Pontijak Je postavio sob!
za ci) da ujedini indijanska plemena u jod-
mu konfederaciju. Tavrsten kao govornik, u
tome je imao dosta uspeha. Evo ga, Kako
pu lu mira sa Malom Koenjacom, poglar
Vicom. plemena Mataro
121. — Francuska podräka. Savez koi je
osmovao Pontijak, udvrstio se zahvaljujuel
podrscl Francuza, veoma zainteresovanim za
vu, antibritanski nastrojenu grupaciju In-
áijanaca, 1169. Pontijak okuplia poglavice
ofamnaest savtanitkih plemena,
125. Zabljutense mia
lima. Nov pokuse)
a se obnovi antibritan-
Ski saver, preduzet 1164
godine, propada. Cetiri
godine kasnije, — vella
Poglavica Otava dnlazı
vtvrsti 1 da Pontijakov ugled Jos vise poraste, je ona ke
lapeïe, 1763, godine, kada su do nogu potutene trupe generale — llama
Armbersta, A
16
matice: potinje rat za nezavisnost, A Indijanci? Joë jedanput ont se ore
znjednitki put u borbi za opstanak, ali poglavice velikog naroda, izde-
Henog vekoonim sukobima, ne uspevaju da nadu ta) pravi Put
119, — Pontijak, Doglayica Olaya, Roden 1720
godine, Pontijak je postas poglavica plemens
Rojee nasejavalo blast oko Vel des
zera. Jedan rta u kom
pokszas svoju. Vela ram vestimos je
napad na engleski jedrenjak na Jezeru In
120. — Veliki savez, Pontijak Je postavio sob!
za ci) da ujedini indijanska plemena u jod-
mu konfederaciju. Tavrsten kao govornik, u
tome je imao dosta uspeha. Evo ga, Kako
pu lu mira sa Malom Koenjacom, poglar
Vicom. plemena Mataro
121. — Francuska podräka. Savez koi je
osmovao Pontijak, udvrstio se zahvaljujuel
podrscl Francuza, veoma zainteresovanim za
vu, antibritanski nastrojenu grupaciju In-
áijanaca, 1169. Pontijak okuplia poglavice
ofamnaest savtanitkih plemena,
125. Zabljutense mia
lima. Nov pokuse)
a se obnovi antibritan-
Ski saver, preduzet 1164
godine, propada. Cetiri
godine kasnije, — vella
Poglavica Otava dnlazı
vtvrsti 1 da Pontijakov ugled Jos vise poraste, je ona ke
lapeïe, 1763, godine, kada su do nogu potutene trupe generale — llama
Armbersta, A
16
127. — Wotozet Brant. Roden
je 1142, godine 1 dobio in
co ime Tajendanega,
126. — Pontijakova sur Pro à nije uzeo ime Je- z 128, — Foslednje bike. Po pov-
lasen za izdapuika zbog potpist- jog mila uteh à wleske, Brant Nas
varja ugovora Pontijak se skla- talla borbu proie americkin
ja u Ohajo. Yu ga, 1760. godine, 4 ~ —dosclentka à Hada of na Kane
Ubija jedan’ pripadnik plemena o odnose pobed, Ke
Kackaskija, edu, ate umire 1007. sadine
156. — Tndijancl —prodaja zemiju, 1787. g0- = Blika “Kod Folen Timbersa, Podstaknuti od Englera, Potavatoml, Saum), Gap. «
dine, pleme Misisatiga prodsje Englezima zem- à Otava Indijaneı, ukljuluju se u sukobe, alt 1194. godine bivaju borazent 0d trupa ame
lu oko jezera Ontario, £de je 1183, omovan kon generala Vejua kod mesta Folen Timbers u Ohalu, u Div) Sum koju je unisio ura
rad Toronto, mae gan (olen Timbers na engleskom znati oboreng drveco)
133, — Predaja Plave Bluze, Ubrzo po-
sie sukoba Kod Folen Timbersa, dolazi
a
su prinudeni ra predaju. Medu zarob-
Benicima natao se À poglavica Suana,
Plave Bi
154. — Kapituliraju £ Algonkiol, 1795.
I godine, polatu oruáje Algonkini, Oni
i] Potpisuju ugovor sa generalom Vejnom,
bobeanikom kod Polen Timbersa. Pre:
ma tom ugovoro, Amerikaneima je
md Ustupljena &itava tertrorija Ohala.
je 1142, godine 1 dobio in
co ime Tajendanega,
126. — Pontijakova sur Pro à nije uzeo ime Je- z 128, — Foslednje bike. Po pov-
lasen za izdapuika zbog potpist- jog mila uteh à wleske, Brant Nas
varja ugovora Pontijak se skla- talla borbu proie americkin
ja u Ohajo. Yu ga, 1760. godine, 4 ~ —dosclentka à Hada of na Kane
Ubija jedan’ pripadnik plemena o odnose pobed, Ke
Kackaskija, edu, ate umire 1007. sadine
156. — Tndijancl —prodaja zemiju, 1787. g0- = Blika “Kod Folen Timbersa, Podstaknuti od Englera, Potavatoml, Saum), Gap. «
dine, pleme Misisatiga prodsje Englezima zem- à Otava Indijaneı, ukljuluju se u sukobe, alt 1194. godine bivaju borazent 0d trupa ame
lu oko jezera Ontario, £de je 1183, omovan kon generala Vejua kod mesta Folen Timbers u Ohalu, u Div) Sum koju je unisio ura
rad Toronto, mae gan (olen Timbers na engleskom znati oboreng drveco)
133, — Predaja Plave Bluze, Ubrzo po-
sie sukoba Kod Folen Timbersa, dolazi
a
su prinudeni ra predaju. Medu zarob-
Benicima natao se À poglavica Suana,
Plave Bi
154. — Kapituliraju £ Algonkiol, 1795.
I godine, polatu oruáje Algonkini, Oni
i] Potpisuju ugovor sa generalom Vejnom,
bobeanikom kod Polen Timbersa. Pre:
ma tom ugovoro, Amerikaneima je
md Ustupljena &itava tertrorija Ohala.
Tek posté su se Sjedinjene Dränve formirale kao &ursta zajednica,
doëlo je vreme za ostvarenje vekovnog sna: stvaranje velikog indi
Janskog saveza. Poste vekova bratoutitatke borbe à naglog prodi-
Tanie Delih Ajuda u unutratioss kontinenta, u sue Indijanaca rado.
se ideja o meophodnosti zajednitkog otpora. Najmudriji { najdaleko-
ii od veliih pogíovice — od hol su nel ut u eg —
odiutuju se za jedinstvent pokret, u koji se kao u kakan mozaik sh.
vaju stotine plemena. Stvara se armija, sposobng da brani zene
koje je u davna vremena Veliki Manitu dodello Croenom £ovel
135. — Kormplanter. Poglavica Sencka, sin 136. — Bell otac. Jedan dogadaj iz Kornpl
beica i Indijanke, postao jo jedan od glävnih
voda Saveza Trokeza,
nezavisnost kolonija borili na strani Engleza
138, — Tekumze. Postavsi
poglavica plemena Sauni,
posle bitke kod Polen Tim-
bersa pokutao je da ubedi
Indijance da se ujedine 3
da ne napustaju svoju 2e-
mu pred navalom belih
doseljenika,
da ga oslobod
19
terovog Zivota: u toku Jednog od pohoda na — poglavica plemena Seneke, Sprijateljivst se
su se u ratu za naselja doseljenika, zarobljen je njegov otac, sa DZordiom Vasingtonom, od koga je doblo
Poglavica Sencka nareduje svojim ratnicimá — odilkovanje, odigrao je veliku ulogu u smi-
7. — Crvena Bluza. JoS jedan od velikih
rivanju inäljanskih plemena.
Rasta u snadnog } Rrabrog rate
pika.
140-141. — Veliki govornik. Tekumzeove reti pale kao vatra.
Svaki njegov govor zavrsava se besnim ratnidkim igrama Elta
vos plemena. Novom indijanskom savezu pridrukuju se mnoge-
brojna plemena, od Ohaja do Stenovitih planina. U radu na
ujedinjenju, Tekumzeu mnogo pomaze njegov brat blizane, Te
svatava.
doëlo je vreme za ostvarenje vekovnog sna: stvaranje velikog indi
Janskog saveza. Poste vekova bratoutitatke borbe à naglog prodi-
Tanie Delih Ajuda u unutratioss kontinenta, u sue Indijanaca rado.
se ideja o meophodnosti zajednitkog otpora. Najmudriji { najdaleko-
ii od veliih pogíovice — od hol su nel ut u eg —
odiutuju se za jedinstvent pokret, u koji se kao u kakan mozaik sh.
vaju stotine plemena. Stvara se armija, sposobng da brani zene
koje je u davna vremena Veliki Manitu dodello Croenom £ovel
135. — Kormplanter. Poglavica Sencka, sin 136. — Bell otac. Jedan dogadaj iz Kornpl
beica i Indijanke, postao jo jedan od glävnih
voda Saveza Trokeza,
nezavisnost kolonija borili na strani Engleza
138, — Tekumze. Postavsi
poglavica plemena Sauni,
posle bitke kod Polen Tim-
bersa pokutao je da ubedi
Indijance da se ujedine 3
da ne napustaju svoju 2e-
mu pred navalom belih
doseljenika,
da ga oslobod
19
terovog Zivota: u toku Jednog od pohoda na — poglavica plemena Seneke, Sprijateljivst se
su se u ratu za naselja doseljenika, zarobljen je njegov otac, sa DZordiom Vasingtonom, od koga je doblo
Poglavica Sencka nareduje svojim ratnicimá — odilkovanje, odigrao je veliku ulogu u smi-
7. — Crvena Bluza. JoS jedan od velikih
rivanju inäljanskih plemena.
Rasta u snadnog } Rrabrog rate
pika.
140-141. — Veliki govornik. Tekumzeove reti pale kao vatra.
Svaki njegov govor zavrsava se besnim ratnidkim igrama Elta
vos plemena. Novom indijanskom savezu pridrukuju se mnoge-
brojna plemena, od Ohaja do Stenovitih planina. U radu na
ujedinjenju, Tekumzeu mnogo pomaze njegov brat blizane, Te
svatava.
AT. ekamae rene, U tel
da se osvetl za Tekumze
seu Kanadi pridrutuje Es
ma keit me dal ein generale
‘Tokom engles)
Geojtpotinge 1812. godine, a u
znak prezira prema neklm of!-
‘Srimay ión Uniform, all mass
lavija da se borl uz Engleze 1
gine u borbi 1813. godine.
pores wed
eumolive pradianje bein dose
ihe Vojnika generala Harisona, Saznavil za pores, Ta
Izaziva nove
a Tiolkanun (18, god),
Daniel Bun, Cuvent ameritht plone (roden 1724. a
edie), Elva Sarollen "od piehenn Shin 1 Pa
den de prstel femed dva roda ratnika’ Koji au ga udaral pat
Polto je izdräao ovu surovu probu hrabrost 1 fialéke Ovre-
tine, primaju qu 2a ravaopravnog Sana Plemena.
javao aa
da se osvetl za Tekumze
seu Kanadi pridrutuje Es
ma keit me dal ein generale
‘Tokom engles)
Geojtpotinge 1812. godine, a u
znak prezira prema neklm of!-
‘Srimay ión Uniform, all mass
lavija da se borl uz Engleze 1
gine u borbi 1813. godine.
pores wed
eumolive pradianje bein dose
ihe Vojnika generala Harisona, Saznavil za pores, Ta
Izaziva nove
a Tiolkanun (18, god),
Daniel Bun, Cuvent ameritht plone (roden 1724. a
edie), Elva Sarollen "od piehenn Shin 1 Pa
den de prstel femed dva roda ratnika’ Koji au ga udaral pat
Polto je izdräao ovu surovu probu hrabrost 1 fialéke Ovre-
tine, primaju qu 2a ravaopravnog Sana Plemena.
javao aa
Naziv ratnika predstavija za svakog Indijance najdragoceniju nagrädu,
krunu duge À tegobne serije iskuienja, koja mladiéi iz plemena motaju
da isdr£e, Kada Koneëno postane mladi ratnik, Indijanac dobija novo
ime, a ükoliko se u prooj borbi pokade, ono se ponovo menja À to
000g puta zauvek. |
158-154. — Igra sa alkom. U pitanju je teika velba sigurmosti
ruke A posteda, pri Kojo) se miadi ratmel trude da pogode ci)
u pokretu,
187. — Teka ke
= nun. Prema ak:
151. — Molltra Sunew, Tradie 152, — Prvo oruñie, Rukovanje nus. Prema alos
onalnt ritual indijanske feligije,, — lukóm i strelom utlio se od ma- rer
koja su deta uvodilimiihon) I nogtn us omoe ova it Ke Fr
Tod fru fovea plemeña.
arme AC
Pit izdeMfivost! kod Sisa, Ge. OK onl, Kolt à
=
yraéen Jena 1 Arpahosa: visit okaten dil strel, ed.
postedima punim “den kulkama probodenim kroz koëu hosno. metal,
20
krunu duge À tegobne serije iskuienja, koja mladiéi iz plemena motaju
da isdr£e, Kada Koneëno postane mladi ratnik, Indijanac dobija novo
ime, a ükoliko se u prooj borbi pokade, ono se ponovo menja À to
000g puta zauvek. |
158-154. — Igra sa alkom. U pitanju je teika velba sigurmosti
ruke A posteda, pri Kojo) se miadi ratmel trude da pogode ci)
u pokretu,
187. — Teka ke
= nun. Prema ak:
151. — Molltra Sunew, Tradie 152, — Prvo oruñie, Rukovanje nus. Prema alos
onalnt ritual indijanske feligije,, — lukóm i strelom utlio se od ma- rer
koja su deta uvodilimiihon) I nogtn us omoe ova it Ke Fr
Tod fru fovea plemeña.
arme AC
Pit izdeMfivost! kod Sisa, Ge. OK onl, Kolt à
=
yraéen Jena 1 Arpahosa: visit okaten dil strel, ed.
postedima punim “den kulkama probodenim kroz koëu hosno. metal,
20
‘Ako su mnogi moglt da budu ratnict, samo najbolji medu najboljima |
Postajali su poglavice. Zahtevi za to zvanje bili su sto puta stro- |
260, = Odete, za porlaviow U 181 — Hvatanfe ora. svatanie
prainji jednog od staraca iz ple- — golim rukama orla uz pom:
Mena, tari peglavice produje Mamca, amatralo se probo ver
bogato 'vezenu like vestine { hrabrosti. Kod Si.
gdeéu. Bllo je to odavanje po- juksa, Cejena, Paunija | Komar
¿esti novom »kraljus, ‘kako su £a, od orlovih pera izradivane su
Boy bel nazivall poglavico po- rine perjance.
162/164. — Pleme proslavija labor novog pc
glavice. Proglatenje novog poglavice obel
Yavano je velikom proslavom u koje} je ude-
sivovalo celo pleme. Igra | pesma, pratene
Gozbama ı davanjem poklone, trajäle su po
Vite dana.
165, — Posmrine podastl. U nekim plemeni-
ma, kada poglaviea umre, njegovo telo se
pole na Médina drvend platform ojo
se okadı. . Ponekad s
‘Spod plattorme otavljeln glava. njegovos
omiljenog konja. a
Postajali su poglavice. Zahtevi za to zvanje bili su sto puta stro- |
260, = Odete, za porlaviow U 181 — Hvatanfe ora. svatanie
prainji jednog od staraca iz ple- — golim rukama orla uz pom:
Mena, tari peglavice produje Mamca, amatralo se probo ver
bogato 'vezenu like vestine { hrabrosti. Kod Si.
gdeéu. Bllo je to odavanje po- juksa, Cejena, Paunija | Komar
¿esti novom »kraljus, ‘kako su £a, od orlovih pera izradivane su
Boy bel nazivall poglavico po- rine perjance.
162/164. — Pleme proslavija labor novog pc
glavice. Proglatenje novog poglavice obel
Yavano je velikom proslavom u koje} je ude-
sivovalo celo pleme. Igra | pesma, pratene
Gozbama ı davanjem poklone, trajäle su po
Vite dana.
165, — Posmrine podastl. U nekim plemeni-
ma, kada poglaviea umre, njegovo telo se
pole na Médina drvend platform ojo
se okadı. . Ponekad s
‘Spod plattorme otavljeln glava. njegovos
omiljenog konja. a
Najveéu i, u isto vreme, poslednju pobedu, lidijanci su odneli u bic
na obalı Litt Big Horna, reke u Montant Do bitke je doito usted
bezobzimog skrnavijenja ‘sete zemlje Sijukea à Cejena, prodiranjem
belih doseljenika. Ambicioznt pukovnik, Diordó Armstrong. Faster
(1839-1876), iz Sedme konjitke regimente, prekrstus dobijena
denja, napao je sa svojih 400 vojnika na preko 4.000 Indi
pod vodstvom Bika Koji Sedi, Ludog Konja | Gala. =Plave
su izginuli do poslednjeg, a medu mjlma À sam Kaster
na obalı Litt Big Horna, reke u Montant Do bitke je doito usted
bezobzimog skrnavijenja ‘sete zemlje Sijukea à Cejena, prodiranjem
belih doseljenika. Ambicioznt pukovnik, Diordó Armstrong. Faster
(1839-1876), iz Sedme konjitke regimente, prekrstus dobijena
denja, napao je sa svojih 400 vojnika na preko 4.000 Indi
pod vodstvom Bika Koji Sedi, Ludog Konja | Gala. =Plave
su izginuli do poslednjeg, a medu mjlma À sam Kaster
Ovako su ih prikazivali
javijaju na mesedinl, to su godinama biti
eratura Y. pre suoga. holivudska fimska
‘ove ponomi, siobodpljubipi À hrabri
eratura Y. pre suoga. holivudska fimska
‘ove ponomi, siobodpljubipi À hrabri
j dete za osuajaniem u oros belog toveka: dote je bilo 1
Groenom sono, etn da nleon|
238, — Prenotende poruka. Za odriavanje
ze irmedu pojedinih grupa jednog encre,
tastricanog na vellkom prostoru, bilo je
| Rilke nadine: Meda najisio, spadaju din!
| signali jasno vidljivi sa velikih odstojanja.
¡or Oude vidimo jednog
Yrapara 1 de nat, da
ko} potrazi za_Zivotinjama
krznagicama. Zarada 0d ulo
Naiv strapere znaéi, onaj Koji postavlja
zamke.
‚m se
ll ono loved Prod dude soll rave.
Hvatanje mustang ames
tenjos; meñanae EA E Koll zu
‘severnog Mi
u krdima lutall prerijom
Indijanel zu M Fatal "pale SS
‘ulerdtali sa sopstvenim
Groenom sono, etn da nleon|
238, — Prenotende poruka. Za odriavanje
ze irmedu pojedinih grupa jednog encre,
tastricanog na vellkom prostoru, bilo je
| Rilke nadine: Meda najisio, spadaju din!
| signali jasno vidljivi sa velikih odstojanja.
¡or Oude vidimo jednog
Yrapara 1 de nat, da
ko} potrazi za_Zivotinjama
krznagicama. Zarada 0d ulo
Naiv strapere znaéi, onaj Koji postavlja
zamke.
‚m se
ll ono loved Prod dude soll rave.
Hvatanje mustang ames
tenjos; meñanae EA E Koll zu
‘severnog Mi
u krdima lutall prerijom
Indijanel zu M Fatal "pale SS
‘ulerdtali sa sopstvenim
2}. — gra bizona, Izvodili su
de doves (Pieds planes pre
ni Kofom bizona, pre svakog
lover da br | odebrovelili svoje
buduée rive.
247. — Dabar, Krzmo ovog, lo
Gara, rasprostranjenog od Aljas:
ke do Meksika, sluzilo je kao
predmet prue »trgovine« tzmedy
Indijanaca i belih doseljenika.
des, — ria. Osim 2b0g Kote: 5
qua va poral, mulata le
veine Anicrike, ubilana fe 2
Kandi koje su se Korte ese
male,
og ma prostoru danainie Kana
ge, Korg su mozo lil 200g
raskoënih rogova 1 Kole
245, Pan, Indijanel su pose
bho Uporno\proganiait À love
ova 2er iz -poredice mataka,
Kofa se noëu ivladlla mçdu do
mate givotinje | pravest pool
meda konjima i zivinom.
ojot. Vaina figura u ii
log Mines ‘irom sever
noameritkog kontinenta, koi
ga smatrall dm lost Bir
Gum kop Lakvog, progangall ber
FR Ordo, Tauzetno cehjent
miadih lovaca: njegovo, pe-
Be Te, kod mnosih plemena, Ar
Allo za izradu Zivopishih perJani
Fibe, zvetarkl
de doves (Pieds planes pre
ni Kofom bizona, pre svakog
lover da br | odebrovelili svoje
buduée rive.
247. — Dabar, Krzmo ovog, lo
Gara, rasprostranjenog od Aljas:
ke do Meksika, sluzilo je kao
predmet prue »trgovine« tzmedy
Indijanaca i belih doseljenika.
des, — ria. Osim 2b0g Kote: 5
qua va poral, mulata le
veine Anicrike, ubilana fe 2
Kandi koje su se Korte ese
male,
og ma prostoru danainie Kana
ge, Korg su mozo lil 200g
raskoënih rogova 1 Kole
245, Pan, Indijanel su pose
bho Uporno\proganiait À love
ova 2er iz -poredice mataka,
Kofa se noëu ivladlla mçdu do
mate givotinje | pravest pool
meda konjima i zivinom.
ojot. Vaina figura u ii
log Mines ‘irom sever
noameritkog kontinenta, koi
ga smatrall dm lost Bir
Gum kop Lakvog, progangall ber
FR Ordo, Tauzetno cehjent
miadih lovaca: njegovo, pe-
Be Te, kod mnosih plemena, Ar
Allo za izradu Zivopishih perJani
Fibe, zvetarkl
Mir à rat nastavljaju da se smenjuju u vekoonom sukobu irmedu Indijonaca à beiih Hu
leanit ne odriovaja svoja obeéonjc, krie ugovore, a Indljancl, kao odpovor na Lo pr
Y kreóu ratnom 1 pored toga mex od vell, posi, 1 rent
Dorbom ‘prot nesravniivo Jatih osuejada, pristaju na nove pret
ed dede mise, Verde pe ko nea hol Put, alesana Dei Yu
351282. — Nepad ma Fort Dirmbora. U toku rata od 102.
dine, saveznik Engleza, poglavica Crna Plica, su oi
dia ran eier, nada, roa, For Dir
hoi, Tom prilkem je izgituo najveti deo garnizona, tvrdave,
Mesa Le kof suse me “©
253. — Novi rardor, Ponovo dolazi do razdo-
mn med plemenima: 'ovog puta, poglavica
Indijanaca, Keokuk, udruzuje
Valskom SAD 1’krete u rat prot Sauk,
predvodenih Crnim Sokolom.
264 — Cral Soko. Roden 118%,
postaje poglavica Sauka u svojoj
vadeset Drvo) godini. Kada st
plemena Foks 1 Sauk bila prie
Audena da Sjedinjenim Dréavama
155-256. — Kv ma Bed Asu. Dok se Keokuk. praten aalvetim delom plemena Foks 1 Sa-
uk, na tahtev vinde Sjedinjenih Driava poviatl u rezervat zapadno ad Misisipja, Crm
She bunt, Fore dave aero tanith te, Invitame tripe masakiralu 1606 Dour
njeno pleme u Blizini reke Bed Aks. Coni Soka je sa svoja dva sina zarobljen.
281. — Kraj Crmog Sokola. 1883. godine po-
nosni poglaviea Sauka transportovan je u
Kavezu od grada do“grado, ave do rezervata
u bilzint tvrdave Des Moines u Ajovi, ge
o pel godina Kasnije
leanit ne odriovaja svoja obeéonjc, krie ugovore, a Indljancl, kao odpovor na Lo pr
Y kreóu ratnom 1 pored toga mex od vell, posi, 1 rent
Dorbom ‘prot nesravniivo Jatih osuejada, pristaju na nove pret
ed dede mise, Verde pe ko nea hol Put, alesana Dei Yu
351282. — Nepad ma Fort Dirmbora. U toku rata od 102.
dine, saveznik Engleza, poglavica Crna Plica, su oi
dia ran eier, nada, roa, For Dir
hoi, Tom prilkem je izgituo najveti deo garnizona, tvrdave,
Mesa Le kof suse me “©
253. — Novi rardor, Ponovo dolazi do razdo-
mn med plemenima: 'ovog puta, poglavica
Indijanaca, Keokuk, udruzuje
Valskom SAD 1’krete u rat prot Sauk,
predvodenih Crnim Sokolom.
264 — Cral Soko. Roden 118%,
postaje poglavica Sauka u svojoj
vadeset Drvo) godini. Kada st
plemena Foks 1 Sauk bila prie
Audena da Sjedinjenim Dréavama
155-256. — Kv ma Bed Asu. Dok se Keokuk. praten aalvetim delom plemena Foks 1 Sa-
uk, na tahtev vinde Sjedinjenih Driava poviatl u rezervat zapadno ad Misisipja, Crm
She bunt, Fore dave aero tanith te, Invitame tripe masakiralu 1606 Dour
njeno pleme u Blizini reke Bed Aks. Coni Soka je sa svoja dva sina zarobljen.
281. — Kraj Crmog Sokola. 1883. godine po-
nosni poglaviea Sauka transportovan je u
Kavezu od grada do“grado, ave do rezervata
u bilzint tvrdave Des Moines u Ajovi, ge
o pel godina Kasnije
258. — Poglaviea‘mira. Bilo je to
1840. gedine, kada su bubajew “laine reforme u obitajnom
pravu svor naroda.
261. — Villlam Meklntok. Meta-
nac po poreklu, inate, poglavica
Erik Indijanaca, prodao Je belim
Tjudima deo tertorije avog ple”
mogll da oproste, pa su ga Al
{inteligentan, Sekvoja, poglavica
Cirokija, jzmistlo je indijansica
azbuku, koju je posebno pri
odio jeziku og plemena,
263, — Vernost obitajima preinks,
Na alost,pokudaj sa azbukom
ostao je izolovan: Indijanei su
stall vern! svojim obifajima ko-
Du se prenosili sa oca na sina,
265, — Indljanel se
Evo zarobljenika koji
Sekaju izvrienje Ka»
264, — Zioëini bellh ual, Ber
obzira na postignute ugovore, po-
Jedint bell Audi nastavili su da
prodiru u rezervale radi pijaäke,
1840. gedine, kada su bubajew “laine reforme u obitajnom
pravu svor naroda.
261. — Villlam Meklntok. Meta-
nac po poreklu, inate, poglavica
Erik Indijanaca, prodao Je belim
Tjudima deo tertorije avog ple”
mogll da oproste, pa su ga Al
{inteligentan, Sekvoja, poglavica
Cirokija, jzmistlo je indijansica
azbuku, koju je posebno pri
odio jeziku og plemena,
263, — Vernost obitajima preinks,
Na alost,pokudaj sa azbukom
ostao je izolovan: Indijanei su
stall vern! svojim obifajima ko-
Du se prenosili sa oca na sina,
265, — Indljanel se
Evo zarobljenika koji
Sekaju izvrienje Ka»
264, — Zioëini bellh ual, Ber
obzira na postignute ugovore, po-
Jedint bell Audi nastavili su da
prodiru u rezervale radi pijaäke,
¿Jetta nepraode nanete Indjancima ezine ceuda od Jednag dela
‘emeritke Javnostt, tako de se pojedint lsat izvode pred sud.
isto vreme, vrie de pokuiají da se Indifancima obezbedi samo E
veprikosnovena teritorijo...Medulim, tales. pokulajt pretvaraja, se u
Jo, maéentél mar plemena Prinudenin na seodu, Mars koft Je ue
istoriju ubao kao »staza suzte.
godine, senator” Kathun izradie
Je projekt po kome bi se jasne
izdvojile 1 razgramiélle teritorije
belih doseljenika 1 Indijanaca,
all viada Siedinjenih dräava nie
Je prihvatila taj predlog.
266, — Kalhunov projekt, 1899.
jor sprovode iz njihove posto)
Putovanje uslo je u Istoriju pod
261-288. — Staza sua. 1835. potinje dug, mutenitki mars Coke
a, Cirokija, Krika, Cikasava't Semi
patnji koje su Indijanei tom prilik
ola, Koje pod voJnor prat-
bine u daleku Okiahomu. Zbog
ym morali da podnesu, ovo
nazivom »staza suze
270. — Ocean, Duds poglaica
‘indijanskom seu na
Fioridi jeden dekak lefa se ca
dva miadunteta pume: njeovo
ime Ge se dugo pa To je
Oceola. buduél. poglavies
Bi, — Bodez u ugovor. Ovcola
se ‘usprotivio preseljavanju Se-
minola à poseban rezervat, Svoje
protivijenle recio je izrazio za
Divsl no u ugovor
219-273 — Rat u motvarama, Oval Guvenl Oceolin. Bortupak ae
zvao je dugotrajni | krvav gerilski rat po motvarama À Sumama,
Floride, gde su Seminole svojim iznenadnim akeijama À prepa-
dima, nanosıll toske gubitke ameritko} vojsc. 1835. godine Oceola
uubija fale À gonevala Tomsona u jednoj kuél u terdavi King,
‘emeritke Javnostt, tako de se pojedint lsat izvode pred sud.
isto vreme, vrie de pokuiají da se Indifancima obezbedi samo E
veprikosnovena teritorijo...Medulim, tales. pokulajt pretvaraja, se u
Jo, maéentél mar plemena Prinudenin na seodu, Mars koft Je ue
istoriju ubao kao »staza suzte.
godine, senator” Kathun izradie
Je projekt po kome bi se jasne
izdvojile 1 razgramiélle teritorije
belih doseljenika 1 Indijanaca,
all viada Siedinjenih dräava nie
Je prihvatila taj predlog.
266, — Kalhunov projekt, 1899.
jor sprovode iz njihove posto)
Putovanje uslo je u Istoriju pod
261-288. — Staza sua. 1835. potinje dug, mutenitki mars Coke
a, Cirokija, Krika, Cikasava't Semi
patnji koje su Indijanei tom prilik
ola, Koje pod voJnor prat-
bine u daleku Okiahomu. Zbog
ym morali da podnesu, ovo
nazivom »staza suze
270. — Ocean, Duds poglaica
‘indijanskom seu na
Fioridi jeden dekak lefa se ca
dva miadunteta pume: njeovo
ime Ge se dugo pa To je
Oceola. buduél. poglavies
Bi, — Bodez u ugovor. Ovcola
se ‘usprotivio preseljavanju Se-
minola à poseban rezervat, Svoje
protivijenle recio je izrazio za
Divsl no u ugovor
219-273 — Rat u motvarama, Oval Guvenl Oceolin. Bortupak ae
zvao je dugotrajni | krvav gerilski rat po motvarama À Sumama,
Floride, gde su Seminole svojim iznenadnim akeijama À prepa-
dima, nanosıll toske gubitke ameritko} vojsc. 1835. godine Oceola
uubija fale À gonevala Tomsona u jednoj kuél u terdavi King,
214. — Utodlite za ernec. U tok
Beat odbesli crcl Tobon, pik
| xodine. Niegova smrt, medut! a
| Ira) eipora Seminola, shih je dve hilado rat.
‘ovog rata 275. — Drska prepadi. Oceola À njegovi rat
Se nici su neuhvatijivi: oni fenenada napadaj
Jogore srolh reprialele sejué posto
zatim nestajudi bez ts
211218, — Smet u zarobljenistva. Poste ne-
Divija Matka uspevaju da pobegnu, ubival pri
tom svoje strazare, ali Oceola biva ponovo uhva=
den. Sproveden u tvrdava Multri u Juano) Ka-
roll, ell e 08, tubekulee 1 umre 188
nika sedam gogina ér¥alo u Sahu dvadeset hi
|| Bada voinika
216. — Hivatanje, Oceola se mogao zarobiti
‚same na prevaru: uhvaden je sajedno sa
svolim zamenikom Divljom Maëkom, kada Je
Gotao da pregovara o mira sa Rencralom |
219. — Inällanskı Hamlet, Najzad je ubva-
¿ena £ Divija Maëka, zajedno sa svojom po-
rodicom: prilicom zarobljavanja imao je na
Sebi kostim Hamleta, opljatkan od jedne
Putujuée pozorisne grupe.
280. Bi Kriva Noga. Jos jedan
poglavica Seminola, Koji je dugo
Bruzao otpor belim udima. Um
Fo je na Floridi, po zavedetieu
rats,
281. — Brafoublladkl ral. Medusobne borbe
Indijanaca se ne sliSavaju, 1884. poslavica
Cejena, Gvozdena, Kotulja, koji je prilikom
svake borbe obladio gvozdenu kodulju, gine
u sukobu sa Pauni Indijancima.
=
Beat odbesli crcl Tobon, pik
| xodine. Niegova smrt, medut! a
| Ira) eipora Seminola, shih je dve hilado rat.
‘ovog rata 275. — Drska prepadi. Oceola À njegovi rat
Se nici su neuhvatijivi: oni fenenada napadaj
Jogore srolh reprialele sejué posto
zatim nestajudi bez ts
211218, — Smet u zarobljenistva. Poste ne-
Divija Matka uspevaju da pobegnu, ubival pri
tom svoje strazare, ali Oceola biva ponovo uhva=
den. Sproveden u tvrdava Multri u Juano) Ka-
roll, ell e 08, tubekulee 1 umre 188
nika sedam gogina ér¥alo u Sahu dvadeset hi
|| Bada voinika
216. — Hivatanje, Oceola se mogao zarobiti
‚same na prevaru: uhvaden je sajedno sa
svolim zamenikom Divljom Maëkom, kada Je
Gotao da pregovara o mira sa Rencralom |
219. — Inällanskı Hamlet, Najzad je ubva-
¿ena £ Divija Maëka, zajedno sa svojom po-
rodicom: prilicom zarobljavanja imao je na
Sebi kostim Hamleta, opljatkan od jedne
Putujuée pozorisne grupe.
280. Bi Kriva Noga. Jos jedan
poglavica Seminola, Koji je dugo
Bruzao otpor belim udima. Um
Fo je na Floridi, po zavedetieu
rats,
281. — Brafoublladkl ral. Medusobne borbe
Indijanaca se ne sliSavaju, 1884. poslavica
Cejena, Gvozdena, Kotulja, koji je prilikom
svake borbe obladio gvozdenu kodulju, gine
u sukobu sa Pauni Indijancima.
=
Pokazalo se da je 1 >5orsta granicas obina {uel
Ja: nife bilo 109 potplsa ni ugovora, ma kako sve-
éanth, Kofi bi mogli da zaustave more belih Kolo
mizatora, koji su neu
mu po
mera sve vife prema Zupadu, ode tolase belih
avanturissa € kopada zlata oßekuje mitoloiko do-
‘atstvo.
Sete
m
281. — Vodent puteyl. Za prodiranje na in-
dansk teritortju Koriétene su 1 reke: ni
Saint lokovi ni opasn brzaci nlsu mogli da
Obeshrabre bele Kolonizatore koj su plovili
na velikim spla
284 — Zull Metal, Kada je najzad
nezadovoljstvo Indijanaca plas
nulo u otvorenu pobunu, njiho\
nev se okrenuo protiv svih be-
Jaca, ulajutujuel tu i kopate zlar
a À njihove Jogore pored reka.
285280, — Poko Bell osvajadi napravili su pravi por 28
Kol) medu nepreglednim stadima bizona, loved] ove neduine 2i- prol
votinje &ak | iz vozova, Nie bio redak slutaj da se voz zaustavi
na otvoreno! pruzi, Kako Di putnict mogli da uzmu uéesé:
bijeno je za samo nekoliko
Novog Mek-
Potrebnom masakru. Na ta}
Bodina vite miliona gria na prostoru od Kanade da
sa
7. — Pravae Zapad, Godine su
izle, à prodor na Zapad se
astavijaa. Cilave porodiee kro=
fale su u obecanu zemiju, nosedi
svu svoju imovinu na Kolima À
288. — Indljanske Javidalce. 1r-
‘rani tragati 1 konjanicl, indie
Janski i2vidadi su Dudno pratili
svaki Korak belh doseljenika,
Ostajul pri tom neprimeéent
Ja: nife bilo 109 potplsa ni ugovora, ma kako sve-
éanth, Kofi bi mogli da zaustave more belih Kolo
mizatora, koji su neu
mu po
mera sve vife prema Zupadu, ode tolase belih
avanturissa € kopada zlata oßekuje mitoloiko do-
‘atstvo.
Sete
m
281. — Vodent puteyl. Za prodiranje na in-
dansk teritortju Koriétene su 1 reke: ni
Saint lokovi ni opasn brzaci nlsu mogli da
Obeshrabre bele Kolonizatore koj su plovili
na velikim spla
284 — Zull Metal, Kada je najzad
nezadovoljstvo Indijanaca plas
nulo u otvorenu pobunu, njiho\
nev se okrenuo protiv svih be-
Jaca, ulajutujuel tu i kopate zlar
a À njihove Jogore pored reka.
285280, — Poko Bell osvajadi napravili su pravi por 28
Kol) medu nepreglednim stadima bizona, loved] ove neduine 2i- prol
votinje &ak | iz vozova, Nie bio redak slutaj da se voz zaustavi
na otvoreno! pruzi, Kako Di putnict mogli da uzmu uéesé:
bijeno je za samo nekoliko
Novog Mek-
Potrebnom masakru. Na ta}
Bodina vite miliona gria na prostoru od Kanade da
sa
7. — Pravae Zapad, Godine su
izle, à prodor na Zapad se
astavijaa. Cilave porodiee kro=
fale su u obecanu zemiju, nosedi
svu svoju imovinu na Kolima À
288. — Indljanske Javidalce. 1r-
‘rani tragati 1 konjanicl, indie
Janski i2vidadi su Dudno pratili
svaki Korak belh doseljenika,
Ostajul pri tom neprimeéent
poznatim akcijama kao
Sto Je bilo unistenje od-
roda vojske iz twrdave
Kornt 1866. god. To je
bio ledan od najtezin
poraza »Plavih bluza» 280, — Napad na transkontinentalni vor. Po-
ste uniStenja vojnog odreda, Sijukst zapose-
daju tvrdavu Kerni, all to ne spredava Cr-
vende Oblaka u drugim akeljama: novi po-
col) isidjutuje svakeu moguénost za skiapac
aie jnira. Ovog puta napad je levrien na
frangkontinentainy okspres,
Ta
deklien fodaion sweje om,
Indijanei su koristit 2a nabavku
movih puiaks od trgovaca Oru
Hen.
332. — Unistavanje telegratskin Unija, Da Di
spredili veze \medu tvrdava | vojnih pos-
“aja Tndijanel su desto obarali_ teiegrafske
stubove,
25 ren wa napada na karavane doseljenika, Tndijanci su se ok:
Pulovanje na Zapad mamo jo À usaml naorwanth repelirkama, kupljenim où trgovaca oru-
puiniie, Kofi su Maikovall tusiele sa ae kab iskom. Muskarel lz karavana su ubljani 1 skalpirani,
Rrupama Indijanaca. & sehe i deca odvoden u zarobljeniätre.
Sto Je bilo unistenje od-
roda vojske iz twrdave
Kornt 1866. god. To je
bio ledan od najtezin
poraza »Plavih bluza» 280, — Napad na transkontinentalni vor. Po-
ste uniStenja vojnog odreda, Sijukst zapose-
daju tvrdavu Kerni, all to ne spredava Cr-
vende Oblaka u drugim akeljama: novi po-
col) isidjutuje svakeu moguénost za skiapac
aie jnira. Ovog puta napad je levrien na
frangkontinentainy okspres,
Ta
deklien fodaion sweje om,
Indijanei su koristit 2a nabavku
movih puiaks od trgovaca Oru
Hen.
332. — Unistavanje telegratskin Unija, Da Di
spredili veze \medu tvrdava | vojnih pos-
“aja Tndijanel su desto obarali_ teiegrafske
stubove,
25 ren wa napada na karavane doseljenika, Tndijanci su se ok:
Pulovanje na Zapad mamo jo À usaml naorwanth repelirkama, kupljenim où trgovaca oru-
puiniie, Kofi su Maikovall tusiele sa ae kab iskom. Muskarel lz karavana su ubljani 1 skalpirani,
Rrupama Indijanaca. & sehe i deca odvoden u zarobljeniätre.
Kade Je orvcjanje Novog kontinenta vet bilo zavrieno, kada su belt
{i Hrokim frontom porel obalu Ti
ade su Zeleznitke
uae oktane,
line rente prerle a gradoel niet na ‘ave srane kao peturke,
mo ode ru needa Bia Indjanika tele, plenuo je neturenom destino
Sloe nanace,Pobeden att nepokoen, polo s tay narod pro.
Breve
tio svojth ugnjetata, Blo je to, krik bola 1 gnev
ra, krada, pljeäke.
da se pred svima pose:
kao nozem po rue, U
getinjetvu je nosto ime
Jazavac kojl skate; tek
Jan, — Mall Garra, Poglavica Santi Dakota, bo je sa so
Jim plemenom deportovan u jedan rezervat, ali Je, nedo-
staika hrane, lekova 1 ai EPR
a 12 njega pobegne. On { njegovi Ijudi su se ubrzo pretvorill
Sopmane plukeale treovathih karavana,
30% — Orlovakt Non, Porat je y BOB=30% — Pokal) na Send Mrlku, 1004 godine poglavia Cm) 304 — Orml Calnlk se gpasava.
108 | pod imenom Rimsld Nos. — Cajnik ulogorio x
ine mu je vezano za Jen kr-
im Cejent=
ma napao Je vez u Nobraakd à E de
vava eplzodu:
blo uzaludı
Krika ea osam stotina Cejena i Posto je uvideo da ameriéka za-
stava kojom je mahao ne mote
da spreti Dokol), poglavica Ce-
‘kupuo u krvi Jena se prihvatio oruija 1 uspeo
poblo ave putnike. Der stating Indijanaen, medu Kojima je Dilo 1 foma | deco da umakn
a .
{i Hrokim frontom porel obalu Ti
ade su Zeleznitke
uae oktane,
line rente prerle a gradoel niet na ‘ave srane kao peturke,
mo ode ru needa Bia Indjanika tele, plenuo je neturenom destino
Sloe nanace,Pobeden att nepokoen, polo s tay narod pro.
Breve
tio svojth ugnjetata, Blo je to, krik bola 1 gnev
ra, krada, pljeäke.
da se pred svima pose:
kao nozem po rue, U
getinjetvu je nosto ime
Jazavac kojl skate; tek
Jan, — Mall Garra, Poglavica Santi Dakota, bo je sa so
Jim plemenom deportovan u jedan rezervat, ali Je, nedo-
staika hrane, lekova 1 ai EPR
a 12 njega pobegne. On { njegovi Ijudi su se ubrzo pretvorill
Sopmane plukeale treovathih karavana,
30% — Orlovakt Non, Porat je y BOB=30% — Pokal) na Send Mrlku, 1004 godine poglavia Cm) 304 — Orml Calnlk se gpasava.
108 | pod imenom Rimsld Nos. — Cajnik ulogorio x
ine mu je vezano za Jen kr-
im Cejent=
ma napao Je vez u Nobraakd à E de
vava eplzodu:
blo uzaludı
Krika ea osam stotina Cejena i Posto je uvideo da ameriéka za-
stava kojom je mahao ne mote
da spreti Dokol), poglavica Ce-
‘kupuo u krvi Jena se prihvatio oruija 1 uspeo
poblo ave putnike. Der stating Indijanaen, medu Kojima je Dilo 1 foma | deco da umakn
a .
— Bitka »Pokrivenih Kolas, U toku opsade tvrdave 307. — Ludi Kon). Tom prilikom 308. — Pokol na reci Vasita
Kerni, Crveni Oblak je pretrpeo tefak poraz. Kada su Sijuksi — istakao se hrabroéu mladi Og- 1868, godine na oball reke Vasi-
napali karavan pokrivenih Kola Koji je krenuo iz tvrdave, uletel! lala Shjuks, Ludi Konj (1644-1877) ta izgipull su do poslednjeg Cr-
Su u lukavo postavljenu zamku. Kola su bila puna vojnika na- doji je uspen da od mnogih veni Cajnik i njeovin sto pez
orulaníh novim repetirkama tipa Springfild. Strahovita vatra — vojnika otme dragocene Spring- deset Cejena u napadu nekolike
Kojom su docolcani, nanela je Indijancima ogromne gubitke, file pus. feskadrona Konjice pod komandom
Dukovnika Kastera.
312 — Vraë Taataj. Potto se po-
bunio protiv poglavice Kvanalı
Parkera, Jer je ovaj bio mesane
vi, vraé plemena Komanta, Iza
a), izazvao Je poglavicu na avo:
boi i bio’ pobeden u poäteno)
ordi
w
309. — Orlovski Nos gine u borbl
1868, godine’ gine hrabri Ceje-
aski poglavica Orlovski Nos u
Rapadu ma trupe majora For-
Sita utvrdene na Biter Ajlendu,
jednom malom Teónom ostrvu.
310-311. — Spaljivanje tvrdave Kerni. Poraz Cryenog Oblaka u
bie »pokrivenih kolas omoguéio je viadi Sjedinjenih drzava da
Sklopi elativno Evest mir sa Indijancima. Crvent Oblak se oba-
Verao da mese ometall izgradnju Zelezmiöke pruge Northern —
Pacitik, a za uzvrat, vojska Je napustila neka utvrdenja Koja su
Spaljena dospevat u toke Indijancima
Kerni, Crveni Oblak je pretrpeo tefak poraz. Kada su Sijuksi — istakao se hrabroéu mladi Og- 1868, godine na oball reke Vasi-
napali karavan pokrivenih Kola Koji je krenuo iz tvrdave, uletel! lala Shjuks, Ludi Konj (1644-1877) ta izgipull su do poslednjeg Cr-
Su u lukavo postavljenu zamku. Kola su bila puna vojnika na- doji je uspen da od mnogih veni Cajnik i njeovin sto pez
orulaníh novim repetirkama tipa Springfild. Strahovita vatra — vojnika otme dragocene Spring- deset Cejena u napadu nekolike
Kojom su docolcani, nanela je Indijancima ogromne gubitke, file pus. feskadrona Konjice pod komandom
Dukovnika Kastera.
312 — Vraë Taataj. Potto se po-
bunio protiv poglavice Kvanalı
Parkera, Jer je ovaj bio mesane
vi, vraé plemena Komanta, Iza
a), izazvao Je poglavicu na avo:
boi i bio’ pobeden u poäteno)
ordi
w
309. — Orlovski Nos gine u borbl
1868, godine’ gine hrabri Ceje-
aski poglavica Orlovski Nos u
Rapadu ma trupe majora For-
Sita utvrdene na Biter Ajlendu,
jednom malom Teónom ostrvu.
310-311. — Spaljivanje tvrdave Kerni. Poraz Cryenog Oblaka u
bie »pokrivenih kolas omoguéio je viadi Sjedinjenih drzava da
Sklopi elativno Evest mir sa Indijancima. Crvent Oblak se oba-
Verao da mese ometall izgradnju Zelezmiöke pruge Northern —
Pacitik, a za uzvrat, vojska Je napustila neka utvrdenja Koja su
Spaljena dospevat u toke Indijancima
Kao potar koji je cahvatio suvu prerijeku travu, ustanak se Siri prema jugozapadu, dostifuéi granicu sa Meksikom.
I tw Je odnos belih tjudi i Indijanaca ist: nasilje 1 prevare od strene prolh + onen i ‘osveta drugih. Bez ob-
zira ito je borba Dila neraunopravna i Ho su se velike poplavice predavale uvidevst njenu beznadeSnost, indi-
Janski narod nije hteo da se pokori, ginuél u borbi do postednjeg.
—Kotlz. Poglavica Ci
rikahua Apata bio je ta
jansivena figura, Zapada:
ne zna mu se ni godina
Fodenja.
316. — Klopka. Za Ko-
radiéa na granicl Novog Mek:
Foire lee veer 1057
nos Apata je pobijeno od strane vojnik:
bila je nagrada koju je guverner Ci
318. — Napad na do-
selfenike. Veit orga-
nizator napada ‚na
naselja i farme, Ko
Giz je punih jedana-
est godina bio pogla-
ica Apata.
317. — Bekstvo. Kotiz se nije pomirio sa
úezaslutenim suianjsivom, Jako ranjen, uspeva.
‘da, pobegne iz volnog logora. Od lada on
poëinje nemilosrdnu gerilsku borbu koja mu
postovanje -medu njegovim
Sonos: vellko
saplemenicima.
=
niko
Sahranjen.
I tw Je odnos belih tjudi i Indijanaca ist: nasilje 1 prevare od strene prolh + onen i ‘osveta drugih. Bez ob-
zira ito je borba Dila neraunopravna i Ho su se velike poplavice predavale uvidevst njenu beznadeSnost, indi-
Janski narod nije hteo da se pokori, ginuél u borbi do postednjeg.
—Kotlz. Poglavica Ci
rikahua Apata bio je ta
jansivena figura, Zapada:
ne zna mu se ni godina
Fodenja.
316. — Klopka. Za Ko-
radiéa na granicl Novog Mek:
Foire lee veer 1057
nos Apata je pobijeno od strane vojnik:
bila je nagrada koju je guverner Ci
318. — Napad na do-
selfenike. Veit orga-
nizator napada ‚na
naselja i farme, Ko
Giz je punih jedana-
est godina bio pogla-
ica Apata.
317. — Bekstvo. Kotiz se nije pomirio sa
úezaslutenim suianjsivom, Jako ranjen, uspeva.
‘da, pobegne iz volnog logora. Od lada on
poëinje nemilosrdnu gerilsku borbu koja mu
postovanje -medu njegovim
Sonos: vellko
saplemenicima.
=
niko
Sahranjen.
Tule, a odatle se pred poterom, u
pratnji nekolieine saplemenika, sklonic
ha Jug.
— Ze
326-327. — Bitka u »Kreveiima lavex, Utvrdivil se medu »Krevetima lave, u kriu vul-
kanskog stenja. ima, Dick sa svojim al odoleveo je
brojnim napadima peladije, konjice 1 dobrovoljaca | na kraju odneo pobedu 17. januara
Pretrpevil poraz, stos
sudenje: sva Cetvorica su osudena na
Kama je Izvriena u oktobru iste godine.
pratnji nekolieine saplemenika, sklonic
ha Jug.
— Ze
326-327. — Bitka u »Kreveiima lavex, Utvrdivil se medu »Krevetima lave, u kriu vul-
kanskog stenja. ima, Dick sa svojim al odoleveo je
brojnim napadima peladije, konjice 1 dobrovoljaca | na kraju odneo pobedu 17. januara
Pretrpevil poraz, stos
sudenje: sva Cetvorica su osudena na
Kama je Izvriena u oktobru iste godine.
r Liu U anime indljanskop ustonka, éuvena honiles Sedinjnih Drfave le je protagonisa. nla
, Podvizi Spotuhvetasy soe pre mago slavnih : spajioanje naseja, uniftavanje ¿lanos Smoyniltos, pro.
dona ken à aos, Reason à jan na prevent Meme, poglavzs.. AÑ Indians es
konike Amel Ge so Krcano svete aaa Tanlnike 1 zrablenike ao lo Je Blo sate) pom:
onjice tensa Rasage konfike regimente od Li Big Horna.
330, — Pretvell sa Li Big Ho
ne po eme Karl Je
Es Mol je ‘pretveo krvayu bith Kod ‘Lit
‘On je vojnicima doneo vest o
ERA EA
329, — Galova zastava, U toku bit- 381. — lavidaél, Bilo je Indija~
ke kod Litl Big Horna, poglavica aca iz raznih plemena, Koji su
Hunkpapa Sijuksa, Gal, uspco presli na stranu belih udi, Obl-
Je da zarobl zastavu Sedme ko- éno su koriiceni kao izvidadl à
nyigke regimente. fragaéi u ratnim operaci
HS — Navahost pija, Predvodeni Manuelliom, Nava- 335. — Bufalo Bil protiv Zute
rodrli u jednu trgovakku radnju à opljackali Jo. Napadi ‘uke. 1887. godine, Bufalo Bil,
oa Mandelovin: sal su Dogadalı ne samo. mode Anerikannen, Event "avigdeZapads, bio de
Mado 4 7 erat ¿fome Ro" nego ukollko bi se Ukszala pre, | maseja Mokolkanaca {in y dvoboju 2utu Tu, polavics
yen
, Podvizi Spotuhvetasy soe pre mago slavnih : spajioanje naseja, uniftavanje ¿lanos Smoyniltos, pro.
dona ken à aos, Reason à jan na prevent Meme, poglavzs.. AÑ Indians es
konike Amel Ge so Krcano svete aaa Tanlnike 1 zrablenike ao lo Je Blo sate) pom:
onjice tensa Rasage konfike regimente od Li Big Horna.
330, — Pretvell sa Li Big Ho
ne po eme Karl Je
Es Mol je ‘pretveo krvayu bith Kod ‘Lit
‘On je vojnicima doneo vest o
ERA EA
329, — Galova zastava, U toku bit- 381. — lavidaél, Bilo je Indija~
ke kod Litl Big Horna, poglavica aca iz raznih plemena, Koji su
Hunkpapa Sijuksa, Gal, uspco presli na stranu belih udi, Obl-
Je da zarobl zastavu Sedme ko- éno su koriiceni kao izvidadl à
nyigke regimente. fragaéi u ratnim operaci
HS — Navahost pija, Predvodeni Manuelliom, Nava- 335. — Bufalo Bil protiv Zute
rodrli u jednu trgovakku radnju à opljackali Jo. Napadi ‘uke. 1887. godine, Bufalo Bil,
oa Mandelovin: sal su Dogadalı ne samo. mode Anerikannen, Event "avigdeZapads, bio de
Mado 4 7 erat ¿fome Ro" nego ukollko bi se Ukszala pre, | maseja Mokolkanaca {in y dvoboju 2utu Tu, polavics
yen
nit où svin Cirikahus
mu Je lo sGojaile —
‘naj Koji zeva,
340. — Tupl Noë 1 Mall Vuk,
Dvojica Cejensklh poglavica, Koji
su se mnogo Mmesee) borili protiv
americke volske pre nego Sto
Su polozili oruzje A prieta
50 povuku u vezerval
331, — Zakletva. 1858. godine,
Mekfikanct su napal los, Cr
kaha | ta om Duero
Fitna ubili maja, Zenu À sinove
No 2garistu svog doma cd se
zakleo na nemilosrdnu osvetu.
ameridke vojske.
308-299. — Cirikamue se avete, Od 1860. do 1875. godine, Diero-
nimeya Sruina de pole à gratos, sont pres, Metal
le ol, tra avons, unlalavacl arm, 1 Alten. Da
Bi utinila kraj ovim napadima, viada Sjedinjenih Dräava je 1878.
gode cata da "progna Cirikahue u rezervat na Belo) Planini
342-348. — »Inaljanskl Napoleons, Kada je jednom stao na telo
lemena, poglavica Duzepe je umco dobro da iskoristi dra-
odine, bilo je ta ‘aa mu je donelo nadimak »indijan=
set Napoleon Cll) povieteria bio Je da pleme sigue do Kanade,
anda pri tom izdegava direkine sukobe sa Vojskom
mu Je lo sGojaile —
‘naj Koji zeva,
340. — Tupl Noë 1 Mall Vuk,
Dvojica Cejensklh poglavica, Koji
su se mnogo Mmesee) borili protiv
americke volske pre nego Sto
Su polozili oruzje A prieta
50 povuku u vezerval
331, — Zakletva. 1858. godine,
Mekfikanct su napal los, Cr
kaha | ta om Duero
Fitna ubili maja, Zenu À sinove
No 2garistu svog doma cd se
zakleo na nemilosrdnu osvetu.
ameridke vojske.
308-299. — Cirikamue se avete, Od 1860. do 1875. godine, Diero-
nimeya Sruina de pole à gratos, sont pres, Metal
le ol, tra avons, unlalavacl arm, 1 Alten. Da
Bi utinila kraj ovim napadima, viada Sjedinjenih Dräava je 1878.
gode cata da "progna Cirikahue u rezervat na Belo) Planini
342-348. — »Inaljanskl Napoleons, Kada je jednom stao na telo
lemena, poglavica Duzepe je umco dobro da iskoristi dra-
odine, bilo je ta ‘aa mu je donelo nadimak »indijan=
set Napoleon Cll) povieteria bio Je da pleme sigue do Kanade,
anda pri tom izdegava direkine sukobe sa Vojskom
i poglavica rece: „Dok bude zung je a mi nemams pokriase, Deco poë da umira of Mad.
. i poglavica rece: „Dok bude zen am; ‘potrazim svoje sinove, a da ne znam hodu it th
\ca na neh kliniem se Freien sé ta, Cale ne be beat, Ja ser unoren
unca na NEDU, ZaKinjem SE Bow wer ke, ne ee Doe bude sane, te e
da is ee oriti visas Ling godine trame genera Mojo, Lo de Ho sito gora oh
da s cemo boriti vise Je kasnije postao tuven, 1 u kome je sikovito izrafeno samanje o neiz-
A se necemo boriti vise bebnom porazu jednog’ narode. Bezumna hrabrost Indijanaca nije se
‘mogla merit sa nadmoénom silom »Plavih Dluzas.
314, — Vovoka. Vraë plemena 345-340. — Igra duhova. Isvedena prvi put od strane Vovoke
Juin, polie Bi Koh, Sedl 1809. godine, prinvacena je ubrzo kao nov religlom obred kod Predaju. Sedan za drugim, indie
>igrú duhovac, kojom ga ranogih plemena. Igrajuéi pod uticajem droge, Indijanci su pred janske poglavice bivaja prinu-
ajegovim retina nautio Vell Svosim otima gledslt Carobne puzare: prerge au opel pune bie deal da se da svojim deste
Duh putem viaje u su, zona, beli judi su nekud nestali, a mrivi se vraéaju da posete vanim ratnieima predaju ameri-
svojé drage rodake. Eko}. voisci.
Jas, Fuglavica Dusepe sc Dredaje Mapas 349. — Qene sbrlvaiu rule. Poste prodaje 350. — Predaie se Dvosirukl Mesee Jod Je
nut na svega 58 milja od granice Kanade. Tupog Noza ı Malog Vuka i njlhovog zar dan od slavnih &ejenskih pogiavica prinuden
Gija Je viada dozvoliia niexovom plemenu da tvaranja u jednu twrdavu, Zene Cejena skri- je da se preda ameritko) vojsel: to Je Dvo-
se Mirno nastani u ovo} dräavl, poglavica — yaju orugje svojin zarobljenih ofeva, sinova, — Strukl Mesec, za koga se priéalo da je ublo
Duzepe je bio prinuden da Se preda Ken“ mudeva 1 brado. pukovnika Kastera u bici Kod LMI Big Horna,
ral Maj
. i poglavica rece: „Dok bude zen am; ‘potrazim svoje sinove, a da ne znam hodu it th
\ca na neh kliniem se Freien sé ta, Cale ne be beat, Ja ser unoren
unca na NEDU, ZaKinjem SE Bow wer ke, ne ee Doe bude sane, te e
da is ee oriti visas Ling godine trame genera Mojo, Lo de Ho sito gora oh
da s cemo boriti vise Je kasnije postao tuven, 1 u kome je sikovito izrafeno samanje o neiz-
A se necemo boriti vise bebnom porazu jednog’ narode. Bezumna hrabrost Indijanaca nije se
‘mogla merit sa nadmoénom silom »Plavih Dluzas.
314, — Vovoka. Vraë plemena 345-340. — Igra duhova. Isvedena prvi put od strane Vovoke
Juin, polie Bi Koh, Sedl 1809. godine, prinvacena je ubrzo kao nov religlom obred kod Predaju. Sedan za drugim, indie
>igrú duhovac, kojom ga ranogih plemena. Igrajuéi pod uticajem droge, Indijanci su pred janske poglavice bivaja prinu-
ajegovim retina nautio Vell Svosim otima gledslt Carobne puzare: prerge au opel pune bie deal da se da svojim deste
Duh putem viaje u su, zona, beli judi su nekud nestali, a mrivi se vraéaju da posete vanim ratnieima predaju ameri-
svojé drage rodake. Eko}. voisci.
Jas, Fuglavica Dusepe sc Dredaje Mapas 349. — Qene sbrlvaiu rule. Poste prodaje 350. — Predaie se Dvosirukl Mesee Jod Je
nut na svega 58 milja od granice Kanade. Tupog Noza ı Malog Vuka i njlhovog zar dan od slavnih &ejenskih pogiavica prinuden
Gija Je viada dozvoliia niexovom plemenu da tvaranja u jednu twrdavu, Zene Cejena skri- je da se preda ameritko) vojsel: to Je Dvo-
se Mirno nastani u ovo} dräavl, poglavica — yaju orugje svojin zarobljenih ofeva, sinova, — Strukl Mesec, za koga se priéalo da je ublo
Duzepe je bio prinuden da Se preda Ken“ mudeva 1 brado. pukovnika Kastera u bici Kod LMI Big Horna,
ral Maj
351-352 — Pogiblja Santsa 1 njegovih Apaía. 1872, godine, pro“ 353-354. — Bik Koji Sedi u cirkusu Bufelo Bila, 189. godina
ifonjon rupama Pete konjitke zegimente koje su konstle Indl- posto je neko vreme radio u irkusu Barnum, bivit izvidat, Buc
Janske tragade, poglayica Apada, Sants, potrazio je skloniäte u fo Bi, organise sopstveni cirkus sa kojim obilazi najvete
jedno} petini u kanjonu meksikanske 'reke Saldo. Begunci su Eradove Amerike à Evrope. Medu izvodadima koji prikazuju razne
Drufali Gugotrajni ogorteni otpor. all su na kraju svi pobijent Vestiné, u prostrano) arenl je | Bik Koji Seat sa svojim Sijuksimo.
ast. — Dieront-
moto Bekstvo. 1876
godine, Die
Je odbio da se po-
‘vuge u rezervat u
Arizoni. On 1 je
all to nije bio kraj
Otpora Cirikanus
“paca.
358 — Kanada:
Rajza malobroine.
358. — Obisive Lador Kenia Cr.
vek Koji je kod Lit Bi Homa
Uunigtio Seamu konfiëku regimen
la, dobrovelino se predao ame
ridke} vojeet 1877. Ubijen je u
hvrdavi Robinson, u Nebraskl.
Tegioda su to utinit struzas
u zatvoru pri pokusaju da E
janteël u Jednom rezervatu zatvore u élu.
E
in "koporana«.
ifonjon rupama Pete konjitke zegimente koje su konstle Indl- posto je neko vreme radio u irkusu Barnum, bivit izvidat, Buc
Janske tragade, poglayica Apada, Sants, potrazio je skloniäte u fo Bi, organise sopstveni cirkus sa kojim obilazi najvete
jedno} petini u kanjonu meksikanske 'reke Saldo. Begunci su Eradove Amerike à Evrope. Medu izvodadima koji prikazuju razne
Drufali Gugotrajni ogorteni otpor. all su na kraju svi pobijent Vestiné, u prostrano) arenl je | Bik Koji Seat sa svojim Sijuksimo.
ast. — Dieront-
moto Bekstvo. 1876
godine, Die
Je odbio da se po-
‘vuge u rezervat u
Arizoni. On 1 je
all to nije bio kraj
Otpora Cirikanus
“paca.
358 — Kanada:
Rajza malobroine.
358. — Obisive Lador Kenia Cr.
vek Koji je kod Lit Bi Homa
Uunigtio Seamu konfiëku regimen
la, dobrovelino se predao ame
ridke} vojeet 1877. Ubijen je u
hvrdavi Robinson, u Nebraskl.
Tegioda su to utinit struzas
u zatvoru pri pokusaju da E
janteël u Jednom rezervatu zatvore u élu.
E
in "koporana«.
Jeden za drugim, velike poglavice indijanskog ustanka nestaju sa scene: ginu
Y borbi sa orutjem u rucl, bivaju uhvaéeni na prevaru, ili se sami predaju, unl-
devht sou beznadesnost dalje Dorbe, Reke krvi à legondarna hrabrost nisu dovolint
da spasu ponorni narod. Plamen indijanskog ustanka bukne jos tu à tomo pre
nego Ho se sasvim ugasl, Ovog pute zauvek, Za preostale, otvaraju se vrata
retervate,
359. — »Indilanski agente, Uprava nad re-
zervatima ¿esto je poveravana »indijanskim
agentimas, driavnim funkcionerima,
JR su mhogi bill nepoftent 1 korumpirant
360361. — Viktorio, Poste poraza Apate |
1872. godine, stavija se na telo grupe od
stotinale rathika i od 1877. do 1881. go=
dine vod! skoro neprekidne borbe protiv
Amerikanaca 4 Meksikanaca, Najzad, biva
opkollen u planint Tres aston 1 tom
Prllikom gine.
reël se protly sopstvenog naro-
da. Takay Je blo Cato, bivsi po
lávica 1 Dieronimev prijatel,
Koji je kasnije, kao izviaae, dobio
Gin narednika,
PAH — mates Cie
kawa Ay
Kahn, Ang, Kofler Se — Dieronime à Iancima. OKovan Ino
eii ¿is Hor, eran ae
vi
le predaje generalu Majisu
len, Jeu rat
boues Onde a visime Yoga godine’ sprovedent ne u Florin à
Siete Sa‘Jednog rare à Qdatie“vozom u Oklahoma. 1 tvrdava Si
Bilzini granice. Oude ncukrotivi Däerenimo umire 1008. go:
Sine.
Y borbi sa orutjem u rucl, bivaju uhvaéeni na prevaru, ili se sami predaju, unl-
devht sou beznadesnost dalje Dorbe, Reke krvi à legondarna hrabrost nisu dovolint
da spasu ponorni narod. Plamen indijanskog ustanka bukne jos tu à tomo pre
nego Ho se sasvim ugasl, Ovog pute zauvek, Za preostale, otvaraju se vrata
retervate,
359. — »Indilanski agente, Uprava nad re-
zervatima ¿esto je poveravana »indijanskim
agentimas, driavnim funkcionerima,
JR su mhogi bill nepoftent 1 korumpirant
360361. — Viktorio, Poste poraza Apate |
1872. godine, stavija se na telo grupe od
stotinale rathika i od 1877. do 1881. go=
dine vod! skoro neprekidne borbe protiv
Amerikanaca 4 Meksikanaca, Najzad, biva
opkollen u planint Tres aston 1 tom
Prllikom gine.
reël se protly sopstvenog naro-
da. Takay Je blo Cato, bivsi po
lávica 1 Dieronimev prijatel,
Koji je kasnije, kao izviaae, dobio
Gin narednika,
PAH — mates Cie
kawa Ay
Kahn, Ang, Kofler Se — Dieronime à Iancima. OKovan Ino
eii ¿is Hor, eran ae
vi
le predaje generalu Majisu
len, Jeu rat
boues Onde a visime Yoga godine’ sprovedent ne u Florin à
Siete Sa‘Jednog rare à Qdatie“vozom u Oklahoma. 1 tvrdava Si
Bilzini granice. Oude ncukrotivi Däerenimo umire 1008. go:
Sine.
312. — Nagrade za glave I
Privudeni raspisanim ucenama, neki
od Apatkih izdajnika ubijall su na
prevara svoje saplemenike 1 donosil
njihove glave u vojne logore.
Vojno Kampanja protiv Apada bila je izuzetno tepoona, pre svega zbog prirode
terena na kome se odvijala: to je visoravan Kolorada, Arizone 1 Novag. Meksika,
‚Surovi predeli, nedostatak vode, odsustvo uturdenih olpornih tadaka, izdusene i
mepodesne komunikacie, tehkode u snabdevaniu prediapliie su skoro nepre:
mostive prepreke za ameriöku vojsku. Uz to, Apa&i su bill pomati kao odliäni
strelei | majstori za postauljanje zaseda.
313. — Nana, posleänji Apadkt pogla-
plea Posted Apntkı poglayica bio
odrede kojl nlsu uspeli da ga ponovo
‘vate,
Privudeni raspisanim ucenama, neki
od Apatkih izdajnika ubijall su na
prevara svoje saplemenike 1 donosil
njihove glave u vojne logore.
Vojno Kampanja protiv Apada bila je izuzetno tepoona, pre svega zbog prirode
terena na kome se odvijala: to je visoravan Kolorada, Arizone 1 Novag. Meksika,
‚Surovi predeli, nedostatak vode, odsustvo uturdenih olpornih tadaka, izdusene i
mepodesne komunikacie, tehkode u snabdevaniu prediapliie su skoro nepre:
mostive prepreke za ameriöku vojsku. Uz to, Apa&i su bill pomati kao odliäni
strelei | majstori za postauljanje zaseda.
313. — Nana, posleänji Apadkt pogla-
plea Posted Apntkı poglayica bio
odrede kojl nlsu uspeli da ga ponovo
‘vate,
Smet Bika Koji Sed. Posle bitke Kod Litl Big Horno, pogla-
vica Hunkpapa Teton Sijuksa, Bik Koji Sedi, odveo je svo)
narod u Kanada i zatim se 1881, godine vratio u Sjedinjene
Drlave. Posle dve godine zatoéenistva u tvidavi Randal, Ju-
ina Dakota, prebaten je u rezervat Stending Rok u sto]
Aríavi. Tu je postao Sedan od najvatrenijin.pristallea no-
‘og religioznog pokrela, inspirisanog sigrom duhova«, Koji
Je propovedao neophodnost novog indijanskog ustanka. Radi
‘toga Je, 14. decembra 1890, komandant rezervata izdao nalog
se tom prilikom razlegla, stari poglavica Je ubijen,
Pokolj kod Slomijenog Kolena. U danima koji su sledil
posle pogibije Bika Koji Sedi, ameritka vojska Je nastavita
da proganja i razorwava pobunjene Sijukse. U mestu Siom-
Yeno Koleno, u rezervatu Pin Tui, jedan mladl ratnik de
plemena Velikih Stopala pruzlo je dtpor vojnicima. Ovo je
od vojnika izazvalo bes. Sa uzvikom »setite se Kasteras
oni su se bacili na indijanski logor, Ubijeno je tri stotine
Indijanaca, preteino Zena i dece. Bio je to poslednil pokoli
surov I nepotreban.
vica Hunkpapa Teton Sijuksa, Bik Koji Sedi, odveo je svo)
narod u Kanada i zatim se 1881, godine vratio u Sjedinjene
Drlave. Posle dve godine zatoéenistva u tvidavi Randal, Ju-
ina Dakota, prebaten je u rezervat Stending Rok u sto]
Aríavi. Tu je postao Sedan od najvatrenijin.pristallea no-
‘og religioznog pokrela, inspirisanog sigrom duhova«, Koji
Je propovedao neophodnost novog indijanskog ustanka. Radi
‘toga Je, 14. decembra 1890, komandant rezervata izdao nalog
se tom prilikom razlegla, stari poglavica Je ubijen,
Pokolj kod Slomijenog Kolena. U danima koji su sledil
posle pogibije Bika Koji Sedi, ameritka vojska Je nastavita
da proganja i razorwava pobunjene Sijukse. U mestu Siom-
Yeno Koleno, u rezervatu Pin Tui, jedan mladl ratnik de
plemena Velikih Stopala pruzlo je dtpor vojnicima. Ovo je
od vojnika izazvalo bes. Sa uzvikom »setite se Kasteras
oni su se bacili na indijanski logor, Ubijeno je tri stotine
Indijanaca, preteino Zena i dece. Bio je to poslednil pokoli
surov I nepotreban.
nisu se pridréavale datih obetanja: rane
Koja je deijena Cesto je bila pokvaranı, à
odeéa najgoreg kvaliteta.
‘Onibva: bso je jednog! seule 4 Foks: rame DojeMoKul: priivanje Kile
‘epee
mat ‘cover ma. onu
Koja je deijena Cesto je bila pokvaranı, à
odeéa najgoreg kvaliteta.
‘Onibva: bso je jednog! seule 4 Foks: rame DojeMoKul: priivanje Kile
‘epee
mat ‘cover ma. onu
Bave se gajenjem konja. U nekim rezervatima Indijanel nastavijaju da se koriste veltinama 1 spo-
Sobnostime karakteristiénim za svoju rast, nastevijajuch tradicionalne poslove nasledene od svojin
‘to. Je, na primer, gajenje Kona. Redak je sludas da se u danasnje vreme neki In
fijanee obogati: to je pollo za rukom same izuzecima, na tijoj zemiji je pronadena nafta, Na)
{veel bro) Indijanaca nastavija da se beri, danas kao 1 Jude, samo drugim sredstvima, kako bi pri-
mudili viadu Sjedinjenth Draava da pottuje nilhova prava. Dovoljno je reci da je sklopljeno 350
ugovora pre nego Sto su preostala plemena dobila vede rezervate sa plodnijom zemijom
Frdijanaco, Ko danas Ave u rezeoatima, ma oko 450000, Nero zajednicu Hi 110009 Nave
hose nastenjenthw-jednom reseroatu u árizont kojl zahveta pooräinu od Cetiri milina hektare. Pula mnogim Andijancina da se spe,
ode pe je Breeknt ode Lucena niza: Tatwna se de In devedest od: Gialiedjuodnosnim polovims, kao
so ie en Berean, Kolibema od erde, je izgradnja oblakodera i ostalih vi-
Lan gradevina. Pro au poten da
2 time bave Mohavie indiano, po
Hom egradnje: mon re rexe Sx
su, uostalom, njihovi
reel retko korisil,
309. — Suventri za
tariste. Sllkovit indie
Janske folllor prive
400, — Poslednji rain! pokllé u Slomijenom
Kolenu. Pozornica pokalja iz 1800, "godine,
bila je 1973. svedok protesta dve siotne In-
dijanaca, &lanova Ameriäkog indljanskog po
Kreta. Posledn}t odajnidkl ordtni poklige radi
Priznavanja nade u bolju buduénest
Zivopisne prolzvode
ave svojevrene kul-
ture.
Sobnostime karakteristiénim za svoju rast, nastevijajuch tradicionalne poslove nasledene od svojin
‘to. Je, na primer, gajenje Kona. Redak je sludas da se u danasnje vreme neki In
fijanee obogati: to je pollo za rukom same izuzecima, na tijoj zemiji je pronadena nafta, Na)
{veel bro) Indijanaca nastavija da se beri, danas kao 1 Jude, samo drugim sredstvima, kako bi pri-
mudili viadu Sjedinjenth Draava da pottuje nilhova prava. Dovoljno je reci da je sklopljeno 350
ugovora pre nego Sto su preostala plemena dobila vede rezervate sa plodnijom zemijom
Frdijanaco, Ko danas Ave u rezeoatima, ma oko 450000, Nero zajednicu Hi 110009 Nave
hose nastenjenthw-jednom reseroatu u árizont kojl zahveta pooräinu od Cetiri milina hektare. Pula mnogim Andijancina da se spe,
ode pe je Breeknt ode Lucena niza: Tatwna se de In devedest od: Gialiedjuodnosnim polovims, kao
so ie en Berean, Kolibema od erde, je izgradnja oblakodera i ostalih vi-
Lan gradevina. Pro au poten da
2 time bave Mohavie indiano, po
Hom egradnje: mon re rexe Sx
su, uostalom, njihovi
reel retko korisil,
309. — Suventri za
tariste. Sllkovit indie
Janske folllor prive
400, — Poslednji rain! pokllé u Slomijenom
Kolenu. Pozornica pokalja iz 1800, "godine,
bila je 1973. svedok protesta dve siotne In-
dijanaca, &lanova Ameriäkog indljanskog po
Kreta. Posledn}t odajnidkl ordtni poklige radi
Priznavanja nade u bolju buduénest
Zivopisne prolzvode
ave svojevrene kul-
ture.
SAKUPLJACIMA SLICICA
DECIE NOVINE 4 LITOPAPIR garantuja sim kupcima lcica da se podjednak bro sica stampa iraxnomerno
izlazi na triste. Tako svako ima moguénost da u najkraem moguéem vremenu popuni svoj album. Za vas, koji
sakupljateslicie iz ser WEST pripremili smo, kao i obiéno, sledeée nagrade, pa svaki kolekcionar koji nam
100 KESICA - DOBIJA ZNACKU DECJIH NOVINA I BLOK
300 - KESICA - DOBIJA ZNACKU I PRIVEZAK DECJIH NOVINA
500 KESICA - DOBLIA GUMENI FUDBAL
Prazne kesice spakujte, obelevite na’poledini posilike koliko ih ima i posaliite na sledeéu adresu:
DECIE NOVINE - KLUB KOLEKCIONARA |
32300 GORNJI MILANOVAC
Eventualne reklamacije takode mozete da Saljete na istu adresu.
Fini Cuvat i skupfste poledine samolepvih slic, er sena nina laz najpotebni rai naSpanskom
i srpskohrvatskom jeziku, koji su vam sasvim dovolja za svakodnevnl govorn à
Zelimo vam puno uspeha.
SAOPSTENJE
KOLEKCIONARIMA:
Molimo da prilikom dostavljanja praznih kesica
obratite paznju na sledece:
= Kesice pakovati u évrste koverte, ii kartonske
kutie, Kako se prilikom transporta ne bi osteti-
le.
iu
Verujemo da ée ovo saopstenje doprineti da bude
manje reklamaciakoj su esto posedica nedos.
IMPRESIJUM:
WEST (c) EDIZIONI PANINI-MODENA.
NO!
INE«,
\C, Tihomira Ni
Urednik: SLOBODAN Mad
‘Tebnigki urednik: MILAN Nike
Stampa: LITOPAPIR - CACAK.
Tiraz: 50.000 primeraka.
Kurs Spanskog jezika pripremila
Jelena Galovié
DECIE NOVINE 4 LITOPAPIR garantuja sim kupcima lcica da se podjednak bro sica stampa iraxnomerno
izlazi na triste. Tako svako ima moguénost da u najkraem moguéem vremenu popuni svoj album. Za vas, koji
sakupljateslicie iz ser WEST pripremili smo, kao i obiéno, sledeée nagrade, pa svaki kolekcionar koji nam
100 KESICA - DOBIJA ZNACKU DECJIH NOVINA I BLOK
300 - KESICA - DOBIJA ZNACKU I PRIVEZAK DECJIH NOVINA
500 KESICA - DOBLIA GUMENI FUDBAL
Prazne kesice spakujte, obelevite na’poledini posilike koliko ih ima i posaliite na sledeéu adresu:
DECIE NOVINE - KLUB KOLEKCIONARA |
32300 GORNJI MILANOVAC
Eventualne reklamacije takode mozete da Saljete na istu adresu.
Fini Cuvat i skupfste poledine samolepvih slic, er sena nina laz najpotebni rai naSpanskom
i srpskohrvatskom jeziku, koji su vam sasvim dovolja za svakodnevnl govorn à
Zelimo vam puno uspeha.
SAOPSTENJE
KOLEKCIONARIMA:
Molimo da prilikom dostavljanja praznih kesica
obratite paznju na sledece:
= Kesice pakovati u évrste koverte, ii kartonske
kutie, Kako se prilikom transporta ne bi osteti-
le.
iu
Verujemo da ée ovo saopstenje doprineti da bude
manje reklamaciakoj su esto posedica nedos.
IMPRESIJUM:
WEST (c) EDIZIONI PANINI-MODENA.
NO!
INE«,
\C, Tihomira Ni
Urednik: SLOBODAN Mad
‘Tebnigki urednik: MILAN Nike
Stampa: LITOPAPIR - CACAK.
Tiraz: 50.000 primeraka.
Kurs Spanskog jezika pripremila
Jelena Galovié
a meses
oer
JE poe Jiod
N Se aN
oer
JE poe Jiod
N Se aN
Tags
Categories
GeneralDownload
Download Slideshow Get the original presentation fileQuick Actions
Statistics
- Views 91
- Slides 52
- Age 431 days
Related Slideshows
22
Pray For The Peace Of Jerusalem and You Will Prosper
RodolfoMoralesMarcuc
43 views
26
Don_t_Waste_Your_Life_God.....powerpoint
chalobrido8
46 views
31
VILLASUR_FACTORS_TO_CONSIDER_IN_PLATING_SALAD_10-13.pdf
JaiJai148317
42 views
14
Fertility awareness methods for women in the society
Isaiah47
40 views
35
Chapter 5 Arithmetic Functions Computer Organisation and Architecture
RitikSharma297999
38 views
5
syakira bhasa inggris (1) (1).pptx.......
ourcommunity56
41 views